Sve dok se Zavodu za za�titu spomenika kulture ne omogu�i da bude efikasan, sudbina na�ih spomenika bi�e neizvesna

      Najava privatizacije beogradske kafane �Znak pitanja�, pored stalnih posetilaca, zabrinula je i �iru javnost po�to je ova kafana i svojevrsna institucija. Kako je zgrada u kojoj se nalazi �Znak pitanja� pod za�titom kao spomenik kulture, postavilo se i pitanje da li �e se Zavod za za�titu spomenika grada Beograda ume�ati i spre�iti privatizaciju.
       �Nema potrebe da se Zavod me�a u to ko �e biti budu�i vlasnik �Znaka pitanja� a tako�e nema nikakve potrebe da se javnost brine da li �e kafana biti zatvorena�, ka�e Vera Pavlovi�-Lon�arski, direktor Zavoda za za�titu spomenika grada Beograda.
       Prema njenom obja�njenju, za Zavod nije va�no ko �e biti vlasnik kafane jer prema Zakonu o kulturnim dobrima, Zavod ima pravo da uti�e na to kako �e biti kori��ena zgrada koja je progla�ena za spomenik kulture i za svaku promenu njene namene mora se tra�iti saglasnost Zavoda. ��ak i ako bi nekome palo na pamet da zatvori �Znak pitanja�, mi mu to ne�emo dozvoliti�, kategori�na je Vera Pavlovi� - Lon�arski.
       Direktorka Zavoda bila je za�u�ena interesovanjem koje su mediji pokazali oko ovog �slu�aja�, smatraju�i da tu uop�te nije bilo ni�eg spornog.
       Ukoliko su novinari ovaj put �naduvali� ceo slu�aj, da li to rade i ina�e i koliko su opravdane gorke re�i koje mediji i gra�ani upu�uju na na�in na koji se vr�i za�tita na�ih spomenika kulture.
       Povodom upravo zavr�ene rekonstrukcije Terazija �uju se komentari da je tom prilikom do�lo do uni�tavanja gvozdenih re�etaka koje su jo� od pre Drugog svetskog rata stajale oko drve�a i kao takve bile svojevrstan simbol Terazija. Terazijska �esma ponovo blista svojim sjajem ali se kraj nje vi�e ne nalaze mermerni blokovi na kojima je bila uklesana godina kada je Terazijska �esma bila vra�ena iz Top�idera na Terazije.
       �Re�etke nikada nisu bile pod za�titom, najve�i broj njih je bio polomljen, a �to se ti�e blokova koji su stajali oko Terazijske �esme, oni su bili deo urbanog mobilijara koji sa samom �esmom nema nikakve veze. �to se ti�e va�e tvrdnje da su blokovi bili va�ni zato �to je na njima bila uklesana godina vra�anja �esme na Terazije, moram da ka�em da je sa stanovi�ta za�tite spomenika kulture vra�anje �esme na mesto na kome se prvobitno nalazila sasvim normalna stvar i ne vidim razloge da se to posebno obele�ava�, ka�e Vera Pavlovi�-Lon�arski.
       Direktorka Zavoda nije znala gde su zavr�ile re�etke koje su stajale oko terazijskog drve�a i da li je makar jedna predata na �uvanje nekoj instituciji. Ukoliko ni zbog �ega drugog, te re�etke zaslu�ivale su da budu sa�uvane kao dokaz ekolo�ke svesti na�ih predaka koji su znali da se drve�u da bi pre�ivelo, mora ostaviti malo vi�e od dva kvadratna metra zemlje koliko je sada ostavljeno oko pojedinih stabala pred �Moskvom�.
       Kakav je status Terazija sa stanovi�ta za�tite spomenika kulture?
       Prema re�ima Vere Popovi�-Lon�arski, Terazije spadaju u tzv. stari Beograd koji obuhvata pribli�ne granice koje je grad imao pre Drugog svetskog rata i imaju status prethodne za�tite. U Beogradu postoje i zgrade koje su registrovane kao spomenici kulture a postoje i �etiri prostorne celine koje u�ivaju posebnu za�titu: Skadarlija, Kopitareva gradina, Kosan�i�ev venac i Knez Mihailova ulica.
       �Na�alost, na� zavod ima samo dvadesetak stru�nih saradnika koji fizi�ki ne mogu da stignu svuda gde je to neophodno. Kada nam gra�ani jave da neko vr�i prepravke bez odobrenja Zavoda mi, ukoliko mo�emo, odmah iza�emo na lice mesta ali naj�e��e to u�inimo tek kada ta prijava do�e na red. Osim toga, gra�ani ne znaju da mi pokrivamo teritoriju svih 16 beogradskih op�tina. Beogra�ani smatraju da je Knez Mihailova najva�nija ali svoju vrednost ima i trgova�ka �ar�ija u Obrenovcu i Mladenovcu i mi moramo i o njima voditi ra�una.�
       Kao va�an razlog zbog kog gra�ani misle da je Zavod neefikasan ona navodi nepoznavanje toga �ta je njegov delokrug rada.
       �Mi nismo policija. Kada neko neovla��eno vr�i neku prepravku, mi ga u tome ne mo�emo fizi�ki spre�iti. Jedino �to mo�emo da u�inimo, jeste da podnesemo prijavu inspekciji i dalje sve zavisi od nje.�
       U konkretnom slu�aju Zavod je podneo prijavu kojom zahteva da se zgrada De�ije klinike vrati u prvobitno stanje i to �to inspekcija jo� nije ni�ta preduzela a rukovodstvo klinike je nedavno sve�ano objavilo da je rekonstrukcija klinike zavr�ena, govori o tome kako radi inspekcija i koliko rukovodstvo klinike vodi ra�una o na�oj kulturnoj ba�tini.
       A �ta se de�ava kada se neka zgrada restauri�e pod stru�nim nadzorom?
       Devedesetih godina obnovljena je fasada ku�e Nikole Spasi�a u Knez Mihailovoj. Radovi su vo�eni po projektu Zavoda i pod njegovim nadzorom pa ipak su sa kapije nestali zvekiri koji su se tu nalazili otkako je zgrada sagra�ena. Javnost o tome nije obave�tena a posle izvesnog vremena postavljeni su novi zvekiri koji ne li�e na originalne. Na pitanje NIN-a kako se ovo moglo desiti, Vera Pavlovi�-Lon�arski rekla je da se to dogodilo pre nego �to je ona postavljena na mesto direktora.
       Ovaj falsifikat najverovatnije ne�e dovesti do pogre�ne slike o na�oj istoriji ali ono �to se desilo prilikom obnove Saborne crkve, mo�e imati ozbiljne posledice na to kakvu �e sliku budu�e generacije imati o ukusu na�ih predaka. Obnovljeni ikonostas i �ivopis govore o smislu za lepo onih koji su �iveli pre nas ali bi bilo pogre�no smatrati da su oni izabrali polijeleje koji se sada tamo nalaze i da je ispod onako ne�ega krunisan kralj Petar Prvi.
       Marko Om�ikus, direktor Republi�kog zavoda za za�titu spomenika kulture, ka�e da oni nisu dali saglasnost za promenu polijeleja ali i da nisu mogli da spre�e crkvu da to u�ini jer nije pravno regulisano pod �ijom se nadle�no��u ona nalazi.
       Oni koji su ovde �iveli pre nas ostavili su nam ono �to su imali. Mo�da to po svetskim merilima nije ne�to epohalno ali je jedino �to imamo. Njihov trud zaslu�uje da napi�emo efikasnije zakone, da stvorimo inspekcije koje �e raditi svoj posao ali i da oni kojima je povereno da se brinu o onome �to je na�a kulturna ba�tina, ne poku�avaju da namesto originala podme�u falsifikate.
      
       VLADAN STO�I�