Table of Contents

O SKUPOVIMA..................................................................................................................... 1

OPERACIJE SA SKUPOVIMA............................................................................................. 2

UNIJA.................................................................................................................................... 3

PRESEK............................................................................................................................... 4

RAZLIKA............................................................................................................................... 4

SIMETRICNA RAZLIKA........................................................................................................ 5

PARTITIVNI SKUP............................................................................................................... 6

KOMPLEMENT SKUPA........................................................................................................ 6

DEKARTOV PROIZVOD...................................................................................................... 7

ALGEBARSKE STRUKTURE............................................................................................... 12

Operacije sa racionalnim algebarskim izrazima.................................................................... 14

NZD....................................................................................................................................... 14

NZS....................................................................................................................................... 14

Transformacije algebarskih izraza........................................................................................ 25

BINOMNA FORMULA........................................................................................................... 33

Mapsoft TOCBuilder Tryout

ISKAZI................................................................................................................................... 42

LOGICKE OPERACIJE......................................................................................................... 43

NEKA PRAVILA LOGICKOG ZAKLJUCIVANJA.................................................................. 46

KVANTORI............................................................................................................................ 49

NEKE VANE NEJEDNAKOSTI............................................................................................ 53

MATEMATICKA INDUKCIJA................................................................................................ 56

STEPENOVANJE................................................................................................................. 65

KORENOVANJE................................................................................................................... 72

ELEMENTARNE FUNKCIJE GRAFICI............................................................................... 83

INVERZNA FUNKCIJA......................................................................................................... 91

FUNKCIONALNE JEDNACINE............................................................................................ 97

FUNKCIONALNE JEDNACINE, INVERZNA FUNKCIJA I KOMPOZICIJA FUNKCIJA........ 103

LINEARNA FUNKCIJA I NJEN GRAFIK............................................................................... 117

KVADRATNA FUNKCIJA..................................................................................................... 126

EKSPONENCIJALNE FUNKCIJE, JEDNACINE INEJEDNACINE....................................... 145

Eksponencijalne jednacine................................................................................................... 147

Eksponencijalne nejednacine............................................................................................... 160

LOGARITMI.......................................................................................................................... 164

LOGARITAMSKA FUNKCIJA............................................................................................... 171

LOGARITAMSKE JEDNACINE I NEJEDNACINE................................................................ 175

Aritmeticki niz:....................................................................................................................... 188

Geometrijski niz.................................................................................................................... 199

Beskonacni red..................................................................................................................... 207

EKONOMSKE FUNKCIJE.................................................................................................... 212

Procentni racun..................................................................................................................... 216

........ . ....... ........................................................................................................................... 221

PROST KAMATNI RACUN................................................................................................... 228

Racun Meanja...................................................................................................................... 231

Racun podele........................................................................................................................ 235

ZAJMOVI.............................................................................................................................. 238

Kompleksni brojevi................................................................................................................ 242

Mapsoft TOCBuilder Tryout

Deljenje kompleksnih brojeva............................................................................................... 245

Trigonometrijski oblik kompleksnog broja............................................................................. 252

Mnoenje I deljenje kompleksnih brojeva utrigonometrijskom obliku.................................... 257

Stepenovanje kompleksnog broja......................................................................................... 258

Korenovanje kompleksnih brojeva........................................................................................ 260

LINEARNE JEDNACINE....................................................................................................... 264

SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA...................................................................................... 273

SISTEM TRI JEDNACINE SA TRI NEPOZNATE................................................................. 278

GRAFICKO REAVANJE SISTEMA..................................................................................... 284

LINEARNE NEJEDNACINE.................................................................................................. 292

KVADRATNA JEDNACINA................................................................................................... 298

VIETOVE FORMULE. RASTAVLJANJE KVADRATNOGTRINOMA NA LINEARNE CINIOCE. 307

NEKE JEDNACINE KOJE SE SVODE NA KVADRATNE.................................................... 314

Binomne jednacine............................................................................................................... 318

Trinomne jednacine.............................................................................................................. 322

Simetricne (reciprocne) jednacine........................................................................................ 324

SISTEMI KVADRATNIH JEDNACINA SA DVENEPOZNATE.............................................. 329

KVADRATNA NEJEDNACINAZNAK KVADRATNOG TRINOMA........................................ 339

IRACIONALNE JEDNACINE................................................................................................ 349

IRACIONALNE NEJEDNACINE........................................................................................... 356

trig......................................................................................................................................... 358

trigonometrijske_funkcije_ostrog_ugla.................................................................................. 358

trigonometrijski_krug............................................................................................................. 370

svodjenje_na_i_kvadrant...................................................................................................... 384

grafici_trigonometrijskih_funkcija_I_deo............................................................................... 390

grafici_trigonometrijskih_funkcija_II_deo.............................................................................. 398

adicione_formule................................................................................................................... 408

transformacije_zbira_i_razlike.............................................................................................. 415

trigonometrijske_funkcije_dvostrukog_ugla.......................................................................... 424

trionometrijske_funkcije_poluugla......................................................................................... 430

osnovne_trigonometrijske_jednacine.................................................................................... 437

Mapsoft TOCBuilder Tryout

trigonometrijske_jednacine................................................................................................... 453

Trigonometrijske_nejednacine.............................................................................................. 465

sinusna_i_kosinusna_teorema............................................................................................. 478

analiticka............................................................................................................................... 491

planimetrija............................................................................................................................ 491

ravan..................................................................................................................................... 498

prava..................................................................................................................................... 507

tacka_i_prava........................................................................................................................ 514

prava_ravan.......................................................................................................................... 525

talesova_teorema................................................................................................................. 531

trougao.................................................................................................................................. 538

slicnost_trouglova................................................................................................................. 552

primene_slicnosti_na_pravougli_trougao............................................................................. 561

konstruktovni_zadaci(trougao).............................................................................................. 572

cetvorouglovi......................................................................................................................... 582

konstrukcije_cetvorouglova................................................................................................... 596
translacija.............................................................................................................................. 603

rotacija.................................................................................................................................. 610

osna_simetrija....................................................................................................................... 616

centralna_simetrija................................................................................................................ 622

kruznica................................................................................................................................. 627

primena_slicnosti_na_krug_zlatni_presek............................................................................ 635

elipsa..................................................................................................................................... 646

parabola................................................................................................................................ 652

hiperbola............................................................................................................................... 658

neke_povrsi_u_r3................................................................................................................. 664

svodjenje_na_kanonicki_oblik_teorija................................................................................... 672

svodjenje_na_kanonicki_oblik_zadaci.................................................................................. 676

poliederi................................................................................................................................ 687

piramida_i_zarubljena_piramida........................................................................................... 705

kupa_i_zarubljena_kupa....................................................................................................... 724

Mapsoft TOCBuilder Tryout

lopta...................................................................................................................................... 732

obrtna_tela............................................................................................................................ 739

polinomi................................................................................................................................. 748

polinom_sa_jednom_promenljivom...................................................................................... 748

hornerova_sema................................................................................................................... 757

polinomi_nad_brojem_kompleksnog_broja.......................................................................... 761

vektori................................................................................................................................... 767

vektori_u_ravni...................................................................................................................... 767

vektori_u_ravni_i_deo........................................................................................................... 777

vektori_u_ravni_ii_deo.......................................................................................................... 784

vektori_u_prostoru................................................................................................................ 791

vektori_u_prostoru_ii_deo..................................................................................................... 799

matrce................................................................................................................................... 805

matrice.................................................................................................................................. 805

matrice_zadaci_I_deo........................................................................................................... 825

matrice_zadaci_II_deo.......................................................................................................... 841
matrice_zadaci_III_deo......................................................................................................... 856

determinante......................................................................................................................... 870

resavanje_sistema_jednacina _metoda_det......................................................................... 879

izvodi..................................................................................................................................... 890

granicne_vrednosti_funkcija_teorija...................................................................................... 890

granicne_vrednosti_funkcija_I_deo...................................................................................... 893

granicne_vrednosti_funkcija_II_deo..................................................................................... 901

izvod_funkcije....................................................................................................................... 910

izvodi_zadaci _I deo............................................................................................................. 916

izvodi _zadaci_II deo............................................................................................................ 926

izvodi_zadaci _III deo........................................................................................................... 938

izvodi _zadaci_IV deo........................................................................................................... 947

Izvodi_zadaci_I_................................................................................................................... 956

Izvodi_zadaci_II_deo............................................................................................................ 966

grafici_funkcija_zadaci_I_deo............................................................................................... 978

Mapsoft TOCBuilder Tryout

ispitivanje_toka_i_grafik_funkcije.......................................................................................... 991

asimptote_funkcija................................................................................................................ 994

grafici_funkcija_zadaci_II_deo.............................................................................................. 1005

grafici_funkcija_zadaci_III_deo............................................................................................. 1015

grafici_funkcija_zadaci_IV_deo............................................................................................ 1029

parcijalni_izvodi_i_diferencijali.............................................................................................. 1039

ekstremumi_funkcija_vise_promenljivih_ideo....................................................................... 1050

ekstremumi_funkcija_vise_promenljivih_iideo...................................................................... 1057

integrali................................................................................................................................. 1066

tablica_integrala.................................................................................................................... 1066

integrali_tipa.......................................................................................................................... 1067

integracija_trigonometrijskih_funkcija................................................................................... 1069

ojlerove_smene..................................................................................................................... 1071

parcijalna_integracija............................................................................................................ 1073

integrali_I_deo_zadaci.......................................................................................................... 1074

integrali_II_deo_zadaci......................................................................................................... 1082
integrali_III_deo_zadaci........................................................................................................ 1089

integrali_ IV_deo_zadaci....................................................................................................... 1099

integrali_V_deo_zadaci......................................................................................................... 1109

integrali_VI_deo_zadaci........................................................................................................ 1122

Integrali_VII_deo_zadaci...................................................................................................... 1132

integrali_VIII_deo_zadaci...................................................................................................... 1140

odredjeni_integral................................................................................................................. 1146

odredjeni_integrali_teorija..................................................................................................... 1150

nesvojstveni_integrali............................................................................................................ 1154

pocetni_integral..................................................................................................................... 1157

primena_integrala................................................................................................................. 1158

primena_integrala_zadaci..................................................................................................... 1172

primena_odredjenog_integrala_u_geometriji........................................................................ 1187

krivolinijski_integrali.............................................................................................................. 1189

povrsinski_integral................................................................................................................ 1193

Mapsoft TOCBuilder Tryout

dvostruki_integral.................................................................................................................. 1197

trostruki_integral................................................................................................................... 1200

visestruki_integral_zadaci_I_deo.......................................................................................... 1203

visestruki_integral_zadaci_II_deo......................................................................................... 1217

visestruki_integral_zadaci_III_deo........................................................................................ 1232

visestruki_integral_zadaci_IV_deo....................................................................................... 1243

visestruki_integral_zadaci_V_deo........................................................................................ 1255

visestruki_integral_zadaci_VI_deo....................................................................................... 1265

difer....................................................................................................................................... 1277

diferencijalne_jednacine_prvog_reda_teorija....................................................................... 1277

diferencijalne_jednacine_prvog_reda_zadaci....................................................................... 1281

diferencijalne_jednacine_drugog_reda_teorija..................................................................... 1298

diferencijalne_jednacine_drugog_reda_zadaci..................................................................... 1301

parcijalne_difrencijalne_jednacine........................................................................................ 1314

parcijalne_diferencijalne_jednacine_zadaci.......................................................................... 1316

sistemi_difrencijalnih_jednacina........................................................................................... 1325
sistemi_diferencijalnih_jednacina_zadaci............................................................................. 1326

redovi.................................................................................................................................... 1338

brojni_redovi_zadaci_I_deo_................................................................................................ 1338

brojni_redovi_zadaci_II_deo_............................................................................................... 1348

brojni_redovi_zadaci_III_deo_.............................................................................................. 1358

redovi_sa_pozitivnim_clanovima.......................................................................................... 1365

stepeni_redovi_zadaci_I_deo............................................................................................... 1367

stepeni_redovi_zadaci_II_deo.............................................................................................. 1373

furije...................................................................................................................................... 1381

furijeovi_redovi_teorija.......................................................................................................... 1381

furijeovi_redovi_zadaci_I_deo_............................................................................................ 1384

furijeovi_redovi_zadaci_II_deo_........................................................................................... 1390

verov..................................................................................................................................... 1399

kombinatorika........................................................................................................................ 1399

slucajna_promenljiva_i_njena_raspodela............................................................................. 1404

Mapsoft TOCBuilder Tryout

verovatnoca.......................................................................................................................... 1408

verovatnoca_zadaci_I_deo................................................................................................... 1410

verovatnoca_zadaci_II_deo.................................................................................................. 1418

verovatnoca_zadaci_III_deo................................................................................................. 1427

verovatnoca_zadaci_IV_deo................................................................................................. 1436

verovatnoca_zadaci_V_deo.................................................................................................. 1445
www.matematiranje.com

O SKUPOVIMA

Do pojma skupa moe se vrlo lako doi empirijskim putem , posmatrajui razne grupe,

skupine, mnotva neke vrste objekata , stvari, ivih bia i dr. Tako imamo skup

stanovnika nekog grada, skup knjiga u biblioteci, skup klupa u uionici itd.

Tvorac teorije skupova je Georg Kantor , nemaki matematiar, koji je prvi dao

opisnu definiciju skupa. Mnogi drugi matematiari su takoe pokuavali da definiu

skup. Danas, po savremenom shvatanju, pojam skupa se ne definie, ve se usvaja

intuitivno kao celina nekih raziitih objekata. Predmeti iz kojih je skup sastavljen

zovu se elementi skupa. Postoje skupovi sa konano mnogo elemenata, koje nazivamo

konanim skupovima, i skupovi sa beskonano mnogo elemenata, odnosno beskonani

skupovi. Tako, na primer , skup stanovnika na zemlji predstavlja jedan konaan skup,

dok skup svih celih brojeva sadri beskonano mnogo elemenata.

Skupove najee obeleavamo velikim slovima A,B ,.....X, Y,... , a elemente skupa

malim slovima a,b,...,x,y,...

Ako je x element skupa X , tu injenicu emo oznaavati sa x X, a ako ne pripada

skupu X, oznaiemo sa xX. Oznake emo itati: x pripada skupu X ili x je element

skupa X. Oznaku xX emo itati x ne pripada skupu X ili x nije element skupa X

Postavimo sada pitanje: Koliko elemenata ima skup prirodnih brojeva veih od jedan a

manjih od dva ? Jasno je da takav skup nema ni jednog elementa. Za takav skup kaemo

da je prazan i obeleava se sa .

1
1
www.matematiranje.com

Meutim, desie nam se nekad da nije zgodno, a ni mogue, da neposredno navedemo

sve elemente nekog skupa. Stoga se koristi i ovakvo zapisivanje skupova:

{x S(x)} ili, isto{x x ima svojstvo S}, to bi znailoskup svih x koji imaju svojstvo

S. Na primer skup X={7,8,9,10,11,12} moemo zapisati i na sledei nain:

X={x x N 6< x <13 }.

Za neka dva skupa kaemo da su jednaki ako su svi elementi jednog skupa ujedno

elementi drugog skupa, i obrnuto, svi elementi drugog skupa su elementi prvog

skupa . Zapisujemo: A=B ako i samo ako ( x) (x A x B ) ,

na primer po definiciji bie {a,a,a,b,b,c}={a,b,b,c,c,c}={a,b,c}.

Dakle , svaki lan skupa je prisutan jednim pojavljivanjem, a sva ostala njegova

pojavljivanja, ukoliko ih ima, nisu vana, i, uz to, ni redosled navoenja lanova nije

bitan.

Kaemo da je skup B podskup skupa A, to oznaavamo B A, ako su svi elementi

skupa B takoe i elementi skupa A, tj.

B A ako i samo ako ( x) (x B x A )

Relacija uvedena ovom definicijom se zove relacija inkluzije. Ovde moramo voditi

rauna da se svi skupovi ne mogu uporeivati.

Prazan skup je podskup svakog skupa.

OPERACIJE SA SKUPOVIMA

2
2
www.matematiranje.com

- UNIJA

- PRESEK

- RAZLIKA

- SIMETRICNA RAZLIKA

- PARTITIVNI SKUP

- DEKARTOV PROIZVOD

- KOMPLEMENT SKUPA

UNIJA

Skup svih elemenata koji su elementi bar jednog od skupova A ili B , zove se unija

skupova A i B i oznaava se sa A B.

A B = {x x A x B}

Na dijagramu bi to izgledalo ovako:

A B

Primer: Ako je A={1,2,3} i B={2,3,4} A B={1,2,3,4}

3
3
www.matematiranje.com

PRESEK

Skup svih elemenata koji su elementi skupa A i skupa B zove se presek skupova A i B i

obeleava se sa A B.

A B = {x x A x B}

Graficki prikaz bi bio:

A B

Primer: Ako je A={1,2,3} i B={2,3,4} A B={2,3}

RAZLIKA

Skup svih elemenata koji su elementi skupa A ali nisu elementi skupa B zove se razlika

redom skupova A i B u oznaci A\B.

A\B={ x x A xB }

Naravno mozemo posmatrati i skup B\A, to bi bili svi elementi skupa B koji nisu u A.

Na dijagramima to bi izgledalo ovako:

4
4
www.matematiranje.com

A B

Za nas primer je A\B={1}

A\B

A B

Za nas primer je B\A={4}

B\A

SIMETRINA RAZLIKA

Skup (A\B) (B\A) naziva se simetrina razlika i najee se obeleava sa .

A B= (A\B) (B\A). Na dijagramu je:

A B

Za na primer je A B={1,4}

5
5
www.matematiranje.com

PARTITIVNI SKUP

Skup svih podskupova skupa A naziva se partitivni skup skupa A i obeleava se sa

P(A).

Primer:

Ako je A={1,2,3) , onda je P(A)={ , {1},{2},{3},{1,2},{1,3},{2,3}, {1,2,3}}

KOMPLEMENT SKUPA

Unija , presek i razlika su binarne skupovne operacije, dok je komplement skupa unarna

operacija. To je skup svih elemenata koji nisu sadrani u posmatranom skupu.

Komplement najee obeleavamo sa A

Na slici bi bilo:

A ={x x A}

Primer: Ako je A={1,3,7} i B={1,2,3,4,5,6,7} onda je :

A = {2,4,5,6}

DEKARTOV PROIZVOD

6
6
www.matematiranje.com

uveni francuski filozof i matematiar Dekart je u matematiku uveo pojam pravouglog

koordinatnog sistema, koji se i danas, u njegovu ast, naziva Dekartovim koordinatnim

sistemom. U tom sistemu svakoj taki ravni odgovara jedan ureeni par realnih brojeva

(x,y) i, obrnuto, svakom paru brojeva (x,y) odgovara tano jedna taka u koordinatnoj

ravni. Prvi broj x u tom paru nazivamo prvom koordinatom (apscisom) , a drugi y ,

drugom koordinatom (ordinatom). Za ureene parove je karakteristina osobina:

(x,y)=(a,b) ako i samo ako x=a y=b

Dekartov proizvod skupova je skup:

Treba voditi rauna da A B B A

Primer:

Ako je M={1,2,3} i N={A,B} onda je:

M N={(1,A),(1,B),(2,A),(2,B),(3,A),(3,B)}. Na slici:

1 2 3

7
7
www.matematiranje.com

ZADACI

1. Dokazati da je prazan skup podskup svakog skupa.

Dokaz:

Mi ustvari trebamo dokazati da vazi: A (x )( x x A)

Kako prazan skup nema elemenata, to je istinitosna vrednost x sigurno netacna.
Dakle x A , podsetimo se tablice za implikaciju:

p q pq Implikacija je netana jedino u sluaju kada je iskaz p

taan i iskaz q netaan.
T T T

T T
Iz lai sledi sve, odnosno iz netanog sledi sve(uvek tano)
T

Dakle, prazan skup je podskup svakog skupa.

2. Dati su skupovi: A={x x se sadrzi u 12, x pripada N}, B={x x se sadrzi u 20, x
pripada N} i skup C={x x se sadrzi u 32, x pripada N}.
Odrediti : A\(B C), A (B C ), i A\(B\C)

Resenje:
Najpre moramo odrediti skupove A,B, i C. Kada se x sadrzi u nekom broju to
drugim recima znaci da se taj broj moze podeliti sa x.
Kako se broj 12 moze podeliti sa 1,2,3,4,6,12 to je :
A={1,2,3,4,6,12}, slicno je B={1,2,4,5,10,20} i C={1,2,4,8,16,32}

Odredimo A\(B C). Najpre je B C={1,2,4,5,8,10,16,20,32}. Sada trazimo one koji su

elementi skupa A a ne pripadaju B C. To su 3,6,12, pa je A\(B C)={3,6,12}

Odredimo A (B C ). Najpre naravno B C , to su elementi koji su zajednicki za ova

dva skupa, dakle: B C ={1,2,4}. Dalje trazimo uniju skupa A i ovog skupa, to jest sve
elemente iz oba skupa: A (B C )={1,2,3,4,6,12}.

A\(B\C)= {1,2,3,4,6,12}\({1,2,4,5,10,20}\{1,2,4,8,16,32})
= {1,2,3,4,6,12}\{{5,10,20}
= {1,2,3,4,6,12}=A

8
8
www.matematiranje.com
3. Dati su skupovi A={1,2,3,4,5} i B={4,5,6,7}. Odrediti skup X tako da bude:
X\B= i A\X ={1,2,3}

Resenje:

Izgleda da cemo ovde imati vise mogucnosti za trazeni skup X.

Kako je X\B= , to nam govori da su svi elementi skupa B potencijalni elementi skupa X
jer nema takvih elemenata da su u X a nisu u skupu B.
A\X ={1,2,3} nam govori da u skupu X sigurno nisu elementi {1,2,3}.Dakle:
X={4,5} ili X={4,5,6}ili X={4,5,7}ili X={4,5,6,7}

4. Na jednom kursu stranih jezika svaki slualac ui bar jedan od tri strana
jezika(engleski, francuski i nemaki) i to : 18 slualaca ui francuski, 22 ui engleski, 15
slualaca ui nemaki, 6 slualaca ui engleski i francuski, 11 slualaca engleski i
nemaki, 1 slualac ui sva tri jezika.Koliko ima slualaca na tom kursu i koliko od njih
ui samo dva jezika?

Resenje: Najpre zapisimo pregledno podatke:

- 18 slualaca ui francuski
- 22 ui engleski
- 15 slualaca ui nemaki
- 6 slualaca ui engleski i francuski
- 11 slualaca engleski i nemaki
- 1 slualac ui sva tri jezika
Najbolje je upotrebiti Venov dijagram sa tri skupa(njega popunjavamo tako to popunimo
presek sva tri skupa, pa preseke po dva skupa, i na kraju, elemente koji pripadaju samo
po jednom skupu)
ENGLEZI
FRANCUZI

9
9
www.matematiranje.com
NEMCI

Prvo upisemo 1 u preseku sva tri skupa.Zatim presek Francuzi i Englezi, ali tu ne pisemo
6, vec 6-1=5, onda presek Englezi i Nemci 11-1=10.
Dalje je ostalo 18-5-1=12 koji uce samo francuski, 22-10-5-1=6 koji uce engleski i na
kraju 15-10-1=4 koji uce nemacki.
Broj slusaoca je 12+5+6+1+10+4=38, a broj onih koji uce samo dva jezika je 10+5=15
5. Dokazati skupovnu jednakost:
( A B) C = ( A C ) ( B C )

Ovde uvek krecemo isto ( x ) x pripada levoj strani, = zamenimo sa , pa x pripada

desnoj strani. Koristimo definicije skupovnih operacija dok potpuno ne rastavimo obe
strane. Dalje preko logickih operacija dokazemo da je nastala formula tautologija.
Pazi: = menjamo sa , menjamo sa , menjamo sa , itd.
Dokaz:

( x) ( x ( A B ) C ) (x ( A C ) ( B C ) )
( x ( A B ) x C) (x ( A C ) x ( B C ) )
((x A x B) x C) ((x A x C) (x B x C))
neka je: p= x A
q= x B
r = x C

Dobili smo formulu: F: ((p q) r) ((p r) (q r))

Nju sad moramo dokazati preko tablice i upotrebom logickih operacija:

p q r p q (p q) r pr qr (p r) F
(q r)
T T T T T T T T T
T T T T
T T T T T T T
T T T
T T T T T T T
T T T
T T
T

Formula JESTE TAUTOLOGIJA, pa je time dokaz zavrsen.

6. Dokazati skupovnu jednakost:

C\(A B)=(C\A) (C\B)

Dokaz: ( x)(x C\(A B)) (x (C\A) (C\B))

10
10
www.matematiranje.com

(x C x(A B)) ( x (C\A) x (C\B))

(x C ( x A x B)) (x C (x A)) ( x C ( x B))

neka je: p= x A
q= x B
r = x C
F: (r (p q)) ((r p) (r q))
Ovo dokazujemo tablicno:
p q r p q p q r (p q) r p r q (r p) F
(p q) (r q)
T T T T T
T T T T
T T T T T T T T
T T T T
T T T T T T T T
T T T T
T T T T T T T T T
T T T T

Dakle ova formula jeste TAUTOLOGIJA, pa je pocetna skupovna jednakost tana.

11
11
www.matematiranje.com

ALGEBARSKE STRUKTURE

UVOD:

Def 1. Operacija duine n u skupu X je svako jednoznano preslikavanje skupa

n
X u skup X
Za n=1 je UNARNA operacija, za n=2 je BINARNA operacija, tj, jednoznano
preslikavanje skupa X2 u skup X. Najee oznake binarne operacije su: *, ,,+ itd

Def 2. Za binarnu operaciju * u skupu X vai ASOCIJATIVNI zakon ako je

( x, y, z X ) x*(y*z)=(x*y)*z

Def 3. Za binarnu operaciju * x u skupu X vai KOMUTATIVNI zakon ako je

( x, y X ) x*y=y*x

Def 4. Neka su u skupu X date dve binarne operacije * i #

Levi i desni DISTRIBUTIVNI zakon glasi:

( x, y, z X ) x#(y*z)=(x#y)*(x#z)
(x*y)#z=(x#y)*(x#z)

Def 5. Ako postoji element e X takav da je

( xeX ) e*x=x*e=x onda se takav element naziva NEUTRAL ( jedinini
element)

Stav : Ako postoji neutralni element onda je on jedinstven.

Def 6. Neka u odnosu na operaciju * u skupu X postoji neutral e. Tada se

element x` naziva SUPROTAN element elementu x ako vai:
x*x`=x`*x=e

DEF1. Skup X zajedno sa binarnom operacijom * zove se GRUPOID. Oznaka je

(X,*)

DEF2. neka su (X,*) i (Y,#) grupoidi. Preslikavanje h: X Y je

HOMOMORFIZAM ako je ( x, y X ) h(x*y)=h(x)#h(y)

Ako je X=Y onda je to AUTOMORFIZAM

Ako je ovo preslikavanje jo i bijekcija ( 1-1, i na), onda je to IZOMORFIZAM

12
www.matematiranje.com

DEF 3. Grupoid (X, *) za iju operaciju * vai asocijativnost zove se POLUGRUPA

DEF 4. Polugrupa (X,*) u kojoj postoji neutralni element i u kojoj svaki element ima
inverzni element zove se GRUPA.
Kad ispitujemo da li je zadata struktura grupa radimo sledee:

1. Ispitujemo zatvorenost zadane operacije

2. Ispitujemo asocijativnost
3. Traimo neutralni element
4. Traimo inverzni element

DEF 5. Ako za grupu (X,*) vai i komutativni zakon onda se ta grupa zove
ABELOVA GRUPA

DEF 6. Neka je (X,+, ) skup sa dve operacije.( + je aditivna a je multiplikativna )

Ako je:
1. (X,+) Abelova grupa
2. za operaciju vai distributivni zakon u odnosu na operaciju +
onda je (X,+, ) PRSTEN

DEF 7. Prsten (X,+, ) je TELO ako je ( X\{0}, ) grupa, gde je 0 neutralni element
za operaciju +.

DEF 8. Komutativno telo je POLJE.

13
 Operacije sa racionalnim algebarskim izrazima

Najvei zajedniki delilac i najmanji zajedniki sadralac polinoma

NZD polinoma P i Q je polinom D koji ima najvei stepen medju polinomima koji su
delioci i polinoma P i polinoma Q.

NZS polinoma P i Q je polinom S koji ima najmanji stepen medju polinomima koji su
deljivi i polinomom P i polinomom Q.

Primer 1: Nadji NZS i NZD za polinome:

P ( x) = x 2 4
Q( x) = x 2 x 2
R ( x) = x 2 3x + 2

Prvo moramo svaki od njih rastaviti na inioce (naravno , upotrebom postupka

navedenog u poglavlju : Transformacije algebarskih izraza).

P ( x) = x 2 4 = x 2 2 2 = ( x 2)( x + 2)
Q( x) = x 2 x 2 = x 2 2 x + x 2 = x( x 2) + 1( x 2) = ( x 2)( x + 1)
R ( x) = x 2 3x + 2 = x 2 x 2 x + 2 = x( x 1) 2( x 1) = ( x 1)( x 2)

NZD je ustvari PRESEK, odnosno onaj koji ga ima u svakom od polinoma.

Ovde je to oigledno x-2. Dakle:

NZD = x-2

NZS je unija. On mora biti deljiv sa sva tri polinoma. Dakle:

NZS = (x-2)(x+2)(x-1)(x+1)

Primer 2: Nadji NZS I NZD za polinome :

P = a 2 ab
Q = a2 b2
R = a 2 2ab + b 2
P = a 2 ab = a(a b)
Q = a 2 b 2 = (a b)(a + b)
R = a 2 2ab + b 2 = (a b) 2
NZD = (a b) jer ga ima u sva tri NZS = a(a b) 2 (a + b) deljiv sa sva tri

1
14
Primer 3: Nadji NZS I NZD za polinome:

A = x 2 xy
B = xy + y 2
__________

A = x( x y )
NZS = xy ( x y )( x + y )
B = y( x + y)

ta emo sa NZD? Nema inioca koji se sadri u A i B. U takvoj situaciji NZD = 1 , a za

polinome kaemo da su uzajamno prosti.

Primer 4: Nadji NZS I NZD za polinome:

9a + 15 =
36a 2 100 =
9a 2 + 30a 25 =
________________________

9a + 15 = 3(3a + 5)
36a 2 100 = 4(9a 2 25) = 4(3a 5)(3a + 5)
9a 2 + 30a 25 = (9a 2 30a + 25) = (3a 5) 2
____________________________________________________________________

NZS = 12(3a + 5)(3a 5) 2

Primer 5: Nadji NZS I NZD za polinome:

4a 2 + 4ab + b 2 = (2a + b) 2
4a 2 b 2 = (2a b)(2a + b)
8a 3 + b = (2a) 3 + b 3 = (2a + b)(4a 2 2ab + b 2 )
________________________________________________________________

NZS = (2a + b) 2 (2a b)(4a 2 2ab + b 2 )

Primer 6: Nadji NZS I NZD za polinome:

3x 3 12 x 2 + 12 x =
5 x 4 + 20 x 3 + 20 x 2 =
3nx 2 12n = 3n( x 2 4) =
__________________________________

2
15
3x 3 12 x 2 + 12 x = 3 x( x 2 4 x + 4) = 3 x( x 2) 2
5 x 4 + 20 x 3 + 20 x 2 = 5 x 2 ( x 2 + 4 x + 4) = 5 x 2 ( x + 2) 2
3nx 2 12n = 3n( x 2 4) = 3n( x 2)( x + 2)
__________________________________________________________

NZS = 15nx 2 ( x 2) 2 ( x + 2) 2

Primer 7: Nadji NZS I NZD za polinome:

2a 4 2 = 2(a 4 1) = 2(a 2 1)(a 2 + 1) = 2(a 1)(a + 1)(a 2 + 1)

a 3 + a 2 + a + 1 = a 2 (a + 1) + 1(a + 1) = (a + 1)(a 2 + 1)
a 3 a 2 + a + 1 = a 2 (a 1) + 1(a 1) = (a 1)(a 2 + 1)
______________________________________________________________________

NZS = 2(a 1)(a + 1)(a 2 + 1)

Kako upotrebiti NZS?

1) Uprosti izraz:
a b a+b
+ 2 = najpre treba svaki imenilac rastaviti na inioce=
ab b 2
a ab ab
a b a+b
+ = zatim nadjemo NZS za imenioce ,to je ab(a b) i izvrimo
b(a b) a(a b) ab
proirenje razlomka. Kako da znamo koji sa kojim da proirimo? Gledamo imenilac i
NZS, ta je viak,sa tim proirimo. Tako prvi sabirak irimo sa a , jer je viak kad
gledamo ab(a b) i b(a b) drugi sa b a trei sa (a b) . Dakle:

a a + b b (a + b)(a b)
= =
ab(a b)
a 2 + b 2 (a 2 b 2 ) a 2 + b 2 a 2 + b 2 2b 2 2b
= = = =
ab(a b) ab(a b) ab(a b) a(a b)

Pre poetka (ili po zavretku) rada treba postaviti uslove zadataka. Poto deljenje nulom
nije dozvoljeno to nijedan u imeniocu ne sme biti nula, tj.
a 0; b 0; a b 0 a b

1 2 1
2) Uprosti izraz: + + 2
x x 1 x
2 2
x +x

1 2 1 1 2 1
+ + 2 = + + = ta je problem?
x x 1 x
2 2
x + x x( x 1) (1 x)(1 + x) x( x + 1)

Izrazi (1 + x) i ( x + 1) nisu, jer vani komutativni zakon ( A + B = B + A) , ali izrazi

( x 1) i(1-x) jesu. Taj problem emo reiti tako to jedan od ta dva izraza okrenemo i
izvuemo minus ispred, jer vai da je A B = ( B A)

3
16
 1 2 1
= + =
x( x 1) ( x 1)(1 + x) x( x + 1)
1 ( x + 1) 2 x + 1( x 1)
=
x( x 1)( x + 1)
x + 1 2x + x 1
=
x( x 1)( x + 1)
0
= =0
x( x 1)( x + 1)
Naravno, uslovi zadatka su:

x 0; x 1 0 x 1; x + 1 0 x 1

3) Uprosti izraz:

a +1 6a 2a 1
+ 2
a+2 a 4 a2

a +1 6a 2a 1
+ 2 =
a+2 a 4 a2
a +1 6a 2a 1
+ =
a + 2 (a 2)(a + 2) a 2
(a + 1)(a 2) + 6a (2a + 1)(a + 2)
= Pazi na znak ispred zagrade!!!
(a 2)(a + 2)

(a 2 2a + a 2) + 6a (2a 2 + 4a a 2)
=
(a 2)(a + 2)

a 2 2a + a 2 + 6 a 2a 2 4a + a + 2
= Uvek pokuaj da na kraju rastavi i
(a 2)(a + 2) brojilac, jer moda ima neto da se
skrati!!!
a 2 + 2a a(a 2)
= =
(a 2)(a + 2) (a 2)(a + 2)
a
a+2

Uslovi zadatka su:

a + 2 0 a 2
a2 0 a 2

4
17
 x 3x 1 2x +1
4) + 2 =?
x 1 x 2 x 3x + 2

x 3x 1 2x +1
+ 2 =
x 1 x 2 x 3x + 2
Izdvojiemo i rastaviti na stranu

x 2 3x + 2 = x 2 2 x x + 2 = x( x 2) 1( x 2) = ( x 2)( x 1)
x 3x 1 2x +1
+ =
x 1 x 2 ( x 2)( x 1)
x( x 2) (3 x 1)( x 1) + 1(2 x + 1)
= Pazi na minus!!!
( x 1)( x 2)
x 2 2 x (3 x 2 3 x x + 1) + 2 x + 1
=
( x 1)( x 2)
x 2 2 x 3x 2 + 3x + x 1 + 2 x + 1
=
( x 1)( x 2)
2x2 + 4x
=
( x 1)( x 2)
2 x( x 2) 2 x
=
( x 1)( x 2) x 1

Uslovi zadatka:

x 1 0 x 1
x2 0 x 2

1 1 2
5) + 2 + 2 =?
x + 10 x + 25 x 10 x + 25 x 25
2

1 1 2
+ 2 + 2 =
x + 10 x + 25 x 10 x + 25 x 25
2

1 1 2
+ + =
( x + 5) ( x 5) ( x 5)( x + 5)
2 2

1 ( x 5) 2 + 1 ( x + 5) 2 + 2 ( x 2 25)
=
( x + 5) 2 ( x 5) 2
x 2 10 x + 25 + x 2 + 10 x + 25 + 2( x 2 25)
=
( x + 5) 2 ( x 5) 2
2 x 2 + 50 2 x 2 50
=
( x + 5) 2 ( x 5) 2
4x2 4x2
= =
( x + 5) 2 ( x 5) 2 ( x 2 25) 2

5
18
 x + 5 0 x 5
Uslovi zadatka:
x5 0 x 5

Mnoenje i deljenje racionalnih algebarskih izraza se radi kao i kod obinih razlomaka, s
tim da prvo moramo svaki rastaviti na inioce. Dakle:

A C AC A C A D
= i : =
B D BD B D B C

a 2 a a 2 + 2a + 1
1) =? prvo svaki rastavimo na inioce !!!
a2 1 a2 + a
a (a 1) (a + 1) 2 A C
= Skratimo
(a 1)(a + 1) a (a + 1) B D
1 1
= =1
1 1
Uslov zadatka:
a2 1 0 i a2 + a 0
a 1 , a 1 , a 0

a 2 ab a 2b + ab 2
2) 2 =
a ab ab
a (a b) ab(a + b) a b
= = a b
a ( a + b) ab 1
Uslov zadatka:
a 0, b 0, a + b 0

x 2 25 x 2 + 5 x
3) : =?
x 2 3x x 2 9
( x 5)( x + 5) x( x + 5)
: =
x( x 3) ( x 3)( x + 3)
( x 5)( x + 5) ( x 3)( x + 3) ( x 5) ( x + 3)
=
x( x 3) x( x + 5) x2
Uslovi:
x 0, x 3 0, x + 3 0
x 3, x 3

a2 + b2 a4 b4
4) : =?
1 + 2 m + m 2 1 2m 2 + m 4

a2 + b2 a4 b4
: =
1 + 2m + m 2 1 2m 2 + m 4

6
19
 a 2 + b 2 (a 2 b 2 )(a 2 + b 2 )
: =
(1 + m) 2 (1 m 2 ) 2
a2 + b2 (1 m) 2 (1 + m) 2 (1 m) 2
=
(1 + m) 2 (a b)(a + b)(a 2 + b 2 ) (a b)(a + b)

Uslov zadatka: x b, x b, m 1, x 1,

a 2 + b 2 c 2 + 2ab
5) =?
a 2 + c 2 b 2 + 2ac

a 2 + b 2 c 2 + 2ab
= pretumbajmo ih prvo
a 2 + c 2 b 2 + 2ac
a 2 + 2ab + b 2 c 2
= prva tri ine pun kvadrat
a 2 + 2ac + c 2 b 2
(a 2 + b 2 ) c 2
= upotrebimo sad razliku kvadrata
(a + c) 2 b 2
(a + b c)(a + b + c) a + b c
=
(a + c b)(a + c + b) a + c b

Uslov: a + c b 0 i a + c + b 0

x 2 5x + 6
6) Skrati razlomak:
x 2 3x + 2

x 2 5x + 6 x 2 3x 2 x + 6
= =
x 2 3x + 2 x2 2x x + 2
x( x 3) 2( x 3) ( x 3)( x 2) x 3
= = =
x( x 2) 1( x 2) ( x 2)( x 1) x 1

Uslov: x 2 0
x 1 0

x 2 y x y
7) 2 + 2 : 2 + = ?
y + xy x + y x + xy y x
x 2 y x 2 2 xy + y 2
+ : =
y ( y + x) x + y x( x + y ) xy
x 2 2 xy + y 2 x 2 2 xy + y 2
: =
xy ( x + y ) xy
( x y) 2 xy 1
=
xy ( x + y ) ( x y ) 2
x+ y

Uslovi: x 0, y 0, x + y 0, x y 0

7
20
 a a 4a a 4
8) + + 2 : =
6 3a a + 2 a 4 a 2
a a 4a a4
+ + : =
3(2 a) a + 2 (a 2)(a + 2) a 2
PAZI: Moramo 2 a da okrenemo: 2 a = (a 2) , pa (-) izlazi ispred!!!
a a 4a a2
+ + =
3(a 2) a + 2 (a 2)(a + 2) a 4
a(a + 2) + 3a (a 2) + 12a a 2
=
3(a 2)(a + 2) a4
a 2 2a + 3a 2 6a + 12a
=
3(a + 2)(a 4)
2a 2 + 4a 2a(a + 2) 2a
= =
3(a + 2)(a 4) 3(a + 2)(a 4) 3(a 4)

Uslovi: a 2, a 2, a 4

1 1 2 4 8 16
9) Uprosti izraz: + + + + + =
1 x 1 + x 1 + x 1 + x 1 + x 1 + x16
2 4 8

Ovaj zadatak ne moemo reiti klasino, probajmo da saberemo prva dva:

1 1 1+ x +1 x 2
+ = =
1 x 1 + x (1 x)(1 + x) 1 x 2

Dodajemo mu trei sabirak:

2 2 2(1 + x 2 ) + 2(1 x 2 ) 2 + 2 x 2 + 2 2 x 2 4
+ = = =
1 x 1+ x
2 2
(1 x )(1 + x )
2 2
1 x 4
1 x4

Ovo radi!!!

4 4 4 + 4x2 + 4 4x2 8
+ = =
1 x 1+ x
4 4
(1 x )(1 + x )
4 2
1 x8

Idemo dalje:

8 8 8 + 8x8 + 8 8 x8 16
+ = =
1 x 1+ x
8 8
(1 x )(1 + x ) 1 x16
8 8

Konano:

16 16 16 + 16 x16 + 16 16 x16 32
+ = =
1 x16
1+ x16
(1 x )(1 + x )
16 16
1 x 32

8
21
Uslovi: 1 x 0 i 1 + x 0

10) Pokazati da vrednost izraza ne zavisi od a,b,c i d

4 1 4
:
1 1 b(abc + a + c)
a+ a+
1 b
b+
c

4 1 4
: =
1 1 b(abc + a + c)
a+ a+
1 b
b+
c
A
4 1 4 AD
: = Pazi: B =
1 ab + 1 b(abc + a + c) C BC
a+
bc + 1 b D
c
4 b 4
: =
a+
c ab + 1 b ( abc + a + c )
bc + 1

4 ab + 1 4
=
abc + a + c b b(abc + a + c)
bc + 1

4(bc + 1) ab + 1 4
=
abc + a + c b b(abc + a + c)

4(bc + 1)(ab + 1) 4
= Izvuemo gore 4 kao zajedniki
b(abc + a + c) b(abc + a + c)

4[(bc + 1)(ab + 1) 1]
=
b(abc + a + c)

[ ]
4 ab 2 c + bc + ab + 1 1 4b(abc + c + a )
= =4
b(abc + a + c) b(abc + c + a )

9
22
11) Ako je a + b + c = 0 dokazati da je a 3 + b 3 + c 3 = 3abc

Dokaz: Podjimo od a+b+c = 0

a + b = c kubirajmo ovo
( a + b) 3 = ( c ) 3
a 3 + 3a 2b + 3ab 2 + b 3 = c 3

a + b + 3ab(a + b) = c 3 a + b = c ovo iz a+b+c=0, zamenimo

3 3

a 3 + b 3 3abc = c 3
a 3 + b 3 + c 3 = 3abc

1 1 1
12) Ako je + + = 0 Dokazati da je:
a b c

b+c c+a a+b

+ + = 3
a b c

Dokaz: Podjimo od:

1 1 1
+ =
a b c
b+a 1
=
ab c
ab
a+b = / Podelimo sa C da bi napravili izraz iz zadatka
c

a+b ab
= 2
c c

Slino e biti:

b+c bc
= 2
a a
c+a ca
= 2
b b
b+c c+a a+b
+ + =
a b c
bc ac ab
2 2 2 = Priirimo ih redom sa a, b i c
a b c
abc abc abc
3 3 3 = izvuemo abc
a b c
1 1 1
= abc 3 + 3 + 3 Ajde ovo da nadjemo!!!
a b c
1 1 1
+ = /()3
a b c
1 1 1 1 1 1 1
3
+ 3 2 + 3 2 + 3 = 3
a a b a b b c
10
23
1 1 3 1 1 1
+ + + = 3
a3 3
b ab a b c
1 1 3 1 1
+ 3 + = 3
a3 b ab c c
1 1 3 1
+ 3 = 3
a3 b abc c
1 1 1 3
+ 3 + 3 =+ Vratimo se u zadatak:
a3 b c abc
1 1 1
= abc 3 + 3 + 3
a b c
3
= abc = 3
abc
Malo je zeznuto, pa prouavajte paljivo!

11
24
 Transformacije algebarskih izraza

Kako dati izraz rastaviti na inioce?

Prati sledei postupak:

1) Izvui zajedniki iz svih ispred zagrade, naravno, ako ima ( distrubutivni

zakon )
2) Gledamo da li je neka formula:
A2 B 2 ( A B)( A B) RAZLIKA KVADRATA
I 2 2 I II II 2 ( I II ) 2 KVADRAT BINOMA ili ako vam je lake A2 2 AB B 2 ( A B) 2
I 2 2 I II II 2 ( I II ) 2 KVADRAT BINOMA ili ako vam je lake A2 2 AB B 2 ( A B )2
A3 B 3 ( A B)( A2 AB B 2 ) RAZLIKA KUBOVA
A3 B 3 ( A B)( A2 AB B 2 ) ZBIR KUBOVA
( A B)3 A3 3 A2 B 3 AB 2 B 3 KUB ZBIRA
( A B)3 A3 3 A2 B 3 AB 2 B 3 KUB RAZLIKE

3) Ako nee nita od ove dve stavke, sklapamo 2 po 2, 3 po 3. itd.

PRIMERI

Izvlaenje zajednikog ispred zagrade:

1) 5a 5b 5(a b)
2) 2a 4b 2( a 2b) PAZI: Kad vidimo da nita ne ostaje piemo 1.
3) a a a( a 1)
2

4) 14ab 3 7a 2b 7ab(2b 2 a )

7 2 a b b b 7 a a b

Ako nije jasno ta treba izvui ispred zagrade, moemo svaki lan rastaviti:

14ab 3 7 2 a b b b i

7 a b 7 a a b
2

Zaokruimo (podvuemo) iste i izvuemo ispred zagrade a one koje su ostali stavimo u
zagradu!!!
5)
3 x 2 y 6 xy 2 3 xy
3 x x y 3 2 x y y 3 x y 3 xy ( x 2 y 1)

WWW.MATEMATIRANJE.COM

1
25
6) 18a 3b 2 15a 2b 3 9a 3b 3
6 3 a a a b b 5 3 a a b b b 3 3 a a a b b b

3a b (6a 5b 3ab)
2 2

Naravno, moemo razmiljati i ovako:

Za 18, 15 i 9 zajedniki je 3
Za a 3 , a 2 i a 3 zajedniki je a 2 i
Za b 2 , b 3 i b 3 zajedniki je b 2

Dakle, ispred zagrade je 3a 2b 2 .

7) a x a x 1 a x a x a1 a x (1 a )
8) a m 1 a a m a1 a a(a m 1)
9) 4 x a 2 12 x a 4 x a x 2 12 x a
4 x a ( x 2 3)
10) 12 x 2 n 3 16 x n 1 12 x 2 n x 3 16 x n x1
4 x n x(3x n x 2 4)
4 x n 1 (3x n 2 4)
U zadacima 7, 8, 9 i 10 smo koristili pravila za stepenovanje.!!!

UPOTREBA FORMULA:

A2 B 2 ( A B ) ( A B )
1) x 2 4 x 2 2 2 ( x 2)( x 2)
2) 9 a 2 32 a 2 (3 a)(3 a)
3) x 2 1 x 2 12 ( x 1)( x 1)
4) y 2 144 y 2 12 2 ( y 12)( y 12)
5) 4 x 2 9 2 2 x 2 3 (2 x) 2 32 (2 x 3)(2 x 3)
Pazi: Da bi upotrebili formulu za razliku kvadrata SVAKI lan mora da je na
kvadrat.

6) 25 x 2 16 y 2 52 x 2 4 2 y 2 (5 x) 2 (4 y ) 2 (5 x 4 y )(5 x 4 y )
1 2 9 2 12 2 32 2 1 3 1 3
7) x y 2 x 2 y x y x y
16 25 4 5 4 5 4 5
8) x y ( x ) ( y ) ( x y )( x y )
4 4 2 2 2 2 2 2 2 2

( x y )( x y )( x 2 y 2 ) www.matematiranje.com

2
26
 Dakle: x 4 y 4 ( x y )( x y )( x 2 y 2 ) ZAPAMTI!!!
9) 16a 4 1 2 4 a 4 14
(2a ) 4 14 , ako iskoristimo prethodni rezultat: 2a x i 1 y
(2a 1)(2a 1)((2a ) 2 12 )
(2a 1)(2a 1)(4a 2 1)

A2 2 AB B 2 ( A B) 2 i A2 2 AB B 2 ( A B) 2

1) x 2 8 x 16 Gledamo prvi i trei lan jer nam oni daju A2 i B 2 , a onaj u sredini
proveravamo da li je 2 A B

Kako je A2 x 2 A x
B 2 16 B 4
2 AB 2 x 4 8 x
Pa je
x 2 8 x 16 ( x 4) 2

2) x 2 10 x 25 ( x 5) 2 jer je A2 x 2 A x
B 2 25 B 5
2
A B2 2 AB 2 x 5 10 x
Proveri da li je 2AB

3) 64 16 y y 2 (8 y ) 2
4) a 2 4ab 4b 2 (a 2b) 2
5) a 2 6ab 9b 2 (a 3b) 2
6) 4 x 2 20 xy 25 y 2 (2 x 5 y ) 2
7) 0, 25 0,1a 0, 01a 2 (0,5 0,1a ) 2 jer je
A2 0,25 A 0,5
B 2 0,01a 2 B 0,1a
8) 0,04a 2 0,8ab 4b 2 (0,2a 2b) 2

A3 B 3 ( A B) ( A2 AB B 2 )
Najpre se podsetimo da je: 1 13 , 8 23 , 27 33 , 64 43 , 125 53 , 216 63 , 343 7 3

1) x 3 8 da bi mogli da upotrebimo formulu oba lana moraja biti na trei

x 3 8 x 3 23 Znai x-je A, 2 je B pa zamenjujemo u formulu:
x 8 x 2 ( x 2)( x 2 x 2 2 2 ) ( x 2)( x 2 2 x 4)
3 3 3
www.matematiranje.com

3
27
2) x 3 216 x 3 63 ( x 6)( x 2 x 6 6 2 ) ( x 6)( x 2 6 x 36)
3) 64 y 3 43 y 3 (4 y )(4 2 4 y y 2 ) (4 y )(16 4 y y 2 )
4) 125 x 3 1 53 x 3 13 (5 x) 3 13 Pazi ovde se najee napravi greska: A 5 x ,
B 1

(5 x 1) (5 x) 2 5 x 1 12 (5 x 1)(25 x 2 5 x 1)
5) (a 3) 8 (a 3) 23 pazi: a 3 A , 2 B
3 3

(a 3 2) (a 3) 2 (a 3) 2 2 2
(a 1)(a 2 6a 9 2a 6 4)
(a 1)(a 2 8a 19)

A3 B 3 ( A B )( A2 AB B 2 )

1) x3 3433 x3 73 ( x 7)( x 2 x 7 7 2 ) ( x 7)( x 2 7 x 49)

2) 64a 3 1 (4a)3 13 (4a 1) (4a) 2 4a 1 12 (4a 1)(16a 2 4a 1)
3) 27 x 3 y 3 (3 x)3 y 3 (3x y ) (3 x) 2 3 x y y 2 (3 x y )(9 x 2 3 xy y 2 )
3

4) ( x 1) ( y 2) 3 ( x 1 y 2) ( x 1) 2 ( x 1)( y 2) ( y 2) 2


A B

( x y 1) x 2 x 1 ( xy 2 x y 2) y 2 4 y 4
2

( x y 1)x 2
2 x 1 xy 2 x y 2 y 4 y 4 2

( x y 1)x 2
4 x y 5 y xy 7
2

5) x 6 y 6 ( x 2 ) 3 ( y 2 ) 3 ( x 2 y )( x )
2 2 2
x 2 y 2 ( y 2 ) 2 ( x 2 y 2 )( x 4 x 2 y 2 y 4 )

Redje se koristi da je:

A3 3 A2 B 3 AB 2 B 3 ( A B)3

x 3 12 x 2 y 6
1) 8 y 3 ako je A3 8x 3 onda A 2 x i B 3 y 3 pa je B y
xy 2



A3 Pr overi Pr overi B3

(2 x y )3
2) x 3 12 x 2 y 4 xy 2 64 y ( x 4 y ) 3 jer je
A3 x 3 A x
64 y 3 B 3 B 4 y
3) 125a 3 150a 2b 60ab 2 8b3 (5a 2b)3

www.matematiranje.com

4
28
 SKLAPANJE 2 po 2

U situaciji kad ne moemo izvui zajedniki, niti upotrebiti neku formulu, koristimo
sklapanje 2 po 2.

Primeri:

1) 2 x 2 y ax ay izvlaimo ispred zagrade zajedniki za prva dva, pa druga dva.

2( x y ) a( x y ) ( x y )(2 a)

2) 6
ax
9
bx 8ay 12by

3x(2a 3b) 4 y (2a 3b) (2a 3b)(3x 4 y )

3) 4

a 2 4a ab b PAZI NA ZNAK!!!

4a (a 1) b(a 1) (a 1)(4a b)

4) 12

ab 20a 3
b5 PAZI NA ZNAK!!!

4a (3b 5) 1(3b 5) (3b 5)(4a 1)

5)
xaxb yb ya

x(a b) y (b a) Ovde moramo okrenuti

izraz b a da postane a b , ili pazi, kako je b a (a b) , moramo promeniti znak
ispred y
x(a b) y (a b) (a b)( x y )

6) 2ax b 2bx a = ne '' juri '' da sklopi ''prva dva'' i ''druga dva'' moda je bolja neka
druga kombinacija!!

a (2 x 1) b(1 2 x) Slino kao u prethodnom primeru, promenimo znak ispred b, a

oni u zagradi promene mesta,

a(2 x 1) b(2 x 1) (2 x 1)(a b)

7) 8 x 2 y 2by 2bx 8 xy 2 8 xy ( x y ) 2b( x y ) ( x y )(8 xy 2b)

www.matematiranje.com

5
29
8) x 2 6 x 7 Ovo lii na kvadrat binoma ali oigledno nije. Ne moemo izvui
zajedniki iz svih, niti sklopiti 2 po 2

ta raditi?

Naravno, uinici II godina srednje kole i stariji znaju da treba iskoristiti da je

ax 2 bx c a( x x1 )( x x2 ) , ali u I godini srednje kole moramo raditi ovako:

1. nain: x 2 6 x 7 ideja je da se srednji lan napie kao zbir ili razlika neka 2 izraza.
Naravno, to moemo uiniti na veliki broj naina. Onaj prvi je kad posmatramo lan bez
x-sa i kako njega moemo predstaviti u obliku proizvoda. Kako je 7 7 1 to emo
napisati umesto -6x izraz -7x+1x ili +1x-7x , svejedno.

Onda sklapamo ''2 po 2''

x 2 6 x 7 x 2 7 x 1x 7 x( x 7) 1( x 7) ( x 7)( x 1)

2. nain: x 2 6 x 7 izvrimo dopunu do punog kvadrata, to znai da moramo

dodati (i oduzeti) drugi lan na kvadrat.

x2 6 x 32 32 7

zapamti: uvek dodaj (i oduzmi) onaj uz x podeljen sa 2, pa na kvadrat.

x 2 9 9 7
6 x

( x 3) 2 16
( x 3) 2 4 2 sada iskoristimo da je ovo razlika kvadrata.

( x 3 4)( x 3 4)
( x 7)( x 1)

Ti naravno izabere ta ti je lake, odnosno ta vie voli tvoj profesor. Evo jo par
primera:

9) x 2 5x 6 ?

1.nain: Kako je 6 3 2 to emo umesto 5x pisati 3x+2x

x 2
3x 2x
6 x( x 3) 2( x 3) ( x 3)( x 2)

2.nain: Dodajemo (i oduzmemo) onaj uz x podeljen sa 2, pa na kvadrat.

2 2
5 5
Znai , pa je:
2 2
www.matematiranje.com

6
30
 2 2
5 5
x 2 5x 6 x 2 5x 6
2
2

2
5 25 24
x
2 4 4
2
5 1
x
2 4
2 2
5 1
x
2 2
5 1 5 1
x x
2 2 2 2
( x 2)( x 3)

10) x 2 7 x 10 ?

x2
1.nain: 5 x 2x

10 x( x 5) 2( x 5) ( x 5)( x 2)

2 2
7 7
2.nain: x 2 7 x 10 x 2 7 x 10
2 2

2
7 49 40
x
2 4 4
2
7 9
x
2 4
2 2
7 3
x
2 2
7 3 7 3
x x
2 2 2 2
( x 2)( x 5)

7
31
 8
32
 BINOMNA FORMULA

Upoznajmo se najpre sa nekim oznakama:

n ! - ita se en faktorijel a oznaava sledei proizvod:

n!=n (n-1) (n-2) 3 2 1

Primer:

5!=5 4 3 2 1= 120 ili 7! = 7 6 5 4 3 2 1 = 5040

Po definiciji je 0!=1

U zadacima esto koristimo trik da faktorijel rastavimo kao proizvod nekoliko lanova i

novog faktorijela.

Tako je recimo: (n+2)! = (n+2)(n+1)n(n-1) 2 1

(n+2)! = (n+2)(n+1)n ! ili
(n+2)! = (n+2)(n+1)n (n-1)! Itd.

Primer 1.:

(n 1)!
Skrati razlomak:
(n 3)!
(n 1)! (n 1)(n 2)(n 3)!
Reenje: = =(n-1)(n-2)
(n 3)! (n 3)!

Primer 2.

(2 x)! 20 x!
Rei jednainu : =
(2 x 3)! ( x 2)!

(2 x)! 20 x!
Reenje: =
(2 x 3)! ( x 2)!

(2 x)(2 x 1)(2 x 2)(2 x 3)! 20 x( x 1)( x 2)!

=
(2 x 3)! ( x 2)!

1
33
 (2x)(2x-1)(2x-2)= 20x(x-1)
2x (2x-1)2(x-1)= 20 x(x-1) [skratimo sa 4x(x-1)]
2x-1 = 5 a odavde je x=3

n
Ako su n i k prirodni brojevi, onda moemo definisati simbol: ( )
k
On se ita en nad ka, a izraunava se :

n n(n 1)(n 2)...(n k + 1)

( )=
k k!

Primeri:

10 10 9 15 15 14 13
( )= = 45 ili ( ) = = 455
2 2 1 3 3 2 1

Da bi imali brzinu u radu moramo zapamtiti da je :

n 5 12
( ) =1 na primer: ( ) = 1 ( ) = 1 itd.
0 0 0
n 7 100
( ) =1 na primer: ( ) = 1 ( ) = 1 itd.
n 7 100

n n 4 4 50 50
( )=( )=n na primer: ( ) = ( ) = 4 ( ) = ( ) = 50
1 n 1 1 3 1 49

n n
I najvanije : ( ) = ( )
k nk
20
Na primer dobijemo da reimo ( ) . Koristei ovo pravilo mi reavamo :
18

20 20 20 19
( )=( )= = 190. Mnogo je lake ovako!
18 2 2 1

Sada moemo videti kako izgleda binomni obrazac:

n n n n n
(a+b)n = ( ) anb0 + ( ) an-1b1 + ( ) an-2b2+ + ( ) a1bn-1 + ( ) a0bn
0 1 2 n 1 n

Ova formula se lako dokazuje primenom matematike indukcije.

2
34
ta je vano uoiti?

- U razvoju uvek ima n+1 lanova

- a poinje sa n-tim stepenom, pa u svakom sledeem lanu opada dok ne doe do

nule, dok b poinje sa nulom pa u svakom sledeem lanu raste dok ne doe do n-
tog stepena

n n n n n
- Izrazi ( ) , ( ) , ( ) ,, ( ) i ( ) su binomni koeficijenti , i za njih vai
0 1 2 n 1 n
jedna zanimljiva stvar:

Ako poemo od nekoliko prvih razvoja dobiemo takozvani Paskalov trougao.

(a+b)0 = 1 koeficijent je 1 1

(a+b)1 = a+b koeficijenti su 1 i 1 1 1

(a+b)2 = a2+2ab+b2 koeficijenti su 1, 2, 1 1 2 1

(a+b)3 = a3+3a2b+3ab2+b3 koeficijenti su 1, 3, 3, 1 1 3 3 1

(a+b)4 = a4+4a3b+6a2b2+4ab3+b4 1 4 6 4 1

koeficijenti su 1, 4, 6, 4, 1 itd.

I tako dalje....
Vidimo da su simetrini koeficijenti u razvijenom obliku binoma jednaki. Oni prave
Paskalov trougao, gde su na kracima sve jedinice , a unutranji lan se dobija sabiranjem
gornja dva!

1 1

1 2 1

1 3 3 1

1 4 6 4 1

1 5 10 10 5 1

Opti (bilo koji) lan u razvijenom obliku binoma se trai po formuli:

3
35
 n
Tk+1 = ( ) an-k bk
k

1) (3 + 2 x) 5 =?

(3 + 2 x) 5 = [Ovde je a = 3 , b = 2 x i n = 5 ]
5 5 5 5 5 5 5
3 (2 x) o + 34 (2 x)1 + 33 (2 x) 2 + 32 (2 x) 3 + 31 (2 x) 4 + 3o (2 x) 5
0 1 2 3 4 5

Ako vam je lake izdvojite binomne koeficijente ''na stranu'', pa ih reite:

5 5
= = 1
0 5
5 5
= = 5
1 4
5 5 4 5
= = 10 =
2 2 1 3

= 1 32 1 + 5 34 2 x + 10 33 2 2 x 2 + 10 32 23 x 3 + 5 3 2 4 x 4 + 11 25 x 5 =
= 243 + 810 x + 1080 x 2 + 720 x 3 + 240 x 4 + 32 x 5

2) (1 + i ) 6 =?

(1 + i ) 6 = [Ovde je a = 1 , b = i i n = 6]

6 6 6 6 6 6 6
= 16 i o + 15 i 1 + 14 i 2 + 13 i 3 + 12 i 4 + 11 i 5 + 1o i 6
0 1 2 3 4 5 6
6 6
= = 1
0 6
6 6
= = 6
1 5
6 65 6
= = 15 =
2 2 1 4
6 6 5 4
= = 20
3 3 2 1

4
36
Da vas podsetimo:

i1 = i

i 2 = 1 i5 = i4 i = i
pa je
i 3 = i i 6 = i 4 i 2 = 1
i 4 = 1

Vratimo se u zadatak:

= 1 1 1 + 6 1 i + 15 1 (1) + 20 1 (i ) + 15 1 1 + 6 i + 1 1(1)
= 1 + 6i 15 20i + 15 + 6i 1
= 8i

12
1 2

3) Odrediti peti lan u razvijenom obliku binoma x 2 + x 3

1 2
Odavde je a = x , b = x , n = 12
2 3

Iskoristiemo formulu:

n
TK +1 = a n K b K
k

Poto trae peti lan, to je

T5 = T4+1 ( pazi k = 4 )
12 4 4
12 12 23
= x x

4
12 4 83
= x x
4
12 11 10 9 4+ 83
= x
4 3 2 1
20
= 495 x 3

4) Odrediti lan koji ne sadri x u razvijenom obliku binoma x + x 2 ( )

12

Odavde je a = x, b = x 2 , n = 12

5
37
Upotrebiemo formulu TK +1 i nai k

n
TK +1 = a n K b K
k
12
( )
= x12 k x 2
k

k
12
= x12 k x 2 k
k
12
= x123k
k

Poto nam treba lan koji ne sadri x, izvriemo uporedjivanje:

x123k = x o
12 3k = 0
3k = 12
k=4

Znai, u pitanju je (T4+1 = T5 ) peti lan.

n
1
5) Zbir koeficijenta prvog, drugog i treeg lana u razvoju binoma x 2 + jednak
x
je 46. Nai koji lan ne sadri x .

Zbir koeficijenta prva tri lana je:

n n n
+ + = 46
0 1 2
n(n 1)
1+ n + = 46
2
2 + 2n + n 2 n = 92
n 2 + n 90 = 0
1 19
n1, 2 = n1 = 9; n2 = 10
2
n=9

1
Kako je a = x 2 i b = , n=9
x

6
38
 n
TK +1 = a n K b K
k
9
k
1
= ( x 2 ) 9 k
k x
9
= x 18 2 k x k
k
9
= x 183k
k

Sada mora biti: x183k = x o

18 3k = 0
3k = 18
k =6

Znai da je u pitanju sedmi lan.

12
1
3
6) Odrediti koeficijente uz x u razvoju binoma 2x 2
4x

12
1 2 1
2 x odavde je a = , b = 2 x 2 , n = 12
4x 4x

n
TK +1 = a n K b K
k
12 k
12 1
= (
2x2 ) k

k 4 x
12 k
12 1
= x k 12 ( 2 ) x 2 k
k

k 4
12 k
12 1
= ( 2 ) 1x 32k312
k

k 4 Ovo je x 3

Dakle: x 3k 12 = x 3
3k 12 = 3
3k = 15
k =5

7
39
Pa e koeficijent uz x 3 biti

12 k
12 1
( 2)k =
k 4
7
12 1 12 11 10 9 8 1
( 2)5 = 7 (32)
5
4 5 4 3 2 1 4
99
= = 1,546875
64
n
x y
7) Koeficijenat drugog lana u razvoju binoma + odnosi se prema
4 x

koeficijentu treeg lana kao 2:11. Odrediti peti lan.

n n
: = 2 : 11
1 2
n(n 1)
n: = 2 : 11
2
11n = n(n 1)
11n = n 2 n
n 2 12n = 0
n(n 12) = 0 n = 0 n = 12 , pazi: n=0 nije reenje!

x y
Poto je a = ,b = , n = 12 a trai se peti lan, to je:
4 x

n
TK +1 = a n K b K
k
n
TK +1 = a n K b K
k
8 4
12 x y
T5 = T4+1 =
4 y x
12 x 8 y 2
= 4 4
4 y x
12 1110 9 x 4
=
4 3 2 1 y 2
= 495 x 4 y 2

8
40
8) Na elezniku stanicu treba da stigne iz istog pravca n ljudi. Na koliko moguih
naina, s obzirom na vreme dolaska, mogu da stignu na stanicu?

Razmiljamo:

- mogu da stignu svi u razliiti vreme

- mogu da stignu dva zajedno, ostali u razliito vreme
- mogu da stignu tri zajedno, ostali u razliito vreme
- itd
- mogu da stignu u grupama po 2
- mogu da stignu u grupama po 3
- itd

Broj svih mogunosti je:

C1n + C2n + C3n + ... + Cnn =

n n n n
+ + + ... + =
1 2 3 n

Da bi smo ovo izraunali podjimo od binomne formule:

n n n
(a + b) n = a nb o + a n 1b1 + ... + a ob n
o 1 n

Ako umesto a i b stavimo jedinice, dobiemo:

n n n
(1 + 1) n = 1 1 + 1 1 + ... + 1 1
o 1 n
n n n n
2 n = + + + ... +
o 1 2 n
n n n n
+ + ... + = 2 n
1 2 n o
n n n
+ + ... + = 2 n 1
1 2 n

Dakle broj svih mogunosti je: 2 n 1

9
41
 ISKAZI

U svakodnevnom govoru, a i u pisanom tekstu, obino se sreu reenice koje su ili tane

ili netane, tj reenice koje imaju logikog smisla.Ovakve reenice se u matematici

nazivaju iskazi.Dakle , pod iskazom podrazumevamo bilo koju reenicu za koju se

zna da moe biti samo tana ili samo netana.Drugim reima, iskaz moe da ima samo

jednu od istinitosnih vrednosti: istinit (taan), neistinit (netaan).

Primer:

Nije teko videti koja je od sledeih reenica iskaz:

- Broj 6 je vei od broja 2

- Broj 3 je deljiv brojem 2

- Zemlja se okree oko Sunca

- Broj 2 je vei od Natae

- Godina ima 365 dana

Prve tri reenice jesu iskazi, jer su redom tana, netana i tana, dok za zadnje dve

reenice ne moemo to tvrditi, dakle , nisu iskazi.

Iskaze emo, po dogovoru, obeleavati malim slovima latinice: p,q,r,s,t....a

ta slova emo zvati iskazna slova.Polazei od takvih elementarnih iskaza,dakle, iskaznih

slova, slino kao to u srpskom jeziku od prostih reenica pravimo sloene, moemo

napraviti i sloene iskaze.Tu e za nas biti znaajno da znamo kada e ti novi iskazi biti

tani ili netani.

U tom cilju uvodimo oznake :

T za tano (ita se te) i - za netano ( ita se ne-te)

Istinitosna vrednost nekog iskaza p, koji emo oznaavati sa (p) (ita se tau od te), bie:

42
 (t)=T, ako je iskaz p taan
(t)= , ako je iskaz p netaan

LOGIKE OPERACIJE

Neka su dati iskazi p i q.

Konjukcija iskaza p i q je iskaz p q kojem odgovara sledea istinitosna tablica:

p q pq Konjukcija je tana samo ako su p i q tani iskazi.

T T T

Disjunkcija iskaza p i q je iskaz p q kojem odgovara sledea tablica:

p q pq Disjunkcija je netana samo ako su oba iskaza , i p i q,

netani.
T T T

T T

T T

Ovde treba obratiti panju na razliku izmeu upravo definisanog veznika disjunkcije i

veznika takozvane iskljune disjunkcije kojem odgovara jezika forma ili..,ili.

Razlika je u tome to iskaz ili p ili q nije taan ni u sluaju kada su oba iskaza , i p i q,

tani, dok je iskaz p ili q taan.

43
Implikacija iskaza p i q je iskaz p q kojem odgovara sledea tablica:

p q pq Implikacija je netana jedino u sluaju kada je iskaz p

taan i iskaz q netaan.
T T T

T T

Jedan od najznaajnijih veznika za nas je upravo veznik implikacije. Reenica

p implicira q se sa nepromenjenim znaenjem moe zapisati i na jedan od sledeih

naina:

ako p, onda q

iz p sledi q

q, ako p

p je dovoljan uslov za q

q je potreban uslov za p

Ekvivalencija iskaza p i q je iskaz p q ije se istinitosne vrednosti zadaju tablicom:

p q p q Ekvivalencija je tana samo ako oba iskaza, i p i q, imaju istu

istinitostnu vradnost.
T T T

44
Reenicu p je ekvivalentno sa q moemo iskazati i na jedan od sledeih naina:

ako p , onda q, i ako q, onda p

p je potreban i dovoljan uslov za q

p ako i samo ako q

To su bili osnovni binarni logiki veznici (operacije). Binarni , zato to dva iskaza prave

jedan novi iskaz. Uveemo sada jedan unarni veznik (operaciju), koji od jednog iskaza

p pravi jedan novi iskaz , sloeniji.To je p , koji se ita ne-p.

Negacija iskaza p je iskaz p kojem odgovara tablica:

Oigledno je iskaz p taan samo u sluaju kada je iskaz p

P p netaan.

Zajedno, iskazne konstante (T i ), sva iskazna slova i sve sloene iskaze nazivamo

iskaznim formulama.Da bi jedna iskazna formula bila nedvosmisleno zapisana,

prilikom zapisivanja koristimo i zagrade.Polazimo od toga da je negacija operacija

najvieg prioriteta,za njom su konjukcija i disjunkcija, koje su meusobno ravnopravne,

na kraju su implikacila i ekvivalencija, takoe meusobno ravnopravne.

Primer:

Niz simbola p q r ne moemo prihvatiti kao formulu, jer se ne zna redosled

operacija, poto su konjukcija i disjunkcija iste snage. Trebalo bi biti zapisano na

sledeci nain: (p q) r ili p (q r ) .

45
Dakle, iskazne formule su iskazi formirani od iskaznih slova p,q,r,, znakova

,, , , i zagrada, primenom konanog broja puta ovih simbola.

Iskazne formule koje su uvek, za sve mogue vrednosti iskaznih slova koja ine te

formule tane, nazivamo tautologijama.

Da li je neka formula tautologija moemo proveriti na vie naina: diskusijom po slovu,

svoenjem na protivrenost, preko istinitosnih tablica, itd.

Evo jednog primera ispitivanja preko istinitosne tablice:

(q p ) ( p q )
Pazi: Uvek prvo napisi negacije,jer su najstarija operacija

p q q p q p p q (q p ) ( p q )

T T T T T

T T T

T T T T T

T T T T T

NEKA PRAVILA LOGIKOG ZAKLJUIVANJA

Tautologije, kao uvek tani iskazi, u sebi kriju zakonitosti po kojima se vladaju logiki

veznici, pa, prema tome, i zakonitosti pravilnog logikog zakljuivanja.neka od

nezaobilaznih i najee primenjivanih, a ujedno i najjednostavnijih logikih zakona su:

p ( p q) q modus ponens

(q p ) ( p q ) pravilo kontrapozicije ( ispitano u tablici)

(p (q q )) p svoenje na protivrenost

46
p p zakon iskljuenja treeg

( p q ) p q De Morganovi zakoni
( p q ) p q

p p zakon dvojne negacije itd.

Ispitajmo modus ponens upotrebom svoenja na protivrenost:

p ( p q) q

Pretpostavimo da je formula netana.Budui da je implikacija netana samo u jednom

sluaju, onda mora biti:

( p ( p q )) = T i (q ) =

Dalje, kako je konjukcija tana samo ako su oba izraza tana , mora biti:

( p) = T i ( p q ) =T

Pogledajmo tablicu za implikaciju: Poto smo zakljuili da je ( p ) = T i (q ) =

mora biti ( p q ) = to je u kontradikciji sa

p q pq ( p q ) =T.

T T T Znai da polazna pretpostavka nije dobra, odnosno

da je formula tautologija(tana).
T

T T

47
 PRIMERI:

1
1. q: =0,2 ;
Dati su iskazi : p: (-2)(-3)=-(-6); r: -32=(-3)2
5
Ispitati istinitostnu vrednost izraza: p (q r )

Resenje: Kod ovog tipa zadatka najpre odredimo vrednosti iskaza p,q,r , pa te vrednosti
zamenimo u datu formulu.(ovde nije potrebno praviti celu tablicu, vec samo jednu vrstu ,
za dobijene vrednosti za p,q,r)
Dakle:

(-2)(-3)=6 i -(-6)=6, pa je iskaz p- tacan , to jest ( p ) = T

2 1
0,2= = , pa je i iskaz q tacan, to jest (q ) =T
10 5
2
-3 = -9 a (-3)2=(-3)(-3)=9 pa je iskaz r netacan, to jest (r ) =
Zamenimo sada ove vrednosti u datoj formuli:

p (q r ) = T (T ) = T = T. Dakle , dati izraz je tacan.

2. Ispitati da li je sledeca formula tautologija(tablicno):

F: (p q ) ((r p ) q )

Kad imamo tri iskazna slova, potrebno nam je 8 vrsta:

p q r p p q rp (r p) q F
T T T T T T T
T T T T T T
T T T T
T T T
T T T T T T T
T T T
T T T T
T T

Dakle ova formula nije tautologija, jer ima na kraju na tri mesta netano(dovoljno je
i samo na jedno)
ZAPAMTI: kod p idemo 4 tana, 4 netana;
kod q 2 tana ,2 netana;
kod r jedno tano ,1 netano

48
 KVANTORI

Posmatrajmo recenicu: x2 = 25 . Oigledno ona nije iskaz, jer moe biti tana ako je
x= 5 ili x=-5, a moe biti i netana ako je x neki drugi broj.
Ako,meutim reenicu kaemo:
Za svaki x, x2 = 25 ili Postoji x tako da je x2 = 25, onda za njih moemo rei da je
prva netana a druga tana, pa one predstavljaju iskaze.
Upotrebom matematike terminologije moemo zapisati:

Za svaki x, x2 = 25 je ( x) (x2 = 25)

Postoji x tako da je x2 = 25 je ( x) (x2 = 25)
Ove rei , za svaki (bilo koji, za proizvoljan), i postoji (ili za neki) zovemo kvantori ili
kvantifikatori.
Dakle:

- se ita za svaki i zove se univerzalni kvantor,

- se ita postoji i zove se egzistencijalni kvantor

Zanimljivo je kako se kvantori ponaaju u prisustvu negacije:

(x) A (x)A i
(x) A (x)A

Reima objanjeno to bi znailo da nije svaki i neki nije imaju isto znaenje, odnosno

da izrazi nije neki i svaki nije imaju isto znaenje.

Na primer, reenice: Nije svaki profesor dobar i Postoji profesor koji nije dobar

imaju isto znacenje.

49
50
51
52
www.matematiranje.com

NEKE VANE NEJEDNAKOSTI:

1) x 2 0 za sve xR

Kvadrat nekog izraza je uvek pozitivan ili jednak nuli (za x=0)

Primeri: x 2 + 4 x + 4 = ( x + 2) 2 0 za x R
a 2 + 2a 1 = (a 1) 2 0 za a R
x 2 xy + y 2 0 jer
2 2 2 2
y y y y2 y 3y2
x 2 xy + + y 2 = x + y2 = x +
2 2 2 4 2 4
2
y 3y2
Izvrili smo dopunu od ''punog kvadrata'' pa je x 0 i 0 , a onda je i
2 4
njihov zbir >0

x2 + y2 + z 2 + 3
2) x+ y+z
2

Dokaz: ( x 1) 2 0
( x 1) 2 + ( y 1) 2 + ( z 1) 2 0
( y 1) 2 0
x2 2x +1 + y 2 2 y +1 + z 2 2z +1 0
( z 1) 0
2

x2 + y 2 + z 2 + 3 2x + 2 y + 2z
x 2 + y 2 + z 2 + 3 2( x + y + z )
x2 + y2 + z 2 + 3
x+ y+z
2

1
3) Dokazati da za a > 0 a+ 2
2
Dokaz:

(a 1) 2 0
a 2 2a + 1 0
a 2 + 1 2a / : a (podelimo sa a )
1
a+ 2
a

1
53
www.matematiranje.com

4) Dokazati da za x 0 i y 0

x+ y
xy
2
(geometrijska sredina < aritmetika sredina)

Dokaz:

Podjimo od ( x+ y ) 0
2

2 2
x 2 x y + y 0
x 2 xy + y 0
x + y = 2 xy / : 2
x+ y
xy
2

Naravno jednakost vai ako je x = y

5) Dokazati da je: x, y , z koji su nenegativni:

a 3 + b3 + c 3
3 xyz
3
Dokaz:

Uvodimo najpre smene: x = a 3

y = b3
z = c3

Treba onda dokazati:

a 3 + b3 + c 3
3 xyz
3
3abc a + b + c 3
3 3

a 3 + b 3 + c 3 3abc 0

Kako je a 3 + b 3 + c 3 3abc = (a + b + c)(a 2 + b 2 + c 2 ab bc ac)

(proveri mnoenjem)
odavde je a + b + c 0 sigurno
1
[ ]
a 2 + b 2 + c 2 ab bc ac = ( a b) 2 + (b c ) 2 + (c a ) 2 0
2

2
54
www.matematiranje.com
a 3 + b3 + c 3
Dakle proizvod dva takva izraza je >0 pa je zaista: abc
3
Odnosno x+ y+z
3 xyz
3

Pazi: Znak = je ako je x = y = z

3
55
 MATEMATIKA INDUKCIJA

Princip matematike indukcije glasi:

Ako za neko tvrdjenje T (n) , n N vai:

1) T (1) je tano
2) T (n) T (n + 1) je tano za n = 1,2,... tada je tvrdjenje T (n) tano za n N

Moe se desiti da tvrdjenje Tn nije tano za svako n N ve poev od nekog prirodnog

broja n0 > 1 pa , tj. da je Tn tano za n = n0 , n0 + 1, n0 + 2,...

Tada se dokazivanje metodom matematike indukcije radi na sledei nain:

1) Proverimo tanost tvrdjenja Tn0

2) Dokazujemo da za bilo koje n > n0 iz tanosti tvrdjenja Tn sledi tanost
tvrdjenja Tn + 1

Postupak

Praktino, mi emo indukciju sprovoditi:

i) Proverimo da li je tvrdjenje tano za n=1

ii) Predpostavimo da je tvrdjenje tano za n=k
iii) Dokazujemo da je tvrdjenje tano za n=k+1

Zadaci:

n(n + 1)
1) Dokazati da je : 1 + 2 + 3 + ... + n =
2

i) Najpre proverimo dali je tvrdjenje tano za n=1.(to jest gde vidimo n stavimo 1)
1(1 + 1)
1= 1 = 1 tano
2

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tano za n=k (to nam je indukcijska hipoteza)

Gde vidimo n stavimo k
k (k + 1)
1 + 2 + 3 + ... + k =
2
www.matematiranje.com

1
56
 iii) Da dokaemo da je tvrdjenje tano za n=k+1
Najpre vidimo ta treba da dokaemo, u poetnoj formuli n zamenimo sa k+1 ali
uvek na levoj strani napiemo i predposlednji lan.

(k + 1)(k + 1 + 1)
1 + 2 + ... + k + (k + 1) =
2
Pretposlednji lan
(k + 1)(k + 2)
odnosno: 1 + 2 + ... + k + (k + 1) =
2
Znai , ovo treba da dokaemo!!!

Uvek krenemo od indukcijske hipoteze za koju smo pretpostavili da je uvek tana

k (k + 1)
1 + 2 + 3... + k =
2

Zastanemo malo i uporedimo leve strane hipoteze i onoga ta treba da dokaemo. Vidimo
da u hipotezi fali (k+1). To je TRIK, da na obe strane hipoteze dodamo izraz (k+1).

k (k + 1)
1 + 2 + 3... + k + (k + 1) = + (k + 1)
2

(k + 1)(k + 2)
Sad nam preostaje da sredimo desnu stranu i iz nje dobijemo
2

Dakle:

k (k + 1) k + 1 k (k + 1) + 2(k + 1)
+ =
2 1 2
= Izvuemo zajedniki (k + 1)
(k + 1)(k + 2)
=
2

Ovim je dokaz zavren.

n(n + 1)(2n + 1)
2) Dokazati da je: 12 + 2 2 + 32 + ... + n 2 =
6

i) Proverimo da li je tvrdjenje tano za n = 1

1(1 + 1)(2 1 + 1)
12 = 1 = 1 tano
6

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tano za n = k

2
57
 k (k + 1)(2k + 1)
12 + 2 2 + ... + k 2 =
6

iii) Da dokaemo tvrdjenje za n = k + 1 Uvek prvo vidimo ta treba

dokazati!!!
(k + 1)(k + 1 + 1)(2(k + 1) + 1)
12 + 2 2 + ... + k 2 + (k + 1) 2 =
6
(k + 1)(k + 2)(2k + 3)
tj. 12 + 2 2 + ... + k 2 + (k + 1) 2 =
6

Krenimo od indukcijske hipoteze i na obe strane dodamo (k + 1) 2

k (k + 1)(k + 2)
12 + 2 2 + ... + k 2 + (k + 1) 2 = + (k + 1) 2
6

Leva strana onog to Ovo kad sredimo treba da

(k + 1)(k + 2)(2k + 3)
treba da dokaemo. nam da
6

Dakle:

k (k + 1)(2k + 1) (k + 1) 2 k (k + 1)(2k + 1) + 6(k + 1) 2

+ =
6 1 6

[Izvuemo zajedniki (k + 1) ] (k + 1)[k (2k + 1) + 6(k + 1)]

=
6

=
[
(k + 1) 2k + k + 6k + 6
2
]
6

=
[
(k + 1) 2k + 7k + 6
2
]
6

Izraz 2k 2 + 7k + 6 emo rastaviti na inioce upotrebom znanja iz kvadratne jednaine:

ak 2 + bk + c = 0.............................a(k k1 )(k k 2 )

2k 2 + 7 k + 6 = 0
7 1
k1, 2 =
4
3
k1 =
2
k 2 = 2
www.matematiranje.com

3
58
Dakle:
3
2k 2 + 7k + 6 = 2 k + (k + 2) = (2k + 3)(k + 2)
2

Vratimo se u zadatak:

(k + 1)[2k 2 + 7k + 6] (k + 1)(2k + 3)(k + 2)

= =
6 6

1 1 1 n
3) Dokazati da je: + + ... + =
1 3 3 5 (2n 1)(2n + 1) 2n + 1

i) Proverimo da li je tvrdjenje tano za n=1

1 1 1 1
= = tano!!!
(2 1 1)(2 1 + 1) 2 1 + 1 3 3

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tano za n=k

1 1 1 k
+ + ... + =
1 3 3 5 (2k 1)(2k + 1) 2k + 1

iii) Dokaemo da tvrdjenje vai za n=k+1. Prvo da vidimo ta treba da

dokaemo!
1 1 1 1 k +1
+ + ... + + =
1 3 3 5 (2k 1)(2k + 1) (2k + 1)(2k + 3) 2k + 3

Dokaz emo kao i obino poeti od indukcijske hipoteze

1 1 1 k
+ + ... + =
1 3 3 5 (2k 1)(2k + 1) 2k + 1

1
na obe strane emo dodati
(2k + 1)(2k + 3)
1 1 1 1 k 1
+ + ... + + = +
1 3 3 5 (2k 1)(2k + 1) (2k + 1)(2k + 3) 2k + 1 (2k + 1)(2k + 3)

k +1
ovo treba da se sredi na
2k + 3

4
59
 k 1 k (2k + 3) + 1
+ =
2k + 1 (2k + 1)(2k + 3) (2k + 1)(2k + 3)
2k 2 + 3k + 1
=
(2k + 1)(2k + 3)

2k 2 + 3k + 1 = 0 2k 2 + 3k + 1 = a(k k1 )(k k 2 )
3 1 1
k1, 2 = = 2 k + (k + 1)
4 2
1 = (2k + 1)(k + 1)
k1 =
2
k 2 = 1

Vratimo se u zadatak:

(2k + 1)(k + 1)
=
(2k + 1)(2k + 3)
k +1
=
2k + 3

4) Dokazati da je 5 n 1 + 2 n deljiv sa 3

5n 1 + 2 n = 511 + 21 = 5o + 2
i) Za n=1
= 1+ 2 = 3
Tano

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tano za n=k

to jest da je 5k 1 + 2 k deljivo sa 3

iii) Dokaimo da je za n=k+1 izraz deljiv sa 3:

5 n 1 + 2 n = 5 k +11 + 2 k +1
= 5 k 1+1 + 2 k 21
Vai: a m + n = a m a n
k 1 1
= 5 5 +2 2 k

= 5 5 k 1 + 2 2 k

Napiimo kao trik: 5 5k 1 = 3 5k 1 + 2 5k 1 to jest 5 = 3 + 2

www.matematiranje.com

5
60
 = 3 5k 1 + 2 5k 1 + 2 2 k
= 3 5k 1 + 2(5k 1 + 2 k )

Ovde je sigurno deljivo sa 3. Zato? Izraz 3 5k 1 je deljiv sa 3 zbog inioca trojke.

Izraz 2(5k 1 + 2 k ) je deljiv sa 3 zbog nae pretpostavke da je 5k 1 + 2 k deljiv sa 3.
Ovim je dokaz zavren.

5) Dokazati da je broj 6 2 n + 3n + 2 + 3n deljiv sa 11

Reenje:

i) za n=1 je 6 2 n + 3n + 2 + 3n = 6 2 + 33 + 31
= 36 + 27 + 3
= 66 = 6 11
tano

ii) pretpostavimo da je broj 6 2 k + 3 k + 2 + 3 k deljiv sa 11

iii) odradimo dokaz za n = k+1

6 2 ( k +1) + 3 k +1+ 2 + 3 k +1 =
6 2 k + 2 + 3 k + 2+1 + 3 k +1 =
(a m+ n = a m a n )
k +2
6 2k
6 + 3
2
3 + 3 3 =
1 k 1

36 6 2 k + 3 3 k + 2 + 3 3 k =

Sad treba neka ideja!!!

Poto uz 6 2 k imamo 36 trojke uz 3k + 2 i 3k emo napisati kao 36-33

Dakle:
36 6 2 k + 36 3k + 2 33 3k + 2 + 36 3k 33 3k =

k +2 k +2
= 36(6 + 3
2k
+ 3 ) 33(3
k
+3 ) k

Izraz 36(6 2 k + 3k + 2 + 3k ) je deljiv sa 11 zbog indukcijske pretpostavke, a izraz

33(3k + 2 + 3k ) zbog broja 33=311
Ovim je dokaz zavren.

6) Dokazati da za ma koji prirodni broj n > 1 vai nejednakost:

1 1 1 13
+ + ... + >
n +1 n + 2 2n 24

Pazi, poto kae n > 1 prva stavka e biti da ispitamo da li je tvrdjenje tano za n=2

6
61
 1 1 7 14
i) n=2 + = =
3 4 12 24
14 13
> tano tvrdjenje
24 24

ii) pretpostavimo da je tano za n=k

1 1 1 13
+ + ... + >
k +1 k + 2 2k 24

iii) da dokaemo da je tvrdjenje tano za n=k+1

dakle treba da dokaemo:

1 1 1 1 13
+ + ... + + >
k +2 k +3 2k 2(k + 1) 24

Moramo upotrebiti novi trik!!!

Obeleimo sa:

1 1 1 13
Sk = + + ... + ( Sk > , po pretpostavci)
k +1 k + 2 2k 24
1 1 1 1 1
i S k +1 = + + ... + + +
k +2 k +3 2k 2k + 1 2(k + 1)

Odredimo razliku S k +1 S k !!!

1 1 1 1 1 1 1
S k +1 S k = + + ... + + + + ... +
k +2 k +3 2k + 1 2(k + 1) k + 1 k + 2 2k
1 1 1 1 1 1 1 1
= + + ... + + + ...
k +2 k +3 2k 2k + 1 2(k + 1) k + 1 k + 2 2k
= svi se skrate sem:
1 1 1
= +
2k + 1 2(k + 1) k + 1
1 2(k + 1) + 1 (2k + 1) 2(k + 1)
=
(2k + 1) 2 (k + 1)
2k + 2 + 2k + 1 4k 2
=
2(2k + 1)(k + 1)
1
= >0
2(2k + 1)(k + 1)
Ovo je sigurno pozitivno jer je k > 0 2k + 1 > 0 i k + 1 > 0
www.matematiranje.com

7
62
Dakle: S k +1 S k > 0 odnosno:
13
S k +1 > S k >
24
indukcijska hipoteza

13
pa je S k +1 >
24

Ovim je dokaz zavren!!!

7) Dokazati da je:

2 n > n 2 za svako n 5

Reenje: Dokaz poinjemo za n = 5

i)
n = 5 25 > 52
36 > 25 tano

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tano za n=k

dakle 2 k > k 2

iii) Dokaimo da je tvrdjenje tano za n=k+1

znai, treba da dokaemo:
2 k +1 > (k + 1) 2
2
1
I ovde je potrebna nova ideja!!! Posmatrajmo izraz 1 + .
n
2 2
1 1 1 2 1
1 + = 1 + 2 1 + = 1 + + 2
2

n n n n n
1 1 1 1
poto je n 5 i 2

n 5 n 25
2
1 2 1 2 1
onda je 1 + = 1 + + 2 1 + +
n n n 5 25
2 1 11
1+ + = 1+ <2
5 25 25
2 2
1 n +1
1 + = <2
n n
(n + 1) 2
<2
n2

8
63
 (k + 1) 2
onda je i 2
< 2 a hipoteza je 2 k > k 2 . Napiimo ove dve nejednakosti jednu ispred
k
druge.
2k > k 2

(k + 1) pomnoimo ih! (levu sa levom i desnu sa desnom stranom)
2
2>
k2

(k + 1) 2 2
2k 2 > k
k2
2 k +1 > (k + 1) 2 a ovo smo i trebali da dokaemo

www.matematiranje.com

9
64
 STEPENOVANJE

Proizvod a a ... a = a n naziva se n -tim stepenom broja. Ako je a R , a 0 i neka je n N

n puta

Po definiciji je:

0
4
1) a 0 = 1 primer: 50 = 1, (3) 0 = 1, = 1
7
1 1 1 1 1
2) a n = n primer: 3 2 = 2 = , 53 = 3 =
a 3 9 5 125
______________________________________________________________________

Jo vae sledea pravila:

3) a m a n = a m+n primer: 32 35 = 32+5 = 37

4) a m : a n = a mn primer: 710 : 7 6 = 7106 = 7 4
5) ( a m ) n = a m n primer: (23 ) 5 = 235 = 215
6) ( a b) = a n b n primer: (12 11) 5 = 125 112
n 2
a an 7 72
7) = n primer = 2
b b 4 4
n n 2 2
a b 2 3 32 9
8) = primer = = 2 =
b a 3 2 2 4

O emu treba voditi rauna?

Treba paziti na zapis: (5) 2 = (5)(5) = 25 , dok 52 = 5 5 = 25 . Uopteno vai:

( a) paran = a paran
( a) neparan = a neparan

Dakle, paran izloilac uniti minus.

www.matematiranje.com

1
65
 ZADACI

( 27 : 25 ) 23
1) Izraunati:
24 : 22

(27 : 25 ) 23 27 5 23 22 23 22+3 25
= = = 2 = 2 = 25 2 = 23 = 8
24 : 22 24 2 22 2 2
_____________________________________________________________

35 93
2) Izraunati:
27 2 3

35 93 35 (32 )3 35 36 35
= 3 2 1 = 6 1 = 1 = 351 = 34 = 3 3 3 3 = 81
27 3 (3 ) 3
2
3 3 3

______________________________________________________________

( x 4 )3 x 3 : x 5
3) Izraunati: =
( x 5 : x 2 )3

( x 4 ) 3 x 3 : x 5 x12 x 3 : x 5 x12+ 35 x10

= = 3 3 = 9 = x109 = x1 = x
( x 5 : x 2 )3 ( x 5 2 ) 3 (x ) x
_______________________________________________________________

3n +1 3n + 2
4) Izraunati:
32 n + 4

3 n +1 3 n + 2 3 n +1+ n + 2 3 2 n + 3
= 2 n + 4 = 2 n + 4 = Pazi pa zagrade zbog minusa
32n+ 4 3 3
1 1
= 3( 2 n + 3) ( 2 n + 4 ) = 32 n +3 2 n 4 = 31 = 1 =
3 3
_______________________________________________________________

www.matematiranje.com

2
66
5) Izraunati 0,51 + 0,252 + 0,1253 + 0,06254
0,51 + 0,252 + 0,1253 + 0,06254 =
1 2 3 4
1 1 1 1
+ + + =
2 4 8 16
1 2 3 4
2 4 8 16
+ + + =
1 2 1 1
21 + 4 2 + 83 + 16 4 = 2 + 16 + 512 + 65536 = 66066
_________________________________________________________________

6) Izraunati 11 + 2 2 + 33 + (1) 1 + (2) 2 + (3) 3

11 + 2 2 + 33 + (1) 1 + (2) 2 + (3) 3 =
1 1 1 1 1 1
+ 2+ 3+ + + =
1 2 3 (1) (2) (3) 3
1 2

1 1 1 1 1 1 2 1
1+ + 1+ = + = =
4 27 4 27 4 4 4 2
_________________________________________________________________

4 2 2
1 3 5
7) Ako je a = 5 i b = 10 3
3
nadji a b 1
4 2 3

4 2 4
1 3 4 3
2
53 44 32
a = 53 = 53 2 =
4 2 1 2 22
53 (22 ) 4 32
= 2
= 53 (22 )3 32 = 53 26 32
2
2 2
3 10 3 (5 2)3 32 53 23 32
3 2
5
b = 10 = 103 =
3
2
= 2
= 2
= 5 23 32

3
5 5 5 5

Konano: izraunati i a b 1

1
a b 1 = 53 26 32
= 52 23 = 25 8 = 200
5 2 3
3 2

______________________________________________________________

www.matematiranje.com

3
67
 5 x 5 2 y 1 3
8) Izraunati 2 1 : 10 x 2 y 3
2 y 5x

5 x 5 2 y 1 3
1 : 10 x 2 y 3 =
2
2 y 5x

52 x10 y3
2 4 3 3 : 10 x 2 y 3 =
2 y 5 x
(5 2+3 x103 y 3 4 2 2 ) : 10 x 2 y 3 =
(51 x 7 y 1 4) : 10 x 2 y 3 =
20 7 2 1( 3)
x y = 2 x 5 y 1+ 3 = 2 x 5 y 2
10
__________________________________________________________

1 3 1 4
10 + 10
9) Ako je 10 =
x 2 2 Odrediti x.
55 10 7

1 3 1 4 1 1
10 + 10 +
2 2 = 2000 20000 = Izvuemo gore zajedniki
55 10 7
55
10000000
1 1 1 11 11
1 +
2000 10 2000 10
= = 20000 =
55 55 55
10000000 10000000 10000000
1110000000 1110000000 10000000
= = = 100 = 102
20000 55 11100000 100000

sada je 10 x = 10 2 , dakle x = 2
________________________________________________________

10)
a) A 10 5 = 0,2 0,008 b) B 10 6 = 0,04 0,006
A 10 5 = 2 10 1 8 10 3 B 10 6 = 4 10 2 6 10 3
A 10 5 = 16 10 4 B 10 6 = 24 10 5
16 10 4 24 10 5
A= B=
10 5 10 6
A = 16 10 4( 5) B = 24 10 5+ 6
A = 16 10 4+5 B = 24 10
A = 16 10 B = 240
A = 160 4
68
Ovde smo koristili zapisivanje realnog broja u sistemu sa osnovnim 10. Ovo je dobra

opcija kada je broj glomazan.

Primeri:

1) Brzina svetlosti je priblino c 300000000m / s a mi je lake zapisujemo

c 3 108 m / s , 108 -znai da ima 8 nula iza jedinice!!!
1 1 1 2
2) = = 10 5 = 10 5 = 2 10 1 10 5 = 2 10 6
500000 5 10 5
5 10
5 5
3) 0,000069 = 6,9 10 7 10
4) Povrina zemlje je 510083000km 2 ali mi zapisujemo 5 108 km 2

3a x 2a x ax ax
11) Izraunati :
1 a
x
1 + a x a 2 x 1 a x a x

3a x 2a x ax ax
: =
1 a
x
1 + a x a 2 x 1 a x a x
3 2 1
ax x a x
x
a 2x : a =
1
1 x 1+ x 1 a 1 a x
x 1
a a a
3 2 1
x x a x x
xa xa 2 x : 2ax =
a 1 a +1 a 1 a 1
x
a ax ax
3 2 ax 1
x : 2x =
a 1 a + 1 (a 1)(a + 1) a 1
x x x

3(a x + 1) 2(a x 1) a x a 2 x 1
=
(a x 1)(a x + 1) 1
3a x + 3 2a x + 2 a x (a 1)(a + 1)
x x

=
(a x 1)(a x + 1) 1
= 3+ 2 = 5

www.matematiranje.com

5
69
 x x 2 x x 1 1 x 1
12) Izraunati 2 1
2
:
1 1
x + x +1 1+ x + 2 x 1+ x

x x 2 x x 1 1 x 1
2 1
2 1
: 1
=
x + x +1 1+ x + 2 x 1+ x
1 1 1
x x2 x
x 1
x =
1 1 :
1
2 + +1 1+ 2 + 1+ 2 1
x x x x x
x3 1 x2 1 x 1

x2 x : x =
1+ x + x
2
x2 + 1 + 2x x +1

x2 x2 x
( x 1) ( x 2 + x + 1) x( x 1) ( x + 1) x 1
: =
x 2
+ x + 1 ( x + 1) 2 x +1

x 1 x( x 1) x 1
: =
1 x +1 x +1
( x 1)( x + 1) x( x 1) x + 1
=
x +1 x 1
( x 1) [ ( x + 1) x ] x + 1
= x +1 x = 1
x +1 x 1

www.matematiranje.com

6
70
 an a n a n a n
13) Izraunati A = + +
1 a
n
1 + a n 1 + a n 1 a n
an an an an
A= n
+
+
1 a 1 + an 1 + an 1 an
1 1
an n a n n
A= + a + a
1 1n 1 + 1n 1 + 1n 1 1n
a a a a
a n
1 1
an
A = n1 + na n
n n
+ na
a 1 a +1 a +1 a 1
n
a an an an
a 2n 1 a 2n 1
A= n + n n + n
a 1 a +1 a +1 a 1
a 2 n (a n + 1) + 1(a n 1) a 2 n (a n 1) + 1(a n + 1)
A=
(a n 1)(a n + 1) (a n + 1)(a n 1)
a 3n + a 2 n + a n 1 (a 3n a 2 n + a n + 1)
A=
(a n 1)(a n + 1)
a 3n + a 2 n + a n 1 a 3n + a 2 n a n 1
A=
(a n 1)(a n + 1)
2a 2 n 2 2(a 2 n 1) 2(a n 1)(a n + 1)
A= = = =2
(a n 1)(a n + 1) (a n 1)(a n + 1) (a n 1)(a n + 1)

www.matematiranje.com

7
71
 KORENOVANJE

Neka je a realan i n prirodan broj.

Svako reenje jednaine

xn = a

po x (ako postoji) naziva se n -ti koren broja a u oznaci x = n a .

Dakle: simbol n a oznaava:

1) n ti koren realnog broja a u svim sluajevima kada je on jedinstven

(n N , n = 2k 1, k N , a R)
2) Pozitivan n -ti koren broja a u sluaju
n = 2k , k N , a > 0

Ova definicija sigurno nije ba mnogo jasna!!! Ajde da vidimo par primera:
3
1 3 1 1
3
27 = 3 = 3;3 3 3 = =
8 2 2
32 = 5 (2)5 = 2;
5 7
0 =0
_______________________________________
4
1 4 1 1
2
4 = 2 = 2;
2 2 4 = =
16 2 2
Pazi: 4 16 = 4 2 4 = 2; 4 16 = 4 2 4 = 2

Pogreno je pisati: 4
16 = 2 ZAPAMTI!!!

Vai:

a , n neparan
n
an =
a, n paran

Primeri: (pazi, dogovor je da je A = 2 A , to jest, jedino se ovde ne pie broj 2)

9 = 32 ; 3
23 = 2
(3) 2 = 3 = 3 ; 3
(2) 3 = 2
www.matematiranje.com

1
72
ZAPAMTI: Kad vidi 2, 4, 6, (parni koren) iz nekog konkretnog broja, reenje je uvek
pozitivan broj. Kad vadi 3, 5, 7 (neparan koren) iz nekog broja, reenje moe biti i
negativan broj, u zavisnosti kakva je potkorena veliina.

(5) 2 = 5 = 5 3
53 = 5
4
( 7 ) 4 = 7 = 7 3
(5) 3 = 5
5
1 1
6
(12) = 12 = 12
6
5 =
10 10
8 7
1 1 1 3 3
8 = = 7 =
3 3 3 5 5

Primer: Za koje realne brojeve x je tana vrednost:

a) x2 = x
b) 3
x3 = x
v) x2 = x
g) x 4 = x ( ) 4

____________________________________

Reenje: a) x 2 = x je tana samo za vrednosti x koje su vee ili jednake nuli, jer

x, x>0
Dakle x 0
x = x ,
2
x<0
0, za ,x = 0

b) 3
x 3 = x je taka samo za x = 0 !!! Zato? Ako uzmemo da je x negativan broj, na
primer x = 5 3
(5) 3 = 5 (5) = +5 , a ako uzmemo x > 0 , recimo x = 10
3
103 = 10 10

v) x 2 = x , x mora biti manje od nule, ili nula jer kao malopre vai:
x, x > 0

x = x, x < 0 , Dakle x 0
2

0, x = 0

www.matematiranje.com

2
73
 ( ) 4
g) x 4 = x , Ovde mora biti x 0 . Zato? Zbog ( x)
4
koji ne moe biti negativan
odnosno mora biti x > 0

Pravila:
m
1) n
am = a n
2) n
a b = n a n b
3) n
a : n b = n a :b
4) ( a)
n
m
= n am
5) n m
a = nm a
a mp = n a m ( p se skrati)
np
6)

Moramo naglasiti da pravila vae pod uslovima da je: a, b pozitivni realni brojevi
m, n, p prirodni brojevi.
Zadaci:

1)
a) Izraunaj 36 2 25 + 4 16 5 32
36 2 25 + 4 16 5 32 =
= 6 2 5 + 4 2 4 5 25 =
= 6 10 + 2 2 = 4

9 3 1 4
b) Izraunaj + + 16
4 8
2 3
3 1
= + 3 + 4 24 =
2 2
3 1
+ +2=4
2 2

2
4 3
c) Izraunaj + 27 4
9
2
4 3
+ 27 4 =
9
2
2 2 2 1
= + 3 (3) 3 2 = 3 2 = 5 = 4
3 3 3 3
www.matematiranje.com

3
74
 d) Izraunaj 9 3 (8) 5 32
9 3 (8) 5 32 =
= 32 3 (2) 3 5 (2) 5 =
= 3 (2) (2) = 12

2) Izraunaj ( x 5) 2 + ( x + 5) 2

( x 5) 2 + ( x + 5) 2 = x 5 + x + 5

Kako je:

x 5, za x 5 0 x 5, za x 5
x5 = = i
( x 5), za x 5 < 0 ( x 5), za x < 5

x + 5, za x + 5 0 x + 5, za x 5
x+5 = =
( x + 5), za x + 5 < 0 ( x + 5), za x < 5

moramo najpre videti gde ima reenja

I za x 5 i x 5

x 5 + x 5 = x 5 + x + 5 = 2x

x [5, )
__________________________________________________________________

II za x 5 i x < 5

Nema reenja
__________________________________________________________________

www.matematiranje.com

4
75
 III za x < 5 i x 5

x 5 + x 5 = x + 5 + x + 5 = +10
x [ 5,5)
________________________________________________________________

IV za x<5 i x < 5

x 5 + x + 5 = x + 5 x 5 = 2 x
2 x, x < 5

Konano: x 5 + x + 5 = 10, 5 x < 5
2 x, x 5

Racionalisanje

Koristei se osobinama korena, moemo, u cilju uproavanja nekog izraza, odstraniti

korene ili ih premestiti na eljeno mesto.

Primeri:

1 1 5 5 5
1) = = =
5 5 5 5 2 5
9 9 12 9 12 3 12 3 4 3 3 2 3 3 3
2) = = = = = =
12 12 12 12 4 4 4 2
15 15 3 15 3 5 3
3) = = =
2 3 2 3 3 23 2

Ovo je bio najprostiji tip zadataka. Gde racionalisanjem prebacujemo koren iz imenioca u
brojilac.

n
U sledecoj grupi zadataka emo koristiti da je n
a =a, a >0

www.matematiranje.com

5
76
 6
4) 3
= da bi unitili koren u imeniocu moramo napraviti 3
23 , a poto imamo
2
6 3
treba racionalisati sa 2 2 . Dakle:
3 1
2

6 6 3 22 6 3 22 6 3 4
= = = = 33 4
3
2 3
2 23 2 3
2 3 2

10 10 4 33 10 4 27 10 4 27
5) = = = =
4
3 4 3 4 33 4 4
3 3
3
ab ab a1b 2 ab 3 ab 2 ab 3 ab 2 3 2
6) = = = = ab
3
a 2b 3
a 2b1 3
a1b 2 3
a 3b 3 ab

Kad u imeniocu imamo zbir ili razliku dva kvadratna korena, upotrebljavamo razliku
kvadrata: ( A B) ( A + B) = A2 B 2

1 1 2 3 2 3 2 3
7) = = = = 2 3
2 + 3 2 + 3 2 3 22 3
2
43

8)
11
=
11

6 + 2 11 6 + 2 11 6 + 2 11 6 + 2
= = =
( ) ( ) ( )
6 2 6 2 6+ 2
2
6 2
2
62 4
9)
5
=
5

2 3 +3 2
=
5 2 3+3 2 ( ) =
( ) ( ) (
5 2 3 +3 2 5 2 3 +3 2 5 2 3 +3 2
= =
)
2
2 3 3 2 2 3 3 2 2 3 +3 2 2 3 3 2 ( ) ( ) 2
43 9 2 12 18 6

U zadacima u kojima se u imeniocu javlja zbir ili razlika treih korena moramo
koristiti:
A3 B 3 = ( A B)( A2 + AB + B 2 ) Razlika kubova
A3 + B 3 = ( A + B)( A2 AB + B 2 ) Zbir kubova

10)
1 1 3 3 3 3 2 + 3 22 3 9 3 6 + 3 4 3 9 3 6 + 3 4 3 9 3 6 + 3 4
3 2
= = = =
3
3 + 3 2 3 3 + 3 2 3 32 3 3 3 2 + 3 2 2 3
3
3 + 2
3
3
3 + 2 5
________________________________________________________________________

11)
5
=3
5

3
52 + 3 5 3 4 + 3 4 2 5 3 25 + 3 20 + 3 16
=
(
= 5 3 25 + 3 20 + 3 16
) ( )
3 3
3
5 4
3
5 4 5 + 5 4+ 4
3 3 2 3 3 3 2 3
5 43

________________________________________________________________________
www.matematiranje.com

6
77
 3
12) = ovde emo uraditi dupli racionalizaciju da bi ''unitili'' etvrti koren.
4
5 2
3
=
3

4
5+2 3 5+2
=
4

=
3 4 5+2

5+4 3
=
( ) ( ) ( 4
5+2 )( 5+4 ) = 3( 4
5+2 )( 5+4 )
4
5 2 4 5 2 4 5 + 2 4 52 2 2 54 5+4 52 4 2 11

Vratimo se na zadatke sa korenima:

3) Izraunati:

a) 3
x 2 x 1 3 x 1 x
b) x3 x 2 3 x 2 : (x ) 1
3

Reenje:

a)
2 1 2 1 1 1

3 1 1 2 3 1 1 5 1 1 1
x 2
x x 5
x = x 3
x x 5
x = x x x x
3 6 5 10
= x x x x =
3 6 5 10

2 1 1 1 20 5 6 +3 12 2
+
=x 3 6 5 10
=x 30
=x 30
= x = 5 x25

(x )= 3 2
1
x3 x 2 3 x 2 : x 3
x 2 x 3 : x 3 =
b)
1 2 2 3 1 2 2 3 3+ 2 + 4 + 9 18
+ +
x x x :x
2 6 3 2
=x 2 6 3 2
=x 6
= x = x3 6

1
ZAPAMTI: x = x2

4) Izraunaj:

a) 5 2 + 3 8 50 98
b) 3 + 3 27 2 48

Ovde je ideja da upotrebom pravila za korenovanje a b = a b , svaki sabirak

svedemo na ist koren.

www.matematiranje.com

7
78
a)
5 2 + 3 8 50 98 =
5 2 + 3 4 2 25 2 49 2 =
5 2 + 3 2 2 5 2 7 2 =
5 2 + 6 2 5 2 7 2 = 2

b)
3 + 3 27 2 48 =
3 + 3 9 3 2 16 3 =
3 + 33 3 2 4 3 = 3 + 9 3 8 3 = 2 3

5) Izraunaj: 3 12 4 4 15 27 + 8 24 16 + 5 20 81

Reenje:

3 12 4 4 15 27 + 8 24 16 + 5 20 81 =
3 12 2 2 4 15 33 + 8 24 2 4 + 5 20 34 =
3 6 2 45 3 + 8 6 2 + 55 3 =

= 11 2 + 3
6 5

LAGRANOV INDENTITET:

a + a2 b a a2 b
a b =
2 2

Gde je a > 0, b > 0, b < a 2

Primenimo ga na 2 primera: a) 2+ 3
b) 64 2

2 + 22 3 2 22 3
a) 2+ 3 = +
2 2
2+ 1 2 1
= +
2 2
3 1 3 +1
= + =
2 2 2
www.matematiranje.com

8
79
b) 6 4 2 = pazi, prvo moramo 4 da ubacimo pod koren!!!

6 + 6 2 32 6 6 2 32
6 16 2 = 6 32 = +
2 2
6 + 36 32 6 36 32
= +
2 2
6+2 62
= + = 4 2 = 2 2
2 2

2+ 3 2 3
7) Dokazati da je vrednost izraza + iracionalan broj.
2 + 2+ 3 2 2 3

Najpre emo upotrebom Lagranovog indetiteta srediti 2+ 3 i 2 3

3 +1 3 1
2 + 3 =(prethodni zadatak) = , slino je i 2 3 = , Dakle:
2 2

2+ 3 2 3 2+ 3 2 3
+ = + =
2 + 2+ 3 2 2 3 3 +1 3 1
2+ 2
2 2
2+ 3 2 3
= + = Pazi na znak!!!
2 + 3 +1 2 3 +1
2 2

=
2 2+ 3( +
)
2 2 3 ( )
3+ 3 3 3

=
(2 )( ) (
2 + 6 3 3 + 2 2 6 3+ 3 )( )
(
3+ 3 3 3 )( )
6 2 2 6 +3 6 18 + 6 2 + 2 6 3 6 18
= 2
32 3
12 2 2 18 12 2 2 9 2 12 2 6 2 6 2
= = = = = 2
93 6 6 6
www.matematiranje.com

9
80
 4+2 3
8) Dokazati da je: = 3 +1.
10 + 6 3 3

Poi emo od leve strane da dobijemo desnu.

4 + 2 3 = 3 +1+ 2 3 = 3 + 2 3 +1 = ( 3) + 2
2
3 +1 = ( 3 +1 ) 2

10 + 6 3 = razmislimo da li ovo nije 10 + 6 3 = ( A + B ) ?

3

( A + B)
3
= A3 + 3 A2 B + 3 AB 2 + B 3

( )
3 3 2
3 + 1 = 3 + 3 3 1 + 3 3 12 + 13
= 27 + 3 3 1 + 3 3 + 1
= 9 3 + 9 + 3 3 + 1 = 3 3 + 3 3 + 10 = 10 + 6 3

Dakle:

4+2 3
=
( 3 + 1) = ( 2
3 +1 ) 2

= 3 +1
3
10 + 6 3 3
( 3 + 1) 3
3 +1

Ovim je dokaz zavren!!!

6
9) Racionalisati:
21 + 7 + 2 3 + 2

6 6 6
= =
21 + 7 + 2 3 + 2 7 3 + 7 + 2 3 +1 7 3 +1 + 2 3 +1 ( ) ( ) ( )
6 3 1 7 2
= =
( 3 +1 )( 7 +2 ) 3 1 7 2

=
(
6 3 1 7 2 )( =
6 3 1 7 2
=
) ( )( ) ( 3 1 )( 7 2 )
3 12 7 2 2
2 2
23

www.matematiranje.com

10
81
 1
10) Racionalisati: 3
9 + 6 +3 4
3

1 1 3
33 2 3
33 2 3
3 32
= = = =
3
9 + 3 6 + 3 4 3 32 + 3 3 3 2 + 3 22 3 3 3 2 3 33 3 23 3 2
3
3 32
= =33 32
1

Ovde smo imali A2 + AB + B 2 , pa smo dodali A-B, da bi dobili A3 B 3 .

www.matematiranje.com

11
82
 ELEMENTARNE FUNKCIJE GRAFICI

Osnovne elementarne funkcije su :

- Konstantne funkcije

- Stepene funkcije

- Eksponencijalne funkcije

- Logaritamske funkcije

- Trigonometrijske funkcije

- Inverzne trigonometrijske funkcije

- Hiperbolike funkcije

Elementarnim funkcijama se nazivaju funkcije koje se mogu zadati pomou osnovnih elementarnih funkcija i

konstanti , pomou konano mnogo operacija sabiranja , oduzimanja, mnoenja, deljenja i kompozicija osnovnih

elementarnih funkcija.

Napomena: Ovo nije stroga definicija elementarnih funkcija. Vi tu definiciju nauite kako vam je kae va profesor,
mi smo tu da samo malo pojasnimo stvari i podsetimo vas kako izgledaju grafici...

y y
y xn y xn
n-paran broj n-neparan broj

x x

Ovo su grafici stepenih funkcija gde je izloilac prirodni broj . Svi grafici izgledaju ovako, sem to se u zavisnosti

od izloioca suavaju ili ire( pogledajte fajl kvadratna funkcija iz druge godine).

www.matematiranje.com

1
83
 y y
yn x ynx
n-neparan broj
n-paran broj

x x

Ovo su grafici stepenih funkcija gde je izloilac racionalan broj.

Trebamo zapamtiti da je y n x , kada je n paran broj definisana samo za x [0, ) to jest x 0 , dok je funkcija

y n x kada je n neparan broj definisana na celom skupu R, to jest x (, )

y y y
y log a x
y ln x
a 1 y log a x
0 a 1

x x x
1 1 1

slika 1 slika 2 slika 3

Podsetite se logaritamskih funkcija ( fajl iz II godine).

Vano je zapamtiti da su one definisane za vrednosti x koje su vee od nule , to jest x 0 .

U graninim vrednostima funkcija smo rekli da je ln 0 . Sa elementarnog grafika to sad moemo i uoiti

(slika 3.): kad se x pribliava 0 sa pozitivne strane funkcija tei beskonanosti ( minus): lim ln x ( uta crta)
x 0

A rekli smo i da je ln . Sa grafika je i to jasno, kad x tei beskonanosti i funkcija ide u beskonano, to je na

grafiku prikazano crvenom crtom.

www.matematiranje.com

2
84
 y y y

y ax
y ax y ex
0 a 1
a 1
1 1
1
x x x

Eksponencijalne funkcije smo takodje obradjivali u II godini. Vano je da su one svuda definisane: x R .

Kad smo objanjavali limese, rekli smo da je e 0 . Sada to moemo videti i na grafiku( uta crta), kad x tei minus

beskonano, funkcija se pribliava nuli. Dalje smo rekli i da je e ( crvena crta).

Trigonometrijske funkcije:

Sinusna funkcija y = sinx je osnovna trigonometrijska funkcija.

y sin x
1
3 3

2 2 2 2

2 0 2
-1

Ostale trigonometrijske funkcije definiemo sa :

cos x sin( x )
2

1
3 3

2 2 2 2

2 0
2
-1

www.matematiranje.com

3
85
 sin x
tgx
cos x
y
y=tgx

3 3

2 2 2 2 x
2 0
2

cos x
ctgx
sin x
y
y=ctgx

3 3

2 2 2 2 x
0 2

Inverzne trigonometrijske funkcije:

Ove funkcije se nazivaju ciklometrijske ili arkus funkcije.

i) Arkus sinus

Pazite: funkcija y = sinx nema inverznu funkciju, jer nije bijekcija!

Ali ako posmatramo njenu restrikciju na intervalu [ , ] i preslikavanje f 1 :[1,1] [ , ] dobijamo arkus
2 2 2 2
sinus funkciju:
y

-1
0 1 x

y=arcsinx


2 www.matematiranje.com
4
86
Jo zapamtite da vai:

arcsin(sin x) x za x [ , ]
2 2
sin(arcsin x) x za x [-1,1]

Funkcija je definisana za x [1,1]

Nula funkcije je u x=0

ii) Arkus kosinus

I ovde emo iz slinog razloga posmatrati restrikciju funkcije y = cos x na intervalu [0, ] .

Posmatramo preslikavanje g 1 :[1,1] [0, ]

y

y=arccosx

-1 0 1 x

Vai:

arccos(cos x ) x za x [0, ]
cos(arccos x ) x za x [1,1]

Funkcija je definisana za x [1,1]

Nula funkcije je u x =1

iii) Arkus tangens

Posmatrajui restrikciju funkcije y = tgx na intervalu [ , ] i preslikavanje h 1 : R [ , ]
2 2 2 2
Dobijamo funkciju arkus tangens.
www.matematiranje.com

5
87
 y

2
y=arctgx

0 x

arctg (tgx) x za x [ , ]
2 2
tg (arctgx) x za x R

Funkcija je definisana na celom skupu R.

Nula funkcije je x=0.

iv) Arkus kotangens

k 1 : R [0, ]

y=arcctgx
2
0
x

arcctg (ctgx) x za x [0, ]

ctg (arcctgx) x za x R

Funkcija je svuda definisana . Nema nule.

Hiperbolike funkcije

e x e x e x e x
To su funkcije : hiperboliki sinus shx , hiperboliki kosinus chx
2 2

e x e x e x e x
hiperboliki tangens thx i hiperboliki kotangens cthx
e x e x e x e x
www.matematiranje.com

6
88
 1 1
Grafici ovih funkcija se dobijaju iz grafika y e x i y e x odnosno pomou y e x i y e x
2 2
y
y e x y ex
y
y=sh 1
y e x 1
y ex
2 2
y=ch

1 1

1
2

0 x x

Ovde vae identiteti ( podseti se adicionih formula iz II godine)

ch 2 x sh 2 x 1
sh( x y ) shx chy chx shy
ch( x y ) chx chy shx shy
sh 2 x 2 shx chx
ch2 x ch 2 x sh 2 x

hiperboliki tangens i hiperboliki kotangens imaju grafike:

y
y
y=cth
y=th
1
1

x x
-1 -1

www.matematiranje.com

7
89
 8
90
 INVERZNA FUNKCIJA

Definiimo najpre bijektivno preslikavanje:

Za preslikavanje f: A B kaemo da je :

1) jedan jedan (obostrano jednoznano) , to skraeno piemo 1-1 , ako vai

(x1 , x 2 A)( x1 x 2 f ( x1 ) f ( x 2 ))

2) na ako je (y B)(x A)( f ( x) = y )

3) bijektivno ako je 1-1 i na

Preslikavanje skupa A na sebe , u oznaci iA , sa osobinom (x A)(i A ( x) = x) naziva se identikim (jedininim)

preslikavanjem skupa A.

Ako je f: A B bijektivno preslikavanje, onda sa f 1 ozaavamo preslikavanje skupa B na skup A, koje ima

osobinu da je f 1
f = f f 1
= i A . U tom sluaju f 1 nazivamo inverznim preslikavanjem preslikavanja f.

Postupak za reavanje zadataka :

i) Umesto f(x) stavimo y

ii) Odavde izrazimo x preko y

iii) Izvrimo izmenu : umesto x piemo f 1 (x) , a umesto y piemo x.

Zadaci

1. Data je funkcija f(x) = 2x 1. Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f 1(x).

Reenje:

f(x) = 2x 1 Umesto f(x) stavimo y

y = 2x 1 Odavde izrazimo x preko y

2x = y + 1

y +1
x= Izvrimo izmenu : umesto x piemo f 1 (x) , a umesto y piemo x.
2
www.matematiranje.com
91
 x +1
f 1(x) = i evo nam inverzne funkcije.
2

Poto obe funkcije predstavljaju prave, uzeemo po dve proizvoljne take( prvo x = 0, pa y = 0) i nacrtati ih.

f(x) = 2x 1

x 0 1/2
f(x) -1 0

x +1
f 1(x) =
2

x 0 -1
1
f (x) 1/2 0

6
5 f(x)=2x-1
4
y=x x+1
3 -1
f (x) =
2
2
1 .
.
. .
-5 -4 -3 -2 -1 1 2 3 4 5 6 7 x
-1 .
-2
-3
-4

-5

Primetimo da su grafici simetrini u odnosu na pravu y = x .

2. Data je funkcija f(x) = log 2(x-1). Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f 1(x).

Reenje:

f(x) = log 2(x-1) Umesto f(x) stavimo y

y = log 2 (x-1) Odavde izrazimo x preko y

x 1 = 2y

x = 2y +1 umesto x piemo f 1 (x) , a umesto y piemo x www.matematiranje.com

92
f 1 (x) = 2x + 1 evo inverzne funkcije

Skicirajmo sada grafike:

f(x) = log 2(x-1) . Ova funkcija je definisana za x-1 >0, odnosno za x >1, a to nam govori da je x = 1 vertikalna

asimptota sa leve strane. Uzmimo kao i malopre nekoliko proizvoljnih vrednosti i popunimo tablicu:

x 3/2 2 3 5
f(x) -1 0 1 2

f 1 (x) = 2x + 1 . Ova funkcija oigledno ne moe imati vrednosti manje ili jednake sa 1, to nam govori da je 1

njena horizontalna asimptota. Uzmimo nekoliko proizvoljnih vrednosti i popunimo tablicu:

x -1 0 1
f 1(x) 3/2 2 3

7
6
5 . y=x
4
.
-1 x
3
. .
f (x) = 2 + 1 2
. y = log (x-1)
2
1
.
-5 -4 -3 -2 -1
-1
1
. 2 3 4 5 6 7 x

-2
-3
-4
-5

Uoimo opet da su grafici simetrini u odnosu na pravu y = x .

3. Odredi inverznu funkciju funkcije f(x) = 3x 1

Reenje:

f(x) = 3x 1

y = 3x 1

3x = y + 1 www.matematiranje.com
93
x = log 3(y + 1)

f 1 (x) = log 3 (x +1)

4. Data je funkcija f(x) = x2 . Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f 1(x).

Reenje:

f(x) = x2

y = x2

x= y pa je f 1(x) = x

Nije bilo teko ovo reiti, meutim ovo reenje nije korektno ! Zato?

Moramo voditi rauna o tome gde je funkcija rastua, a gde opadajua!

f(x) = x2 je opadajua za x < 0 pa njoj odgovara opadajua grana inverzne funkcije : f 1(x) = - x

f(x) = x2 je rastua za x > 0 pa njoj odgovara rastua grana inverzne funkcije : f 1(x) = + x

E ovo sad je korektno reenje!

5. Data je funkcija f(x) = log 2( x + x 2 + 1 ). Odrediti f 1(x).

Reenje:

f(x) = log 2( x + x2 +1 )

y = log 2( x + x2 +1 )

x+ x 2 + 1 = 2y

x 2 + 1 = 2y x kvadriramo

x2 + 1 = 22y 2x 2y + x2 potiremo x2

2x 2y = 22y 1

22 y 1
x=
2 y +1

22x 1
f 1(x) = a ovo moemo malo da prisredimo ... www.matematiranje.com
2 x +1

94
 22x 1
x x
2 1
2x
2 1 2
2x x
2 = 2 2
x
f 1(x) = = =
2 x +1 2x2 2 2

6. Data je funkcija f(x) = 3

x + 1+ x2 + 3
x 1 + x 2 . Odrediti f 1(x)

Reenje:

f(x) = 3
x + 1+ x2 + 3
x 1+ x2

y= 3
x + 1+ x2 + 3
x 1+ x2 Ovo sve ide na trei stepen.

Podsetimo se najpre formule :

(A + B)3 = A3 + 3A2B + 3AB2 + B3 = A3 + 3AB(A+B) + B3

y3 = x + 1 + x 2 + 3 3 x + 1 + x 2 3
x 1+ x2 ( 3 x + 1+ x2 + 3 x 1+ x2 ) + x 1+ x2

y3 = 2x + 3 3
( x + 1 + x 2 )( x 1 + x 2 ) y

y3 = 2x + 3 3
x2 1 x2 y

y3 = 2x 3y

2x = y3 + 3y

y3 + 3y
x=
2

1 x 3 + 3x
f ( x) =
2

www.matematiranje.com

95
96
 FUNKCIONALNE JEDNAINE

Postupak reavanja:

i) Ono to je u zagradi stavimo da je t ( smena)

ii) Odatle izrazimo x

iii) Vratimo se u poetnu jednainu , f ( t ) =... i gde vidimo x zamenimo ga sa onim to smo izrazili

iv) Sredimo taj izraz koji je sad sve po t i zamenimo t sa x

ZADACI

1) Reiti funkcionalnu jednainu: f ( x+1) = x2 3x + 2

Reenje:

f ( x+1) = x2 3x + 2 Ono to je u zagradi stavimo da je t

x +1 = t Odatle izrazimo x

x=t-1 Vratimo se u poetnu jednainu , f ( t ) =... i gde vidimo x zamenimo ga sa onim to smo izrazili

f ( t ) = (t 1)2 3 (t 1 ) + 2

f ( t ) = t2- 2t + 1 3t +3 + 2 Sredimo taj izraz koji je sad sve po t

f ( t ) = t2 5t + 6 zamenimo t sa x

f (x) = x2 5x + 6 i evo konanog reenja date funkcionalne jednaine.

1
2) Reiti funkcionalnu jednainu: f = x + 1+ x2
x

Reenje:

1
f = x + 1+ x2
x

1 1
= t pa je odavde = x ovo zamenimo u datoj jednaini
x t

1 1
f (t ) = + 1 + 2
t t
www.matematiranje.com

97
 1 t2 +1
f (t ) = +
t t2

1 t2 +1
f (t ) = +
t t

1+ t2 +1 1+ x2 +1
f (t ) = zamenimo t sa x f ( x) = je konano reenje
t x

x
3) Reiti funkcionalnu jednainu: f( ) = x2
x +1

Reenje:

x
f( ) = x2
x +1
x
=t
x +1

x = t ( x+1)

x=tx+t

x tx = t izvuemo x kao zajedniki na levoj strani...

x(1t)=t

t
x= vratimo se sad na poetnu jednainu...
1 t

x
f( ) = x2
x +1

t 2 x 2
f (t ) = ( ) zamenimo t sa x ... f ( x) = ( ) je konano reenje
1 t 1 x

x+2
4) Rei funkcionalnu jednainu: f ( ) = 5x + 3
2x + 1

Reenje:

x+2
f( ) = 5x + 3
2x + 1

x+2
=t www.matematiranje.com
2x + 1

98
x + 2 = t (2x + 1)

x + 2 = 2tx + t

x 2tx = t 2

x (1 2t ) = t 2

t2
x=
1 2t

x+2
f( ) = 5x + 3
2x + 1

t2 5t 10 3(1 2t ) 5t 10 + 3 6t t 7
f(t)=5 + 3 sredimo f ( t ) = + = = izvuemo minus gore i
1 2t 1 2t 1 2t 1 2t 1 2t
ubacimo ga u imenilac, koji onda promeni redosled A - B = - (B A)

t+7
f(t)=
2t 1

x+7
f(x)= je konano reenje
2x 1

x
5) Ako je f ( ) = ( x 1) 2 , izraunati f(3).
x +1

Reenje:

Najpre moramo nai f(x).

x
f( ) = ( x 1) 2
x +1

x
=t
x +1

x = t ( x+1)

x=tx+t

x tx = t

x(1t)=t

t
x= vraamo se u poetnu jednainu www.matematiranje.com
1 t
99
 x
f( ) = ( x 1) 2
x +1

t
f(t)=( - 1 )2 Sada umesto t stavljamo 3 jer se trai f(3)
1 t

3 25
f(3)= ( - 1 )2 =
1 3 4

1 1
6) Reiti funkcionalnu jednainu: f (x + ) = x 2 + 2
x x

Reenje:

1 1 1
f (x + ) = x 2 + 2 uzimamo smenu x+ = t , ako odavde probamo da izrazimo x kao to bi trebalo,
x x x

zapadamo u probleme...

1
x+ =t sve pomnoimo sa x
x
x2 + 1 = xt

x2 xt + 1 = 0 ovo je kvadratna po x i ne vodi reenju

TRIK : OVDE SMENU TREBAMO KVADRIRATI

1
x+ = t kvadriramo
x

1 2 2
(x+ ) =t
x

1 1
x 2 + 2x + = t2 pokratimo x-seve
x x2

1
x2 + 2 + = t2
x2

1
x2 + 2
= t 2 2 E sad se vratimo u datu poetnu jednainu...
x
1 1
f ( x + ) = x 2 + 2 pa je f ( t ) = t2 2 odnosno f(x) = x2 2 je konano reenje
x x

www.matematiranje.com
100
 x +1 x 2
7. Reiti funkcionalnu jednainu: f +2f =x
x 2 x +1

Reenje:

x +1 x 2
f +2f =x
x 2 x +1

I ovaj zadatak ne moemo uraditi klasino ve se moramo posluiti trikom...

x2 x +1 1
Ako uzmemo smenu = t , onda je = i
x +1 x2 t

x2 t+2
= t odavde x-2 = t (x +1) pa je x 2= tx + t , x tx = t + 2 , x (1-t )= t + 2 i odavde je x =
x +1 1 t

Vratimo se u datu jednainu:

x +1 x 2
f +2f =x
x 2 x +1

1 t+2 1
f( )+2f(t)= dobili smo jednu jednainu...E sad je trik da umesto t stavimo
t 1 t t

1 1 + 2t
+2
1 1 + 2t
f( t ) + 2 f( ) = t = t = dobismo i drugu jednainu
t 1 t 1 t 1
1
t t
Sada pravimo sistem od dve jednaine:

1 t+2
f( )+2f(t)=
t 1 t
1 1 + 2t
f( t ) + 2 f( ) =
t t 1

Prvu jednainu pomnoimo sa -2 pa saberemo ove dve jednaine...

1 t+2
-4f(t)-2f( ) = -2
t 1 t
1 1 + 2t
f( t ) + 2 f( ) =
t t 1

2t 4 1 + 2t 2t + 4 1 + 2t 4t + 5
-3f(t)= + = + = dakle
1 t t 1 t 1 t 1 t 1
www.matematiranje.com

101
 4t + 5
-3f(t)= podelimo sve sa 3 i dobijamo
t 1

4t + 5 4t + 5
f(t)= odnosno f ( t ) = umesto t stavimo x i dobijamo:
3(t 1) 3 3t

4x + 5
f(x)= konano reenje
3 3x

www.matematiranje.com

102
 FUNKCIONALNE JEDNAINE, INVERZNA FUNKCIJA I KOMPOZICIJA FUNKCIJA

FUNKCIONALNE JEDNAINE

Postupak reavanja:

i) Ono to je u zagradi stavimo da je t ( smena)

ii) Odatle izrazimo x

iii) Vratimo se u poetnu jednainu , f ( t ) =... i gde vidimo x zamenimo ga sa onim to smo izrazili

iv) Sredimo taj izraz koji je sad sve po t i zamenimo t sa x

ZADACI

1) Reiti funkcionalnu jednainu: f ( x+1) = x2 3x + 2

Reenje:

f ( x+1) = x2 3x + 2 Ono to je u zagradi stavimo da je t

x +1 = t Odatle izrazimo x

x=t-1 Vratimo se u poetnu jednainu , f ( t ) =... i gde vidimo x zamenimo ga sa onim to smo izrazili

f ( t ) = (t 1)2 3 (t 1 ) + 2

f ( t ) = t2- 2t + 1 3t +3 + 2 Sredimo taj izraz koji je sad sve po t

f ( t ) = t2 5t + 6 zamenimo t sa x

f (x) = x2 5x + 6 i evo konanog reenja date funkcionalne jednaine.

1
2) Reiti funkcionalnu jednainu: f x 1 x2
x

Reenje:

1
f x 1 x2
x

1 1
t pa je odavde x ovo zamenimo u datoj jednaini
x t

1 1
f (t ) 1 2
t t
www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html
103
 1 t2 1
f (t )
t t2

1 t2 1
f (t )
t t

1 t2 1 1 x2 1
f (t ) zamenimo t sa x f ( x) je konano reenje
t x

x
3) Reiti funkcionalnu jednainu: f( ) x2
x 1

Reenje:

x
f( ) x2
x 1
x
t
x 1

x = t ( x+1)

x=tx+t

x tx = t izvuemo x kao zajedniki na levoj strani...

x(1t)=t

t
x vratimo se sad na poetnu jednainu...
1 t

x
f( ) x2
x 1

t 2 x 2
f (t ) ( ) zamenimo t sa x ... f ( x) ( ) je konano reenje
1 t 1 x

x2
4) Rei funkcionalnu jednainu: f ( ) 5x 3
2x 1

Reenje:

x2
f( ) 5x 3
2x 1

x2
t www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html
2x 1
104
x + 2 = t (2x + 1)

x + 2 = 2tx + t

x 2tx = t 2

x (1 2t ) = t 2

t2
x
1 2t

x2
f( ) 5x 3
2x 1

t2 5t 10 3(1 2t ) 5t 10 3 6t t 7
f(t)=5 + 3 sredimo f ( t ) = + = = izvuemo minus gore i
1 2t 1 2t 1 2t 1 2t 1 2t
ubacimo ga u imenilac, koji onda promeni redosled A - B = - (B A)

t7
f(t)=
2t 1

x7
f(x)= je konano reenje
2x 1

x
5) Ako je f ( ) ( x 1) 2 , izraunati f(3).
x 1

Reenje:

Najpre moramo nai f(x).

x
f( ) ( x 1) 2
x 1

x
t
x 1

x = t ( x+1)

x=tx+t

x tx = t

x(1t)=t
t
x vraamo se u poetnu jednainu www.matematiranje.com
1 t
105
 x
f( ) ( x 1) 2
x 1

t
f(t)=( - 1 )2 Sada umesto t stavljamo 3 jer se trai f(3)
1 t

3 25
f(3)= ( - 1 )2 =
1 3 4

1 1
6) Reiti funkcionalnu jednainu: f (x ) x 2 2
x x

Reenje:

1 1 1
f (x ) x 2 2 uzimamo smenu x = t , ako odavde probamo da izrazimo x kao to bi trebalo,
x x x

zapadamo u probleme...

1
x =t sve pomnoimo sa x
x
x2 + 1 = xt

x2 xt + 1 = 0 ovo je kvadratna jednaina po x i ne vodi reenju

TRIK : OVDE SMENU TREBAMO KVADRIRATI

1
x = t kvadriramo
x

1 2 2
(x ) =t
x

1 1
x 2 2x t2 pokratimo x-seve
x x2

1
x2 2 t2
x2

1
x2 2
t 2 2 E sad se vratimo u datu poetnu jednainu...
x
1 1
f ( x ) x 2 2 pa je f ( t ) = t2 2 odnosno f(x) = x2 2 je konano reenje
x x

www.matematiranje.com
106
 x 1 x 2
7. Reiti funkcionalnu jednainu: f 2f x
x 2 x 1

Reenje:

x 1 x 2
f 2f x
x 2 x 1

I ovaj zadatak ne moemo uraditi klasino ve se moramo posluiti trikom...

x2 x 1 1
Ako uzmemo smenu t , onda je i
x 1 x2 t

x2 t2
t odavde x-2 = t (x +1) pa je x 2= tx + t , x tx = t + 2 , x (1-t )= t + 2 i odavde je x =
x 1 1 t

Vratimo se u datu jednainu:

x 1 x 2
f 2f x
x 2 x 1

1 t2 1
f( )+2f(t)= dobili smo jednu jednainu...E sad je trik da umesto t stavimo
t 1 t t

1 1 2t
2
1 1 2t
f( t ) + 2 f( ) = t = t = dobismo i drugu jednainu
t 1 t 1 t 1
1
t t
Sada pravimo sistem od dve jednaine:

1 t2
f( )+2f(t)=
t 1 t
1 1 2t
f( t ) + 2 f( ) =
t t 1

Prvu jednainu pomnoimo sa -2 pa saberemo ove dve jednaine...

1 t2
-4f(t)-2f( ) = -2
t 1 t
1 1 2t
f( t ) + 2 f( ) =
t t 1

2t 4 1 2t 2t 4 1 2t 4t 5
-3f(t)= + = + = dakle
1 t t 1 t 1 t 1 t 1
www.matematiranje.com

107
 4t 5
-3f(t)= podelimo sve sa 3 i dobijamo
t 1

4t 5 4t 5
f(t)= odnosno f ( t ) = umesto t stavimo x i dobijamo:
3(t 1) 3 3t

4x 5
f(x)= konano reenje
3 3x

INVERZNA FUNKCIJA

Definiimo najpre bijektivno preslikavanje:

Za preslikavanje f: A B kaemo da je :

1) jedan jedan (obostrano jednoznano) , to skraeno piemo 1-1 , ako vai

(x1 , x 2 A)( x1 x 2 f ( x1 ) f ( x 2 ))

2) na ako je (y B)(x A)( f ( x) y )

3) bijektivno ako je 1-1 i na

Preslikavanje skupa A na sebe , u oznaci iA , sa osobinom (x A)(i A ( x) x) naziva se identikim (jedininim)

preslikavanjem skupa A.

Ako je f: A B bijektivno preslikavanje, onda sa f 1 ozaavamo preslikavanje skupa B na skup A, koje ima

osobinu da je f 1
f ff 1
i A . U tom sluaju f 1 nazivamo inverznim preslikavanjem preslikavanja f.

Postupak za reavanje zadataka :

i) Umesto f(x) stavimo y

ii) Odavde izrazimo x preko y

iii) Izvrimo izmenu : umesto x piemo f 1 (x) , a umesto y piemo x.

www.matematiranje.com

108
1. Data je funkcija f(x) = 2x 1. Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f 1(x).

Reenje:

f(x) = 2x 1 Umesto f(x) stavimo y

y = 2x 1 Odavde izrazimo x preko y

2x = y + 1

y 1
x= Izvrimo izmenu : umesto x piemo f 1 (x) , a umesto y piemo x.
2

x 1
f 1(x) = i evo nam inverzne funkcije.
2

Poto obe funkcije predstavljaju prave, uzeemo po dve proizvoljne take( prvo x = 0, pa y = 0) i nacrtati ih.

f(x) = 2x 1

x 0 1/2
f(x) -1 0

x 1
f 1(x) =
2

x 0 -1
1
f (x) 1/2 0

6
5 f(x)=2x-1
4
y=x x+1
3 -1
f (x) =
2
2
1 .
.
. .
-5 -4 -3 -2 -1 1 2 3 4 5 6 7 x
-1.
-2
-3
-4

-5

Primetimo da su grafici simetrini u odnosu na pravu y = x .

www.matematiranje.com

109
2. Data je funkcija f ( x) 3 x 3 . Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f 1(x).

Reenje:

f ( x) 3 x 3
y 3x 3
3x y 3
y3 x3
x f 1 ( x)
3 3

za f ( x) 3 x 3

x 0 1
f(x) -3 0

x3
za f 1 ( x)
3

x 0 -3
f 1(x) 1 0

y
5 f ( x ) 3x 3 y=x
4
3 x 3
2 f 1 ( x)
3
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3
-4
-5

Opet su grafici simetrini u odnosu na pravu y = x. ta mislite, da li e uvek tako biti?

www.matematiranje.com

110
 x 3
3. Odrediti inverznu funkciju za f ( x)
x7

Reenje:

x3
f ( x)
x7
x 3
y
x7
y x 3
mnoimo unakrsno
1 x7
y ( x 7) 1( x 3)
yx 7 y x 3
yx x 3 7 y
x( y 1) 3 7 y
37y 3 7x
x f 1 ( x)
y 1 x 1

a b c d e 1
4. Data je funkcija f . Odrediti njenu inverznu funkciju f (x).
2 4 1 3 5

Reenje:

Ovde nam je funkcija zadata na drugi nain. Direktno znamo koji elemenat se u koji preslikava:

f
ta e biti inverzna funkcija?
a. .1

b.
.2 Pa jednostavno, elementi iz drugog skupa se slikaju u prvi
.3
c.
d. .4

e. .5

f -1
a. .1

.2 2 4 1 3 5
b.
Ili zapisano na drugi nain: f 1
c.
.3
a b c d e
d. .4

e. .5

www.matematiranje.com
111
KOMPOZICIJA FUNKCIJA

Neka su f :A B i g : B C funkcije. Tada sa g f oznaavamo kompoziciju ( proizvod ) preslikavanja

f i g , i definiemo ga sa (x A) (( g f )( x) g ( f ( x)) . Na ovaj nain smo ustvari dobili preslikavanje

g f : A C ( kompozicija se najee obeleava sa , a ita se krui

primer 1.

1 2 3 4 a b c d
Date su funkcije f i g odrediti ( g f )( x)
acb d 6 8 7 9

Reenje:

Ajmo najpre da ovo predstavimo dijagramom da vidimo ta se zapravo deava a onda emo ispisati i reenje:

f g
.1 a. .6

.2 b. .7

.3 c. .8

.4 d. .9

Za svaki element radimo posebno:

( g f )( x) g ( f ( x)) g ( f (1)) g (a) 6 Na slici uoite crvene strelice.

( g f )( x) g ( f ( x)) g ( f (2)) g (c) 7 Na slici uoite crne strelice.

( g f )( x) g ( f ( x)) g ( f (3)) g (b) 8 Na slici uoite plave strelice.

( g f )( x) g ( f ( x)) g ( f (4)) g (d ) 9 Na slici uoite ute strelice.

www.matematiranje.com

112
primer 2.

1 2 3 4 p q r s a b c d
Ako je f , g i h odrediti:
c a b d 1 4 3 2 rpqs

a) f g = ?

b) g h ?

c) ( g h) f ?

Reenje:

a) f g = ?

1 2 3 4 p q r s
Kako je f i g ,idemo redom:
c a b d 1 4 3 2

( f g )( x) f ( g ( x)) f ( g ( p)) f (1) c

( f g )( x) f ( g ( x)) f ( g (q )) f (4) d

( f g )( x) f ( g ( x)) f ( g (r )) f (3) b

( f g )( x) f ( g ( x)) f ( g ( s)) f (2) a

pqrs
Odavde imamo da je: f g
c d b a

b) g h ?

p q r s a b c d
g i h , pa je :
1 4 3 2 rpqs

( g h)( x) g (h( x)) g (h(a )) g (r ) 3

( g h)( x) g (h( x)) g (h(b)) g ( p) 1

( g h)( x) g (h( x)) g (h(c)) g (q) 4

( g h)( x) g (h( x)) g (h(d )) g ( s ) 2

a b c d
Pa je : g h
3 1 4 2
www.matematiranje.com

113
c) ( g h) f ?

Slino radimo , samo to sada imamo tri funkcije u kompoziciji:

1 2 3 4 a b c d pqrs
f , h g
c a b d rpqs 1 4 3 2

[( g h) f ]( x) g (h( f ( x))) Prvo radimo f, pa h i na kraju g...

Ovako smemo da radimo jer vai asocijativni zakon ( g h) f g (h f ) . Dakle:

[( g h) f ]( x) g (h( f ( x))) g (h( f (1)) g (h(c)) g (q) 4

[( g h) f ]( x) g (h( f ( x))) g (h( f (2)) g (h(a)) g (r ) 3

[( g h) f ]( x) g (h( f ( x))) g (h( f (3)) g (h(b)) g ( p ) 1

[( g h) f ]( x) g (h( f ( x))) g (h( f (4)) g (h(d )) g ( s ) 2

1 2 3 4
Ova kompozicija je ( g h) f
4 3 1 2

primer 3.

Date su funkcije f ( x) 3x 2 i g ( x) 5 x 7 . Odrediti:

a) f g
b) g f
c) f f
d) g g

Reenje:

Ovo je drugi tip zadatka vezan za kompoziciju funkcija.

a) f g

( f g )( x) f ( g ( x)) Sad zamenimo funkciju koja je unutra, znai g ( x)

( f g )( x) f ( g ( x) ) f (5 x 7) = nadjemo kako izgleda funkcija f ( f ( x) 3 x 2 ) i gde vidimo x stavimo sve

iz zagrade...

( f g )( x) f ( g ( x)) f (5 x 7) 3 (5 x 7) 2 i jo da ovo malo prisredimo...

( f g )( x) f ( g ( x)) f (5 x 7) 3(5 x 7) 2 15 x 21 2 15 x 19
www.matematiranje.com
114
b) g f

( g f )( x) g ( f ( x)) opet prvo zamenimo funkciju unutar...

( g f )( x) g ( f ( x)) g (3x 2) , sad posmatramo funkciju g i gde vidimo x stavimo sve iz zagrade...

( g f )( x) g ( f ( x)) g (3 x 2) 5(3 x 2) 7 opet malo sredimo...

( g f )( x) g ( f ( x)) g (3x 2) 5(3x 2) 7 15 x 10 7 15 x 3

c) ff

( f f )( x) f ( f ( x)) f (3x 2) 3(3x 2) 2 9 x 6 2 9 x 8

d) g g

( g g )( x) g ( g ( x)) g (5 x 7) 5(5 x 7) 7 25 x 35 7 25 x 42

primer 4. Date su funkcije f ( x 1) 5 x 3 i g (2 x 3) 3 x 1 . Odrediti:

a) f g

b) g 1 f 1

Reenje:

Ovo je zadatak u kome vas profesor proverava sve tri stvari: funkcionalnu jednainu, inverznu funkciju i

kompoziciju funkcija.

Prvo da nadjemo f(x) i g(x).

g (2 x 3) 3 x 1
2x 3 t
f ( x 1) 5 x 3
2x t 3
x 1 t
t 3
x t 1 x
2
f (t ) 5(t 1) 3 t 3
g (t ) 3 1
f (t ) 5t 5 3 2
f (t ) 5t 8 f ( x) 5 x 8 3t 9 2
g (t )
2
3t 11 3 x 11
g (t ) g ( x)
2 2

www.matematiranje.com
115
Dalje traimo inverzne funkcije:

3 x 11
g ( x)
f ( x) 5 x 8 2
y 5x 8 3 x 11
y
5x y 8 2
3 x 11 2 y
y 8 x8
x f 1 ( x ) 3 x 2 y 11
5 5
2 y 11 2 x 11
x g 1 ( x)
3 3

Sada moemo nai:

3x 11 3x 11 15 x 55 16 15 x 39
( f g )( x) f ( g ( x)) f ( ) 5 8
2 2 2 2

x 8 2 x 16 55 2 x 39
2 11
x8 5 5 5 2 x 39
( g 1 f 1 )( x) g 1 ( f 1 ( x)) g 1 ( )
5 3 3 3 15
1
www.matematiranje.com

116
 LINEARNA FUNKCIJA I NJEN GRAFIK

Neka su dati skupovi A i B. Ako svaki elemenat x A odgovara tano jedan elemenat
y B , kaemo da se skup A preslikava u skup B. Takvo preslikavanje nazivamo
funkcijom. Zapisujemo:

f : A B ili y = f (x)

Domen Kodomen

Najpoznatiji oblik linearne funkcije je: y = kx + n (eksplicitni)

Grafik ove funkcije je prava.
K- je koeficijenat pravca, odnosno k = tg gde je - ugao koji prava gradi sa
pozitivnim smerom x-ose, n - je odseak na y-osi

Poto je prava odredjena sa dve svoje take, grafik ucrtamo tako to u malu tablicu
uzmemo 2 proizvoljne vrednosti za x, pa izraunamo y ili jo bolje, x = 0 i y = 0 , pa
nadjemo nepoznate: y = 2 x + 2 Za y = 0
Zaz za x=0 2x + 2 = 0
y = 20 + 2 = 2
x = 1

1
117
PAZI: Ako je funkcija samo y = kx (bez n) onda grafik prolazi kroz kordinatni poetak
i moramo uzimati dve razliite vrednosti za x.

Primer:

y = 2 x x = 0 pa je y = 0
x = 1 pa je y = -2

Kako nacrtati grafike x = 2 ili y = 3 ?

Vano je zapamtiti:

y=0 je x-osa
x=0 je y-osa
x=a , grafik je paralelan sa y-osom i prolazi kroz a
y =b , grafik je paralelan sa x-osom i prolazi kroz b

2
118
Dakle:

x=2 y = 3

Nula Funkcije: je mesto gde grafik see x-osu a dobija se kad stavimo y = 0 pa
n
izraunamo koliko je x. x = Funkcija moe biti rastua ili opadajua. Ako je k>0
k
funkcija je rastua i sa pozitivnim smerom x-ose gradi otar ugao, a ako je k<0 funkcija

je opadajua i sa pozitivnim smerom x-ose gradi tup ugao.

Znak funkcije:

Funkcija je pozitivna za y>0 tj. kx + n > 0 i grafik je iznad x-ose.

Funkcija je negativna za y<0 tj. kx + n < 0 i grafik je ispod x-ose

3
119
 Rastua Opadajua

k k
y = 0 za x = y = 0 za x =
n n
k k
y > 0 za x , y > 0 za x ,
n n
k k
y < 0 za x , y < 0 za x ,
n n

Ako se u zadatku kae da grafik prolazi kroz neku taku ( x 0 , y 0 ) onda koordinate te
take smemo da zamenimo umesto x i y u datoj jednaini y = kx + n

Dakle: y0 = kx0 + n

Dva grafika y = kx1 + n1 i y = kx2 + n2 e biti paralelna ako je k1 = k 2 , a normalna ako

je k1 k 2 = 1 .

Dakle: - uslov paralelnosti je k1 = k 2

- uslov normalnosti je k1 k 2 = 1

Da nas ne zbuni: Prava moe biti zadata i u drugim oblicima:

a b
ax + by + c = 0 ili + =1
x y

Mi ovde izrazimo y (ipsilon) i proitamo k i n :

4
120
 ax + by + c = 0
by = ax c
a c
y = x
b b
a c
pa je: k = , n =
b b
______________________

x y
+ = 1 / ab
a b
bx + ay = ab
ay = bx + ab / : a
b
y = x+b
a
a
pa je: k = , n = b
b

1) Prouiti promene i grafiki prikai funkcije:

1
a) y =x 1 b) y = 2 x + 4
2
_________________________________________________

1
a) y = x 1 za x = 0 y = 0 1 = 1
2
1
za y = 0 x 1 = 0 x = 2
2

1. Oblast definisanosti: x R
2. Nula finkcija: x = 2
3. Znak: y > 0 za x (2, )
y < 0 za x (,2)
1
4. Monotonost: Funkcija je rastua jer je k = >0
2

5
121
b) y = 2 x + 4 za x=0 y = 0+4 = 4
za y=0 2x + 4 = 0 x=2

1. Oblast definisanosti: x R
2. Nula funkcije: x = 2
3. Znak: y > 0 za x (,2)
y < 0 za x (2, )
4.Monotonost: funkcija je opadajua jer k = 2 < 0

5) U skupu finkcija y=(a-4)x-(3a-10). (a realan parametar), odrediti parametar a tako da

taka M(1,2) pripada grafiku funkcije. Za nadjenu vrednost parametra a ispitati funkciju i
skicirati njen grafik.

y = (a 4) x (3a 10) M(1,2) taka pripada grafiku pa njene koordinate

2 = (a 4) 1 (3a 10) Stavljamo umesto x i y. x = 1 i y = 2
2 = a 4 3a + 10
2 = 2 a + 6
2a = 6 2
2a = 4
a=2

y = (2 4) x (3 2 10) y = 2 x + 4
y = 2 x ( 4 )
y = 2 x + 4

6
122
6) U skupu funkcija f ( x) = (a 2) x 2a + 3 , odrediti parameter a tako da grafik funkcije
odseca na y-osi odseak duine 5.

f ( x) = (a 2) x 2a + 3
y = kx + n

Poto je n -odseak na y-osi, a ovde je n = 2a + 3 , to mora biti:

2a + 3 = 5
2a = 5 3
2a = 2
a = 1

7) Date su familije funkcija y = (2m 5) x + 7 i y = (10 m) x 3 Za koje su vrednosti

parametra m grafici ovih funkcija paralelni?

y = (2m 5) x + 7 k = 2m 5
y = (10 m) x 3 k = 10 m

uslov paralelnosti je da imaju iste k. Dakle:

2m 5 = 10 m
2m + m = 10 + 5
3m = 15
15
m=
3
m=5

8) Nacrtati grafik funkcije

y = x 1

Najpre definiemo apsolutnu vrednost:

x, x 0
x =
x, x < 0

Dakle,treba nacrtati dva grafika

7
123
 y = x 1

y = x 1 y = x 1
za x 0 za x < 0

y = x 1 y = x 1

Kako grafik y = x 1 vai samo za x 0 njegov deo (isprekidano) za x < 0 nam ne

treba. Kako grafik y = x 1 vai za x < 0 i njegov isprekidani deo nam ne treba.

9) Dat je skup funkcija y=(4m)x-(3m-2), (m realan broj)

a) Odrediti m tako da funkcija ima nula x=2

b) Za nadjenu vrednost m ispitati promene i konstruisati grafik funkcije.

y=(4m-6)x-(3m-2)

a) x = 2 za y = 0 (4m 6) 2 (3m 2) = 0
8m 12 3m + 2 = 0
5m 10 = 0
m=2

8
124
y = (4 2 6) x (3 2 2)
y = 2x 4

10) Dat je skup funkcija y = (k 2) x (k 1), gde je k realan parameter. Odrediti

parametar k tako da njen grafik bude paralelan sa grafikom funkcije
y = 2 x 6 . Za dobijenu vrednost k, ispisati funkciju i konstruisati njen grafik.

y = (k 2) x (k 1)
y = 2x 6

k 2 = 2
k =4

y = (4 2) x (4 1)
y = 2x 3

9
125
 KVADRATNA FUNKCIJA

Kvadratna funkcija je oblika:

y = ax 2 + bx + c

Gde je x R, a 0 i a, b i c su realni brojevi.

Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax 2 + bx + c je parabola.

Najpre emo nauiti kako izgleda grafik funkcije y = x 2 . Napraviemo tablicu za neke
vrednosti promenljive x.

x -3 -2 -1 0 1 2 3
y 9 4 1 0 1 4 9

9
8

2
y=x
4
3
2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3

za x = 3 je y = (3) 2 = 9
za x = 2 je y = (2) 2 = 4
_________

za x = 1 je y = (1) 2 = 1
_________

za x = 0 je y = 02 = 0
_________

za x = 1 je y = 12 = 1
_________

za x = 2 je y = 22 = 4
_________

za x = 3 je y = 32 = 9
_________
www.matematiranje.com

1
126
Ovaj grafik e nam uvek sluiti kao poetni. ta se deava ako ispred x 2 ima neki
broj?

Nauimo sad grafik y = ax 2

Razlikovaemo 2 situacije: a > 0 i a < 0

za a > 0

Ovde je parabola okrenuta otvorom nagore. ta se deava ako je a > 1 i 0 < a < 1?

a >1

U odnosu na poetni grafik y = x 2 , ovaj grafik y = ax 2 se suava

Primer
y = 2x 2
X -3 -2 -1 0 1 2 3
Y 18 8 2 0 2 8 18

2
y=2x

9
8

2
y=x
4
3
2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3

to je broj a vei to je grafik ui!!!

www.matematiranje.com

2
127
 0 < a <1

U odnosu na poetni grafik y = x 2 , ovaj grafik y = ax 2 se iri

Primer
1
y = x2
2

X -3 -2 -1 0 1 2 3
Y 9 2 1 0 1 2 9
2 2 2 2

9
1
_
8 y= x2
2

y=x 2
4
3
2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3

to je broj a blii nuli, grafik je iri!!!

Za a < 0 parabola je okrenuta otvorom nadole.

Poetni grafik je y = x 2 .

x -3 -2 -1 0 1 2 3
y -9 -4 -1 0 -1 -4 -9

www.matematiranje.com

3
128
Evo grafika funkcije y = x 2

2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3
-1

-2

-4

-8
-9
y=-x2

Opet emo razmotriti 2 situacije:

U odnosu na poetni y = x 2 grafik se suavaako je a<-1

Primer
y = 2 x 2

x -3 -2 -1 0 1 2 3
y -18 -8 -2 0 -2 -8 -18

2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3
-1

-2

-4

-8
-9
y=-x2
2
y=-2x
www.matematiranje.com

4
129
Ako je
1 < a < 0

1
U odnosu na poetni grafik y = x 2 grafik , na primer y = x 2 se iri
2

x -3 -2 -1 0 1 2 3
y 9 -2 1 0 1 -2 9
- - - -
2 2 2 2

2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3
-1

-2

-4
y=- 1
_ 2
x
2

-8
-9
y=-x2

Dobro, ovo za sad nije bilo ''mnogo opasno'' Nauimo sada da pomeramo finkciju du y-
ose. Posmatrajmo grafik:
y = ax 2 +

Prvo nacrtamo grafik funkcije y = ax 2

taj grafik pomeramo du y-ose i to:
1) Ako je pozitivan podiemo grafik, odnosno pomeramo ga u pozitivnom
smeru y-ose.
2) Ako je negativan, sputamo grafik, odnosno pomeramo ga u negativnom
smeru y-ose
www.matematiranje.com

5
130
Evo par primera:

1 2
Primer 1: y= x +1
2

y=1
_ 2
x +1
2

1
y= _ x2
2

4
3
2
1 x

-3 -2 -1 0 1 2 3

1 2
Prvo nacrtamo grafik y = x , Zatim taj grafik podignemo za +1, paralelnim
2
pomeranjem (translacija)

Primer 2:
y = x2 2
Znai, najpre nacrtamo grafik y = x 2 . Potom taj grafik spustimo za -2 du y-ose
(transplatorno pomeranje)
y
2
y=x

4
3
2
1 x
-3 -2 -1 0 1 2 3
-1 2
y=x -2
-2

www.matematiranje.com

6
131
Nadam se da smo i ovo razumeli, jel tek sad ide ''prava stvar''. Nauimo da pomeramo
funkciju i du x-ose.

Posmatrajmo funkciju: y = ( x ) 2

Pazi:

Ako je to znai da funkciju pomeramo za po x-osi udesno.

Ako je + to znai da finkciju pomeramo za po x-osi ulevo

Nita bez primera:

Primer 1: y = ( x 3) 2

Znai pomeramo funkciju y = x 2 udesno za 3

y
2
y=x

2
y=(x-3)
9

4
3
2
1 x
-3 -2 -1 0 1 2 3
-1
-2

Primer 2: y = ( x + 2) 2

Znai pomerimo funkciju y = x 2 ulevo za 2

www.matematiranje.com

7
132
 y
2
y=x

2 4
y=(x+2)
3
2
1 x
-3 -2 -1 0 1 2 3
-1
-2

Sada imamo znanje da nacrtamo ceo grafik funkcije y = ax 2 + bx + c .

Najpre moramo funkciju y = ax 2 + bx + c svesti na takozvani kanonski oblik. Tu nam

pomae formula:
2
b 4ac b 2
y = a x + +
2a 4a

ili ako uvedemo da je:

b 4ac b 2 D
= i = tj. = dobijamo: y = a( x ) 2 + kanonski oblik
2a 4a 4a

Taka T ( , ) je teme parabole.

Dakle: (vano, ovo je postupak)

Datu funkciju y = ax 2 + bx + c najpre svedemo na kanonski oblik y = a(x ) 2 +

Nacrtamo grafik funkcije y = ax 2

Izvrimo pomeranje (transliranje) du xose za

Izvrimo pomeranje (transliranje) du y-ose za

www.matematiranje.com

8
133
Primer 1: Nacrtaj grafik funkcije:

y = x2 6x + 5

Svedemo je na kanonski oblik:

a =1 b 6
= = =3
b = 6 2a 2 1
c=5 4ac b 2 4 1 5 (6) 2 20 36 16
= = = = = 4
4a 4 1 4 4

y = a( x ) 2 +
y = 1( x 3) 2 + (4)
y = ( x 3) 2 4

Najpre nacrtamo y = ax 2 , odnosno y = x 2

y

9
8

2
y=x
4
3
2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3

Sada ucrtamo grafik y = ( x 3) 2 , odnosno vrimo pomeranje za 3 ulevo

y

9
8

2
y=x
4
3
2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3

9
134
 I najzad ucrtamo y = ( x 3) 2 4 tako to grafik y = ( x 3) 2 spustimo za 4 nadole
y

9
8

2
y=(x-3)
5 2
y=x
4
3
2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3 5

2
y=(x-3) - 4

-4

Ceo ovaj postupak je dosta zamren a nije ba ni mnogo precizan. Evo kako ete
mnogo bre i preciznije nacrtati grafik y = ax 2 + bx + c bez svodjenja na kanonski oblik i
pomeranja:

Na grafik e u zavisnosti od a (broja uz x 2 ) i diskriminante D = b 2 4ac biti jedan od

sledeih 6 grafika:

1) a > 0, D > 0
y

x1 x2
x

T ( , )

F-ja see x-osu u x1 i x2

y < 0 za x ( x1 , x2) I y > 0 za x (, x1 ) ( x2, )
F-ja ima minimum u temenu T ( , )
F-ja raste za x ( , )
F-ja opada za x (, )

10
135
2) a > 0, D = 0

x1 = x2
T ( , ) x

F-ja je definisana za x R
F-ja see x-osu u x1 = x2
y 0, x R
F-ja ima minimum u T ( ,0)
F-ja raste za x ( , )
F-ja opada za x (, )

3) a > 0, D < 0

T ( , )
x

F-ja je definisana za x R
F-ja ne see x- osu ( x1, 2 su konjugovano
-kompleksni brojevi).
y > 0, za x R
F-ja ima minimum u T ( , )
F-ja raste za x ( , )
F-ja opada za x (, )

www.matematiranje.com

11
136
4) a < 0, D > 0

T ( , )

x1 x2
x

F-ja je definisana x R
F-ja see x- osu u x1 , x2
y < 0 za x (, x1 ) ( x2 , )
y > 0 za x ( x1 , x2 )
F-ja ima maksimum u T ( , )
F-ja raste za x (, )
F-ja opada za x ( , )

5) a < 0, D = 0

x1 = x2
T ( , ) x

F-ja je definisana x R
F-ja see x- osu u x1 = x 2
y 0, x R
F-ja ima maximum u T ( ,0)
F-ja raste za x (, )
F-ja opada za x ( , )

www.matematiranje.com

12
137
6) a < 0, D < 0

T ( , ) x

F-ja je definisana x R
F-ja ne see x- osu ( x1, 2 su konjugovano
-kompleksni brojevi)
y < 0, za x R
F-ja ima maximum u T ( , )
F-ja raste za x (, )
F-ja opada za x ( , )

Postupak

1) Najpre odredimo a,b,c i nadjemo diskriminantu D = b 2 4ac

b D
2) Traimo x1, 2 = (ako ima)
2a
D > 0, x 1 x 2
D = 0, x 1 = x 2
D < 0, nema x1 , x2

3) U zavisnost od znaka broja a zakljuujemo da li je parabola okrenuta otvorom

nagore ili na dole, tj:

D > 0 Smeje se

D < 0 Mrti se

4) Parabola uvek see y-osu u broju c

13
138
 b D
5) Nadjemo teme T ( , ) = , =
2a 4a
T ( , ) je max ako je a < 0
T ( , ) je min ako je a > 0

6) Konstruiemo grafik

Primer 1: Nacrtaj grafik funkcije

y = x2 6x + 5

(ovo je ista funkcija koju smo crtali svodjenjem na kanonski oblik i pomerili du x i y
ose, pa da vidimo koji e nam postupak biti jasniji)

1)
a =1 D = b 2 4ac = (6) 2 4 1 5 = 36 20 = 16
b = 6
c=5
2)
b D 6 4
x1, 2 = =
2a 2
x1 = 5
x2 = 1

3)
a = 1 > 0 okrenuta otvorom na gore (smeje se)

4)
y-osu see u c=5

5)
T ( , )
b 6
= = =3
2a 2 1
D 16
= = = 4
4a 4 1
T (3, 4) min

www.matematiranje.com

14
139
6) Grafik:

9
8

5
4
3
2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3 5

-4

sami odluite koji nain konstrukcije grafika vam je laki

Primer 2: Nacrtati grafik finkcije

1 1
y = x2 + x + 6
2 2
1)
1
a=
2
1
b=
2
c=6
2
1 1 1 1 49
D = 4 6 = + 12 = 12 =
2 2 4 4 4
2)

1 7 1 7 1 7 1 7
+
b D 3 4
x1,2 = = 2 2 = 2 2 x1 = 2 2 = = 3 x2 = 2 2 = =4
2a 1 1 1 1 1 1
2
2
x1 = 3
x2 = 4
www.matematiranje.com

15
140
3)
1
a= < 0 okrenuta otvorom na dole (mrti se)
2

4)
presek sa y-osom je c=6

5)
T ( , )
1
b 1 2
= = =
2a 1 2
2
2
49
D 49 1
= = 4 =+ =6
4a 1 8 8
4
2
1 1
T ,6
2 8

9
8

6
5

4
3
2
1 x

-3 -2 -1 1 2 3 5
4

-4

www.matematiranje.com

16
141
Primer 3: Skicirati grafik funkcije:

y = x2 4 x + 3

Reenje:

x, x 0
Poto x = , odavde emo imati 2 grafika, jedna za x 0 i jedan za
x , x < 0
x<0.
y = x2 4 x + 3

za x 0 je y = x2 4x + 3

1)
a = 1, b = 4, c = 3
D = b 2 4ac = 16 12 = 4

2)
42
x1, 2 =
2
x1 = 3
x2 = 1

3)
a = 1 > 0 smeje se

4)
presek sa y-osom je u 3

5)
T ( , )
b 4
= = =2
2a 2 1
D 4
= = = 1
4a 4 1
T (2,1)

www.matematiranje.com

17
142
za x < 0 grafik y = x 2 4 x + 3 je

y = x 2 + 4x + 3

1)
a = 1, b = 4, c = 3
D = b 2 4ac = 16 12 = 4

2)
42
x1, 2 =
2
x1 = 1
x 2 = 3

3)
a = 1 > smeje se

4)
presek sa osom je u 3

5)
T ( , )
b 4
= = = 2
2a 2 1
D 4
= = = 1
4a 4 1
T (2,1)

Pogledajmo sad kako izgledaju ova dva grafika posebno a kako zajedno daju grafik

y = x2 4 x + 3
www.matematiranje.com

18
143
 y y y

4 4 4
3 3 3
2 2 2
1 x 1 x 1 x

-3 -2 -1 0 1 2 3 -3 -2 -1 0 1 2 3 -3 -2 -1 0 1 2 3
-1 -1 -1
-2 -2 -2

y = x2 + 4x + 3 y = x2 4 x + 3 y = x2 4 x + 3

www.matematiranje.com

19
144
 EKSPONENCIJALNE FUNKCIJE, JEDNAINE I
NEJEDNAINE

Funkcija zadata formulom:

y = a x . a R, a > 0, a 1

se naziva eksponencijalna funkcija.

Funkcija y = a x je svuda definisana x R

Za x=0 je y = a o = 1 pa funkcija prolazi kroz taku (0,1), tj. tu see y-osu.
Ako je a > 0 funkcija je rastua
Ako je 0 < a < 1 funkcija je opadajua
Finkcija y = a x je uvek pozitivna, tj. grafik je iznad x-ose
Vae osnovna svojstva stepena:

Za nju:

a x+ y = a x a y
ax
a x y =
ay
(a x ) y = a xy
(a b) x = a x b x
x
a ax
=
b bx

gde su a > 0 , b > 0 , x, y R

Primer 1. Nacrtaj grafik funkcije y = 2 x

Reenje: Iskoristiemo tablicu vrednosti uzeemo proizvoljne x-seve i nai vrednost za y

x -3 -2 -1 0 1 2 3
y 1 1 1 1 2 4 8
8 4 2
www.matematiranje.com

1
145
 Funkcija je definisana za x R
Y-osu see u (0,1)
Poto je a = 2 > 0 rastua je
Uvek je pozitivna, tj. y > 0 za x R

Primer 2: Nacrtaj grafik funkcije

x x
1 1
y = tj. y = y = 2 x
2 2

Reenje:

x -3 -2 -1 0 1 2 3
y 8 4 2 1 1 1 1
2 4 8

Funkcija je definisana za x R
Y-osu see u (0,1)
1
Poto je a = < 0 opadajua je
2
Uvek je pozitivna, y > 0 za x R

www.matematiranje.com

2
146
Primer 3: Nacrtaj grafik funkcije

y = 2x + 1

I ovde moemo napraviti tablicu vrednosti:

x -3 -2 -1 0 1 2 3
y 9 5 3 2 3 5 9
8 4 2

Ali je lake da razmiljamo ovako:

Nacrtamo grafik y = 2 x pa ga za 1 podignemo po y-osi (vidi kvadratnu funkciju,
slina translacija je i tamo radjena)

Eksponencijalne jednaine

Poto je eksponencijalna funkcija bijektivno preslikavanje (''1-1'' i ''na'') moemo

upotrebljavati:

a f ( x ) = a g ( x ) f ( x) = g ( x)

Ovo znai da kada na obe strane napravimo iste osnove, osnove kao skratimo i
uporedjujemo eksponente.
www.matematiranje.com

3
147
Evo nekoliko primera:

1) Rei jednaine
x +1
a) 4 x = 2 x
b) 8 x +1 = 16 2 x 2
1 x
v) 16 x = 4 2
2
g) 16 25 x + 2 = 2 x
x +3
1
d) 9 3 x =
27
(
dj) x 2 + 1 )
2 x 3
=1
2
3 x + 5
e) 9 x = 36

Reenja:

a) x +1
4x = 2 x

x +1
(22 ) x = 2 x

x +1
22 x = 2 x x +1
2x =
x
Kad napravimo iste 2x = x + 1
2

osnove njih skratimo! 2x2 x 1 = 0

1 3
x1, 2 =
4
x1 = 1
1
x2 =
2
1
Reenja su x1 = 1 i x2 =
2
b) 8 x +1 = 16 2 x 2
(23 ) x +1 = 2 4 2 x 2
23 x + 3 = 2 4 + x 2
23 x + 3 = 2 x + 2
3x + 3 = x + 2
3x x = 2 3
2 x = 1
1 www.matematiranje.com
x=
2

4
148
v) 1 x
4
16 x = 4 2 =x
x
1 x
(2 4 ) x = (2 2 ) 2 x2 = 4
4
1
2
x x= 4
2 x
=2 2
x1 = 2
4
2 = 2x
x x 2 = 2

g) 16 25 x + 2 = 2 x 2 x2 = 5x + 6
2 4 25 x + 2 = 2 x
2
x2 5x 6 = 0
2 57
2 4+5 x + 2 = 2 x x1,2 =
2 2
25 x + 6 = 2 x x1 = 6
x2 = 1

d) x +3
1
9 3 x = Pazi: 1 1 6 x = 3x 9
27 = 3 = 3 3
27 3 6 x + 3x = 9
(3 ) = (33 ) x + 3
2 3 x

3 x = 9
3 6 x = 3 3 x 9
x=3

(
) x 2 + 1 =1 )2 x 3

Poto znamo da je a o = 1 , jedno reenje e nam dati

2x 3 = 0
2x = 3
3
x=
2
Drugo reenje e biti ako je
x2 +1 = 1 x2 = 0 x = 0
jer vai a f ( x ) = b f ( x ) a = b
tj. ( x 2 + 1) 2 x 3 = 12 x 3
pa je x 2 + 1 = 1

e) 9 x 2 3 x +5 = 36
2
3 x + 5
(32 ) x = 36
2
6 x +10
32 x = 36 www.matematiranje.com

5
149
 2 x 2 6 x + 10 = 6
2x2 6x + 4 = 0 / : 2
x 2 3x + 2 = 0
3 1
x1, 2 =
2
x1 = 2
x2 = 1

2) Reiti jednaine:

a) 2 x +3 7 2 x 16 = 0
b) 3 x 1 4 3 x + 33 = 0
v) 2 3 x +1 4 3 x 2 = 450
g) 23 x 2 23 x 3 23 x 4 = 16
d) 2 x 1 2 x 3 = 3 x 2 3 x 3

Reenja:

Ovde emo koristiti pravila za stepene:

a m+n = a m a n
am
a m n =
an
(a ) m n
= a m n

a) 2 x +3 7 2 x 16 = 0
2 x 23 7 2 x 16 = 0 Najbolje da uzmemo smenu 2 x = t
t 8 7 t 16 = 0
8t 7t = 16
t = 16 Vratimo se u smenu
2 x = 16
2 x = 24
x=4

b) 3 x 1 4 3 x + 33 = 0
3x
4 3 x + 33 = 0 Smena 3 x = t
3
www.matematiranje.com

6
150
 t
4t + 33 = 0 Pomnoimo sve sa 3
3
t 12t + 99 = 0
11t = 99
t =9
3x = 9
3 x = 32
x=2

v) 2 3 x +1 4 3 x 2 = 450
3x
2 3 x 31 4 2 = 450 Smena 3 x = t
3
t
6 t 4 = 450
9
4t
6t = 450 Pomnoimo sve sa 9
9
54t 4t = 4050
50t = 4050
4050
t=
50
t = 81
3 x = 81 pazi 81=3333= 34
3 x = 34
x=4

g) 23 x 2 23 x 3 23 x 4 = 16
23 x 23 x 23 x
2
3 4 = 16 smena 23 x = t
2 2 2
t t t
= 16 sve pomnoimo sa 16
4 8 16
4t 2t t = 256
t = 256
2 3 x = 28
3x = 8
8
x=
3

d) 2 x 1 2 x 3 = 3 x 2 3 x 3
2 x 2 x 3x 3x
=
2 2 3 32 33

7
151
 2 x 2 x 3x 3x
= zajedniki za levu stranu je 8 a za desnu 27
2 8 9 27
4 2 x 2 x 3 3x 3x
=
8 27
3 2 x
23 x
= Pomnoimo unakrsno
8 27
3 2 x 27 = 2 3 x 8

2 x 81 = 3 x 16 / podelimo sa 3 x i sa 81
2 x 16
=
3 x 81
x 4
2 2
=
3 3
x=4

A mogli smo da razmiljamo i ovako:

2 x 81 = 3 x 16
2 x 34 = 3 x 2 4

Oigledno je x = 4

3) Rei jednaine:

a) 4 x 5 2 x + 4 = 0
4 x 5 2 x + 4 = 0 Poto je 4 x = (2 2 ) x = 2 2 x uzeemo smenu 2 x = t pa e onda biti
t 2 5t + 4 = 0 4x = t 2
53
t1,2 =
2
t1 = 4
t2 = 1

Vratimo se sad u smenu:

2x = 4
2x = 1
2 x = 2 2 ili
x=0
x=2

www.matematiranje.com

8
152
b) 16 x 4 x 2 = 0 smena je 4 x = t pa je 16 x = 4 2 x = t 2
t2 t 2 = 0
1 3
t1, 2 =
2
t1 = 2
t 2 = 1
4 =2
x

2 2 x = 21
2x = 1 ili 4 x = 1 ovde nema reenja jer je y = a x uvek pozitivna!!!
1
x=
2

v) 5 x 53 x = 20
53
5 x x = 20 smena 5 x = t
5
125
t = 20 celu jednainu pomnoimo sa t
t
t 2 125 = 20t
t 2 20t 125 = 0
20 30
t1, 2 =
2
t1 = 25
t 2 = 5

Pa je 5 x = 25 ili 5 x = 5 Nema reenja

5 x = 52
x=2

g) 52 x 3 = 2 5 x 2 + 3
52 x 5x
= 2 + 3 smena 5 x = t
53 52
t2 2t
= + 3 sve pomnoimo sa 125
125 25
www.matematiranje.com

9
153
 t 2 = 10t + 375
t 2 10t 375 = 0
10 40
t1, 2 =
2
t1 = 25
t 2 = 15

Vratimo se u smenu:

5 x = 25
5 x = 52 ili 5 x = 15 nema reenja ,jer je 5 x > 0
x=2

d) (11x 11) 2 = 11x + 99 Ovde emo odmah uzeti smenu 11x = t

(t 11) 2 = t + 99
t 2 22t + 121 t 99 = 0
t 2 23t + 22 = 0
23 21
t1, 2 =
2
t1 = 22
t2 = 1

Vratimo se u smenu:

11x = 22 11x = 1
ili
x = log11 22 x=0

4) Reiti jednaine:

x2 x2
a) 4 + 16 = 10 2
x 1+ x 2 2
x 2 2
b) 4 x + 5* 2 =6
x x
v) 2 + 3 + 2 3 = 4

Reenja

a) Najpre odredimo oblast definisanosti, poto je u zadatku data korena funkcija, to

je x 2 0 x 2
www.matematiranje.com

10
154
 x2 x 2
Uzeemo smenu 2 =t4 = t2

t 2 + 16 = 10t
t 2 10t + 16 = 0
10 6
t1, 2 =
2
t1 = 8
t2 = 2

Vratimo se u smenu

x2 x2
2 =8 2 =2
ili
x2
2 = 23 x 2 =1
x 2 = 3 kvadriramo x 2 =1
x2=9 x=3
x = 11

Kako za oba reenja vai x 2 , to su oba reenja dobra

b) x2 2 x 1+ x 2 2
4 x+ 52 =6
x + x 2 2 1
x2 2
(22 ) x + 5 2 =6
x + x 2 2

2( x + x 2 2 ) 2
2 5 =6
21
x2 2
Smena 2 x + =t

5t
t2 = 6 pomnoimo sa 2
2
2t 2 5t 12 = 0
5 121 5 11
t1, 2 = =
4 4
t1 = 4
6 3
t2 = =
4 2

Vratimo se u smenu:
www.matematiranje.com

11
155
 x 2 2
2 x+ =4
2
2 x+ x 2
= 22
x + x2 2 = 2
x 2 2 = 2 x uslovi 2 x 0 pa je x 2 tj x 2 i x2 2 0
x 2 2 = (2 x) 2 x ( , 2) ( 2, )
x2 2 = 4 4x + x2
4x = 4 + 2
4x = 6
6 3
x= = = 1,5
4 2
x = 1,5 Zadovoljava uslove

x x
b) 2 + 3 + 2 3 = 4

pogledajmo prvo jednu stvar:
2
2 3 2 + 3 22 3 43 1
2 3 = = = =
1 2+ 3 2+ 3 2+ 3 2+ 3
Dakle, zadatak moemo zapisati i ovako:

( )+
x
1
2+ 3 =4
( )
x
2+ 3
x
smena 2 + 3 = t
1
t + = 4 pomnoimo sve sa t
t
t + 1 = 4t
2

t 2 4t + 1 = 0

t1, 2 =
4 12 4 2 3 4 3 2 2 3
= = = = 2 3
( )
2 2 2 2
t1 = 2 + 3
t2 = 2 3

Vratimo se u smenu:

x
2 + 3 = t , dakle
x x
2 + 3 = 2 + 3 ili 2+ 3 = 2 3
www.matematiranje.com

12
156
 n x

Kako vai m
a n = a m tj. 2
ax = a2

(2 + 3 )
x
1
=
(2 + 3 ) = (2 + 3 )
x 2
1
2 2+ 3

(2 + 3 ) = (2 + 3 )
x 1
x
=1 2
2
x
x=2 = 1
2
x = 2

5) Rei jednaine:

a) 20 x 6 5 x + 10 x = 0
b) 6 9 x 13 6 x + 6 4 x = 0

a) 20 x 6 5 x + 10 x = 0 iskoristiemo da je (a b) n = a n b n
(5 4) x 6 5 x + (5 2) x = 0
5 x 4 x 6 5 x + 5 x 2 x = 0 izvucimo 5 x kao zajedniki!!!
5 x (4 x 6 + 2 x ) = 0
5x = 0 4x + 2x 6 = 0
t2 + t 6 = 0
1 5
t1, 2 =
2
t1 = 2
t 2 = 3

2x = 2
pa je 2 x = 3 nema reenja
x =1

b) 6 9 x 13 6 x + 6 4 x = 0
6 32 x 13 3 x 2 x + 6 2 2 x = 0 celu jednainu podelimo sa 2 2 x
32 x 3x
6 2 x 13 x + 6 = 0
2 2
2x x
3 3
6 13 + 6 = 0
2 2
x
3
Smena: = t
2
www.matematiranje.com

13
157
 6t 2 13t + 6 = 0
13 5
t1, 2 =
12
18 3
t1 = =
12 2
8 2
t2 = =
12 3
x x
3 3 3 2
= ili =
2 2 2 3
x =1 x
3 3
1

=
2 2
x = 1

6) Grafiki reiti sledee jednaine

x x
a) 2 x 5 + = 0 b) 3 x 8 = 0
2 2

a) Najpre emo razdvojiti funkcije, eksponencijalnu na levu a ostalo na desnu stranu:

x
2x = 5
2

x
Nacrtaemo funkcije y = 2 x i y = + 5 i njihov presek e nam dati reenje.
2

y = 2x
x -3 -2 -1 0 1 2 3
y 1 1 1 1 2 4 8
8 4 2

x
y = +5
2
x 0 10 2
y 5 0 4

Na grafiku bi to izgledalo ovako:

www.matematiranje.com

14
158
Reenje je x = 2

x
b) 3 x 8 = 0
2

x
3x = +8
2

y = 3x
x -3 -2 -1 0 1 2 3
y 1 1 1 1 3 9 27
27 9 3

x
y= +8
2
x 0 -16 2
y 8 0 9

Na grafiku bi bilo:

www.matematiranje.com

15
159
Dakle, reenje je x = 2 . Da li ovde ima jo jedno reenje? DA, Ali njega teko moemo
nai ba precizno....(nauiemo kasnije i to)

Eksponencijalne nejednaine

Na osnovu monotonosti (raenje i opadanje) za eksponencijalne funkcije vai:

1) za a > 1 je a f ( x ) > a g ( x ) f ( x) > g ( x)

2) za 0 < a < 1 je a f ( x ) > a g ( x ) f ( x) < g ( x)

Znai, kad je osnova vea od jedan znak nejednakosti prepisujemo, a ako je osnova
izmedju 0 i 1 znak se okree.

Primeri:

1. Reiti nejednaine:

a) 57 x + 3 > 53
b) 0,35 x 1 < 0,352 x + 2
2
c) 2 x 3 > 2
d) 2 x < 7 x

16
160
a) 57 x +3 > 5 3 poto je osnova 5 > 1 znak prepisujemo!!!
7 x + 3 > 3
7 x > 3 3
7 x > 6
6
x<
7

b) 0,35 x 1 < 0,352 x + 2 pazi osnova je 0,35 a 0 < 0,35 < 1 , pa okreemo znak!!!
x 1 > 2x + 2
x 2x > 2 +1
x>3
x < 3

v) 2 x 2 3 > 2
2
3
2x > 21
x2 3 > 1
x2 4 > 0
02
x1, 2 =
2
x1 = 2
x 2 = 2
g) 2 x < 7 x
2x
<1
7x
x
2
<1
7
x o
2 2
< poto je osnova izmedju 0 i 1 znak se okree
7 7
x >0

2) Reiti nejednaine:
a) 5 2 x +1 > 5 x + 4
b) 25 x < 6 5 x 5
v) 9 x 3 x + 2 > 3x 9
www.matematiranje.com

17
161
a) 52 x +1 > 5 x + 4
52 x 51 5 x 4 > 0 smena 5 x = t
t2 5 t 4 > 0
5t 2 t 4 = 0
1 9
t1,2 =
10
t1 = 1
4
t2 =
5

4
t (, ) (1, )
5

vratimo se u smenu:

4 5x = 1
5x = ili
5
x = 0 x (0, )
nema reenja

sad se interval t (1, ) transformie u x (0, )

b) 25 x < 6 5 x 5
52 x 6 5 x + 5 < 0 smena 5 x = t
t 2 6t + 5 < 0
64
t1, 2 =
2
t1 = 5
t2 = 1

Znai t (1,5), vratimo se u smenu

5x = 1 5x = 1
ili
x=0 x =1

Tako da je sada konano reenje x (0,1)

www.matematiranje.com

18
162
v) 9 x 3 x 32 > 3 x 9
32 x 3 x 9 > 3x 9 smena 3 x = t
t 2 9t > t 9 (vidi iracionalne nejednaine)

[t 2
9t 0 t 9 < 0 ] [t 2
9t (t 9) 2 t 9 0 ]
99
t1, 2 = t 2 9t > t 2 18t + 81
2
9t + 18t > 81
t1 = 0 t <9 t 9
9t > 81
t2 = 9
t >9
Znai t > 9
3x > 9
t ( ,0] [9, ) 3x > 32
Ova dva uslova daju x>2
t ( ,0] Konano reenje
ovaj interval ne radi jer je
3x = t

www.matematiranje.com

19
163
www.matematiranje.com

LOGARITMI

Logaritam broja b za osnovu a je realan broj x kojim treba stepenovati osnovu a da

bi se dobilo pozitivan broj b. (a > 0, a 0) ili log a b = x b = a x

Vano: b > 0 je najei uslov koji postavljamo a jo je a R, a 1, i a > 0

b-se zove numerus (logaritmand), a je osnova (baza)
Osnovna svojstva logaritma

1. log a 1 = 0
2. log a a = 1
3. log a ( xy ) = log a x + log a y
x
4. log a = log a x log a y
y
5. log a x n = n log a x
1
6. log a s x = log a x
s
1
7. log a b log b a = 1 tj. log a b =
log b a
log c b
8. Za prelazak na neku novu bazu c: log a b =
log c a
9. a log a b = b

Ako je baza (osnova) a=10 takvi se logaritmi nazivaju DEKADNI i oznaavaju se

log10 x = log x
(Znai kad nema da pie osnova, podrazumeva se da je 10)

Ako je osnova (baza) a=e ( e 2,7 ) onda se takvi logaritmi zovu PRIRODNI I
oznaavaju se
log e x = ln x

Moramo voditi rauna o zapisu:

(log a x )2 = log 2a x = log a x log a x

log a x 2 = log a x x = 2 log a x

Upoznajmo se sa svojstvima logaritma kroz sledee primere:

1
164
www.matematiranje.com

Izraunati:

1)
log 5 1 = ? Svi ovi logaritmi za reenje imaju 0. Znai, za bilo koju osnovu,
log 6 1 = ? od jedinice reenje je 0 ( log a 1 = 0 )
log 1 1 = ?
2

log 1 = ?
ln 1 = ?

2)
log12 12 = ? Svi ovi logaritmi za reenje imaju 1, jer je log a a = 1
2 PAZI: log 10 = log10 10 = 1
log 2 =?
3
3 ln e = log e e = 1
log10 = ?
ln e = ?

3)
a) log 6 2 + log 6 3 = ?
b) log 30 2 + log 30 5 + log 30 3 = ?

Primeniemo svojstvo 3: log a x + log a y = log a ( xy )

Dakle:
a) log 6 2 + log 6 3 = log 6 (2 3) = log 6 6 = ( po drugom svojstvu)=1
b) log 30 2 + log 30 5 + log 30 3 = log 30 (2 5 3) = log 30 30 = 1

4)
a) log 5 10 log 5 2 = ?
b) log 2 20 log 2 10 = ?
x
Primeniemo: log a x log a y = log a
y
Dakle:
10
a) log 5 10 log 5 2 = log 5 = log 5 5 = 1
2
20
b) log 2 20 log 2 10 = log 2 = log 2 2 = 1
10

2
165
www.matematiranje.com

5) Izraunati:

a) log 2 8 = ?
1
b) log 5 =? Ovde emo upotrebiti log a x n = n log a x
125
n
1
v) log a 5 a 2 = ? Podsetnik: m
an = a m i = a n
an

a)
log 2 8 = log 2 23 = 3 log 2 2 = 3 1 = 3

b)
1 1
log 5 = log 5 3 = log 5 53 = 3log 5 5 = 3 1 = 3
125 5

v)
2
2 2 2
log a a = log a a =
5 2 5
log a a = 1 =
5 5 5

6) Izraunati:

a) log81 3 = ?
b) log 2
2=?
v) log 3
27 = ?

1
Ovde emo upotrebiti da je log a s x = log a x
s

1 1 1
a) log81 3 = log 34 3 = log 3 3 = 1 =
4 4 4

1
b) log 2 = log 1 2 = log 2 2 = 2 1 = 2
2
22 1
2

1
v) log 27 = log 1 33 = 3 log 3 3 = 3 2 1 = 6
3
32 1
2

3
166
www.matematiranje.com

7) Izraunati:

a) log 5 2 log 2 5 = ? Vai:

b) log10 15 log15 10 = ? log a b log b a = 1

Dakle reenja oba ova zadaia je 1.

8) Izraunati:

a) log 3 2 log 4 3 log 5 4 log 6 5 log 7 6 log 8 7 = ?

b) Ako je log 5 2 = a i log 5 3 = b izraunati log 45 100 = ?

Reenje:

log c b
Ovde emo primeniti prelazak na novu osnovu: log a b =
log c a

a)
log 2 log 3
Ajde recimo da uzmemo novu osnovu 10 tada je: log 3 2 = ; log 4 3 = ,
log 3 log 4
itd.
Dakle:
log 2 log 3 log 4 log 5 log 6 log 7
log 3 2 log 4 3 log 5 4 log 6 5 log 7 6 log 8 7 = =
log 3 log 4 log 5 log 6 log 7 log 8
log 2
Kao to vidimo dosta toga se skratiti = = (sad vidimo da je bilo bolje da
log 8
log c a
uzmemo osnovu 2, ali nema veze vraamo se u = = log b a )
log c b
1 1 1
= log8 2 = log 23 2 = log 2 2 = 1 =
3 3 3

b)

log 5 2 = a log 5 3 = b

4
167
www.matematiranje.com

log 5 100
log 45 100 = (ovde je jasno da nova osnova mora biti 5.) = =
log 5 45
log 5 102 2 log 5 10 2 log 5 (5 2) 2 ( log 5 5 + log 5 2 )
= = = = =
log 5 (5 9) log 5 5 + log 5 9 1 + log 5 32 1 + 2 log 5 3
2(1 + log 5 2) 2(1 + a )
= =
1 + 2 log 5 3 1 + 2b

9) Izraunati:

a) 3log3 81 = ? Primenjujemo:
b) 10 log 5 = ? a log a b = ?

Dakle: 3 log3 81 = 81 i 10 log 5 = 5

Sad kad smo se upoznali sa osnovnim svojstvima logaritama , pokaimo jo neke

osnovne tipove zadataka:

1) Logaritmovati sledee izraze za osnovu 10.

x y
a) A =
z
x2 y3
b) B =
z5
3
x
v) C =
5
y2 y
d) D = 3 5 x 4 y 3

Reenja:

a)
x y
A=
z
xy
log A = log = log( xy ) log z = log x + log y log z
z

b)
x2 y3
B=
z5
x2 y3
log B = log 5
= log( x 2 y 3 ) log z 5 = log x 2 + log y 3 log z 5 =
z
= 2 log x + 3 log y 5 log z

5
168
www.matematiranje.com

v)
3 n 1
x
C= PAZI: m
an = a m , a = a2
5
y2 z

( )
3 1 2 1
x
log C = log = log 3 x log 5
y 2 z = log x 3 log y 5 + log z 2 =
5
y2 z
1 2 1
= log x log y log z
3 5 2

g)
D = 3 5x 4 y 3
1 4
D = 3 5 x 4 y 3 = 3 5 3 x 4 3 y 3 = 5 3 x 3 y
13 43
log D = log 5 x y

1 4
= log 5 + log x + log y
3 3

2) Reiti po x jednaine:

a) log x = log 4 + 2 log 5 + log 6 log 15

b) log x + log 3 = 2 log r + log + log H
1
v) 2 log x 3 log a = log 5 + log b + log c
2

Reenje: Ideja je da se upotrebom svojstva logaritma spakuju obe strane!!! Dobiemo

izraz log x = log , ovde izvrimo takozvano ANTILOGARITMOVANJE, tj. skratimo
logaritme i dobijemo x =

a) log x = log 4 + 2 log 5 + log 6 log 15 SAVET: Prvo brojeve ispred prebacimo kao
stepen numerusa!!! n log a x = log a x n

log x = log 4 + log 52 + log 6 log15

4 25 6
log x = log
15
600
log x = log
15
log x = log 40.................. / ANTILOGARITMOVANJE
x = 40

6
169
www.matematiranje.com

b) log x + log 3 = 2 log r + log + log H

log( x 3) = log r 2 + log + log H
log(3 x) = log(r 2 H )....................................... / ANTILOGARITMOVANJE
3 x = r 2 H
r 2 H
x= ...............................................(V kupe)
3

v)

1
2 log x 3log a = log 5 + log b + log c
2
1
log x log a = log 5 + log b + log c
2 3 2

x2
log = log 5 b c ................. / ANTILOGARITMOVANJE
a3
x2
= 5b c
a3
x 2 = 5a 3 b c
x = 5a 3 b c

3) Ako je log14 7 = a i log14 5 = b Izraunati log 35 28 = ?

Reenje: ovo je onaj tip zadataka gde moramo uzeti novu osnovu, naravno, to e biti 14.

196
log14
log14 28 7 log14 196 log14 7 log14 14 2 log14 7
log 35 28 = = = = =
log14 35 log14 (7 5) log14 7 + log14 5 log14 7 + log14 5
2 log14 14 log14 7 2 a
= =
log14 7 + log14 5 a+b

196 14 2
Vi se sada naravno pitate kako smo mi znali da napiemo 28 = = . Probajte razne
7 7
opcije, neto mora da upali, uglavnom, iskustvo je presudno!!!

7
170
www.matematiranje.com

LOGARITAMSKA FUNKCIJA

Funkcija inverzna eksponencijalnoj funkciji y = a x (a 1, a > 0, a R) naziva se

logaritamska funkcija. Oznaava se sa:
y = log a x
(ita se logaritam od x za osnovu a)

Ako je a=e y=lnx

Ako je a=10 y=logx

Za osnovne logaritamske funkcije vai:

1) Funkcije su definisane za x (0, )

2) Nula funkcije je x=1 tj. grafik see x-osu u taki A(1,0)
3) Monotonost (raenje i opadanje)
a) Ako je osnova a > 1 finkcija je rastua
b) Ako je osnova 0 < a < 1 funkcija je opadajua
4) Znak funkcije:

a) Ako je osnova a > 1 , znak je:

y > 0 za x (1, )
y < 0 za x (0,1)
b) Ako je osnova 0 < a < 1 , znak je:
y > 0 za x (0,1)
y < 0 za x (1, )

Evo par primera osnovnih grafika:

1) y = log 2 x

1 1 1
Napravimo tablicu, ali vrednosti za x biramo pametno x=1,2,4,8, , , .
2 4 8
Videemo zato!!!

Za x=1 y = log 2 1 = 0
Za x=2 y = log 2 2 = 1
Za x=4 y = log 2 4 = log 2 2 2 = 2 log 2 2 = 2 1 = 2
Za x=8 y = log 2 23 = 3 log 2 2 = 3 1 = 3
1 1
Za x= y = log 2 = log 2 2 1 = 1 log 2 2 = 11 = 1
2 2

1
171
www.matematiranje.com

1 1
Za x= y = log 2 = log 2 2 2 = 2
4 4
1
Za x= y = 3
8

X 1 1 1 1 2 4 8
8 4 2
Y -3 -2 -1 0 1 2 3

3
2
1
x
1 2 4 8
-1
-2
-3

Kako je a = 2 > 0 ona je rastua!!!

2) y = log 1 x
2

Slino kao malopre pravimo tablicu:

X 1 1 1 1 2 4 8
8 4 2
Y 3 2 1 0 -1 -2 -3

2
172
www.matematiranje.com
y

3
2
1
2 4 8 x
1
-1
-2
-3

1
Dakle kad je osnova a = izmedju 0 i 1 grafik je opadajui!!!
2
Za malo sloenije grafike je mogue izvriti pomeranje du x i y-ose (slino kao kod
kvadratne funkcije) ali za ozbiljnije zadatke e nam biti potrebno znanje iz IV godine
srednje kole.

3) Data je funkcija y = log a (3x 2 2 x) (a > 0, a 1)

a) za koje vrednosti argumenata x funkcija ima smisla u skupu realnih brojeva?

b) Odrediti nule date funkcije;
c) Odrediti x tako da za osnovu a = 5 vrednost funkcije bude 2.

Reenje: y = log a (3x 2 2 x)

Pazi: Sve iza log mora biti >0

Znai: 3x 2 2 x > 0 upotrebimo znanje iz kvadratne nejednaine!!! (podseti se)

3x 2 2 x = 0
22
x1, 2 =
6
x1 = 0
2
x2 =
3
2
Pa je oblast definisanosti: x (,0) ,
3

3
173
www.matematiranje.com

b) Nule f-je su reenja jednaine y=0

Znai: log a (3x 2 2 x) = 0 Kako je log a 1 = 0 to mora biti:

3x 2 2 x = 1
3x 2 2 x 1 = 0
24
x1, 2 =
6
x1 = 1
1
x2 =
3

1
Dakle ova funkcija ima nule x1 = 1 i x2 =
3

a = 5
c) y = log a (3x 2 2 x) = 0 zamenimo
y=2

log 5 (3x 2 2 x) = 2

Idemo po definiciji log A B = B = A

2
3x 2 2 x = 5
3x 2 2 x = 5
3x 2 2 x 5 = 0
28
x1, 2 =
6
10 5
x1 = =
6 3
6
x2 = = 1
6

4
174
www.matematiranje.com

LOGARITAMSKE JEDNAINE I NEJEDNAINE

Pre nego to krenete u reevanje jednaine savetujemo vam da se podsetite pravila za

logaritme.

1) Reiti jednaine:

a) log 3 (2 x + 3) = 2
b) log 4 (3 x + 4) = 3
1
c) log 3x + 1 =
2

Reenje:

a) log 3 (2 x + 3) = 2 Iskoristiemo definiciju log A B = B = A

Dakle:

2 x + 3 = 32
2x + 3 > 0
2x + 3 = 9
uz uslov 2 x > 3
2x = 6
3
x=3 x>
2

3
Poto je 3 > , reenje x = 3 je dobro
2

b) log 4 (3 x + 4) = 3 Opet po definiciji

3 x + 4 = 43
3x + 4 > 0
3x + 4 = 64
uslov 3x > 4
3x = 60
4
x = 20 x>
3

Reenje zadovoljava uslov!!!

1
v) log 3x + 1 = Primetimo da nema osnova, pa dopiemo 10 po dogovoru,.
2

1
175
www.matematiranje.com

1
log10 3x + 1 =
2
1
3x + 1 > 0
3 x + 1 = 10 2 uz uslov
3x + 1 > 0
3 x + 1 = 10....... /() 2 kvadriramo
3x = 9 1
x>
x=3 3

1
3 > , dobro je reenje.
3

2) Reiti jednaine:

a) log 2 ( x 1) + log 2 ( x + 2) = 2
b) log( x 2 + 19) log( x 8) = 2
v) log(5 x) + 2 log 3 x = 1
Reenja:

a) Iskoristiemo log a x + log a y = log a ( xy)

log 2 ( x 1) + log 2 ( x + 2) = 2
log 2 ( x 1)( x + 2) = 2 Uslovi x 1 > 0 i x + 2 > 0
x > 1 i x > 2

Dalje po definiciji:

( x 1)( x + 2) = 2 2
x 2 + 2x x 2 = 4
x2 + x 6 = 0
1 5
x1, 2 =
2
x1 = 2
x 2 = 3

Dalje se pitamo da li reenja zadovoljavaju uslove: x > 1 i x > 2

x (1, )
x1 = 2 Zadovoljava
x2 = 3 Ne zadovoljava

Dakle, jedino reenje je x = 2

2
176
www.matematiranje.com

b) log( x 2 + 19) log( x 8) = 2

Dopiemo najpre osnovu 10

log10 ( x 2 + 19) log10 ( x 8) = 2

x
Poto je log a x log a y = log a
y

x 2 + 19
log10 = 2 naravno uz uslove: x 2 + 19 > 0 i x 8 > 0
x 8
x>8
x + 19
2
= 10 2
x 8
x 2 + 19
= 100
x 8
x 2 + 19 = 100( x 8)
x 2 + 19 = 100 x 800
x 2 100 x + 819 = 0
100 82
x1, 2 =
2
x1 = 91
x2 = 9

Oba reenja dobra jer su vea od 8

v)
log(5 x) + 2 log 3 x = 1
2
log(5 x) + log 3 x = 1
log(5 x) + log(3 x) = 1

Uslovi su:

5 x > 0 3 x > 0
x > 5 i x > 3
x<5 x<3

Dakle uslov je x < 3

3
177
www.matematiranje.com

(5 x)(3 x) = 101
15 5 x 3 x + x 2 10 = 0
x 2 8x + 5 = 0
8 44 8 2 11 2(4 11)
x1, 2 = = = = 4 11
2 2 2
x1 = 4 + 11 7,32
x 2 = 4 11 0,68

x1 = 4 + 11 ne zadovoljava uslov, pa je jedino reenje: x = 4 11

3) Reiti jednaine:

a) log 2 x 3 log x + 2 = 0
5
b) log 2 x + log x 2 =
2

Reenja:

a) Uvodimo smenu log x = t uz uslov x > 0

log 2 x 3 log x + 2 = 0
t 2 3t + 2 = 0
3 1
t1, 2 =
2
t1 = 2
t2 = 1

Vratimo se u smenu log10 x = 2 i log10 x = 1

x = 10 2 x = 101
x = 100 x = 10

5 1
b) log 2 x + log x 2 = kako je log a b =
2 log b a
1 5
log 2 x + = Uvodimo smenu log 2 x = t uz uslove x > 0 i x 1
log 2 x 2
1 5
t + = Sve pomnoimo sa 2t
t 2

4
178
www.matematiranje.com

2t 2 + 2 = 5t
2t 2 5t + 2 = 0
53
t1, 2 =
4
t1 = 2
1
t2 =
2
1
Vratimo se u smenu : log 2 x = 2 ili log 2 x =
2
x = 22 1

x=4 x=2 2

x= 2

4) Reiti jednaine:

a) log 2 x + log 4 x + log16 x = 7

2
b) log 3 x log 9 x log 27 x log 81 x =
3

Reenje: U oba primera emo koristiti da je:

1
log a S x = log a x
S

a)
log 2 x + log 4 x + log16 x = 7 uslov x>0
log 2 x + log 22 x + log 24 x = 7
1 1
log 2 x + log 2 x + log 2 x = 7 / 4
2 4
4 log 2 x + 2 log 2 x + 1log 2 x = 28
7 log 2 x = 28
log 2 x = 4
x = 2 4 x = 16

5
179
www.matematiranje.com

b)
2
log 3 x log 9 x log 27 x log 81 x =
3
2
log 3 x log 32 x log 33 x log 34 x =
3
1 1 1 2
log 3 x log 3 x log 3 x log 3 x =
2 3 4 3
1 2
log 34 x =
24 3
log 3 x = 16 log 3 x = t
4

t 4 16 = 0 (t 2 ) 2 4 2 = (t 2 4)(t 2 + 4) = 0
(t 2)(t + 2)(t 2 + 4) = 0

odavde je t=2 ili t=-2

Kada se vratimo u smenu

log 3 x = 2 v log 3 x = 2
x=3 2
x = 3 2
x=9 v 1
x=
9

5)

Reiti jednaine:

a) log 5 (4 x 6) log 5 (2 x 2) = 2
b) log(7 2 x ) log(5 + 4 x ) + log 7 = 0

Reenja

a)
log 5 (4 x 6) log 5 (2 x 2) = 2
x
Kako je log a x log a y = log a
y

6
180
www.matematiranje.com

4x 6
log =2
5
2x 2
4x 6 2
= 5
2 2
x

4 x 6 = 5(2 x 2)
4 x 6 = 5 2 x 10
4 x 5 2 x + 4 = 0 smena 2 x = t
t 2 5t + 4 = 0
53
t1, 2 =
2
t1 = 4
t2 = 1
2x = 4 2x = 1
ili
2 x = 22 x=0
x=2

Ovde je najbolje da proverimo reenja u poetnoj jednaini x=2 je jedino reenje

b)
log(7 2 x ) log(5 + 4 x ) + log 7 = 0
log10 (7 2 x ) log10 (5 + 4 x ) + log10 7 = 0
log10 (7 2 x ) 7 = log10 (5 + 4 x )............... / ANTILOGARITMOVANJE
(7 2 x ) 7 = 5 + 4 x
49 7 2 x = 5 + 4 x
49 7 2 x 5 4 x = 0
4 x 7 2 x + 44 = 0 / (1)
4 x + 7 2 x 44 = 0...................................smena 2 x = t
t 2 + 7t 44 = 0
7 15
t1,2 =
2
t1 = 4
t2 = 11

7
181
www.matematiranje.com

Vratimo se u smenu:

2x = 4 ili 2 x = 11 nema reenja

2 x = 22
x=2

Uslovi su 7 2 x > 0 i 5 + 4 x > 0 a reenje je x=2 ih oigledno zadovoljava

6) Reiti jednaine:

a) x1+ log3 x = 3x
b) x log 4 x 2 = 23(log 4 x 1)

Ovo je tip zadataka gde moramo logaritmovati obe strane za odgovarajuu osnovu!!!

a)
x1+ log3 x = 3x................ / log 3
log 3 x1+ log3 x = log 3 3x vai log a b n = n log a b
(1 + log 3 x) log 3 x = log 3 3 + log 3 x............ smena log 3 x = t
(1 + t ) t = 1 + t
t + t2 = 1+ t
t 2 = 1 t + t t 2 = 1 t = 1

Vratimo se u smenu:

log 3 x = 1 ili log 3 x = 1

x = 31 ili x = 31
1
x=3 ili x=
3

b)
x log4 x 2 = 23(log4 x 1) logaritmijemo za osnovu 4
log 4 x log4 x 2 = log 4 23(log 4 x 1)
(log 4 x 2) log 4 x = 3(log 4 x 1) log 4 2
(log 4 x 2) log 4 x = 3(log 4 x 1) log 22 2
1
(log 4 x 2) log 4 x = 3(log 4 x 1)
2

Smena log 4 x = t :

8
182
www.matematiranje.com

3
(t 2) t = (t 1)
2
2t (t 2) = 3(t 1)
2t 2 4t = 3t 3
2t 2 4t 3t + 3 = 0
2t 2 7t + 3 = 0
75
t1, 2 =
4
t1 = 3
1
t2 =
2

Dakle:
1
log 4 x = 3 ili log 4 x =
2
1
x = 43 ili x = 42
x = 64 ili x=2

Za logaritamske nejednaine koristimo iste trikove kao za jednaine, ali vodimo

rauna:

1) Kad je osnova vea od 1 (a>1) prepisujemo znak nejednakosti jer je funkcija

rastua.
2) Kaj je osnova izmedju 0 i 1 (0<a<1) okreemo znak nejednakosti jer je tada
funkcija opadajua.

Kad postavimo uslove tj. oblast definisanosti, nadjemo i reimo nejednainu, trebamo
nai njihov presek.

1) Rei nejednaine:

a) log 2 (3 x + 4) 0
b) log 1 (4 x 3) < 0
2

v) log 2 (3x 5) < 1

Reenje:

9
183
www.matematiranje.com

a)
log 2 (3 x + 4) 0 uslov 3x + 4 > 0
3x + 4 2 o
3 x > 4
3x + 4 1 4
x>
3x 3 3
x 1
ne okreemo znak jer je osnova vea od 1

Sad upakujemo reenje i oblast definisanosti.

Konano: x [ 1, )

b)
log 1 (4 x 3) < 0 uslov: 4x 3 > 0
2
4x > 3
PAZI: Okreemo znak!!! 3
x>
o 4
1
4x 3 >
2
4x 3 > 1
4x > 4
x >1

Upakujemo ova dva:

Konano: x (1, )

10
184
www.matematiranje.com

v)
log 2 (3 x 5) < 1 uslov 3x 5 > 0
3 x 5 < 21 3x > 5
3x 5 < 2 5
x>
3x < 7 3
7
x<
3

5 7
x ,
3 3

2) Reiti nejednaine:

a) log( x 2) > log x

b) log 0,5 (2 x + 6) > log 0,5 ( x + 8)

Reenja:

a)
log( x 2) > log x uslovi: x2 >0 i x >0
x2 > x x>2 i x>0
xx >2 Dakle x > 2
0x > 2

Ovo nema reenja, pa cela nejednaina nema reenja!!!

b)
log 0,5 (2 x + 6) > log 0,5 ( x + 8)
PAZI:Okree se smer Uslovi:
2x + 6 < x + 8
2x + 6 > 0 x + 8 > 0
2x x < 8 6
x > 3 x > 8
x<2
Uslovi daju : x > 3

11
185
www.matematiranje.com

Upakujemo:

x (3,2) konano reenje

3) Reiti jednaine:

a) log 3 ( x 2 5 x + 6) < 0
b) log 0,5 ( x 2 4 x + 3) 3

a)
log 3 ( x 2 5 x + 6) < 0 uslov x 2 5 x + 6 > 0
5 1
x1, 2 =
x 2 5 x + 6 < 3o 2
x2 5x + 6 < 1 x1 = 3
x2 5x + 5 < 0 x2 = 2

5 5
x1,2 =
2
5+ 5 x ( ,2) (3, ) Reenje uslova
x1 = 3, 62
2
5 5
x2 = 1,38
2

5 5 5+ 5
x , reenje zadatka konano reenje dobijemo kad upakujemo ova dva

2 2
Dakle:
Dakle:
5 5 5+ 5
x ,2 3,

2 2

12
186
www.matematiranje.com

b)
log 0,5 ( x 2 4 x + 3) 3 uslov: x2 4x + 3 > 0
x 2 4 x + 3 (0,5) 3 42
x1, 2 =
3 2
1
x2 4 x + 3 x1 = 3
2
x2 = 1
x 4 x + 3 23
2

x2 4 x + 3 8
x2 4 x + 3 8 0
x2 4 x 5 0
46
x1,2 =
2
x1 = 5
x2 = 1

x [ 1,5]

Upakujemo reenja:

x [ 1,1) (3,5] Konano

13
187
 Aritmetiki niz:

Podjimo od dva primera:

Primer 1: 3,5,7,9,11,...

Primer 2: 55,50,45,40,...

Nije teko zakljuiti da e u prvom primeru nekoliko sledeih lanova biti 13,15,17, jer
se svaki sledei lan poveava za dva. U drugom primeru e nekoliko sledeih lanova
biti 35,30,25, jer se svaki sledei smanjuje za 5. Kako vidimo , niz moe biti rastui ili
opadajui.
Ovakvi nizovi u kojima je razlika ma koja dva uzastopna lana konstantna nazivaju se
Aritmetiki nizovi ili aritmetike progresije.
Vrlo je vano od kog broja poinje niz, pa se on zove prvi lan niza i obeleava se sa
a1 .

Za primer 3,5,7,9,11,... prvi lan niza je a1 = 3

Za primer 55,50,45,40,... prvi lan niza a1 = 55

Razlika (diferencija) niza je broj za koji se niz poveava (smanjuje) i obeleava se

slovom d .

d = a2 a1 = a3 a2 = ... = an an 1

Za primer 3,5,7,9,11,... d = 2 (raste niz)

Za primer 55,50,45,40,... d = 5 (opada niz)

Nekad e nam biti potrebno da nadjemo stoti, hiljaditi ili bilo koji drugi lan niza. Slaete
se da je naporno pisati ih redom. Tu nam pomae formula za n-ti lan niza:

an = a1 + (n 1)d

Ako trebamo sabrati prvih n-lanova niza,tu vai formula:

n n(a1 + an )
Sn = [ 2a1 + (n 1)d ] ili Sn =
2 2

Za svaki aritmetiki niz jo vai ( aritmetika sredina) :

an 1 + an +1 a n j + an + j
an = ili an = j = 2,..., n 1 www.matematiranje.com
2 2

188
Ako izmedju brojeva a i b treba umetnuti (interpolirati) k-brojeva tako da zajedno sa a i
ba
b ine aritmetiki niz, onda razliku d tog niza traimo po formuli d =
k +1

Zadaci:

1) Peti lan aritmetikog niza je 19 a deseti lan niza je 39. Odrediti niz.

a5 = 19
Reenje:
a10 = 39

Aritmetiki niz je potpuno odredjen ako znamo prvi lan a1 i razliku d. Da bi nali
ove 2 nepoznate primeniemo formulu za n-ti lan niza:

an = a1 + (n 1)d za n = 5 a5 = a1 + 4d = 19

za n = 10 a10 = a1 + 9d = 39

Sastaviemo sistem jednaina:

a1 + 4d = 19 / (1)
a + 9d = 39
1
_________________

a1 4d = 19
+ a1 + 9d = 39
_________________

5d = 20
vratimo se u jednu od jednaina
d =4

a1 + 4d = 19
a1 + 16 = 19
a1 = 3

Znai prvi lan niza je 3 a poveava se za 4 pa je niz: 3,7,11,15,19,

Njegov opti lan e biti:

an = a1 + (n 1)d
an = 3 + (n 1) 4
an = 4n 1

189
2) Nadji prvi lan a1 i diferenciju d aritmetikom nizu ako je :

a2 + a5 a3 = 10 i a2 + a9 = 17

Reenje: Ovakav tip zadatka reavamo pomou opteg lana:

a 2 = a1 + d
a5 = a1 + 4d
an = a1 + (n 1)d
a3 = a1 + 2d
a9 = a1 + 8d

Zamenimo ovo u 2 date jednaine:

a2 + a5 a3 = 10

a2 + a9 = 17

(a1 + d ) + (a1 + 4d ) (a1 + 2d ) = 10

(a + d ) + (a + 8d ) = 17
1 1
_________________________________

a1 + d + a1 + 4d a1 2d = 10
a + d + a + 8d = 17
1 1
____________________________

a1 + 3d = 10 pomnoimo sa -2
2a + 9d = 17
1
__________________

2a1 6d = 20
2a1 + 9d = 17

3d = 3
d = 1

a1 + 3d = 10
a1 3 = 10
a1 = 13

Znai niz je opadajui I glasi 13,12,11,10,9,8,7,

www.matematiranje.com

190
3) Odrediti aritmetiki niz ako je: 5a1 + 10a5 = 0 i S 4 = 14

Reenje:

S 4 = 14
an = a1 + (n 1)d
n
a5 = a1 + 4d Sn = [ 2a1 + (n 1)d ]
2
5a1 + 10(a1 + 4d ) = 0 4
S 4 = [ 2a1 + (4 1)d ]
5a1 + 10a1 + 40d = 0 2
15a1 + 40d = 0 14 = 2 [ 2a1 + 3d ]
3a1 + 8d = 0 2a1 + 3d = 7

Sad ove dve jednaine upakujemo :

3a1 + 8d = 0 / 2
2a + 3d = 7 / (3)
1
__________________________

6a1 + 16d = 0
6a1 9d = 21
______________________

7d = 21
d = 3
3a1 + 8d = 0 3a1 24 = 0

3a1 = 24
a1 = 8

Znai niz je : 8,5,2,-1,-4,

a1 = 2
4) Izraunati n i an u aritmetikoj progresiji za koje su: d = 5
S n = 245

Znai ovde nam treba n www.matematiranje.com

191
Sn =
n
[2a1 + (n 1)d ]
2
245 = [2 2 + (n 1) 5]
n
2
245 = [4 + 5n 5]
n
2
490 = n[5n 1]
490 = 5n 2 n
5n 2 n 490 = 0
Dobili smo kvadratnu jednainu po n.

a = 5, b = 1, c = 490

b b 2 4ac
n1,2 =
2a
1 99
n1,2 =
10
98
n1 = 10, n2 =
10

Nemogue

Znai : n = 10 je jedino reenje

an = a1 + (n 1)d
a10 = 2 + (10 1) 5
a10 = 2 + 45
a10 = 47

5) Zbir prva tri lana aritmetikog niza je 36, a zbir kvadrata prva tri lana je 482.
Odrediti niz.

Da postavimo problem:

a = a + (n 1)d
n 1
a1 + a2 + a3 = 36 _______________________

2 2 2 Iskoristiemo da je a2 = a1 + d
a1 + a2 + a3 = 482
____________________________ a3 = a1 + 2d

www.matematiranje.com

192
a1 + (a1 + d ) + (a1 + 2d ) = 36
2
a1 + (a1 + d ) 2 + (a1 + 2d ) 2 = 482
______________________________________________

3a1 + 3d = 36 Odavde emo izraziti a1 i zameniti u drugu jednainu sistema

a1 + d = 12 .
a1 = 12 d

(12 d ) 2 + (12 d + d ) 2 + (12 d + 2d ) 2 = 482

(12 d ) 2 + 122 + (12 + d ) 2 = 482
144 24d + d 2 + 144 + 144 + 24d + d 2 = 482
2d 2 + 432 = 482
2d 2 = 50
d 2 = 25
d = 25 d = 5

Za d = 5
a1 = 12 5
a1 = 7

Za d = 5
Ili a1 = 12 + 5
a1 = 17

Dakle, postoje 2 takva niza:

7,12,17,22,27,

17,12,7,2,-3,

www.matematiranje.com

193
6) Reiti jednainu: 3 + 7 + 11 + ... + x = 210

Uoimo najpre da se ovde radi o zbiru prvih n lanova aritmetikog niza i da je :

a1 = 3
a2 = 7
an = x
S n = 210

a1 = 3
d =4
S = 210
n
____________

x = an = ?

Sn =
n
[2a1 + (n 1)d ]
2
210 = [2 3 + (n 1) 4]
n
2
210 = [6 + 4n 4]
n
Dakle:
2
210 = [4n + 2]
n
2
210 = 2n 2 + n
2n 2 + n 210 = 0
Kvadratna po n

1 41
n1,2 =
4
n1 = 10
42
n2 =
4

Dakle n = 10

x = a10 = a1 + 9d = 3 + 9 4 = 3 + 36 = 39

x = 39
www.matematiranje.com

194
7) Aritmetiki niz ima 20 lanova. Zbir lanova koji su na parnim mestima je 250, a zbir
lanova na neparnim mestima 220. Nai dva srednja lana.

Postavimo prvo problem:

a2 + a4 + a6 + ... + a20 = 250

a1 + a3 + ... + a19 = 220

Na ovaj nain smo ustvari dobili 2 niza sa po 10 lanova iji su zbirovi : za prvi 250 i za
drugi 220, a kod oba dva niza je razlika 2d.

Primeniemo formula za S n =
n
[2a1 + (n 1)d ]
2

10
S10 = [ 2a2 + (10 1) 2d ]
2
250 = 5 [ 2a2 + 18d ]
Za prvi niz 2a2 + 18d = 50
a2 + 9d = 25 a2 = a1 + d
a1 + 10d = 25

10
[ 2a1 + (10 1) 2d ]
S10 =
2
Za drugi niz 220 = 5 [ 2a1 + 18d ]
2a1 + 18d = 44
a1 + 9d = 22

Sad pravimo sistem:

a1 + 10d = 25
a + 9d = 22 / (1)
1
__________________________

a1 + 10d = 25
a1 9d = 22 Pa je d = 3 a1 + 30 = 25 a1 = 5
_____________________

Znai niz je : -5,-2,1,4,7,

Srednji lanovi su a10 i a11

a10 = a1 + 9d = 5 + 27 = 22
a11 = a1 + 10d = 5 + 30 = 25

195
8) Izmedju brojeva -5 i 30 umetnuti aritmetiki niz od est lanova. Koliki je zbir svih osam
lanova?

ba
U ovom zadatku emo iskoristiti formulu : d =
k +1
a = 5
30 (5) 35
b = 30 d= = =5
6 +1 7
k =6

Niz je -5,0,5,10,15,20,25,30 pa je a1 = 5 i a8 = 30

n(a1 + an )
Sn =
2 Dakle S8 = 100
8(5 + 30)
S8 = = 4 25 = 100
2

9) Stranice pravouglog trougla su uzastopni lanovi aritmetikog niza za koji je d=3.

Odredi duine tih stranica.

Vai pitagorina teorema: a 2 + b 2 = c 2

Poto je d = 3
a=a
b = a+d = a+3
c = a + 2d = a + 6

Zamenimo ovo u Pitagorinu teremu:

a2 + b2 = c2

196
a 2 + (a + 3) 2 = (a + 6) 2
a 2 + a 2 + 6a + 9 = a 2 + 12a + 36
a 2 + 6a + 9 12a 36 = 0
a 2 6a 27 = 0

6 12
a1,2 =
2
a1 = 9,
a2 = 3

Dakle stranice su:

a=9
b = a + 3 = 9 + 3 = 12
c = a + 6 = 9 + 6 = 15

10) Odrediti x tako da brojevi log2, log( 2 x -1), log( 2 x +3) budu uzastopni lanovi

aritmetikog niza.

an 1 + an +1 a1 + a3
Upotrebiemo an = tj, a2 =
2 2

log 2, log(2 x 1), log(2 x + 3)

log 2 + log(2 x + 3)
log(2 x 1) =
2
2 log(2 1) = log 2 (2 x + 3)
x

log(2 x 1) 2 = log 2 (2 x + 3)
(2 x 1) 2 = 2 (2 x + 3).....smena 2 x = t
(t 1) 2 = 2(t + 3)
t 2 2t + 1 = 2t + 6
t 2 4t 5 = 0
46
t1,2 =
2
t1 = 5
t2 = 1
www.matematiranje.com

10

197
Vratimo se u smenu:

2x = 5 ili 2 x = 1

x = log 2 5 nemogue

www.matematiranje.com

11

198
 Geometrijski niz
Podjimo od dva primera:
Primer 1: 3,6,12,24,48 ...
Primer 2: 81,27,9,3, ...

Paljivim posmatranjem moemo zakljuiti da je svaki sledei lan niza u

primeru 1. 3,6,12,24,48 ... 2 puta vei od predhodnog lana , pa e sledei
lanovi biti, 48 2 = 96, 96 2 = 192,...
U primeru 2. 81,27,9,3, ... primeujemo da je svaki sledei lan tri puta manji od
1 1 1
predhodnog, pa bi sledei lanovi bili 3 : 3 = 1, 1: 3 = , : 3 = ,...
3 3 9
Ovakvi nizovi zovu se geometrijski i kao to vidimo , mogu biti rastui (primer 1.) i
opadajui (primer 2.)

Dakle: Niz brojeva u kome je kolinik ma koja dva uzastopna lana niza stalan zove se
geometrijski niz ili progresija. Naravno i ovde je vano od kog broja poinje niz, pa se
taj broj zove prvi lan niza I obeleava se sa b1 .
za primer 1. b1 = 3 , b2 = 6 , b3 = 12,...
za primer 2. b1 = 81 , b2 = 27 , b3 = 9,...
b2 b3 b
= = ... = n = q kolinik niza
b1 b2 bn 1

za primer 1. q = 2 (rastui niz)

1
za primer 2. q = (opadajui niz)
3
Ako znamo b1 (prvi lan niza) i q (kolinik niza) niz je potpuno odredjen , odnosno
moemo da ga zapiemo.

Bilo koji lan niza ( n-ti lan ) se trai po formuli :

bn = b1 q n 1

Zbir prvih n-lanova niza se trai

i) q >1 ii) q <1

b1 (q n 1) b1 (1 q n )
Sn = Sn =
q 1 1 q

Za svaki lan niza vai: bn = bn 1 bn +1 geometrijska sredina

www.matematiranje.com

199
primer 1

Odrediti geometrijsku progresiju kod koje je b1 + b3 = 15 b2 + b4 = 30

b1 + b3 = 15
Iskoristimo formulu : bn = b1 q n 1 po njoj je:
b2 + b4 = 30
b3 = b1 q 2
b2 = b1 q
b4 = b1 q 3

Zamenimo ovo u postavljeni sistem:

b1 + b1q 2 = 15
Izvuemo zajedniki iz obe jednaine:
b1q + b1q 3 = 30
____________________

b1 (1 + q 2 ) = 15
Ovde je trik da se jednaine podele.
b1q(1 + q 2 ) = 30
_____________________

b1 (1 + q 2 ) 15
= Skratimo ta moe !
b1 q (1 + q )2
30

1 1
= q=2
q 2

Vratimo se u jednu od jednaina: (naravno biramo laku).

b1 (1 + q 2 ) = 15
b1 (1 + 4) = 15 b1 = 3

Traeni niz je : 3,6,12,24,48,

Ako izmedju brojeva a i b treba umetnuti (interpolirati) k brojeva tako da zajedno sa a i

b ine geometrijski niz, onda kolinik q tog niza traimo po formuli :

b
q = k +1
a

www.matematiranje.com

200
 Zadaci:

1) Izraunati deseti lan geometrijskog niza 1,3,9,27...

1, 3, 9, 27,... Iz tog niza zakljuujemo da je: b1 = 1 i q = 3

b1 b2 b3 b4

Poto se bilo koji lan niza rauna po formuli bn = b1 q n 1 to e deseti lan biti :

b10 = b1 q101
b10 = b1 q 9
b10 = 1 39
b10 = 39
b10 = 19683

2) U geometrijskom nizu je : b6 b4 = 216 b3 + b1 = 8 S n = 40

Izraunati a1 ,q i n

b6 b4 = 216
b3 b1 = 8 b6 = b1 q 5

S n = 40 b4 = b1 q 3 Zamenimo u prve dve jednaine!

__________
b3 = b1 q 2
n 1
bn = b1 q

b1 q 5 b1 q 3 = 216

b1q b1 = 8
2 izvuemo zajedniki
________________

b1q 3 (q 2 1) = 216

podelimo ih
b1 (q 2 1) = 8
__________________

b1 q 3 (q 2 1) 216
=
b1 (q 1)2
8

q 3 = 27 q 3 = 33 q = 3
b1 (q 2 1) = 8
b1 (32 1) = 8 b1 8 = 8 b1 = 1

201
 1 (3n 1)
= 40
3 1
3n 1
= 40
2
b (q 1)
n
Poto je q = 3 > 1 koristimo formulu S n = 1 3n 1 = 80
q 1
3n = 81
3n = 34 n = 4

3) Tri broja, iji je zbir 26, obrazuju geometrijski niz. Ako se im brojevima doda redom

1,6 i 3, dobijaju se tri broja koja obrazuju aritmetiki niz. Odrediti te brojeve.

Neka su tri broja : b1,b2 i b3 I vai : b1 + b2 + b3 = 26 a kako je b2 = b1q b3 = b1q 2

b1 + b1q + b1q 2 = 26 tj. b1 (1 + q + q 2 ) = 26

Ako im dodamo redom 1,6 i 3 dobiemo :

a1 = b1 + 1
a2 = b2 + 6 = b1q + 6
a3 = b3 + 3 = b1q 2 + 3

a1 + a3
Poto oni ine aritmetiku progresiju, mora biti : a2 = tj, a1 + a3 = 2a1
2

(b1 + 1) + (b1q 2 + 3) = 2(b1q + 6) sredimo

b1 + 1 + b1q 2 + 3 = 2b1q + 12
b1q 2 2b1q + b1 = 12 1 3
b1 (q 2 2q + 1) = 8

Napravimo sada sistem:

b1 (q 2 + q + 1) = 26

podelimo ih
b1 (q 2 2q + 1) = 8
________________________

www.matematiranje.com

202
 q 2 + q + 1 26
=
q 2 2q + 1 8
26(q 2 2q + 1) = 8(q 2 + q + 1) / : 2
13(q 2 2q + 1) = 4(q 2 + q + 1)
13q 2 26q + 13 = 4q 2 + 4q + 4
9q 2 30q + 9 = 0

3q 2 10q + 3 = 0 kvadratna po q

10 8 10 8
q1, 2 = =
3 2 6
1
q1 = 3 q2 =
3

1
Za q = 3 Za q =
3
26 26 26 26
b1 = = =2 b1 = = = 18
q + q + 1 13
2
1 1 13
+ +1
9 3 9
Reenja Reenja

2,6,18 Geometrijski niz 18,6,2 Geometrijski niz

3,12,21 Aritm. Niz 19,12,5 Aritm. Niz

4) Izraunati zbir n brojeva oblika 1, 11, 111, 1111

1, 11, 111, 1111,

Trik je napisati brojeve drugaije:

10 1
1=
9
100 1 10 2 1
11 = =
9 9
1000 1 103 1
111 = =
9 9
.itd. www.matematiranje.com

203
S n = 1 + 11 + 111 + ... =

10 1 102 1 103 1 10n 1

= + + + ... +
9 9 9 9
1
= 10 1 + 102 1 + 103 1 + ... + 10n 1 Pazi: ima n jedinica...
9
1
= [10 + 102 + ... + 10n n] ovde je 10 + 102 + ... + 10n geometrijski niz
9

Geometrijski niz b1 = 10 q = 10

b1 (q n 1)
S= ovo je za geometrijski niz, pa je :
q 1

1 10 (10n 1)
Sn = n
9 10 1
1 10(10n 1) 1
Sn = n = 10(10n 1) 9n
9 9 81

5 11 23 47
5) Izraunati zbir n brojeva oblika , , , ...
6 12 24 48
Slian trik kao malopre!

5 6 1 1
= = 1
6 6 6
11 12 1 1
= = 1
12 12 12
23 24 1 1
= = 1
24 24 24
.itd.

5 11 23 1 1 1
Sn = + + + ... = 1 + 1 + 1 + ...
6 12 24 6 12 24

1 1 1
= n( + + + ...)
6 12 24
geometrijski niz www.matematiranje.com

204
 1 1
b1 = q=
6 2

b1 (1 q n )
S=
1 q
1 1
(1 ( ) n )
S=6 2
1
1
2
1 1
S = (1 ( ) n )
3 2
Dakle :

1 1
S n = n 1 ( ) n
3 2
1 1
S n = n 1 n
3 2

6) Ako su a, b, c k-ti , n-ti i p-ti lanovi jedne geometrijske progresije tada je

a n p b p k c k n = 1 . Dokazati.

Koristiemo formulu bn = b1 q n 1

Poto je a k-ti lan a = b1 q k 1

Poto je b n-ti lan b = b1 q n 1

Poto je c p-ti lan c = b1 q p 1

a n p b p k c k n = [b1q k 1 ]n p [b1 q n 1 ] p k [b1 q p 1 ]k n =

b1n p q ( k 1)( n p ) b1 p k q ( n 1)( p k ) b1k n q ( p 1)( k n )

Izraunajmo posebno izloilac za b1 :

n p+ pk +k n =0

Sada emo izraunati izloilac za q:

(k 1)(n p ) + (n 1)( p k ) + ( p 1)(k n) =

kn kp n + p + np kn p + k + pk pn k + n = 0

Kao to primeujete sve se potire! www.matematiranje.com

205
Pa je : a n p b p k c k n = b1 q o = 1
o

Kraj dokaza.

7) Odrediti paralelogram tako da merni brojevi osnovice, visine i povrine ine

geometrijski niz.

b h P=ah b

a, h, P ine g. niz

P = a h formula za povrinu

A poto a, h, P ine geometrijski niz , to mora biti:

h2
h = aP h = aP P =
2

a
2
h
ah = h = a2 P = a a2 = a3
a

Dakle: a = a, h = a 2 i P = a 3

www.matematiranje.com

206
 Beskonani red

Neka je dat beskonani niz realnih brojeva a1 , a2 ,..., an ,...

Izraz oblika a1 + a2 + ... + an + ... = n =1
an zove se beskonani red.

Geometrijskom nizu a, aq, aq 2 ,..., aq n ,... odgovara red:

a (1 + q + q 2 + ... + q n + ...) = a n =0 q n

a
Zbir (suma)beskonano opadajueg reda (geometrijskog) je S= za q <1
1 q

Zadaci:

1) Decimalni broj 0,7777777 prebaciti u razlomak

7 7 7
0, 7777... =+ + + ...
10 100 1000
7 1 1 1
= (1 + + + + ...)
10 10 100 1000
7 1 1 1
= (1 + + 2 + 3 + ...)
10 10 10 10

7 1
Ovde imamo geometrijski red , a = ,q =
10 10

7 7
a 7
Njegova suma je S = = 10 = 10 =
1 q 1 1 9 9
10 10
www.matematiranje.com

207
2) Izraunati vrednost meovito periodinog razlomka 0,3444.

3 4 4 4
0,3444... = + + + + ...
10 100 1000 10000
3 4 1 1
= + (1 + + + ...)
10 100 10 100

4 1 1 4 1
Pazi: (1 + + + ...) je geometrijski red : a = ,q =
100 10 100 100 10

4
3
= + 100
10 1 1
10
4
3
= + 100
10 9
10
3 4 31
= + =
10 90 90

3
3) Nadji red ako je S=
3 x

a
Mi znamo da je formula : S=
1 q

Znai gde je 3 - x treba da je 1-q. Izvriemo sredjivanje izraza :

3 3 1 x
S= = = a = 1, q =
3 x 3(1 ) 1
x x 3
3 3
Pa e traeni red biti:

a(1 + q + q 2 + q 3 + ...) =
x x 2 x 3 x x 2 x3
1 (1 + + ( ) + ( ) + ...) = 1 + + 2 + 3 + ...
3 3 3 3 3 3
www.matematiranje.com

10

208
 6
4) Nadji red ako je S =
3 2x

6 6 2 2x
S= = = a = 2, q =
3 2 x 3 (1 2 x ) 1 2 x 3
3 3

Pa e red biti :

a(1 + q + q 2 + q 3 + ...+ ) =
2x 2x 2 2x 3
2(1 + + ( ) + ( ) + ...) =
3 3 3
2 3
4 x 8 x 16 x
2+ + + + ...
3 9 27

5) Sledei periodini razlomak pretvoriti u obian razlomak 2,717171.

7 1 7 1
2, 717171... = 2 + + + + + ...
10 100 1000 10000
Ovde emo uoiti 2 geometrijska reda:

7 7 7 7 1
+ + + ... = (1 + + ...)
10 1000 100000 10 100
1 1 1 1 1
+ + + ... = (1 + + ...)
100 10000 1000000 100 100

7 7
70
Zbir prvog reda je S1 = 10 = 10 =
1 99 99
1
100 100

1 1
1
Zbir drugog reda je S 2 = 100 = 100 =
1 99 99
1
100 100
Vratimo se na zadatak:
www.matematiranje.com

11

209
 70 1 269
2, 717171... = 2 + + =
99 99 99
269
S=
99

6) U jednakostraninom trouglu stranice a upisan je novi jednakostranini trougao

spajanjem sredinama datog trougla . U dobijenom trouglu je upisan drugi trougao
na isti nain, itd. Odrediti zbir obima svih trouglova.

a
a 2 a
a
a
4 4
itd.
a
a
a 2
2 4

Stranica 1. trougla je a

a
Stranica 2. trougla je
2
a
Stranica 3. trougla je
4

a
Stranica 4. trougla je
8
. Itd.

Njihovi obimi e biti : O = 3 a

Znai:
www.matematiranje.com

12

210
 O1 = 3a
a 3a
O2 = 3 =
2 2
a 3a
O3 = 3 =
4 4
a 3a
O4 = 3 =
8 8
.......itd .

A njihov zbir je :

O1 + O2 + O3 + O4 + ... =
3a 3a 3a
= 3a + + + + ...
2 4 8
1 1 1
= 3a(1 + + + + ...)
2 4 8
1 1 1
= 3a(1 + + 2 + 3 + ...)
2 2 2
1
Ovde je A=3a i q=
2

A
po formuli : S =
1 q

3a 3a
= = = 6a Znai zbir obima je 6a.
1 1
1
2 2
www.matematiranje.com

13

211
 www.matematiranje.com

EKONOMSKE FUNKCIJE

Funkcija ukupnog prihoda P

Funkcija ukupnog prihoda ili funkcija prihoda koju oznaavamo sa P se izraunava po formuli :

P = pox

Gde je p-jedinina cena, a x-realizovana koliina robe.

Ovu funkciju moemo, po potrebi izraziti po x ili po p.

Kako je x=f(p) to je P = p o f(p) ili ako izrazimo p=f -1(x) onda je P= f -1(x) o x

Funkcija graninog prihoda PG

Ukoliko dolazi do promena cene ili tranje, za praenje odgovarajuih promena prihoda koristi se funkcija

graninih prihoda. Ona se definie kao prvi izvod funkcije ukupnog prihoda, tj.

dP
P`(x) = , ako je funkcija ukupnih prihoda izraena preko x
dx
dP
P`(p) = , ako je funkcija ukupnih prihoda izraena preko p
dp

Funkcija ukupnih trokova C

Ova funkcija se jo zove i funkcija trokova proizvodnje. Ona se najee oznaava sa C i predstavlja

funkcionalnu zavisnost trokova proizvodnje od koliine proizvedene robe.

C = f(x)

Funkcija C je pozitivna i rastua funkcija. Moe se javljati u razliitim oblicima

Funkcija prosenih trokova C

Ovo su ustvari trokovi po jedinici proizvoda. Funkciju prosenih trokova obeleavamo sa C i izraunavamo po

formuli:

212
 www.matematiranje.com

C
C =
x

Funkcija graninih trokova CG

Ova funkcija je ustvari prvi izvod funkcije ukupnih trokova:

dC
C`(x)=
dx

Pomou nje posmatramo promenu ukupnih trokova i prosenih trokova pri promeni proizvodnje x.

Funkcija dobiti D

Nju izraunavamo kada od ukupnog prihoda oduzmemo ukupne trokove

D= P C

Elastinost ekonomskih funkcija

Elastinost funkcije y = f(x) u taki x je:

x x dy
Ey,x= y` =
y y dx

Odavde moemo zakljuiti da elastinost ne zavisi od jedinice mere za x i y.

x y
Ako uzmemo da je = 1 %, tada je Ey,x 100.
x y

Dakle, elastinost funkcije u taki x pokazuje za koliko se procenata priblino menja vrednost funkcije kada se

vrednost nezavisno promenljive sa odreenog nivoa promeni za jedan procenat!

Izraunata vrednost Ey,x je koeficijent elastinosti.

1) Ako je E y , x < 1 funkcija je u toj taki neelastina, jer se pri promeni nezavisno promenljive za 1% funkcija
menja za manje od 1%

213
 www.matematiranje.com

2) Ako je E y , x = 1 kaemo da funkcija u taki x ima jedininu elastinost

3) Ako je E y , x >1 tada je funkcija u taki x elastina, to znai da promena argumenta za 1% izaziva promenu
funkcije za vie od 1%

Elastinost tranje

Elastinost tranje x=f(p) u taki p definisana je izrazom:

p
Ex,p = x`
x

Tranja je po pravilu opadajua funkcija!

1) Ako je Ex,p (-1 , 0), tada je tranja u taki p neelastina

2) Ako je Ex,p = - 1 ,tranja u taki p ima jedininu elastinost

3) Ako je Ex,p ( ,1 ) tranja je u taki p elastina

Elastinost ukupnih trokova

Elastinost ukupnih trokova C=f(x) definisana je izrazom:

x ` C`
EC,x= C =
C C

Ova funkcija je rastua!

1) Ako je EC,x <1 , granini trokovi su manji od prosenih trokova, funkcija ukupnih trokova je neelastina,
to znai da poveanje proizvodnje izaziva proporcionalno manje poveanje ukupnih trokova, pa se u tom
sluaju proseni trokovi smanjuju

2) Ako je EC,x=1 , granini trokovi su jednaki prosenim trokovima, funkcija ima jedininu elastinost, to
znai da poveanje proizvodnje izaziva proporcionalno poveanje ukupnih trokova, pa se u tom sluaju
proseni trokovi ne menjaju

214
 www.matematiranje.com

3) Ako je EC,x >1 , granini trokovi su vei od prosenih trokova, funkcija je elastina, to znai da se u ovom
sluaju proseni trokovi poveavaju.

215
www.matematiranje.com

Procentni raun

G : P = 100 : p ta je ta u proporciji?
G je glavnica, (celina), ono to ''na poetku'' i na njega se uvek odnosi 100%.
deo glavnice (celine), ono to je ''na kraju'' i na njega s odnosi p %. Naravno,
Nekad moe biti vee od G.
p -je uvek u procentima, i t:
k u zadatku kae da se neto poveava za %, onda p =(100+)%.
u zadatku kae da se neto smanjuje za %, onda p =(100-)%

U datom zadatku iz procentnog rauna, mi najpre odredimo ta nam je zadato: G, P ili

p . Ubacimo te podatke u G:P=100: p i nadjemo nepoznatu.

1) Trideset procenta jedne duine iznosi 42cm. kolika je duina itave dui?

G : P = 100 : p
G : 42 = 100 : 30
30G = 42 100
42 100
G= skrati
30
G = 140cm

2) Cena cipela je 2.700dinara. Koliko e biti cena nakon snienja od 15%?

G : P = 100 : p PAZI: Popust je 15%, znai da je p =100-15=85%

2.700 : P = 100 : 85
P 100 = 2.700 85
2.700 85
P=
100
P = 2.295dinara

3) Posle prelaska na novo radno mesto jednom radniku je plata poveana za 20%. Kolika
mu je bila plata ako je to poveanje 3.200 dinara?

G : P = 100 : p Pazi: 20% se odnosi samo na poveanje od 3.200

G : 3.200 = 100 : 20 dinara, pa p nije (100+20)% jer se ne odnosi na
platu sa poveanjem!!!
G 20 = 3.200 100
3.200 100
G=
20
G = 16.000dinara

1
216
www.matematiranje.com

4) Cena knjige sniena je za10%, a zatim za 20% i sada iznosi 288 dinara. Kolika je cena
bila pre prvog snienja?

10%

20%

? 288din.

Ovde e mo nai najpre cenu knjige pre drugog snienja. (unazad)

G : P = 100 : p
G : 288 = 100 : 80
80 G = 288 100
288 100
G=
80
G = 360dinara

10%

20%

? 360din. 288din.

Sad traimo poetnu cenu:

G : P = 100 : p
G : 360 = 100 : 90
90 G = 360 100
360 100
G=
90
G = 400dinara

5) Sa 6% zarade roba je prodata za 1.272.000. Kolika je nabavna cena robe.

G : P = 100 : p p = 100 + 6 = 106%

G : 1.272.000 = 100 : 106 jer je zarada
G 106 = 1.272.000 100
127.200.000
G=
106
G = 1.200.000

2
217
www.matematiranje.com

6) Nagrada radniku po jednom asu od 6.500dinara poraste na 7.020 dinara. Koliko je to

u procentima?

G : P = 100 : p P=7.020-6.500
6.500 : 520 = 100 : p P=520
6.500 p = 520 100
520 100
p=
6.500
p = 8%

7) Jedna knjiga je za 25% skuplja od druge knjige. Za koliko procenta novu cenu treba
smanjiti da bi se vratila na staru cenu?

Neka je x-cena prve knjige, y-cena druge knjige.

25
x=y+25%y, kako je 25%= = 0,25
100
x = y + 0,25 y x 1
y= = x = 0,8 x
x = 1,25 y => 1,25 1,25
y = 1,25% x

8) Na kontrolnoj pismenoj vebi bila su data tri zadatka. Pri tome 12% uenika nije reilo
ni jedan zadatak, 32% uenika reilo je jedan ili dva zadatka, dok je14uenika reilo sva
tri zadataka. Koliko je ukupno uenika radilo vebu?

Obeleimo sa x broj uenika.

12%x +32%x+14=100%x
12 32 100
x+ x + 14 = x ; PAZI: 100% = =1
100 100 100

mnoimo celu jednainu sa 100

12 x + 32 x + 1400 = 100 x
12 x + 32 x 100 x = 1400
56 x = 1400
1.400
x=
56
x = 25

3
218
www.matematiranje.com

9) Tek oboreno stablo bilo je teko 2,25 tona i sadralo je 64% vode. Posle nedelju dana
to stablo je sadralo 46% vode. Za koliko se promenila teina stabla za tu nedelju?

36% suva materija 64% voda

2,25 tona

54% suva materija 46% voda

Najpre emo izraunati koliko u 2,25 tona ima suve materije koja se NE MENJA!!

G : P = 100 : p
2,25 : P = 100 : 36
100 P = 2,25 36 Ova suva materija je ostala, pa se odnosi na 54%stabla
2,25 36
P=
100
P = 0,81tona

G : P = 100 : p
G : 0,81 = 100 : 54
G 54 = 0,81100
0,81100
G=
54
G = 1,5tona

Znai da sad stablo ima 1,5 tona pa je smanjenje 2,25-1,5=0,75 tona

4
219
www.matematiranje.com

10) U prvoj prodavnici koulja je prvo poskupela za 20%, a onda je pojeftinila za isti
procenat. U drugoj prodavnici je ista takva koulja prvo pojeftinila za 20%, a onda
poskupela za isti procenat. U treoj prodavnici nisu menjali cene. U kojoj prodavnici je
sada ta koulja najjeftinija?

Obeleimo sa x cenu koulje.

1. Prodavnica:
x = x + 20% x = 1,2 x
Poskupljenje 20% => 1
Pojeftinjenje 20% => x2 = 1,2 x 0,2 (1,2 x)
x2 = 1,2 x 0,24 x
x2 = 0,96 x
Cena je za 4% nia

2. Prodavnica:

Pojeftinjenje 20% => x1 = x 0,2% x = 0,8 x

Poskupljenje 20% => x2 = 0,8 x + 0,2 (0,8 x)
x2 = 0,8 x 0,16 x
x2 = 0,96 x
Cena je za 4% nia

Zakljuak: U treoj prodavnici je cena NAJ VIA

5
220


a b, .
a
a :b =
b
a b

a :b = c :d

'' '' ''y

''
a:b=c:d
a*d=b*c

1) 7 kg 5 kg 120 ?

5 kg ............ 120 kg
7 kg ........... X kg

X .

5kg....... 120din.
7 kg....... Xdin.

: X 120?
5 kg 120 ., 7 kg . X
120. ,
5 kg 7 kg, , 7 kg 5 kg

5kg....... 120din.
7 kg....... Xdin.

1
221
X:120=7:5
X5=1207 => : ,
120 7 !!!!!
X=
5
X = 168din.
, 7 kg 168 .

2) 7 , 15 .
12
?

7 .......... 15
X .......... 12

X .

7cas ..........15dana
Xcas..........12dana

X 7?
. , X 7
, 15 12.

7cas .......... 15dana

Xcas.......... 12dana

X : 7 = 15 : 12
X 12 = 7 15
7 15
X=
12
75
X=
4
35 3
X= = 8
4 4
3
, 12 8 , 8 45 .
4

2
222
3) 66 kg 165 m .
112 kg ?

66kg.......... 165m X : 165 = 112 : 66

112kg........ Xm X 66 = 112 165
112 165
X=
66
X = 280m

4) 54 84 .
126 .

54 zub......... 84obr. X : 54 = 84 : 126

Xzub.......... 126obr. X 126 = 54 84
54 84
X=
126
X = 36

5) 15 60w.
75 w ?

15sij.......... 60w
Xsij.......... 75w
: , .

X : 15 = 60 : 75
X 75 = 15 60
15 60
X=
75
X = 12

6) 14 kg 980 . 4
340 ?

14kg.......... 980din. X : 14 = 4340 : 980

Xkg........... 4340din. X 980 = 14 4340
14 4340
X=
980
X = 62 kg

3
223
7) 30 10200 m. 1 . 15
?

30..........10200m
1.15........Xm

: !!!! 1 15 =60+15=75

30sek.......... 10200m X : 10200 = 75 : 30

1min.15sek........ Xm X 30 = 75 10200
75 10200
X=
30
X = 25500m

8) 5 .
15 ?

12 zid ......... 5dana X : 5 = 12 : 15

15 zid ......... Xdana X 15 = 5 12
5 12
X=
15
X = 4dana

9) 35 . e
?
( ).

3cevi.......... 35as X : 35 = 3 : 5
5cevi.......... Xa 5 X = 35 3
35 3
X=
5
X = 21as

4
224
 10) 8 120.000 .
10 150.000 ?

12rad ... 8as...120.000din.

10rad ... Xa...150.000din.

. X 8.
:

12rad ... 8as 102000din... 8as

10rad ... Xa 150000rad ... Xa

12rad ... 8as... 120000din

10rad ... Xa... 150000din

: .

X : 8 = 12 : 10 : = =
= 150.000 : 120.000
'' '' '''':

X 10 120000 = 8 12 150000
8 12 150000
X = Skrati!
10 120000
X = 12asova

11) 8 , 21 6 720
; 28 , 7 1 260m
?

8as...21radnik ... 6dana...720 profila

7as...28radnik ... Xdana...1260 profila

X '''', :
8as.. 6dana 21rad ... 6dana 720 prof ... 6dana
7as.. Xdana 28rad ... Xdana 1260 prof .. Xdana

:
8as.. 21rad .. 6dan.. 720 prof
7as.. 28rad .. Xdan.. 1260 prof

5
225
 '''' ,
.

X :6 = 8:7
= 21 : 28
= 1260 : 720

X 7 28 720 = 6 8 211260
6 8 211260
X= skrati
7 28 720
X = 9dana

12) 65 23 . 15 13
. ?

65 ... 23 , 65 ... 8 .
? 15 13
23-15=8 . '''' 65-13=52
:

65rad ... 8dana X : 8 = 65 : 52

52rad ... Xdana X 52 = 8 65
8 65
X =
52
X = 10dana

13) 6 5 .
2 3 ?
6 ...5 , 6 ...3 (5-2=3 )
'''' . 9 ...
(6+3=9)

6rad ... 3dana X :3 = 6:9

9rad ... Xdana X 9 = 3 6
X = 2dana

6
226
 ''''

:

7
227
www.matematiranje.com

PROST KAMATNI RAUN

K pg
I=
100
K pm
I=
1200
K pd K pd
I= ili I=
36000 36500

K- je kapital, odnosno koliko para uloimo

p je interesna stopa ( u procentima )
g je broj godina
m je broj meseci
d je broj dana
I je interes, odnosno dobit

Koju emo od ove 3 (4) formule koristiti zavisi od vremena na koje se novac ulae.
Formule za dane ima dve, koristi onu koju koristi tvoj profesor.

1) tedia je uloio 540000 na tednju sa 7.5% kamatne stope. Koliko e kamate dobiti
tedia posle 4 godine?

K = 540000din.
p = 7,5%
g=4

Naravno, poto je vremenski period dat u godinama, koristiemo formulu:

K pg
I=
100
540.000 7,5 4
I=
100
I = 162.000

1
228
www.matematiranje.com

2) Koliko kamate donosi ulog od 108.000 dinara, po 8% kamatne stope za 4 meseca?

K = 108.000din.
p = 8%
m=4
K pm
I=
1200
108.000 8 4
I=
1200
I = 2880din

3) Kolika je kamata na dug od 75.000 dinara sa 6% za 80 dana?

K = 75.000.
p = 6%
m = 80
K pd
I=
36000
75000 6 80
I=
36000
I = 10000din

4) Zajedno sa kamatom 9% za 80 dana poverilac je primio 234.600 dinara. Koliki je

kapital, a kolika je kamata?

p = 9%
d = 80
50I + I = 234.600
K + I = 234.600
51I = 234.600
K = ?I = ?
I = 4600
K pd K = 50 4600 = 230.000
I=
36500
K 9 80
I= skrati
36500
K I Zamenimo u
I= K = 50
50

2
229
www.matematiranje.com

5) Sa 6% kamate jadan ulog poraste za 75 dana na sumu 121.500 dinara. Koliki je ulog?

p = 6%
d = 75
K + I = 121.500din
------------------------ K
K+ = 121.500 / 80
K =? 80
K pd 80 K + K = 9.720.000
I=
36000 81K = 120.000
K 6 75
I= skratiti
36000 120000
K K=
I = vratimo 81
80

3
230
www.matematiranje.com

Raun Meanja

Uradimo najpre jedan uopteni zadatak koji e nam pomoi da reimo ostale takve zadatke.

1) Treba promeati dve vrste robe, ije su cene a dinara po kg i b dinara po kg, da bi se
dobila roba po ceni od c dinara po kg, b < c < a . Odrediti u kojoj razmeri treba meati ove
dve vrste robe.

a c-b

C ema

b a-c

Ako uzmemo X kg robe po cenu od a dinara, y kg po cenu od b dinara, onda je

x : y = (c b ) : ( a c )

2) Na skladitu ima kafe po ceni od 75 dinara po kg i od 55 dinara po kg. Napraviti 120 kg

meavine koja e se prodavati po 68 dinara po kg.

x kg po 75 dinara
=> x + y = 120kg
y kg po 55 dinara

75 68-55=13 13k + 7k = 120

68 20k = 120
k =6
55 75-68=7 x = 13 6 = 78kg
y = 7 6 = 42kg

x : y = 13 : 7
x = 13k }
y = 7k }

1
231
www.matematiranje.com

Naravno, ovaj zadatak moemo reiti i pomou sistema jednaina:

75 x + 55 y = 68 ( x + y )
x + y = 120kg
--------------------------------
75 x + 55 y = 68 120
x + y = 120
--------------------------------
75 x + 55 y = 8160
x + y = 120
--------------------------------
x = 120 y Izrazimo jednu nepoznatu i zamenimo u drugu jednainu
75(120 y ) + 55 y = 8160
9000 75 y + 55 y = 8160
75 y + 55 y = 8160 9000
20 y = 840
y = 42 kg

x = 120 42
x = 78kg

3) Koliko vode temperature 400 C i vode temperature 250 C treba pomeati da se dobije 90
litara vode temperature 300 C ?

Obeleimo: X litara 40 0 C
=> x + y = 90l
Y litara 25 C0

5k + 10k = 90
40 30-25=5
15k = 90
30 k =6

25 40-30=7

x : y = 5 : 10
x = 5k
y = 10k
Preko sistema jednaina bi bilo:

40 x + 25 y = 90 30
x + y = 90

2
232
www.matematiranje.com

4) Koliko treba uzeti sumpurne kiseline jaine 52%, a koliko jaine 88% da se dobije
meavina od 144 litara, jaine 72%?

Obeleimo: xl jaine 52%

yl jaine 88%

52 88-72=16

72

88 72-52=20

x : y = 16 : 20 x + y = 144
x = 16k 16k + 20k = 144
36k = 144
y = 20k
k =4
x = 16 4 = 64l
y = 20 4 = 80l

PAZI: Kad meamo robu sa 3 ili vie razliitih cena, ema ne pomae

5) Preduzee ima 4 vrste brana po cenu od 72 dinara, 48 dinara, 60 dinara i 66 dinara po

kilogramu. Koliko treba uzeti od svake vrste da cena bude 50 dinara po kilogramu

Obeleimo: x kg po 72 dinara
y kg po 48 dinara
z kg po 60 dinara
t kg po 66 dinara

72 x + 48 y + 60 z + 66t = 50( x + y + z + t )
72 x + 48 y + 60 z + 66t = 50 x + 50 y + 50 z + 50t
22 x 2 y + 10 z + 16t = 0
Ovde moemo napraviti veliki broj razmera!!
x: y : z :t = ? Kako ?

3
233
www.matematiranje.com

Dve nepoznate uzmemo proizvoljno a etvrtu izraunamo:

y=24, z=1 t=1 Proizvoljno biramo

22 x 48 + 10 + 16 = 0
22 x = 22
x =1

Dakle x:y:z:t=1:24:1:1

4
234
www.matematiranje.com

Raun podele (trik sa K)

1) Dva sumplementna ugla su u razmeri 5:7. Odrediti te uglove

Neka su i traeni uglovi.

: = 5:7 + = 180o (suplementi)

= 5k } 5k + 7 k = 180 0
= 7k } 12k = 180 0
180 0
k=
12
k = 15 0

Kada nadjemo K vratimo se u i .

= 5 150 = 750
= 7 150 = 1050

2) Podeliti du od 456m na tri dela ije e duine biti redom proporcionalne brojevima
2 9 7
, i
3 8 12

2 9 7
Neka su delovi redom x,y,z = : :
3 8 12
2
x= k x + y + z = 456m
3
2 9 7
9 k + k + k = 456 / 24
y= k 3 8 12
8 16k + 27 k + 14k = 456 24
7 57 k = 10944
z= k
12 k = 192m
___________

2
x= 192 = 128m
3
9
y = 192 = 216m
8
7
z = 192 = 112m
2

1
235
www.matematiranje.com

3) Tri elektrina otpornika vezana u seriji stoje u razmeri 2:3:4. Ukupan otpor je 24 oma.
Koliki su pojedini otpori?

Neka su otpori redom x,y i z .

Poto su vezani u seriji:

x : y : z = 2:3: 7 x + y + z = 24
x = 2 2 = 4
x = 2k 2k + 3k + 7 k = 24
y = 3 2 = 6
y = 3k 12k = 24
z = 7 2 = 14
z = 7k k =2

PAZI: Ako su vezani paralelno (fizika)

1 1 1 1
= + +
R R1 R2 R3

4) Zoran, Dusan i Nikola su nasledili sumu od 277.500 dinara. Prema testamentu, delovi
koje dobijaju Zoran i Duan odnose se kao 3:2, a deo koji pripada Nikoli, prema
Zoranovom delu, stoji u razmeri 4:5. Koliko je svoki od njih nasledio?

Ovde imamo problem da napravimo razmeru

Poto se na Zorana u prvoj razmeri odnosi 3, a u drugoj 5, moramo proiriti razmere da se
u obe na Zorana odnosi isti broj. Kako je zajedniki za 3 i 5 broj 15 to emo prvu
razmeru proiriti sa 5, a drugu sa 3.

Z : D = 3 : 2 = 15 : 10
N : Z = 4 : 5 = 12 : 15

Sada je

Z:D:N=15:10:12 pa je Z=15 k Poto je Z+D+N= 277500

D=10 k 15k+10k+12k= 277500
N=12 k 37k=277500
Pa je
277500
k= =7500
37

Z=15*7500=112500 ; D=10 *7500=75000 i N=12*7500=90000

2
236
www.matematiranje.com

5) Sumu od 728000 dinara podeliti na tri lica tako da svako sledee dobija 20% vie od
prethodnog?

Neka 1. lice treba da dobije X dinara

1. lice xdinara
2. lice x + 20% x = x + 0,2 x = 1,2 x
3. lice 1,2 x + 20%(1,2 x ) = 1,2 x + 0,24 x = 1,44 x

x + 1,2 x + 1,44 x = 728.000

3,64 x = 728.000
728.000
x=
3,64
x = 200.000

Dakle:

1. lice 200000 din.

2. lice 1,2 200000 = 240000 din
3. lice 1,44 200000 = 288000 din.

3
237
www.matematiranje.com

ZAJMOVI

Anuitet (a) je iznos koji sadri otplatu i interes koji korisnik otplauje za odredjeno
vreme, postepeno davajui zajmodavcu iz godine u godinu , jednom ili vie puta
godinje.
p
K-obeleavamo zajam , n- broj godina( ili broj perioda), p% - interesna stopa , r=1+
100
je interesni dekurzivni inilac.
Kamata se moe obraunavati i plaati na kraju obraunskog perioda (dekurzivno) ili na
poetku obraunskog perioda (anticipativno)

1. IZRAUNAVANJE ZAJMA, ANUITETA, INTERESNE STOPE I BROJA

PERIODA OTPLAIVANJA

K= a (rn-1)/rn(r-1) ili uz upotrebu tablica K=a IV np a=K V np

Ako su nam poznati K i a onda izrazimo IV np ili V np i u tablicama traimo vrednosti
za p ili n .

2. IZRADA AMORTIZACIONOG PLANA

Na sledeoj tabeli predstavljen je plan otplaivanja zajma od K din. za n godina

jednakim godinjim anuitetima uz obraun interesa po stopi p% godisnje i godinje
kapitalisanje.

Godina dug na poetku godine interes na kraju godine otplata na kraju godine

1. K=Rn I1=Rn*p/100 b1=a-I1

2. K-b1=Rn-1 I2=Rn-1*p/100 b2=a-I2

n-1. K-(b1++bn-2)=R2 In-1=R2*p/100 bn-1= a-In-1

n. K-(b1++bn-1)=R1 In=R1*p/100 bn=a-In=R1

Svaki interes manji je od prethodnog, svaka sledeca otplata je veca od prethodne.

Kontrola valjanosti moe se proveriti na vie naina:

1) Zbir otplata mora biti jednak zajmu b1+b2++bn=K
2) Poslednja otplata jednaka je ostatku duga na poetku poslednjeg perioda
otplaivanja bn=R1
3) Zbir kolone interesa i kolone otplata jednak je zbiru svih anuiteta

238
www.matematiranje.com

3. ODNOSI IZMEDJU OTPLATA. ODNOS ANUITETA I OTPLATA

Prvi anuitet: a= Kp/100+b1

Drugi anuitet: a= (K-b1)p/100+b2

Poslednji n-ti anuitet: a= (K-b1-b2--bn-1)p/100+bn

bn=bn-1 I 1p bn=b1 I np1 bn=bc I npc b1=bn II np1 bc=bn II npc

a=bn I 1p a=bc I npc +1 bc=a II npc +1 sa c smo obelezili c-tu otplatu

1 c n

4. IZRAUNAVANJE OTPLAENOG DUGA SA PRVIH n OTPLATA

Otplaeni dug sa prvih c otplata (Oc) je: Oc=b1+b2++bc ili preko tablica:

Oc=b1(1+III cp1 ) dok je K= b1(1+III np1 )

5. IZRAUNAVANJE OSTATKA DUGA POSLE PLAENIH PRVIH c

ANUITETA

Ako je od ukupno n anuiteta kojim se zajam amortizuje plaeno samo prvih c anuiteta,

onda preostalih n-c neplaenih anuiteta predstavljaju ostatak duga (Rn-c)

Rn-c=K-Oc ili Rn-c=a IV npc ili moemo upotrebiti formulu

Rn-c=b1(III np1 - III cp1 ) ili u zavisnosti ta nam je poznato Rn-c= 100 Ic+1/p gde je

Ic=(Rn-c+1*p)/100

239
www.matematiranje.com

6. ZAJMOVI KOJI SE PLAAJU ZAOKRUENIM ANUITETIMA

Zajam se moe amortizovati i anuitetima koji odstupaju od teorijskih anuiteta .

Zaokruivanje anuiteta se moe ostvariti na vie naina:

a) odredjivanjem anuiteta u procentu od pozajmljene glavnice

b) neposrednim utvrdjivanjem
c) dogovorom o zaokruivanju teorijskog anuiteta a=KV np navie ili nanie,
pri emu su n-1 zaokruenih anuiteta jednaki, a jedan, prvi ili poslednji je
manji ili vei od ostalih.

Kp
Broj godina(perioda) n se utvrdjuje: n=[loga-log(a- )] / log r ili polazei od relacije
100
K=a IV np uz upotrebu tablice. Anuitetni ostatak an izraunava se po formuli:
an=(K- a IV np1 ) I np . Ostatak duga na poetku poslednjeg perioda je R1=K-On-1 gde
je On-1= b1(1+ III np 2 ) . Poslednja otplata dobija se ako se od anuitetnog ostatka
oduzme interes na poslednji ostatak duga: bn=an R1p/100

7. ZAJMOVI KOJI SE AMORTIZUJU JEDNAKIM OTPLATAMA

K
Kako su otplate jednake, to je zajam: K= nb a odavde b= . Ostatak duga posle
n
prvog perioda je Rn-1= K-b , a bilo koji posle c otplata Rn-c= K- Oc

Kamata za prvi period je I1=Kp/100, a za bilo koji period c je Ic=Rn-c+1p/100

Anuitet je zbir otplate i kamate a1=I1+ b , odnosno ac=Ic+b

8. ZAJMOVI SE AMORTIZUJU JEDNAKIM ANUITETIMA KOJI SU

EI OD OBRAUNA KAMATE

Ovde je anuitetni period kraci od perioda obrauna kamate. (pr. Dugoroni stambeni
krediti) Ovi anuiteti se zovu parcijalni anuiteti.
Obeleimo sa v- broj anuitetnih perioda u godini kao obraunskom periodu, tada je
200 200
a`=a odnosno a`=KV np , gde je naravno a` parcijalni
200v + (v 1) p 200v + (v 1) p
anuitet. , p- godinja interesna stopa.

240
www.matematiranje.com

Parcijalni meseni anuitet pri godinjem obraunu interesa(v=12) je:

200 200
a`=K V np , ili ako uvedemo oznaku C vp = , onda je
2400 + 11 p 200v + (v 1) p
a`=K V np C vp
ovde je p- godinja interesna stopa, v-broj anuitetnih perioda u jednoj godini.

AMORTIZACIJA ZAJMOVA PODELJENIH NA OBVEZNICE

1. ZAJAM SE AMORTIZUJE JEDNAKIM ANUITETIMA A OBVEZNICE

SE ISPLAUJU PO NOMINALNOJ VREDNOSTI

Obveznice se izdaju po zaokruenim iznosima od po 100, 200, 500, 1000 novanih

jedinica, a prodaju po ceni jednakoj nominalnom iznosu(apoen) ili veoj odnosno manjoj
od nominalnog iznosa.Zajam moe biti izdeljen na obveznice istih apoena ili na grupe
jednakih apoena. Obveznice su razvrstane po serijama,a serije po brojevima. Obveznica
moe da glasi na ime ili na donosioca.
Pre izrade amortizacionog plana potrebno je utvrditi broj obveznica koje se amortizuju i
onih koje ostaju u teaju (neamortizovane)
m- ukupan broj obveznica
- nominalna vrednost obveznica, tada je K= m , a / je anuitet u komadima
obveznica
x1,x2,xn- teorijski dobijeni brojevi amortizovanih obveznica na kraju prvog, drugog,,
poslednjeg obracuna
x`1, x`2,,x`n brojevi stvarno amortizovanih obveznica na kraju prvog, drugog,,
poslednjeg perioda obracuna.

p
b1=a-I1 je prva otplata. Kako je a=KV np i I1=Kp / 100 , onda je x1= m (V np - )
100

p p
i b1= K( V np - ) ako nam treba x1 preko anuiteta onda je x1=a / - m
100 100
Brojevi ostalih izvuenih (amortizovanih) obveznica x2,,xn dobijaju se iz x1 na osnovu
xc=x1I cp1 ( prema bc=b1I cp1 )

KONVERZIJA ZAJMA

To je promena uslova otplaivanja zajma. Korisniku zajma se odobrava otplaivanje na

due vreme, manja kamatna stopa, manji anuiteti.Konvertovanje zajma znai ili promenu
interesne stope nanie, ili produenje vremena otplaivanja ili i jedno i drugo.U trenutku
konverzije zajma mora se utvrditi ostatak duga, koji u odnosu na nove uslove
otplaivanja postaje novi dug.

241
 Kompleksni brojevi (C)

Kompleksni brojevi su izrazi oblika: z = a + bi gde su a i b realni brojevi a i simbol

koji ima vrednost i = 1 .

Za kompleksan broj z = a + bi , a je njegov realni deo i obeleava se Re( z ) = a , b je

njegov imaginarni deo i obeleava se Im( z ) = b , a i = 1 je imaginarna jedinica.

Primeri:

z1 = 5 + 4i Re( z1 ) = 5, Im( z1 ) = 4
z 2 = 5 2i Re( z 2 ) = 5, Im( z 2 ) = 2
3 3
z3 = 7i Re( z3 ) = , Im( z3 ) = 7
4 4
z 4 = 8i Re( z 4 ) = 0, Im( z 4 ) = 8
z5 = 2 Re( z5 ) = 2, Im( z5 ) = 0

Dva kompleksna broja a + bi i c + di su jednaka ako i samo ako je a = c i b = d ,tj imaju

iste realne i imaginarne delove.

Poto smo rekli da je i = 1 ,zanimljivo je videti kako se ponaaju stepeni broja i .

i = 1
i 2 = 1
i 3 = i 2 i = 1 i = i
i 4 = i 2 i 2 = (1)(1) = 1
_________________________________

i 5 = i 4 i = 1 i = i
i 6 = i 4 i 2 = i 2 = 1
i 7 = i 4 i 3 = 1 i 3 = i
i8 = i 4 i 4 = 1

itd.

www.matematiranje.com

242
ta zakljuujemo? i stepenovano bilo kojim brojem moe imati samo jednu od ove 4
vrednosti: i,1,i ili 1 .

Uopteno, tu injenicu bi mogli zapisati:

i 4k = 1
i 4 k +1 = i
za k N .
i 4 k + 2 = 1
i 4 k +3 = i

Kako ovo primeniti u zadacima?

Primeri:

Izraunati:

a)i100
b)i 2006
v)i 25
g )i102
d )i 23

a )i100

Ovde postoje 2 ideje : Ili da koristimo da je i 4 = 1 i naravno pravila za stepen :

( a m ) n = a m n i a m + n = a m a n

Dakle: i100 = (i 2 ) 50 = (1) 50 = 1 ili druga ideja da je i 4 k = 1

i100 = (i 4 ) 50 = 150 = 1

Odluite sami ta vam je lake!

b)i 2006 = ?

i 2006 = (i 2 )1003 = (1)1003 = 1

www.matematiranje.com

243
v)i 25 = i 24 i1 = (i 2 )12 i = (1)12 i = 1 i = i

Kad je stepen neparan, napiemo ga kao za 1 manji paran broj pa plus 1, to jest
25 = 24 + 1 .

g )i102 = (i 2 ) 51 = (1) 51 = 1

d )i 23 = i 22 i1 = (i 2 )11 i = (1)11 i = 1 i = i

Pazi: (1) paran broj = 1

(1) neparan broj = 1

Kako se sabiraju, oduzimaju I mnoe kompleksni brojevi?

1) Zbir dva kompleksna broja a + bi i c + di je kompleksan broj (a + c) + i (b + d ) , a

njihova razlika je (a c) + i (b d ) . To znai da se sabiraju I oduzimaju
normalno, kao u R.

z1 = 5 + 3i
Primer:
z 2 = 4 10i

z1 + z 2 = 5 + 3i + 4 10i = 5 + 4 + 3i 10i = 9 7i

z1 z 2 = 5 + 3i (4 10i ) = 5 + 3i 4 + 10i = 1 + 13i

2) Proizvod dva kompleksna broja a + bi i c + di je kompleksan broj

(ac bd ) + i (ad + bc) mnoi se svaki sa svakim I vodimo rauna da je i 2 = 1
(a + bi ) (c + di ) = ac + adi + bci + bd i
2

= ac + adi + bci bd
= ac bd + i (ad + bc)

www.matematiranje.com

244
 z1 = 3 + 5i
Primer:
z 2 = 4 2i

z1 z 2 = (3 + 5i ) (4 2i ) = 12 + 6i + 20i 10i 2 = [sad zameni da je i 2 = 1 , pa

10i 2 = 10 (1) = 10 ] = 12 + 6i + 20i + 10 = 2 + 26i

Deljenje kompleksnih brojeva

Recimo najpre da svaki kompleksan broj ima svoj konjugovan broj.

Za z = a + bi z = a bi je konjugovan broj.

Primeri: za z = 10 + 12i je z = 10 12i

za z = 4 3i je z = 4 + 3i

za z = 4 + 5i je z = 4 5i

Dva kompleksna broja se dele tako to izvrimo racionalisanje sa konjugovanim

brojem delioca.

a + bi a + bi c di
= = gore mnoimo svaki sa svakim a dole je razlika kvadrata.
c + di c + di c di

(a + bi )(c di ) (a + bi )(c di )
= =
c 2 (di ) 2 c2 + d 2

Primer 1)

5 + 2i 5 + 2i 4 + 3i (5 + 2i )(4 + 3i )
= = = =
4 3i 4 3i 4 + 3i 4 2 (3i ) 2

www.matematiranje.com

245
 20 + 15i + 8i + 6i 2
= = (i 2 = 1)
16 3 i
2 2

20 + 15i + 8i 6 14 + 23i 14 23
= = = + i
16 + 9 25 25 25

a + bi a b
Savet: Uvek na kraju rastavi = + i da bi mogao da proita Re( z ) i
c c c
Im( z )

Primer 2)

3 + 7i 3 + 7i 5 3i
=
5 + 3i 5 + 3i 5 3i

(3 + 7i )(5 3i )
=
(5) 2 (3i ) 2
15 9i 35i 21i 2
=
25 32 i 2
15 9i 35i + 21
=
25 + 9
6 44i 6 44 3 22
= = i= i
34 34 34 17 17

Modul kompleksnog broja z = a + bi je nenegativan broj z = a 2 + b 2

Primeri: Za z = 3 + 4i je z = 32 + 4 2 = 9 + 16 = 5

Za z = 9 12i je z = (9) 2 + (12) 2 = 81 + 144 = 15

Naveemo neke od osobina vezanih za kompleksne brojeve koje e nam dosta

pomoi u reavanju zadataka:

1) z1 + z 2 = z 2 + z1 ( komutativnost)
2) ( z1 + z2 ) + z3 = z1 + ( z2 + z3 ) ( asocijativnost)
3) z + 0 = 0 + z = z (0 je netral za +)
4) z + z ' = z ' + z = 0 ( z ' je suprotni broj) www.matematiranje.com

246
 5) z1 z 2 = z 2 z1
6) ( z1 z 2 ) z3 = z1 ( z 2 z3 )
7) z 1 = 1 z = z (1 je neutral za )
8) z z ' = z ' z = 1 ( z ' je inverzni za )
9) ( z1 + z2 ) z3 = z1 z3 + z2 z3 ( distributivnost)
10) z1 z 2 = z1 z 2

11) z 2 = z
2

z1 z
12) = 1
z2 z2

(1 i )12
Primer : Nadji realni I imaginarni deo kompleksnog broja: z =
(1 + i ) 5

Odredimo najpre (1 i )12 = ?

Podjimo od (1 i ) 2 = 1 2i + i 2 = 1 2i 1 = 2i
Kako je (1 i )12 = ((1 i ) 2 ) 6 = (2i ) 6 = 26 i 6 = 26 (1) = 26 = 64

Nadjimo dalje (1 + i ) 5 = ?
(1 + i ) 2 = 1 + 2i + i 2 = 1 + 2i 1 = 2i
(1 + i ) 5 = (1 + i ) 4 (1 + i ) = ((1 + i ) 2 ) 2 (1 + i ) = (2i ) 2 (1 + i )
= 4 i 2 (1 + i ) = 4(1 + i )

(1 i )12 64 16 16 1 i
z= = = = =
(1 + i ) 5
4(1 + i ) 1 + i 1 + i 1 i
16(1 i ) 16(1 i ) 16(1 i )
= 2 2 = = = 8(1 i ) =
1 i 1+1 2
= 8 8i

Dakle : Re ( z ) = 8 Im( z ) = 8

www.matematiranje.com

247
 Primer : Nadji x i y iz

x 1 + ( y + 3)i = (1 + i )(5 + 3i )
x 1 + ( y + 3)i = 5 + 3i + 5i + 3i 2
x 1 + ( y + 3)i = 5 + 8i 3
x 1 + ( y + 3) i = 2{ + 8{ i
{
Re
123 Re Im
Im

x 1 = 2 x = 2 +1 x = 3
Dakle :
y +3 = 8 y = 83 y = 5

1+ i 3
Primer: Ako je w = dokazati da je w 2 + w + 1 = 0
2

Reenje:
2
1 + i 3 1 + i 3
+ + 1 =
2 2
1 2i 3 + (i 3) 2 1 + i 3
+ +1 =
4 2
1 2i 3 + i 2 3 1 + i 3
+ +1 =
4 2
1 2i 3 3 + 2(1 + i 3) + 4
=
4
1 2i 3 3 2 +2i 3 + 4 0
= =0
4 4

Primer: Odredi sve kompleksne brojeve z koji zadovoljavaju sistem jednaina:

z 2i = z
z i = z 1

www.matematiranje.com

248
Reenje: Neka je z = a + bi

z 2i = a + bi 2i = a + i (b 2) z 2i = a 2 + (b 2) 2
z i = a + bi i = a + i (b 1) z i = a 2 + (b 1) 2
z 1 = a + bi 1 = a 1 + bi z 1 = (a 1) 2 + b 2

Dakle:
a 2 + (b 2) 2 = a 2 + b 2
Kvadrirajmo obe jednaine!
a 2 + (b 1) 2 = (a 1) 2 + b 2

___________________________________________

a 2 + (b 2) 2 = a 2 + b 2
a 2 + (b 1) 2 = (a 1) 2 + b 2

___________________________________________

b 2 4b + 4 = b 2
4b = 4 zamenimo u drugu jednainu
b =1

a 2 + (b 1) 2 = (a 1) 2 + b 2
a 2 + (1 1) 2 = (a 1) 2 + 12
a 2 + 0 = a 2 2a + 1 + 1
2a = 2
a =1

Traeni kompleksni broj je z = 1 + i

Primer: Nadji sve kompleksne brojeve z koji zadovoljavaju:

z2 + z = 0

www.matematiranje.com

249

Reenje: Neka je z = a + bi traeni kompleksni broj. Onda je z = a bi, z = a 2 + b 2

(a + bi ) 2 + a 2 + b 2 = 0
a 2 + 2abi + b 2i 2 + a 2 + b 2 = 0 Kako je i 2 = 1 Ovde oigledno I Re I Im moraju biti nula.
2
a144 b4
2
+2444
a2 + 3
b 2 + 2{
ab i = 0
Re Im

a 2 b2 + a2 + b2 = 0
2ab = 0

______________________

Iz 2ab = 0 a = 0 v b = 0

1) Ako je a = 0 , zamenimo u prvu jednainu:

02 b 2 + 02 + b 2 = 0
( b 2 0)
b =b
2 2

Ovde je oigledno b = 0 ili b = 1

2) Ako je b = 0 , zamenimo u prvu jednainu:

a 2 02 + a 2 + 02 = 0
a2 + a2 = 0 nema reenja sem a = 0

a 2 = a 2

Dakle: z = 0 ; z = i I z = i su traeni brojevi.

Primer: Za koje vrednosti prirodnog broja n vai jednakost:

(1 + i ) n = (1 i ) n ?

Reenje:
(1 + i ) n = (1 i ) n
(1 + i ) n 1+ i
n

=1 =1
(1 i ) n
1 i

www.matematiranje.com

250
Transformiemo izraz:
1 + i 1 + i 1 + i (1 + i ) 2 (1 + i ) 2 (1 + i ) 2
= = = =
1 i 1 i 1 + i 12 + i 2 1+1 2
(1 + i ) = 1 + 2i + i = 1 + 2i 1 = 2i
2 2

Dakle:
1 + i (1 + i ) 2 2i
= = =i
1 i 2 2

1+ i
n

Vratimo se u = 1 , dobijemo i = 1
n

1 i

A ovo je ( vec smo videli ) mogue za n = 4k , k N .

www.matematiranje.com

10

251
 Trigonometrijski oblik kompleksnog broja

Da se podsetimo:

Kompleksni broj je oblika z = x + yi

x je realni deo, y je imaginarni deo kompleksnog broja, i- je imaginarna jedinica

i = 1 , (i 2 = 1)

Dva kompleksna broja z1 = x1 + y1i i z 2 = x2 + y2i su jednaka ako je x1 = x2 i y1 = y2

_
Za z = x + yi broj z = x yi je konjugovano kompleksan broj.

Modul kompleksnog broja z = x + yi je : z = x2 + y2

Kompleksni brojevi se predstavljaju u kompleksnoj ravni, gde je x-osa realna osa, a y-osa
imaginarna osa.

Primer:

Taki A odgovara kompleksni broj 3+2i.

Taka B odgovara kompleksnom broju -3+i.

Ako je dat kompleksan broj z = x + yi onda se njegov realni deo moe zapisati kao:
x = r cos a imaginarni y = r sin . To moemo videti I sa slike:
y
z=x+yi

r y

x x
y
sin = y = r sin
r
x
cos = x = r cos
r
y y
tg = = arctg
x x
www.matematiranje.com

252
Dakle, kompleksni broj je:

z = r cos + r sin i, tj.

z = r (cos + i sin )

Ovaj oblik se zove trigonometrijski. Ovde je r- modul, odnosno: r = x 2 + y 2 , ugao

se zove argument kompleksnog broja. Kako su sinx i cosx periodine funkcije
kompleksni broj se moe zapisati I kao :

z = r (cos( + 2k ) + i sin( + 2k ))
k Z

Primer: Pretvoriti sledee kompleksne brojeve u trigonometrijski oblik:

a) z = 1 + i

b) z = 1 + i 3

v) z = 1

g) z = i

Reenje: a) z = 1 + i

ta radimo?

y
Najpre odredimo x i y, nadjemo r = x 2 + y 2 zatim tg = i to zamenimo u
x
trigonometriski oblik: z = r (cos + i sin )

Dakle: x = 1, y = 1 r = 12 + 12 = 2

y
tg =
x
1
tg =
1

tg = 1 = 45o =
4
z = r (cos + i sin )

z = 2 (cos + i sin )
4 4
www.matematiranje.com

253
b) z = 1 + i 3

x =1
r = x2 + y2 = 1 + 3 = 4 = 2
y= 3

y 3
tg = =
x 1
tg = 3

= 60o =
3

z = r (cos + i sin )

z = 2(cos + i sin )
3 3

v) z = 1 Pazi: Ovo moemo zapisati i kao z = 1+ 0i

Dakle:

x = 1, y = 0 r = (1) 2 + 02 = 1
y 0
tg = = =0
x 1 z = r (cos + i sin )
= 180o z = 1 (cos + i sin )
= z = cos + i sin

g) z = i ili z = 0 + 1i x = 0, y = 1

r = 0 2 + 12 = 1
z = r (cos + i sin )
1
tg = =
0 z = cos + i sin
2 2

=
2

www.matematiranje.com

254
esto se u zadacima radi lakeg reavanja koristi Ojlerova formula:

e xi = cos x + i sin x

Primer: Napisati brojeve:

a) 1

b) i

v) -2

preko Ojlerove formule.

Reenje:

Savet: Ovde uvek dodajte periodinost!

a) z = 1 tj, x = 1, y = 0

r = 12 + 0 2 = 1
y
tg = = 0 = 0o
x
z = r (cos( + 2k ) + i sin( + 2k ))
z = 1 (cos(0 + 2k ) + i sin(0 + 2k ))

Dakle: 1 = cos 2k + i sin 2k , pa je zamenom u e xi = cos x + i sin x gde je x = 2k

1 = e 2 k i
k Z
b) z = i z = 0 + 1i x = 0, y = 1

r = x 2 + y 2 = 0 2 + 12 = 1 = 1
y 1
tg = = = =
x 0 2
z = r (cos( + 2k ) + i sin( + 2k ))

z = cos( + 2k ) + i sin( + 2k )
2 2

Dakle i = cos( + 2k ) + i sin( + 2k )
2 2

( + 2 k ) i
Pa je i=e 2

k Z

255
v) z = 2 = 2 (1) =

-1 smo nali u prolom primeru:

1 = cos( + 2k ) + i sin( + 2k )
2 = 2[cos( + 2k ) + i sin( + 2k )]

Znai

2 = 2e ( + 2 k ) i
2 = 2e(2 k +1) i
k Z

Profesori esto vole da pitaju decu da nadju vrednosti ii .

Kada znamo Ojlerov zapis, to nije teko.

U jednom prethodnom primeru smo nali:

( + 2 k ) i
i=e 2

k Z

Onda je:

( + 2 k ) i
i = (e
i 2
)i

Znamo pravilo za stepenovanje ( a m ) n = a mn

( + 2 k ) i 2
i =e
i 2

( + 2 k )
i =e
i 2
Znamo da je i 2 = 1
k Z

Ako uzmemo k=0, bie:

ii = e 2

www.matematiranje.com

256
 Mnoenje I deljenje kompleksnih brojeva u
trigonometrijskom obliku

Neka su data dva kompleksna broja u trigonometrijskom obliku:

z1 = r1 (cos 1 + i sin 1 )
z2 = r2 (cos 2 + i sin 2 )

Onda je :

z1 z 2 = r1 r2 [cos(1 + 2 ) + i sin(1 + 2 )]

= [cos(1 2 ) + i sin(1 2 )]
z1 r1
z 2 r2

Primer: Dati su kompleksni brojevi:

z1 = 4 2 (cos + i sin )
4 4
2 3 3
z2 = (cos + i sin )
2 4 4
Nadji:

a) z1 z 2

z1
b)
z2

Reenje:

a)

2 3 3
z1 z 2 = 4 2 cos( + ) + i sin( + )
2 4 4 4 4
= 4[cos + i sin ]
= 4[ 1 + 0]
= 4
www.matematiranje.com

257
b)

z1 4 2 3 3
= cos( ) + i sin( )
z2 2 4 4 4 4
2

= 8 cos( ) + i sin( ) = 8 cos( ) i sin( )
2 2 2 2
= 8 [ 0 i 1]
= 8i

Stepenovanje kompleksnog broja

Neka je dat kompleksni broj z = r (cos + i sin ) . Onda je z n = r n (cos n + i sin n )

Ako kompleksni broj ima modul 1, tj. ako je r=1 onda je:

z = cos + i sin

z n = cos n + i sin n Moavrov obrazac

Primer:

a) Nadji z 6 ako je z = 2(cos + i sin )
18 18

1 3
b) Nadji z 20 ako je z = i
2 2
Reenja:

a)

z = 2(cos + i sin )
18 18

z 6 = 2 6 (cos 6 + i sin 6 )
18 18

z 6 = 2 6 (cos+ i sin )
3 3
1 3
z 6 = 64( + i ) = 32(1 + i 3 )
2 2

258
 1 3
b) z= i
2 2

Ovde moramo najpre prebaciti kompleksni broj u trigonometrijski oblik.

1
x=
2 1 2 3 2 1 3
r = ( ) + ( ) = + =1
3 2 2 4 4
y=
2
y
tg =
x
3


tg = 2 tg = 3 = 60o =
1 3
2
z = r (cos + i sin )

z = 1(cos( ) + i sin( ))
3 3

z = cos i sin
3 3
20 20 20 18 2 2 2
z 20 = cos i sin pazi = + = 6 + =
3 3 3 3 3 3 3
2 2
z 20 = cos i sin
3 3
1 3
z 20 = i
2 2
1
z 20 = (1 + i 3)
2

www.matematiranje.com

259
 Korenovanje kompleksnih brojeva:

Neka je dat:

z = r (cos + i sin )
+ 2k + 2 k
n
z = w = n r (cos + i sin )
n n

k- uzima vrednosti od 0 do n-1.

Sve vrednosti n-tog korena broja z, nalaze se na krunici poluprenika n

r . Argumenti tih
2
brojeva (vrednosti korena) ine aritmetiki niz sa razlikom d = .
n
Primer: Izraunati:

a) 3
i

b) 6
1

Reenja:

a) Kao to smo ve videli :

i = cos + i sin
2 2

+ 2k + 2k
Pa je: 3
i = cos 2 + i sin 2 gde k uzima vrednosti: k = 0,1,2
3 3
Za k=0

+0 +0
wo = cos 2 + i sin 2
3 3

wo = cos + i sin
6 6
3 1
wo = +i
2 2

260
Za k=1

+ 2 + 2
w1 = cos 2 + i sin 2
3 3
5 5
w1 = cos + i sin
6 6
3 1
w1 = +i
2 2
Za k=2

+ 4 + 4
w2 = cos 2 + i sin 2
3 3
9 9
w2 = cos + i sin
6 6
w2 = i

Geometrijski gledano , wo , w1 , w2 su temena jednakostraninog trougla na krunici

poluprenika r = 3 1 = 1 sa centrom u 0 kompleksne ravni!

W1 W0

-1 1 x

-i W
2

www.matematiranje.com

10

261
b) 1 = cos + i sin r = 1, =

+ 2k + 2k
6
1 = cos + i sin
6 6
k = 0,1,2,3,4,5

Za k=0

3 1
wo = cos + i sin = +i
6 6 2 2
Za k=1

+ 2 + 2
w1 = cos + i sin
6 6

w1 = cos + i sin =i
2 2
Za k=2

+ 4 + 4
w2 = cos + i sin
6 6
5 5 3 1
w2 = cos + i sin = +i
6 6 2 2
Za k=3

+ 6 + 6
w3 = cos + i sin
6 6
7 7 3 1
w3 = cos + i sin = i
6 6 2 2
Za k=4

+ 8 + 8
w4 = cos + i sin
6 6
9 9
w4 = cos + i sin = i
6 6
www.matematiranje.com

11

262
Za k=5

+ 10 + 10
w5 = cos + i sin
6 6
11 11 3 1
w5 = cos + i sin = i
6 6 2 2

Geometrijski gledano, wo ,..., w5 su temena pravilnog estougla!

W1 i

W2 W0

-1 1 x

W3 W5

-i W4

www.matematiranje.com

12

263
 LINEARNE JEDNAINE

Pod linearnom jednainom po x podrazumevamo svaku jednainu sa nepoznatom x

koja se ekvivalentnim transformacijama svodi na jednainu oblika:

ax b

gde su a i b dati realni brojevi.

Reenje ove jednaine je svaki realan broj x0 za koji vai:

a x0 b

Ako nam posle reavanja ostane jednaina veeg stepena (drugog, treeg ) onda nju
probama da rastavimo na inioce i koristimo:

A B 0 A0 B0

A B C 0 A0 B0 C 0

Za svaku linearnu jednainu vai:

ax b

b
x a 0, b 0
a
ako je a 0 ab0 Nema reenja
Primer: ima beskonano Primer
2 x 10 mnogo reenja 0 x 7
10 Primer:
x 7
0 x 0 x ?
2 0
Svaki broj je reenje
x5 Deljenje sa 0 nije
dozvoljeno (za sad)

www.matematiranje.com

1
264
Kako reavati jednainu?

- Prvo se oslobodimo razlomaka (ako ih ima) tako to celu jednainu

pomnoimo sa NZS
- Onda se oslobodimo zagrada (ako ih ima) mnoei svaki sa svakim.
- Nepoznate prebacimo na jednu a poznate na drugu stranu znaka =.
(PAZI: prilikom prelaska sa jedne na drugu stranu menja se znak)
- sredimo obe strane (oduzmemo i saberemo) i dobijemo a x b
b
- Izrazimo nepoznatu x
a

VANO: Ako negde vrimo skraivanje moramo voditi rauna da taj izraz koji kratimo
mora biti razliit od nule. U suprotnom se moe desiti apsurdna situacija.

x2
Primer: Reiti jednainu: 0
x
x x
Ako skratimo 0 x0 ?
x
Ne smemo skratiti jer je uslov x 0

ZADACI:

1) Rei jednainu
9 2 x 5x 2 Nema razlomaka i zagrada tako da odmah prebacujemo
nepoznate na jednu a poznate na drugu stranu.
2 x 5 x 2 9
7 x 7
7
x
7
x 1

2) Rei jednainu 3(2 3 x) 4(6 x 11) 10 x (oslobodimo se zagrada)

3(2 3 x) 4(6 x 11) 10 x

6 9 x 24 x 44 10 x
9 x 24 x x 10 6 44
16 x 48
48
x
16
x3

www.matematiranje.com

2
265
 y 5 2y 3 6y 5
2) Rei jednainu 2
7 2 14
y 5 2y 3 6y 5
2 /14 Nadjemo NZS za 7, 2 i 14; to je 14. Celu jednainu
7 2 14
2( y 5) 28 7(2 y 3) 1(6 y 5) pomnoimo sa 14.
2 y 10 28 14 y 21 6 y 5
2 y 14 y 6 y 21 5 10 28
6 y 44
44
y
6
22
y
3

4) Rei jednainu ( x 3) 2 ( x 4) 2 2 x 13
( x 3) 2 ( x 4) 2 2 x 13
( x 2 6 x 9) ( x 2 8 x 16) 2 x 13
x 2 6 x 9 x 2 8 x 16 2 x 13
6 x 8 x 2 x 13 9 16
12 x 6
6
x
12
1
x
2

2 1
5) Rei jednainu
x2 x3

PAZI: Ovde odmah postavi uslove: x 2 0 x 2

2 1
x 3 0 x 3
x2 x3
Mnoe se unakrsno :
2( x 3) 1 ( x 2)
2x 6 x 2
2 x x 2 6
x 8
www.matematiranje.com

3
266
 x 5 1 2x 3
6) Rei jednainu Uslovi: x2 0
3x 6 2 2 x 4
x2
x5 1 2x 3
/ 6( x 2)
3( x 2) 2 2( x 2)
2( x 5) 3( x 2) 3(2 x 3)
2 x 10 3 x 6 6 x 9
2 x 3x 6 x 6 9 10
7 x 25
25
x
7

2x 1 8 2x 1
7) Rei jednainu 2
2x 1 4x 1 2x 1

2x 1 8 2x 1
....... / (2 x 1)(2 x 1)
2 x 1 (2 x 1)(2 x 1) 2 x 1
(2 x 1) 2 8 (2 x 1) 2 Uslovi: 2 x 1 0 2 x 1 0
2 x 1 2x 1
4 x2 4 x 1 8 4 x2 4 x 1
1 1
4 x2 4 x 4 x2 4 x 1 1 8 x x
2 2
8 x 8 x
x 1

8) Rei jednainu 5x 1 x 2

, 0
Ovd moramo najpre da definiemo apsolutnu vrednost:
, 0

1
x
5 x 1, za 5 x 1 0 5 x 1, 5
Dakle: 5 x 1 =
(5 x 1), za 5 x 1 0 (5 x 1), x 1
5

Sad reavamo dve jednaine:

www.matematiranje.com

4
267
 1 1
Uslov x Uslov x
5 5
5x 1 x 2 (5 x 1) x 2
6x 2 1 5 x 1 x 2
6x 3 4 x 2 1
3 4 x 1
x
6 1
x
1 4
x
2

1 1 1 1
Ovo reenje je ''dobro'' jer je I ovo je dobro jer je
2 5 4 5

9) Rei jednainu x 4 2x 3 2
Najpre definiemo obe apsolutne vrednosti:

x 4, x 4 0 x 4, x 4 I Uslov
x4 =
( x 4), x 4 0 ( x 4). x 4 II Uslov
3
x
2 x 3, 2 x 3 0 2 x 3, 2 III Uslov
2x 3 =
(2 x 3), 2 x 3 0 (2 x 3), x 3 IV Uslov
2
Zadatak emo podeliti na 4 dela u zavisnosti od uslova:
i) I i III uslov:

3
x4 i x
2
( x 4) (2 x 3) 2
x 4 2x 3 2
x 4,
x 243
x9
x 9 Nije ''dobro'' reenje jer ne zadovoljava x 4,

ii) I i IV uslov

3
x 4, x
2
Ovde nema reenja
x

5
268
iii) II i III uslov

3
x4 i x
2
( x 4) (2 x 3) 2
x 4 2x 3 2 3
3x 2 3 4 x ,4
2
3x 1
1
x
3
1 3
Dobro je reenje , 4
3 2
iv) II i IV uslov

3
x 4, i x
2

( x 4) (2 x 3) 2
x 4 2x 3 2 3
x ,
x 243 2
x 5
3
Dobro reenje, jer 5 ,
2
1
Zakljuak: reenja su x1 i x2 5
3

10) Reiti i diskotuvati jednainu u zavisnosti od parametra

a) mx 3m 1 5 x

sve sa x prebacujemo na jednu stranu, sve to nema x na drugu

mx 5 x 1 3m

Izvuemo x kao zajedniki ispred zagrade

x(m 5) 1 3m
1 3m
x www.matematiranje.com
m5

6
269
Diskusija:
1 35
Za m 5 x nemogua, nema reenja
0
1 3m
Za m 5 x jednaina ima reenja I to beskonano mnogo jer m R
m5

b) 2ax a 4 8a 7 5 x
2ax 5 x 8a 7 a 4
x(2a 5) 9a 3
9a 3
x
2a 5
Diskusija:

5
Za 2a 5 0 a Jednaina nemogua
2
5
Za 2a 5 0 a jednaina ima mnogo reenja
2

Jednaine imaju veliku primenu u reavanju takozvanih problemskih zadataka.

Vano je dobro prouiti tekst, ako treba skicirati problem i nai vezu izmedju
podataka.

11) Otac ima 43 godine a sin 18, kroz koliko e godina otac biti dva puta stariji od sina?

Obeleimo sa X-broj godina koji treba da prodje.

Otac 43 godine
Sin 18 godina

Kako godine teku i za oca i za sina, to je:

Otac 43+X
Sin 18+X

U zadatku se kae da e otac biti dva puta stariji od sina:

2 (18 x) 43 x
36 2 x 43 x
2 x x 43 36
x7

7
270
Proverimo: Kroz 7 godina otac e imati 43+7=50 godina, a sin 18+7=25 godina, pa je
otac zaista dva puta stariji od sina.

2
12) Koji broj treba dodati brojiocu i imeniocu razlomka da bi smo dobili
5
5
razlomak ?
7

2 x 5
Mnoimo unakrsno
5 x 7

7(2 x) 5(5 x)
14 7 x 25 5 x
7 x 5 x 25 14
2 x 11
11
x
2

13)
1 2
Uenik je prvog dana proitao knjige, drugog dana od ostatka knjige,a treeg dana
4 3
poslednjih 40 stranica. Koliko ima stranica ta knjiga?

Obeleimo sa x-broj stranica knjige.

1 2 3
x I Dan x II Dan 40 str. III dan
4 3 4

1 2 3
x x 40 x
4 3 4
1 2
x x 40 x
4 4
3
x 40 x
4
3
x x 40
4
1
x 40
4
x 160
Knjiga ima 160 strana. www.matematiranje.com

8
271
14)
Jedan radnik moe da zavri posao za 9, a drugi za 12 dana. Ako se njima pridrui trei
radnik, oni e taj poso zavriti za 4 dana. Za koje bi vreme treci radnik sam zavrio
posao?

Neka je x-vreme za koje trei radnik zavri posao.

Kako razmiljamo?

1
Ako prvi radnik sam zavri posao za 9 dana onda e za 1 dan odraditi posla.
9
1 1
Slino e drugi radnik za 1 dan odraditi posla, a trei deo posla.
12 x

1 1 1
Znai da oni zajedno za 1 dan odrade deo posla, Kako rade 4 dana, to je:
9 12 x

1 1 1
4 1
9 12 x
4 4 4
1 ........ / 36 x
9 12 x
16 x 12 x 144 36 x
28 x 36 x 144
8 x 144
x 18

Dakle, trei radnik bi sam zavrio posao za 18 dana.

www.matematiranje.com

9
272
www.matematiranje.com

SISTEMI LINEARNIH JEDNAINA

Pod sistemom od dve linearne jednaine sa dve nepoznate x i y podrazumevamo:

a1 x b1 y c1
a2 x b2 y c2
Ovo je takozvani ''prost'' sistem do koga uvek moemo doi ekvivalentnim
transformacijama (opisane u jednainama)

Ovde su a1 , a2 , b1 , b2 , c1 , c2 dati realni brojevi (ponekad i parametri). Reenje sistema je

uredjeni par brojeva ( x0 , y0 ) za koji vai da je:

a1 x0 b1 y0 c1
a2 x0 b2 y0 c2

Sisteme moemo reiti pomou vie metoda: zamena, suprotni koeficijenti, Gausova,
pomou determinanti, matricama, grafiki itd.
Nama je najvanije da tano reimo dati zadatak (problem) pa emo probati da
vas to nauimo.

Napomenimo samo da dati sistem moe imati: jedinstveno reenje, beskonano mnogo
reenja (neodreen) ili pak da nema reenja (nemogu).

Primer 1:
2x 3y 7
Rei sistem: 3x 6 y 7
_______________

2 x 3 y 7 /2 Najlake je da ispred x (ili y) napravimo da budu isti brojevi a

3x 6 y 7 suprotnog znaka, pa onda te dve jednaine saberemo. Zato emo
_______________ prvu jednainu pomnoiti sa 2.
4 x 6 y 14
Kad nadjemo jedno reenje, vratimo se u jednu od jednaina
3x 6 y 7 (bilo koju) da nadjemo drugo reenje.
__________ _________

7 x 21
21
x
7
x3

1
273
www.matematiranje.com

2x 3y 7
2 3 3y 7
6 3y 7
3y 7 6
3y 1
1
y
3
Ovde je reenje jedinstveno:

1
( x, y ) 3,
3

Primer 2:
Rei sistem:

5 x y 1 ..... / (2) Pomnoimo prvu jednainu sa (-2)

10 x 2 y 2
___________________

10 x 2 y 2 Ovde imamo situaciju da su se svi ''skratili''.

10 x 2 y 2
___________________

00
To nam govori da sistem ima beskonano mnogo reenja. Da bi ''opisali'' ta reenja, iz
jedne od jednaina izrazimo x (ili y), naravno, ta nam je lake:

5 x y 1
y 1 5 x

Sada su reenja: ( x, y ) ( x,1 5 x)

xR

Primer 3: Rei sistem: 2 x 3 y 4

2x 3y 5
_________________

2x 3y 4 Saberemo ih odmah.
2x 3y 5
_________________

09

U ovoj situaciji kaemo da je sistem nemogu, odnosno nema reenja.

2
274
www.matematiranje.com

5x 1 3 y 1
Primer 4: Rei sistem: 3
6 10
11 x 11 y
3
6 4
_______________________________

5x 1 3 y 1
3.... / 30 Odmah uoimo da ovaj sistem nije prost, pa
6 10
11 x 11 y
3.... / 12 moramo najpre da napravimo da bude.
6 4
_______________________________

5(5 x 1) 3(3 y 1) 90
2(11 x) 3(11 y ) 36
__________________________________

25 x 5 9 y 3 90
22 2 x 33 3 y 36
______________________________

25 x 9 y 90 5 3
2 x 3 y 19.... / (3) Napravili smo prost sistem. Drugu jednainu
______________________________

25 x 9 y 98
pomnoimo sa (-3)
6 x 9 y 57
____________________

31x 155 Vratimo se sad u jednu od jednaina iz prostog sistema.

x5

2 x 3 y 19
2 5 3 y 19
3 y 19 10
3 y 9
y 3
dakle ( x, y ) (5,3)

Primer 5:

14 24 Uoavamo da su ovde nepoznate u imeniocu. U takvoj

10
x y 1 1
situaciji najbolje je uzeti smene: a i b
7 18 x y
5
x y
________________

3
275
www.matematiranje.com

1 1
14 24 10
x y
1 1
7 18 5
x y
_______________________

14a 24b 10 ovo je prost sistem po a i b Pomnoimo drugu jednainu

7 a 18b 5 .../ (2) sa (-2)
__________________

14a 24b 10

14a 36b 10
_______________________

60b 20
20
b
60
1
b
3

7a 18b 5 Vratimo se u smene da nadjemo x i y.

1
7a 18 5 1
3 1 b
a, y
7a 6 5 x
7a 5 6 1 1 1 1
,
x 7 y 3
7a 1
x7 y3
1
a
7
( x, y ) (7,3)

Primer 6:

Rei sistem:
ax 9 y 14a
2ax 3 y 7a
___________________

4
276
www.matematiranje.com

ax 9 y 14a Ovde primeujemo da postoji parameter a. Budimo oprezni!!!

2ax 3 y 7a ... / 3
___________________

ax 9 y 14a

6ax 9 y 21a
________________________

7ax 35a
35a
x PAZI: a moe da skratimo samo ako je a 0 ( to je uslov)
7a
x5

ax 9 y 14a
5a 9 y 14a
9 y 14a 5a
9 y 9a
y a

Reenja su ( x, y ) (5,a) uz uslov a 0

ta se deava ako je a 0 ?

Zamenimo tu vrednost u poetni sistem:

0 x 9y 0
0 x 3y 0
_________________

Ovde se vidi da je y 0 a x moe biti bilo koji broj.

Pa je sistem neodredjen, odnosno ima beskonano mnogo reenja.

y0 xR

5
277
www.matematiranje.com

SISTEM TRI JEDNAINE SA TRI NEPOZNATE

7) x 2 y 5z 6 Naravno i ovde ima vie metoda za reavanje.

2x y 2z 5 Najlake je da izvuemo I i II, I i III jednainu
i oslobodimo se od iste nepoznate. Tako dobijemo
3x 3 y 4 z 8 sistem 2 jednaine sa 2 nepoznate

x 2 y 5 z 6 / 2 x 2 y 5 z 6 / 3
2x y 2z 5 3x 3 y 4 z 8
______________________ ______________________

2x 4 y 10 z 12 3x 6 y 15 z 18

2 x y 2 z 5 3x 3 y 4 z 8
__________________________ __________________________

5 y 8 z 17 9 y 19 z 26

Sada uzimamo ove dve jednaine i nadjemo nepoznate y i z.

5 y 8 z 17 / 9
9 y 19 z 26/ (5)
__________________

45 y 72 z 153

45 y 95 z 130
___________________________

23z 23
z 1
5 y 8 z 17
5 y 8 17
5 y 25
y5

kada nadjemo 2 nepoznate vraamo se u jednu od prve tri jednaine, (bilo koju).

x 2 y 5z 6
x 2 5 5 1 6
x 10 5 6
x 6 10 5
x 1

( x, y, z ) (1,5,1)

6
278
www.matematiranje.com

8)
2 x 3 y z 9
5 x y 2 z 12
x 2 y 3z 1
____________________

Izdvajamo (I i II) i (I i III). Uoimo da je sad lake da se oslobodimo od nepoznate z.

2 x 3 y z 9 / 2 2 x 3 y z 9 / 3
5 x y 2 z 12 x 2 y 3z 1
______________________ ___________________

4a 6 y 2 z 18 6 x 9 y 3z 27
5 x y 2 z 12 x 2 y 3z 1
______________________ ___________________

9 x 5 y 6 7 x 11y 26

Sad uzimamo ove dve jednaine i nadjemo x i y.

9 x 5 y 6 / (7)
7 x 11y 26/ 9
____________________

63x 35 y 42
63x 99 y 234
________________________

64 y 192
y3
9 x 5 3 6
9 x 6 15
9x 9
x 1

Sad se vraamo u poetni sistem: (u treu jednainu)

x 2 y 3z 1
1 2 3 3z 1
1 6 3z 1
3z 1 5
3z 6
z 2

( x, y, z ) (1,3, 2)

7
279
www.matematiranje.com

Sistemi jednaina imaju iroku primenu na reavanje razliitih problema.

Naravno,potrebno je dobro prouiti problem, nai vezu izmedju nepoznatih i formirati

sistem jednaina. Samo reavanje sistema posle nije veliki problem.

9) Dva broja imaju osobinu da je zbir etvorostukog prvog broja i za 4 uveanog

drugog broja jednak 50, a razlika trostrukog prvog broja i polovine drugog broja

jednaka je 22. Odrediti te brojeve.

Neka je x i y traeni brojevi.

4 x ( y 4) 50
Postavimo jednaine: y
3x 22
2

4 x ( y 4) 50
y
3x 22 / 2
2
________________

4 x y 50 4
6 x y 44
_______________

4 x y 46

6 x y 44
_________________

10 x 90
x9

4 x y 46
36 y 46
y 10

10) Dva radnika mogu da zavre neki posao za 8 asova. Desilo se da je prvi radio 6
51
asova, a drugi 9 asova i zavrili su deo posla. Za koliko asova moe svaki
56
odvojeno da zavri taj posao?

8
280
www.matematiranje.com

Obeleimo:

x Vreme za koje prvi radnik zavri posao

y Vreme za koje drugi radnik zavri posao

1 1 1

x y 8 1 1
6 9 51 Uvodimo smene : a i b
x y
x y 56
________________

1
a b / (6)
8
51
6a 9b
56
_________________

6
6a 6b
8
51
6a 9b
56
_________________

51 6
3b
56 8
51 42
3b
56
9
3b / :3
56
3
b
56

1 3
a
8 56
73 4 1
a
56 56 14
1
a
14

9
281
www.matematiranje.com

Vratimo se u smenu:

1 i 1
a b
x y
1 1 1 3

x 14 y 56
x 14
56
x 14 asa y
3
2
y 18
3
y 18 asa i 40 minuta

11) Zbir godina majke i erke je 46. Posle 10 godina majka ce biti 2 puta starija od
erke. Koliko godina sada ima majka a koliko erka?

Obeleimo sa: Posle 10 godina:

x godine majke majka x+10 godina
y godine erke erka y+10 godina

x y 46
x 10 2 ( y 10)
__________________________

x y 46
x 10 2 y 20
______________________

x y 46
x 2 y 10/(1)
_______________

x y 46
x 2 y 10
_______________

3 y 36
y 12
x 12 46
x 34

Dakle, majka sada ima 34 godine a erka 12 godina.

10
282
www.matematiranje.com

11
283
 GRAFIKO REAVANJE SISTEMA

Najei tip zadatka je onaj u kome se javlja jedna kvadratna funkcija y = ax 2 + bx + c i jedna linearna funkcija

y = kx + n .

Na savet je da najpre reite sistem analitiki ( raunski) pa tek onda da crtate grafike. Ako odmah crtate grafik

moe se desiti da za presek ( preseke) koje dobijete ne moete precizno utvrditi koordinate...

Evo par primera:

primer 1.

Grafiki reiti sistem:

x2 2x + y + 4 = 0
x+ y+2=0

Reenje:

Najpre emo izraziti y iz obe jednaine i reiti sistem analitiki.

x2 2x + y + 4 = 0 y = x2 + 2 x 4
x + y + 2 = 0 y = x 2

Sad oformimo jednu jednainu po x uporeujui leve strane ove dve jednakosti ( desne su iste)

x2 + 2x 4 = x 2
x2 + 2x 4 + x + 2 = 0
x 2 + 3x 2 = 0
a = 1; b = 3; c = 2
b b 2 4ac 3 32 4 (1) (2) 3 1 3 1
x1,2 = = = =
2a 2 (1) 2 2
3 + 1 2
x1 = = x1 = 1
2 2
3 1 4
x2 = = x2 = 2
2 2

Sad ove vrednosti vratimo u jednainu y = x 2 da naemo y koordinate:

Za x1 = 1 je y1 = 1 2 y1 = 3 pa je jedno reenje taka ( 1, - 3)

Za x2 = 2 je y1 = 2 2 y1 = 4 pa je drugo reenje taka ( 2,- 4)

1
284
Sad moemo i da nacrtamo grafike, ali u istom koordinatnom sistemu.

Naravno, lake je nacrtati pravu...Uzeemo dve take , recimo x=0 , pa nai y, a zatim uzmemo y=0 pa naemo x.

x 0 -2
y = x 2 imamo y -2 0

Kvadratnu funkciju neemo detaljno ispitivati ( naravno, vi morate ako va profesor zahteva) ve samo neophodne

stvari:

y = x2 + 2x 4

Nule funkcije:

x2 + 2x 4 = 0
a = 1; b = 2; c = 4
b b 2 4ac 2 2 2 4(1)(4) 2 12
x1,2 = = =
2a 2(1) 12

Odavde zakljuujemo da nemamo realnih reenja, odnosno da grafik ove kvadratne funkcije nigde ne see x osu.

Presek sa y osom

Da se podsetimo, presek sa y osom je u taki c, a u ovom sluaju je c = 4

Teme funkcije

T ( , )
b 2
= = =1
2a 2 (1)
D b 2 4ac 12
= = = = 3
4a 4a 4 (1)
T (1, 3)

Sada moemo nacrtati grafike :

www.matematiranje.com

2
285
 y
5
4
y=-x-2
3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
(1,-3)
-3
-4 (2,4)

-5

y = x2 + 2 x 4

Vidimo da se grafika reenja poklapaju sa analitikim.

primer 2.

Grafiki reiti sistem:

y = x2 4x + 3
y = 2x 6

Reenje:

Najpre da reimo raunski:

y = x2 4 x + 3
y = 2x 6
x2 4x + 3 = 2 x 6
x2 4x + 3 2x + 6 = 0
x 2 6 x + 9 = 0 ( x 3) 2 = 0 x1 = x2 = 3 y = 2 3 6 y1 = y2 = 0

3
286
Dakle, postoji samo jedno reenje ovog sistema , taka ( 3,0) . To nam govori da e se grafici prave i parabole sei

samo u jednoj taki ( odnosno da je prava tangenta parabole)

x 0 -3
Za pravu y = 2 x 6 imamo da je y -6 0

Za parabolu y = x 2 4 x + 3

Nule funkcije:
x2 4x + 3 = 0
a = 1; b = 4; c = 3
b b 2 4ac 4 (4) 2 4 1 3 4 2
x1,2 = = =
2a 2 2
x1 = 3; x2 = 1

Presek sa y osom

Presek sa y osom je u taki c, a u ovom sluaju je c = 3

Teme funkcije

T ( , )
b 4
= = =2
2a 2 1
D b 2 4ac 4
= = = = 1
4a 4a 4 1
T (2, 1)

y
y = x 4x + 3
2
5
4 y=2x-6

3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 (3,0) 4 5 x
-1
-2
-3
-4
-5
-6

4
287
primer 3.

Grafiki reiti sistem:

y = x2
y = x 1

Reenje:

y = x2
y = x 1
x2 = x 1
x 2 x + 1 = 0 D = b 2 4ac = 1 4 = 3 D < 0

Sistem nema realna reenja. Dakle, grafici se ne seku!

y x 0 1
y -1 0
5
4
y=x 2

3 y=x-1
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3
-4
-5

Zakljuak:

Kad imamo da grafiki reimo sistem y = ax 2 + bx + c i y = kx + n moe se desiti da imamo dve presene

take ( primer 1.), da se seku u jednoj taki ( primer 2.) ili da nema preseka ( primer 3.)

www.matematiranje.com
5
288
Evo par primera kad nije data linearna funkcija ( prava).

primer 4.

Grafiki reiti sistem:

xy = 12
x+ y =7

Reenje:

Kao i uvek, reimo sistem najpre raunski...Iz druge jednaine izrazimo y i zamenimo u prvu jednainu:

xy = 12
x+ y =7
x + y = 7 y = 7 x zamenimo u prvu jed. xy = 12
x(7 x) = 12
7 x x 2 12 = 0
7 1
x 2 7 x + 12 = 0 x1,2 = x1 = 4 x2 = 3
2
x1 = 4 y1 = 7 x1 y1 = 3 (4,3)
x2 = 3 y2 = 7 x2 y2 = 4 (3, 4)

Reili smo zadatak analitiki...

x 0 7
Za pravu kao i uvek, uzimamo dve take: y 7 0

12
Za hiperbolu y = emo uzeti nekoliko taaka, a ako se seate od ranije, ona e pripadati prvom i treem
x
kvadtantu:

x -4 -3 -2 -1 1 2 3 4
y -3 -4 -6 -12 12 6 4 3

Sada skiciramo grafik:

6
289
 12
y y=
x
7

6
5
4
3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6 7 x
-1
x+y=7
-2
-3
-4
-5
-6

primer 5.

Grafiki rei sistem:

y = x2 4x + 4
y = x 2 + 3x 2

Reenje:

y = x2 4x + 4
y = x 2 + 3x 2
x 2 4 x + 4 = x 2 + 3x 2
x2 4 x + 4 + x2 3x + 2 = 0
3
2 x 2 7 x + 6 = 0 x1 = 2 x2 =
2
Sad ove vrednosti zamenimo u bilo koju od dve jednaine ( recimo u prvu) :

y = x2 4x + 4
3
x1 = 2 x2 =
2
x1 = 2 y1 = 2 2 4 2 + 4 = 0 (2, 0)
2
3 3 3 1 3 1
x2 = y2 = 4 + 4 = ( , )
2 2 2 4 2 4

7
290
Dobili smo take preseka.

Po ve poznatom postupku ispitamo tok dve zadate kvadratne funkcije i skiciramo:

y = x 2 4x + 4
y
5
4
3
2
1
(3/2,1/4)

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 (2,0) 3 4 5 x
-1
-2
-3
-4
y = x 2 + 3x 2
-5
-6

www.matematiranje.com

8
291
 LINEARNE NEJEDNAINE

Linearne nejednaine reavamo slino kao i jednaine (vidi linearne jednaine) koristei
ekvivalentne transformacije. Vano je rei da se smer nejednakosti menja kada celu
nejednainu mnoimo (ili delimo) negativnim brojem.

Primer:

2 x 10 2 x 10
10 Pazi: delimo sa (-2), moramo okrenuti smer nejednakosti
x 10
2 x
x5 2
x 5

Naravno i ovde se moe deliti da nejednaina ima reenja, nema reenja ili ih pak ima
beskonano mnogo (u zavisnosti u kom skupu brojeva posmatramo datu nejednainu)

1) Rei nejednainu:
3( x 2) 9 x 2( x 3) 8 oslobodimo se zagrada
3x 6 9 x 2 x 6 8 nepoznate na jednu, poznate na drugu stranu
3x 9 x 2 x 6 8 6
10 x 20
20
x
10
x2
Uvek je problem kako zapisati skup reenja?

Moemo zapisati x R x 2 a ako je potrebno to predstaviti i na brojevnoj pravoj:

- x (, 2)
8

Pazi:

Kad i uvek idu male zagrade ()

Kod znakova < i > male zagrade i prazan krui
Kod < , > idu srednje zagrade i pun krui

Male zagrade nam govore da ti brojevi nisu u skupu reenja, dok , govore da su i
ti brojevi u reenju.
www.matematiranje.com

1
292
 2a 1 3a 2
2) Rei nejednainu: 1
3 2

2a 1 3a 2
1 celu nejednainu pomnoimo sa 6 (NZS za 3 i 2)
3 2
2(2a 1) 3(3a 2) 6
4a 2 9a 6 6
4 a 9 a 6 2 6
5a 14 pazi: delimo sa (-5) pa se znak okree
14
a
5
4
a 2
5

4
U skupu R su reenja a , 2
5
PAZI: Da nam npr. trae reenja u skupu N (prirodni brojevi), onda bi to bili samo {1,2}

3) Rei nejednainu: 2 x a ax 3

2 x a ax 3 nepoznate na jednu, poznate na drugu stranu

2 x ax 3 a
x ( 2 a ) 3 a
Kako sad?

Da li je izraz 2 a pozitivan ili negativan, ili moda nula? Moramo ispisati sve 3
situacije!!!

x(2 a) 3 a

2a 0 2a 0 2a 0
a2 a2 a2
3 a okree se
x znak 0 x 3 0
2a
3 a
x 0 x 3
2a
Ovde je svaki
x R reenje
www.matematiranje.com

2
293
Reenje bi zapisali:

3 a
Za a 2 x ,
2a
Za a 2 x R

3 a
Za a 2 x ,
2a

4) Reiti nejednaine:

a) ( x 1) ( x 4) 0
b) ( x 3) ( x 5) 0

Kod ovog tipa nejednaina koristiemo da je:

A B 0 ( A 0, B 0) v ( A 0, B 0)
A B 0 ( A 0, B 0) v ( A 0, B 0)

A A
Naravno iste ablone koristimo i za znakove > i < a za 0 i 0
B B
gde jo vodimo rauna da je B 0 .

a) ( x 1)( x 4) 0

( x 1 0, x 4 0) v ( x 1 0, x 4 0)
( x 1, x 4) v ( x 1, x 4)

Sada reenja spakujemo na brojevnoj pravoj!!!

x (4, ) x (,1)

Reenje je x (,1) (4, )

www.matematiranje.com

3
294
b) ( x 3) ( x 5) 0

( x 3 0, x 5 0) v ( x 3 0, x 5 0)
( x 3, x 5) v ( x 3, x 5)

x 3,5 prazan skup

Dakle, konano reenje je x 3,5

6 x
5) Rei nejednainu 2
3 x

6 x PAZI: Da bi koristili ablon na desnoj strani mora da

2 je nula, pa emo zato -2 prebaciti na levu stranu!!!
3 x
6 x
20
3 x
6 x 2(3 x)
0
3 x
6 x 6 2x
0
3 x
12 3x
0 sad moe ablon
3 x

(12 3x 0 3 - x 0) ili (12 3x 0 3 - x 0)

(3 x 12 -x< 3) (3 x 12 -x 3)
( x 4, x 3) ili ( x 4, x 3)

x (3, 4) konano reenje prazan skup

6) Reiti nejednainu: (po n )

n 1
3 5
n 1

Ovde moramo reiti 2 nejednaine, pa emo upakovati njihova reenja.

4
295
 Prva nejednaina:

n 1
n 1 Ili 0 3
3 n 1
n 1
n 1 3n 3
0
n 1
4n 2
0
n 1

4n 2
Dakle: 0
n 1

(4n 2 0 n 1 0) ili (4n 2 0 n 1 0)

1 1
(n n 1) ili (n n 1)
2 2

1
n , n ,1
2

1
Za I deo reenje je n , 1 ,
2

Druga nejednaina:

n 1 n 1 n 1 5n 5
5 5 0 0
n 1 n 1 n 1

4n 6
Dakle: 0
n 1

(4n 6 0 n 1 0) ili (4n 6 0 n 1 0)

3 3
(n n 1) ili (n n 1)
2 2
www.matematiranje.com

5
296
 3
n , n 1,
2

3
Za II deo reenje je n , 1,
2

Upakujmo sada I i II reenje da bi dobili konano reenje ove dvojne nejednaine:

Reenje prve nejednaine smo rafirali udesno, a druge ulevo Na taj nain vidimo gde
se seku, odnosno gde je konano reenje

Dakle, konano reenje je:

3 1
n , ,
2 2

NAPOMENA:

Umesto ablona ovde smo mogli koristiti i tablino reavanje koje je detaljno

objanjeno u delu kvadratne nejednaine.

www.matematiranje.com

6
297
 KVADRATNA JEDNAINA ax2 + bx + c = 0
Jednaina oblika ax 2 + bx + c = 0 , gde je x nepoznata. a, b i c realni brojevi, a 0, je
kvadratna jednaina po x sa koeficijentima a, b i c .

Kvadratna jednaina je potpuna ako su koeficijenti b 0 i c 0 . Ako je b = 0 ili c = 0

(ili oba) onda je kvadratna jednaina nepotpuna.
Nepotpuna kvadratne jednaine se reavaju relativno lako.

Nepotpune kvadratne jednaine

ax 2 + bx = 0 ax 2 + c = 0 ax 2 = 0
x(ax + b) = 0 ax 2 = c x=0
x = 0 ax + b = 0
b c
x= x2 =
a a
b
x=
a

Primeri:

2 x 2 + 5x = 0 4x2 9 = 0 5x 2 = 0
x(2 x + 5) = 0 4x2 = 9 0
x2 =
x = 0 2x + 5 = 0 9 5
x2 = x=0
2 x = 5 4
5 9 x1 = x2 = 0
x= x=
2 4
3
x=
2
3
x1 =
2
3
x2 =
2

Potpuna kvadratna jednaina:

ax2 + bx + c = 0
Kvadratna jednaina ima dva reenja: oznaavamo ih sa x1 i x 2 i tradicionalno se pie
b b 2 4ac
x1,2 = www.matematiranje.com
2a

1
298
Primer 1) Rei jednaine:

a) 6 x 2 x 2 = 0
b) x 2 2 x + 1 = 0
v) x 2 4 x + 5 = 0

a) 6 x 2 x 2 = 0

a=6 Pazi, kad nema broj ispred nepoznate uzima 1.

b = 1
c = 2

b b 2 4ac (1) (1) 2 4 6 (2)

x1,2 = =
2a 26
1 49 1 17
x1,2 = =
12 12
1+ 7 8 2
x1 = = =
12 12 3
1 7 6 1
x2 = = =
12 12 2

b) x 2 2 x + 1 = 0
b b 2 4ac (2) (2) 2 4 11
a =1 x1,2 = =
2a 2 1
b = 2
2 44 20
c =1 x1,2 = =
2 2
2
x1 = = 1
2
2
x2 = = 1
2
v) x 2 4 x + 5 = 0
a =1
b = 4
c=5

b b 2 4ac (4) 16 20 Dakle: x1 = 2 + i

x1,2 = = x2 = 2 i
2a 2 1
4 4 4 2i 2 (2 i ) Pazi jer je: 4 = 4(1) = 2i
x1,2 = = = = 2i
2 2 2
1 = i www.matematiranje.com

2
299
Primer 2) Reiti jednainu:

(2 x 3) 2 + ( x 1)( x + 2) = 2 11x

Reenje: (2 x 3) 2 + ( x 1)( x + 2) = 2 11x

4 x 2 12 x + 9 + x 2 + 2 x x 2 2 + 11x = 0
5x 2 + 5 = 0 / : 5
x 2 + 1 = 0 Nepotpuna kvadratna jednaina
x 2 = 1
x = 1
x1 = +i
x 2 = i

Primer 3) Reiti jednainu:

x 3 8
= 2 najpre rastavimo na inioce imenilac
x2 x+2 x 4
x 3 8
= Mnoimo sve sa NZS = ( x 2)( x + 2) uz uslov:
x 2 x + 2 ( x 2)( x + 2)
x( x + 2) 3( x 2) = 8 x 2 i x 2
x 2 + 2 x 3x + 6 8 = 0
x 2 x 2 = 0 Sad radimo kao kvadratnu jednainu

b b 2 4ac (1) (1) 4 1 (2)

2
a =1
x1, 2 = =
b = 1 2a 2
c = 2 1 3
x1, 2 =
2
1+ 3 4
x1 = = = 2 PAZI: nije reenje jer x 2
2 2
1 3 2
x2 = = = 1 Dakle x = 1
2 2

Primer 4) Grupa deaka treba da podeli 400 klikera na jednake delove. Pre deobe 4
deaka se odreknu svog dela, zbog ega je svaki od ostalih dobio po 5 klikera vie.
Koliko je u toj grupi bilo deaka?

Obeleimo sa x-broj deaka, y- broj klikera po deaku

www.matematiranje.com

3
300
 x y = 400
( x 4) ( y + 5) = 400 Sredimo ovu drugu jednainu...
____________________ ________

xy + 5 x 4 y 20 = 400
400 + 5 x 4 y 20 = 400
400
5 x 4 y 20 = 0 Iz prve jednaine izrazimo y =
x
400
5x 4 20 = 0 / x
x
5 x 2 1600 20 x = 0 (poredjamo)
5 x 2 20 x 1600 = 0 (podelimo sa 5)
x 2 4 x 320 = 0 sad radimo kvadratnu jednainu

a =1
b = 4 b b 2 4ac (4) (4) 2 4 1 (320)
x1, 2 = =
c = 320 2a 2
4 16 + 1280 4 1296 4 36
x1, 2 = = =
2 2 2
4 + 36
x1 = = 20
2
4 36
x2 = = 16 Nemogue
2

Dakle bilo je 20 deaka u grupi.

Priroda reenja kvadratne jednaine

Diskriminanta (D) kvadratne jednaine ax 2 + bx + c = 0 je izraz b 2 4ac (ono pod

korenom) Dakle: D = b 2 4ac

b D
Sada formulu za reavanje moemo zapisati i kao: x1, 2 =
2a

Za kvadratnu jednainu ax 2 + bx + c sa realnim koeficijentima vai:

1) Jednaina ima dva rezliita realna reenja ako i smo ako je D > 0
( x1 = x2 R x1 x2 akko D > 0)

2) Jednaina ima jedno dvostruko realno reenje ako i samo ako je D = 0

( x1 = x2 R akko D = 0)
www.matematiranje.com

4
301
3) Jednaina ima jedan par konjugovano kompleksnih reenja akko je D < 0
( x1 = a + bi, x2 = a bi akko D < 0)

Primer 1) Ispitati prirodu reenja kvadratnih jednaina u zavisnost od parametara:

a) x 2 + 3x + m = 0
b) (n + 3) x 2 2(n + 1) x + n 5 = 0

a) x 2 + 3x + m = 0 a =1
b=3
c=m

D = b 2 4ac = 32 4 1 m = 9 4m

1) D > 0 9 4m > 0
4m > 9 PAZI: Okree se znak
9
m<
4
9
m<
4

9
2) D = 0 9 4m = 0 m=
4
9
3) D < 0 9 4m < 0 m>
4

9
Dakle: - za m < reenja su realna i razliita
4
9
- za m = reenja su realna i jednaka
4
9
- za m > reenja su konjugovano-kompleksni brojevi
4

b) (n + 3) x 2 2(n + 1) x + n 5 = 0

a = n+3
b = 2(n + 1) PAZI: ovde je odmah n + 3 0 da bi jednaina bila kvadratna
c = n5

www.matematiranje.com

5
302
 D = b 2 4ac = [ 2(n + 1) ] 4(n + 3)(n 5)
2

= 4(n 2 + 2n + 1) 4(n 2 5n + 3n 15)

= 4n 2 + 8n + 4 4n 2 + 20n 12n + 60
D = 16n + 64

1) D > 0 16n + 64 > 0 16n > 64 n > 4, n > 4 x1 x2 R

2) D = 0 16n + 64 = 0 n = 4 x1 = x 2 R

3) D < 0 16n + 64 < 0 n < 4 x1 i x2 su konjugovano-kompleksni brojevi.

Primer 2) Za koje vrednosti parametra k R jednaina kx 2 + (k + 1) x + 2 = 0 ima

dvostruko reenje?

Reenje: Ovde nam treba da je D = 0 i naravno a 0 , jer ako je a = 0 jednaina nije

kvadratna.

kx 2 + (k + 1) x + 2 = 0 a = k
b = k +1 k0
c=2

D = b 2 4ac = (k + 1) 2 4 k 2 = k 2 + 2k + 1 8k = k 2 6k + 1
D = k 2 6k + 1 = 0

Sada reavamo novu kvadratnu jednainu po k

k 2 6k + 1 = 0 a =1
b = 6
c =1

b b 2 4ac (6) (6) 2 4 1 1 6 32

k1,2 = = =
2a 2 2
Malo sredimo : 32 = 16 2 = 4 2

Pa je:
www.matematiranje.com

6
303
 k1, 2 = =
(
6 4 2 2 3 2 2
= 3 2 2
)
2 2
k1 = 3 + 2 2
k2 = 3 2 2
Ovo su reenja za koja jednaina ( poetna ) ima dvostruko reenje!!!

Primer 3) Za koje vrednosti parametra m R jednaina mx 2 4 x + 1 ima realna i

razliita reenja?

Reenje: Ovde dakle mora biti D > 0 i naravno a 0

a=mm0 D = b 2 4ac
b = 4 D = (4) 2 4 m 1
c =1 D = 64 4m > 0
16 4m > 0
4m > 16 nula ne sme!
m<4

Dakle, reenje je m (,0) (0,4)

Primer 4) Za koje vrednosti parametra m jednaina x 2 8 x + m ima konjugovano-

kompleksno reenja?

Reenje: Mora biti D < 0 i a 0

a =1 0 D = b 2 4ac
b = 8 D = (8) 2 4 m 1
c=m D = 64 4m < 0
4m < 64
m > 16 m (16, )

Primer 5) Za koje vrednosti parametra k R jednaina kx 2 + 6 x + 3 = 0 nema realna

reenja?

Reenje: Kad nema realna reenja, znai da su konjugovano kompleksna, odnosno D < 0
i naravno a 0 .

www.matematiranje.com

7
304
kx 2 + 6 x + 3 = 0 a = k k 0
b=6
c=3
D = b 2 4ac
D = 6 2 4 k 3 = 36 12k
36 12k < 0
12k < 36
k > 3 k (3, )

Primer 6) Za koje vrednosti parametra m R jednaina (2m + 1) x 2 (2m + 1) x + 2,5 = 0

ima realna i razliita reenja?

Reenje: Ovde je D > 0 i a 0

a = 2m + 1 1
a 0 2m + 1 0 m
b = (2m + 1) 2
c = 2,5
D = b 2 4ac
D = [ (2m + 1) ] 4 [ 2m + 1] 2,5
2

D = (2m + 1) 2 10(2m + 1)
D = 4m 2 + 4m + 1 20m 10
D = 4m 2 16m 9 > 0

Reimo najpre 4m 2 16m 9 = 0

a=4 b b 2 4ac
b = 16
m1,2 =
2a
c = 9 16 256 + 144 16 20
m1,2 = =
8 8
36 9
m1 = =
8 2
4 1
m2 = =
8 2

(Pogledaj kvadratne nejednaine):

www.matematiranje.com

8
305
 1 9
D > 0 biramo gde je + m , ,
2 2
www.matematiranje.com

9
306
 VIETOVE FORMULE. RASTAVLJANJE KVADRATNOG
TRINOMA NA LINEARNE INIOCE

Brojevi x1 i x 2 su reenja kvadratne jednaine ax 2 + bx + c = 0 ako i samo ako je

b c
x1 + x2 = i x1 x2 =
a a

Ove dve jednakosti zovu se Vietove formule.

emu one slue?

Osnovna primena da nam pomognu da kada imamo reenja x1 i x 2 napravimo kvadratnu

jednainu:

x 2 ( x1 + x2 ) x + x1 x2 = 0

ili bi moda bilo preciznije

[ ]
a x 2 ( x1 + x2 ) x + x1 x2 = 0 najee se ovde uzima a = 1 , pa je to formula

Primer 1: Napisati kvadratnu jednainu ija su reenja:

a) x1 = 3, x2 = 2
b) Jedno reenje je x1 = 1 + 2i

a) x1 = 3, x 2 = 2

x1 + x2 = 3 + (2) = +1
x1 x2 = 3 (2) = 6

Formula je a x 2 ( x1 + x 2 ) x + x1 x 2 = 0
1 424 3 123
1 6
[ ]
Pa je a x x 6 = 0 najee se uzima a = 1 x 2 x 6 = 0
2
______

b) x1 = 1 + 2i , Nemamo drugo reenje?

Poto znamo da su reenja kvadratne jednaine konjugovano kompleksni brojevi to mora

biti: x 2 = 1 2i

www.matematiranje.com

1
307
x1 + x 2 = 1 + 2i + 1 2i = 2
x1 x 2 = (1 + 2i ) (1 2i ) = 12 (2i ) 2 = 1 4i 2 =
(poto je i 2 = 1 ) = 1 + 4 = 5

Zamenimo u formulu:

x 2 ( x1 + x2 ) x + x1 x2 = 0
x 2 2 x + 5 = 0 je traena kvadratna jednaina

Primer 2: U jednaini mx 2 (3m + 1) x + m = 0 odrediti vrednost realnog parametra

m tako da vai: x1 + x 2 = 5
b
Reenje: a = m x1 + x2 =
a
b = (3m + 1)
(3m + 1) 3m + 1
c=m x1 + x2 = =
m m

Kako je x1 + x 2 = 5 3m + 1
=5
m
3m + 1 = 5m
3m 5m = 1
2m = 1
1
m=
2

Primer 3: Odrediti vrednost realnog parametra k tako da za x1 i x2 jednaine:

x 2 4 x + 3(k 1) = 0 vai x1 3 x2 = 0

b 4
Reenje: x1 + x 2 = = =4
a 1

a =1 x1 + x2 = 4
b = 4 reimo kao sistem
x1 3x2 = 0
c = 3(k 1) _________________

x1 + x2 = 4
x + 3x = 0
1 2
__________________

4 x2 = 4 x2 = 1 x1 = 3
c 3(k 1)
Kako je x1 x2 = 3 1 = k 1 = 1 k = 2
a 1
www.matematiranje.com

2
308
Primer 4: U jednaini x 2 (m + 1) x + m = 0 odrediti realan broj m tako da njena reenja
zadovoljavaju jednakost x12 + x 22 = 10

Reenje: b (m + 1)
a =1 x1 + x2 = = = m +1
a 1
b = (m + 1) c m
c=m x1 + x2 = = = m
a 1

Ovaj izraz x12 + x 22 se esto javlja u zadacima. Da ga izvedemo kao formulicu pa emo
je gotovu upotrebljavati u drugim zadacima.

Krenimo od poznate formule za kvadrat binoma: ( x1 + x2 ) 2 = x12 + 2 x1 x2 + x22

Odavde je: x12 + x22 = ( x1 + x2 ) 2 2 x1 x2 ZAPAMTI!!!

Vratimo se u zadatak:

x12 + x22 = 10 ( x1 + x2 ) 2 2 x1 x2 = 10
(m + 1) 2 2m = 10
m 2 + 2m + 1 2m = 10
m 2 = 10 1
m2 = 9
m= 9
m1 = 3
m2 = 3

Primer 5: Odrediti koeficijente p i q kvadratne jednaine x 2 + px + q = 0 tako da

x =p
njena reenja budu 1
x2 = q

Reenja: a = 1 b p
x1 + x2 = = = p
b= p a 1
c=q x1 x2 =
c
=q
a

p + q = p 2p + q = 0

pq = q pq q = 0
www.matematiranje.com

3
309
Iz druge jednaine sistema: pq q = 0 q( p 1) = 0 pa je q = 0 ili p = 1

Za q = 0 vratimo u prvu jednainu:

2p + q = 0 2p +0 = 0 p = 0
Za p = 1 2 p + q = 0 2 + q = 0 q = 2
Dakle ta kvadratna jednaina je:

x 2 + px + q = 0 x 2 = 0 za p = 0 i q = 0
x 2 + x 2 = 0 za p = 1 q = 2

Rastavljanje kvadratnog trinoma na inioce

Kvadratni trinom po x je izraz oblika: ax 2 + bx + c gde su a, b, c brojevi i a 0 .

Brojevi a, b i c su koeficijenti kvadratnog trinoma.

Ako su x1 i x2 reenja kvadratne jednaine ax 2 + bx + c = 0 onda je:

ax 2 + bx + c = a( x x1 )( x x 2 )

Primer1: Kvadratni trinom:

a) x 2 + 5 x + 6
b) x 2 + 2 x + 2
rastaviti na inioce.

a) x 2 + 5 x + 6 = 0 najpre reimo kvadratnu jednainu:

b D 5 1
a =1 D = b 2 4ac x1, 2 = =
2a 2
b = 5 D = 25 24 x1 = 3
c=6 D =1 x2 = 2

Formula: a( x x1 )( x x2 ) = 1( x 3)( x 2) = ( x 3)( x 2)

Dakle: x 2 + 5 x + 6 = ( x 3)( x 2)

www.matematiranje.com

4
310
b) x 2 + 2 x + 2 = 0 a = 1, b = 2, c = 2 D = 4 8 = 4

2 2i 2(1 i )
x1, 2 = =
2 2
x1 = 1 + i
x 2 = 1 i
a ( x x1 )( x x 2 ) = 1( x + 1 i )( x + 1 + i )
Dakle: x 2 + 2 x + 2 = ( x + 1 i )( x + 1 + i )

3x 2 + 2 x 8
Primer 2: Skratiti razlomak:
12 x 2 7 x 12

Reenje: Uzeemo posebno imenilac , posebno brojilac i rastaviti ih na inioce.

3x 2 + 2 x 8 = 0
b D
a=3 D = b 2 4ac x1, 2 =
2a
b=2 D = 4 + 4 38 2 10
x1, 2 =
c = 8 D = 4 + 96 6
D = 100 2 + 10 8 4
x1 = = =
6 6 3
2 10
x2 = = 2
6
4
Dakle: 3x 2 + 2 x 8 = a( x x1 )( x x 2 ) = 3( x )( x + 2)
3

12 x 2 7 x 12 = 0
b D
a = 12 D = b 2 4ac x1,2 =
2a
b = 7 D = 4 4 3 (12) 7 25
x1,2 =
c = 12 D = 49 + 576 24
D = 625 7 + 25 32 4
x1 = = =
24 24 3
7 25 18 3
x2 = = =
24 24 4

4 3
Dakle: 12 x 2 7 x 12 = a( x x1 )( x x2 ) = 12( x )( x + )
3 4
Vratimo se sad u razlomak
www.matematiranje.com

5
311
 4
3 ( x ) ( x + 2)
3x + 2 x 8
2
3 x+2
= =
12 x 7 x 12
2
4 3 3
12 ( x ) ( x + ) 4( x + )
3 4 4

4 3
x
0 x+ 0
3 4
Naravno uz uslov i
4 3
x x
3 4

x3 + 1
Primer 3: Skratiti razlomak: 2
x 2x 3

Reenje: x 2 2 x 3 = 0

b D
a =1 D = b 2 4ac x1, 2 =
2a
b = 2 D = 4 + 12 24
x1, 2 =
c = 3 D = 16 2
x1 = 3
x 2 = 1

Dakle: x 2 2 x 3 = a( x + x1 )( x + x 2 ) = (1( x 3)( x (1)) = ( x 3)( x + 1)

x 3 + 1 emo rastaviti po formuli:

A3 + B 3 = ( A + B)( A2 AB + B 2 ) VIDI POLINOMI

pa je: x 3 + 1 = ( x + 1)( x 2 x + 1)

Vratimo se u razlomak:

x3 + 1 ( x + 1) ( x 2 x + 1) x 2 x + 1 x 3 0 x +1 0
= = naravno uz uslov i
x 2x 3
2
( x 3) ( x + 1) x 3 x3 x 1

U nekim zadacima nam trae da reenja budu pozitivna (ili negativna). Pokaimo koji su
to uslovi:

1) Reenja x1 i x 2 kvadratne jednaine sa realnim koeficijentima su:

b c
realna i pozitivna D 0, < 0, > 0 www.matematiranje.com
a a

6
312
2) Reenja x1 i x 2 kvadratne jednaine sa realnim koeficijentima su:
b c
realna i negativna D 0, > 0, > 0
a a
Ova razmiljanja (teoreme) proizilaze iz Vietovih pravila:
Da bi reenja bila realna je D 0
b c
x1 + x 2 = i x1 x 2 =
a a
b
1) x1 i x 2 pozitivna x1 + x 2 > 0 <0
a
c
x1 x 2 > 0 > 0
a
b
x1 + x 2 < 0 > 0
2) x1 i x 2 negativna a
c
x1 x 2 > 0 > 0
a
(minus puta minus je plus)

Primer: Odrediti parameter m tako da reenja jednaine x 2 3x + 2m 1 = 0 budu

pozitivna.

Reenja: Iz x 2 3x + 2m 1 = 0 vidimo da je

a =1 D = b 2 4ac
b = 3 b c D = (3) 2 4 1 (2m 1)
D0, <0, >0
c = 2m 1 a a D = 9 8m + 4
D = 13 8m

D0 13 8m 0 ( Pazi: znak se okree)

8m 13
13
m
8
b 3
<0 < 0 Zadovoljeno!!!
a 1

c 2m 1
>0 <0
a 1
2m 1 < 0
1 13
2m < 1 m ,
2 8
1
m<
2

7
313
 NEKE JEDNAINE KOJE SE SVODE NA KVADRATNE

1) Bikvadratna jednaina

To je jednaina oblika: ax 4 + bx 2 + c = 0 Uvodimo smenu x 2 = t , dobijamo jednainu

b b 2 4ac
at 2 + bt + c = 0 , nadjemo t1, 2 = i vratimo se u smenu:
2a

x 2 = t1 i x 2 = t2
x1, 2 = t1 i x3, 4 = t 2

Primer1: x 4 4 x 2 + 3 = 0

x 4 4 x 2 + 3 = 0 smena x 2 = t
t 4 4t 2 + 3 = 0

a =1 b b 2 4ac (4) (4) 2 4 1 3

b = 4 t1, 2 = =
2a 2 1
c=3 4 16 12 4 2
t1, 2 = =
2 2
4+2
t1 = =3
2
42
t2 = =1
2

Vratimo se u smenu:

x 2 = t1 x 2 = t2
x2 = 3 x2 = 1
i
x1, 2 = 3 x3, 4 = 1
x1 = + 3 x3 = +1
x2 = 3 x4 = 1

www.matematiranje.com

1
314
Primer 2: (4 x 2 5) 2 + ( x 2 + 5) 2 = 2(8 x 4 83)

(4 x 2 5) 2 + ( x 2 + 5) 2 = 2(8 x 4 83)
16 x 4 40 x 2 + 25 + x 4 + 10 x 2 + 25 = 16 x 4 166
x 4 30 x 2 + 50 + 166 = 0
x 4 30 x 2 + 216 = 0 Bikvadratna, smena: x 2 = t
t 2 30t + 216 = 0

a =1 b b 2 4ac 30 900 864

b = 30 t1, 2 = =
2a 2
c = 216 30 6
t1, 2 =
2
36
t1 = = 18
2
24
t2 = = 12
2
Vratimo se u smenu:

x 2 = 18 x 2 = 12
x1, 2 = 18 x3, 4 = 12
x1, 2 = 3 2 x3, 4 = 2 2
x1 = +3 2 x3 = +2 2
x 2 = 3 2 x 4 = 2 2

Primer 3:

( x 2 2 x) 2 2( x 2 2 x) = 3

Ovo lii na bikvadratnu jednainu, ali je mnogo bolje uzeti smenu: x 2 2 x = t

x2 2x = t
t 2 2t = 3
a =1
t 2 2t 3 = 0
b = 2
c = 3

www.matematiranje.com

2
315
 b b 2 4ac
t1, 2 =
2a
2 4 + 12 2 4
t1, 2 = =
2 2
t1 = 3
t 2 = 1

Vratimo se sada u smenu:

x 2 2 x = t1 x 2 2 x = t2
x2 2x = 3 x 2 2 x = 1
x2 2x 3 = 0 x2 2x +1 = 0

Sada reavamo dve nove kvadratne jednaine po x.

a =1 2 4 + 12 a =1 2 44
x1, 2 = x3, 4 =
b = 2 2 b = 2 2
c = 3 24 c =1 20
x1, 2 = x3, 4 =
2 2
x1 = 3 x3 = 1
x 2 = 1 x4 = 1

Dakle, reenja su: {3,1,1,1}

Primer 4: x( x + 1)( x + 2)( x + 3) = 0,5625

Ovo ba i ne lii na bikvadratnu jednaunu, a ne vidi se da ima neka pametna smena.

Ako sve pomnoimo tek tad smo u problemu!!!
Probajmo da pomnoimo prva dva, i druga dva, da vidimo ta e da ispadne

( x 2 + x)( x 2 + 3x + 2 x + 6) = 0,5625
( x 2 + x)( x 2 + 5 x + 6) = 0,5625 Nee!!!

Probajmo onda prvi i etvrti, a drugi i trei!!!

x( x + 1)( x + 2)( x + 3) = 0,5625

www.matematiranje.com

3
316
( x 2 + 3 x)( x 2 + 2 x + 1x + 2) = 0,5625
( x 2 + 3 x)( x 2 + 3 x + 2) = 0,5625

E, ovo je ve bolje Smena: x 2 + 3x = t

t (t + 2) = 0,5625
t 2 + 2t 0,5625 = 0
2 4 + 2,25 2 2,5
t1, 2 = =
2 2
t1 = +0,25
t 2 = 2,25

Vratimo se u smenu:
x 2 + 3 x = +0,25
x 2 + 3 x = +2,25
x 2 + 3 x 0,25 = 0
3 9 +1 x 2 + 3 x 2,25 = 0
x1, 2 =
2 3 99
x3, 4 =
3 10 2
x1, 2 =
2 3 0
x3, 4 =
3 + 10 2
x1 =
2 3
x3 = x4 =
3 10 2
x2 =
2

x2 + x 5 3x
5) Rei jednainu + 2 +4=0
x x + x5
x2 + x 5 3x
+ 2 +4=0
x x + x5
x2 + x 5 x
+ 3 2 +4=0
x x + x5

x2 + x 5 x 1
Ovde je zgodno uzeti smenu = t , jer je onda 2 =
x x + x 5 t
1
t + 3 + 4 = 0 / t
t
t + 3 + 4t = 0
2

t 2 + 4t + 3 = 0
www.matematiranje.com

4
317
 4 16 12 4 2
t1, 2 = =
2 2
t1 = 1
t 2 = 3
Vratimo se u smenu:

x2 + x 5 x2 + x 5
= 1 ili = 3
x x
x2 + x 5 = x x 2 + x 5 = 3 x
x2 + x 5 + x = 0 x 2 + x 5 + 3x = 0
x2 + 2x 5 = 0 x 2 + 4x 5 = 0
2 4 + 20 4 16 + 20
x1, 2 = x1, 2 =
2 2
46
2 24 x1, 2 =
x1, 2 =
2 x =1 2
3

22 6 x 4 = 5
x1, 2 =
2

x1, 2 =
(
2 1 6 )
2
x1 = 1 + 6
x2 = 1 6

{ 1 + }
6 ,1 6 ,1,5 su reenja.

Binomne jednaine

To su jednaine oblika:
Ax n B = 0
gde su A > 0 i B>0

Najpre pokuamo da datu jednainu rastavimo na inioce upotrebom poznatih formula,

pa koristimo M N = 0 M = 0 v N = 0

B
Uvek ovu jednainu moemo reiti smenom x = y n , koja binomnu jednainu svede
A
na oblik y n 1 = 0
www.matematiranje.com

5
318
Primer 1 8 x 3 27 = 0

8 x 3 27 = 0 Pazi: Pogreno je 8 x 3 = 27
jer se gube 27
(2 x) 3 33 = 0 reenja!!! x3 =
8
27
x=3
8
3
x=
2
Upotrebiemo formulu

A3 B 3 = ( A B)( A2 + AB + B 2 )
(2 x 3)((2 x) 2 + 2 x 3 + 32 ) = 0
(2 x 3)(4 x 2 + 6 x + 9) = 0 odavde je:

2x 3 = 0 4 x2 + 6 x + 9 = 0
2x = 3 ili 6 36 144
3 x2,3 =
x1 = 8
2 6 108 6 6 3i
x2,3 = =
8 8
6 + 6 3i
x2 =
8
6 6 3i
x3 =
8

6 + 6 3i 2(3 + 3 3i ) 3 + 3 3i
x2 = = =
8 8 4
6 6 3i 2(3 3 3i ) 3 3 3i
x3 = = =
8 8 4
PAZI: 108 = 108 1 = 36 3 i = 6 3i

Primer 2 x 6 729 = 0

x 6 729 = 0
x 6 36 = 0
( x 3 ) 2 (33 ) 2 = 0 Razlika kvadrata
www.matematiranje.com

6
319
 ( x 3 33 )( x3 + 33 ) = 0
( x 3)( x 2 + 3 x + 9)( x + 3)( x 2 3 x + 9) = 0

x3= 0 ili x 2 + 3x + 9 = 0 ili x+3= 0 ili x 2 3x + 9 = 0

3 9 36
x1 = 3 x2 , 3 =
2
3 27 3 3 3i
x2 , 3 = =
2 8

3 + 3 3i 3 3 3i
x2 = x3 =
2 2

3 9 36
x + 3 = 0 x4 = 3 x 2 3x + 9 = 0 x5,6 =
2

3 + 3 3i 3 3 3i
x5 = x6 =
2 2

PAZI: 27 = 27 1 = 9 3 i = 3 3i

Primer 3.: Reimo jednainu:

5x3 + 2 = 0

Reenje: Sad se ne moe upotrebiti formula, pa idemo na smenu:

B
x= y n , kako je A=5, B=2, n = 3
A
2
smena je x = y 3
5

3
2
5 y 3 + 2 = 0
5
2
5 y3 + 2 = 0
5 ( y + 1)( y 2 y 1) = 0
y 2+ 2 = 0
3
y +1 = 0
2 ( y 3 + 1) = 0 y 3 + 1 = 0 (zbir kubova) y1 = 1
www.matematiranje.com

7
320
 y2 y 1 = 0
1 1 4
y2,3 =
2
1 i 3
y2,3 =
2
1+ i 3
y2 =
2
1 i 3
y3 =
2

Vratimo se u smenu:

2
x = y3
5
2 2
x1 = 1 3 = 3
5 5
1+ i 3 3 2 1 i 3 3 2
x2 = i x3 =
2 5 2 5

Primer 4 Reiti jednainu

11x 4 17 = 0

Reenje: I ovde ne moemo lako datu jednainu rastaviti na inioce; zato upotrebljavamo
B
smenu: x = y n
A

17
Kako je n = 4 , B = 17 , A = 11 x = y 4
11

4
17
11 y 4 17 = 0
11
17
11 y 4 17 = 0
11
17 y 17 = 0 17( y 4 1) = 0 y 4 1 = 0 ( y 2 ) 2 1 = 0
4

( y 2 1)( y 2 + 1) = 0
( y 1)( y + 1)( y 2 + 1) = 0

8
321
 y 1 = 0 ili y +1 = 0 ili y2 +1 = 0
y1 = 1 y 2 = 1 y 2 = 1
y 3, 4 = 1 = i
y3 = + i
y4 = i

17
Vratimo se u smenu x = y 4
11

17 4 17 17 17
x1 = 1 4 = ; x2 = 14 = 4
11 11 11 11
17 17
x3 = i 4 ; x 4 = i 4
11 11

Trinomne jednaine

To su jednaine oblika

ax 2 n + bx n + c = 0

gde su a, b i c realni brojevi (razliite od nule).

Reava se smenom x n = t x 2 n = t 2 . Reavamo kvadratnu po t , pa se vratimo u smenu.

Primer 1: Rei jednainu

x6 + 7 x3 8 = 0
Reenje: ( x3 )2 + 7 x3 8 = 0 cmena x 3 = t
t 2 + 7t 8 = 0
79
t1, 2 =
2
t1 = 1
t 2 = 8

Vratimo se u smenu:
x3 = 1
Ili x3 = 8
x 1 = 0
3
x3 + 8 = 0
( x 1)( x + x + 1) = 0
2
x 3 + 23 = 0
x 1 = 0 ili x2 + x +1 = 0 ( x + 2)( x 2 2 x + 4)www.matematiranje.com
=0

9
322
 1 i 3
x1 = 1 x2,3 = x+2=0 ili x2 2x + 4
2 x 4 = 2
2 12
x5,6 =
2
2 2 3i
x5,6 =
2
x5,6 = 1 3i

Primer 2: Reiti jednainu:

x8 17 x 4 + 16 = 0

( x 4 ) 2 17 x 4 + 16 = 0
Reenje: smena: x 4 = t
t 17t + 16 = 0
2

17 15
t1, 2 =
2
t1 = 16
t2 = 1

Vratimo se u smenu:

x 4 = 16 ili x4 = 1
x 4 16 = 0 x4 1 = 0
x 4 24 = 0 ( x 2 1)( x 2 + 1) = 0
( x 2 2 2 )( x 2 + 2 2 ) = 0 ( x 1)( x + 1)( x 2 + 1) = 0
( x 2)( x + 2)( x 2 + 4) = 0 x 1 = 0 ili x + 1 = 0 ili x 2 + 1 = 0

x 2 = 0 ili x + 2 = 0 ili x2 + 4 = 0 x5 = 1 ,x6 = 1 ,x 2 = 1

x1 = 2 x2 = 2 x 2 = 4 x7 ,8 = 1
x3, 4 = 4 x7 = +i
x3 = +2i x8 = i
x4 = 2i
Dakle reenja su:

{2,2,2i,2i,1,1,+i,i}

www.matematiranje.com

10
323
Simetrine (reciprone) jednaine

To su jednaina oblika:

ax n + bx n 1 + cx n 2 + ... + cx 2 + bx + a = 0

Gde su a, b, c... realni brojevi. Naziv simetrine potie jer su koificijenti uz x n k i x k

(k = 0,1,2...n) jednaki.

Drugo ime reciprone su dobile zbog osobina: Ako je x = jedno reenje, onda je i
1
x = takodje reenje date jednaine i vai osobina: Ako je najvei stepen n neparan

broj, tada je x1 = 1 jedno reenje simetrine jednaine!!!

Postupak reavanja

- Ako je jednaina neparnog sistema podelimo je sa ( x + 1) i dobijemo jednainu

parnog sistema
- Celu jednainu podelimo sasrednjim lanom i grupiemo odgovarajue
lanove.

1
- Uzimamo smenu x + = t , odavde je ako kvadriramo:
x

2
1
x+ =t
2

x
1 1
x2 + 2 x + 2 = t 2
x x
1
x2 + 2 + 2 = t 2
x
1
x 2 + 2 = t 2 2 ZAPAMTI
x

11
324
 3
1
x+ =t
3

x
1 1 1
x3 + 2 x 2 + 3x + 2 + 3 = t 3
ili x x x
1 1
x 3 + 3x + 3 + 3 = t 3
x x
1 1
x 3 + 3 x + + 3 = t 3
x x
1
x3 + 3
= t 3 3t ZAPAMTI
x

itd

Primer1: Reiti jednainu:

2 x 4 + 3x 3 16 x 2 + 3x + 2 = 0

Reenje: Celu jednainu delimo sa x 2 jer je on srednji lan. Dakle

2 x 4 3x 3 16 x 2 3 x 2
+ 2 + 2 + 2 =0
x2 x x2 x x
1 1
2 x 2 + 3x 16 + 3 + 2 2 = 0 grupiemo lanove!!!
x x

1 1 1
2 x 2 + + 3 x + 16 = 0 smena: x + = t
x x x
2(t 2) + 3t 16 = 0
2

2t 2 4 + 3t 16 = 0
2t 2 + 3t 20 = 0
3 9 + 160 3 13
t1, 2 = =
4 4
5
t1 = 4 , t 2 =
2

www.matematiranje.com

12
325
Vratimo se u smenu:

1 1 5
x+ = 4 x+ =
x x 2
x 2 + 1 = 4 x 2 x 2 + 2 = 5x
x 2 + 4x + 1 = 0 2 x 2 5x + 2 = 0
4 16 4 i 5 25 16
x1, 2 = x 3, 4 =
2 4
x1 = 2 + 3 x3 = 2
x 2 = 2 3 1
x4 =
2

1 1
Dakle, reenja su 2 i i 2 + 3 i 2 3 i reciprona su!!! Za 2 i je to
2 2
oigledno, a ta je sa 2 + 3 i 2 3 ?

2 + 3 2 + 3 2 3 (2) 2 3 1
= = =
1 1 2 3 2 3 2 3

Sad vidimo (posle racionalizacije) da su i ona takodje reciprona.

Primer 2: Reiti jednainu:

12 x 5 + 16 x 4 37 x 3 37 x 2 + 16 x + 12 = 0

Reenje:

Ovo je jednaina petog stepena, pa je jedno reenje x = 1 , pa emo celu

jednainu podeliti sa ( x + 1)

(12 x 5 + 16 x 4 37 x 3 37 x 2 + 16 x + 12) : ( x + 1) = 12 x 4 + 4 x 3 41x 2 + 4 x + 12

Pogledaj deljenje polinoma!!!

Dalje radimo:

12 x 4 + 4 x 3 41x 2 + 4 x + 12 = 0 / : x 2
1 1
12 x 2 + 4 x 41 + 4 + 12 2 = 0
x x

www.matematiranje.com

13
326
 1 1
12 x 2 + 2 + 4 x + 41 = 0
x x
1 1
Smena x + = t x 2 + 2 = t 2 2
x x
12(t 2) + 4t 41 = 0
2

12t 2 24 + 4t 41 = 0
12t 2 + 4t 65 = 0
4 56
t1, 2 =
24
13
t1 =
6
5
t2 =
2

Vratimo se u smenu:

1 13 1 5
x+ = i x+ =
x 6 x 2
6 x 2 13x + 6 = 0 2 x + 5x + 2 = 0
2

13 5 53
x1, 2 = x3, 4 =
12 4
18 3 1
x1 = = x3 =
12 2 2
8 2 x4 = 2
x2 = =
12 3

3 2 1
Dakle: , , ,2,1 su reenja
2 3 2

Veoma sline simetrinim su KOSOSIMETRINE jednaine, one su oblika

ax n + bx n 1 + cx n 2 + ... cx 2 bx a = 0 tj. koeficijenti uz x k i x n k su suprotni
koeficijenti

Ako je kososimetrina jednaina neparnog sistema, jedno reenje je uvek x1 = 1

Postupak reavanja je slian!!!

www.matematiranje.com

14
327
Primer 3:

x 5 7 x 4 + 16 x 3 16 x 2 + 7 x 1 = 0 kososimetrina

Poto je njeno reenje x1 = 1 , celu jednainu delimo sa ( x 1)

( x 5 7 x 4 + 16 x 3 16 x 2 + 7 x 1) : ( x 1) = x 4 6 x 3 + 10 x 2 6 x + 1

Dobijena jednaina:

x 4 6 x 3 + 10 x 2 6 x + 1 = 0 je simetrina / : x 2
x 4 6 x 3 + 10 x 2 6 x + 1 = 0
1 1
x 2 6 x + 10 6 + 2 = 0
x x
itd

Dobijena reenja su x1 = 1, x2 = 1, x3 = 2 + 3 , x4 = 2 3 i x5 = 1

www.matematiranje.com

15
328
 SISTEMI KVADRATNIH JEDNAINA SA DVE
NEPOZNATE

Razlikovaemo nekoliko tipa sistema:

1) Sistem od jedne kvadratne i jedne linearne jednaine sa dve nepoznate

Postupak: Iz linearne jednaine izrazimo x ili y (ta nam je lake). To zamenimo u

kvadratnu jednainu i nju posle sredjivanja reimo. Ako ima reenja, njih vraamo u
''ono'' to smo izrazili.

Primer 1) Rei sistem:

2 x 2 + 2 y 2 + 3x 2 = 0
x 2 y = 2
________________

2 x 2 + 2 y 2 + 3x 2 = 0
x 2 y = 2 odavde izrazimo x (lake) x zamenimo u gornju jednainu
________________

x = 2y 2
2(2 y 2) 2 + 2 y 2 + 6 y 6 2 = 0
2(4 y 2 8 y + 4) + 2 y 2 + 6 y 6 2 = 0
8 y 2 16 y + 8 + 2 y 2 + 6 y 8 = 0
10 y 2 10 y = 0/ :10
y2 y = 0
y ( y 1) = 0
y1 = 0 y 1 = 0
x1 = 2 0 2 = 2
y2 = 1
x2 = 2 1 2 = 0

Reenj su: ( x1 , y1 ) = (2,0) i ( x2 , y2 ) = (0,1)

Primer 2) Reiti sistem:

3 x 2 + 2 xy + 2 y 2 + 3 x 4 y = 0
2x y + 5 = 0
________________

www.matematiranje.com

1
329
 3 x 2 + 2 xy + 2 y 2 + 3 x 4 y = 0
2x y + 5 = 0
________________

y = 2x + 5
3 x 2 + 2 x(2 x + 5) + 2(2 x + 5) 2 + 3 x 4(2 x + 5) = 0
3 x 2 + 4 x 2 + 10 x + 2(4 x 2 + 20 x + 25) + 3 x 8 x 20 = 0
7 x 2 + 10 x + 8 x 2 + 40 x + 50 + 3 x 8 x 20 = 0
15 x 2 + 45 x + 30 = 0/ :15
x 2 + 3x + 2 = 0
a =1
b=3 b b 2 4ac 3 1
x1, 2 = =
c=2 2a 2
x1 = 1
x 2 = 2

Zamenom x1 i x2 u y = 2 x + 5 dobijamo:

y1 = 2(1) + 5 = 2 + 5 = 3
y2 = 2(2) + 5 = 4 + 5 = 1

Dakle reenja su: (1,3), (2,1)

2)Sistem od dve kvadratne jednaine, koje sadre samo ax 2 i ay 2 i slobodne lanove

Ovaj sistem je oblika: a1 x 2 + b1 y 2 = c1

a2 x 2 + b2 y 2 = c2
Najlake ga reiti metodom suprotnih koeficijenata.

Primer 1) Reiti sistem: 5 x 2 6 y 2 = 11

7 x 2 + 3 y 2 = 714
______________________

5 x 6 y = 11
2 2

7 x 2 + 3 y 2 = 714 Drugu jednainu mnoimo sa 2

______________________

5 x 2 6 y 2 = 111

+
14 x + 6 y = 1428
2 2

_________________________

19 x = 1539
2

www.matematiranje.com

2
330
 x 2 = 81 x = 9
x = 81 x1 = 9
x2 = 9
7 x + 3 y = 714
2 2

7 81 + 3 y 2 = 714
567 + 3 y 2 = 714
3 y 2 = 714 567
3 y 2 = 147
y 2 = 49
y = 49
y1 = +7
y2 = 7

Pazi sad pravimo kombinacije:

(9,7), (9,-7), (-9,7), (-9,-7)

Dakle, ima 4 reenja!!!

Pre nego se upoznamo sa novim tipom sistema, nauimo ta su to HOMOGENE

jednaine

Njen opti oblik je:

Ax 2 + Bxy + Cy 2 = 0

x
Nju moemo reiti najlake smenom x = yz tj. z =
y

Ax 2 + Bxy + Cy 2 = 0
x2 xy y2
y2 A 2 + B 2 + C 2 = 0
y y y
x 2 x
y A + B + C = 0
2
y y

y 2 ( Az 2 + Bz + C ) = 0
y=0 Az 2 + Bz + C = 0 nama ovo treba!!!

www.matematiranje.com

3
331
 B B 2 4 AC
z1,2 =
2A
z1 = ...
z2 = ...
Vratimo se na stare nepoznate.

x = z1 y i x = z2 y

3) Sistem od dve kvadratne jednaine od kojih je jedna homogena

Ax 2 + Bxy + Cy 2 = 0
Taj system je oblika: 2
ax + bxy + cy 2 + dx + ry + f = 0

Iz prve jednaine (homogene) dodjemo do dve linearne jednaine, pa svaku od njih

ukombinujemo sa drugom jednainom sistema tako da dobijemo dva nova sistema
jednaina.

Primer 1: Reiti sistem jednaina:

x 2 3xy + 2 y 2 = 0 homogena, prvo nju reimo

x 2 3x y + 3 = 0
_________________________

x 2 3xy + 2 y 2 = 0
x2 x x
y 2 2 3 + 2 = 0 = z smena x = zy
1y442y44 3
y
samo ovo nas zanima

z 3z + 2 = 0
2

3 1
z1,2 =
2
z1 = 2
z2 = 1

Vratimo se u smenu:

Za z1 = 2 x = 2 y

Za z2 = 1 x = y

4
332
Sad ovo zamenimo u drugu jednainu x 2 3x y + 3 = 0
_________________________

x 2 3x y + 3 = 0 x 2 3x y + 3 = 0
(2 y ) 2 3 2 y y + 3 = 0 x 2 3x x + 3 = 0
4 y2 6 y y + 3 = 0 4 y2 4x + 3 = 0
4 y2 7 y + 3 = 0 42
x1, 2 =
7 1 2
y1, 2 = x1 = 3
8
y1 = 1 x2 = 1
6 3
y2 = = y1 = 3, y2 =1
8 4

3 3
x1 = 2 1 = 2, x2 = 2 =
4 2

3 3
Dakle , reenja su: (2,1), , ,(3,3), (1,1)
2 4

Primer 2: Reiti sistem:

x 2 + xy 6 y 2 = 0
x 2 2 xy + 2 y 2 = 18
___________________________

x 2 + xy 6 y 2 = 0
x2 x
y2 2 + 6 = 0
y y
x
z 2 + z 6 = 0 Smena =z
y
1 5
z1, 2 =
2
z1 = 2
z 2 = 3
Dalje je : x = yz x = 2 y ili x = 3 y
Sad pravimo nova dva sistema.

x = 2y x = 3 y
x 2 2 xy + 2 y 2 = 18 x 2 2 xy + 2 y 2 = 18
___________________________ ___________________________

5
333
(2 y ) 2 2 2 y y + 2 y 2 = 18
(3 y ) 2 2 (3 y ) y + 2 y 2 = 18
4 y 4 y + 2 y = 18
2 2 2

9 y 2 + 6 y 2 + 2 y 2 = 18
y =9
2

17 y 2 = 18
y = 3

y1 = +3 y2 = 3 18
y2 =
x1 = 2 3 x2 = 2 (3) = 6 17
(6,3) (-6,-3) 18
y=
17
18
y1 = +
17
18
y2 =
17

18 18
x1 = 3 x2 = 3
17 17
18 18 18 18
3 i 3
17
,
17 17 , 17

Dakle opet ima etri reenja!!!

4) Sistemi koji se svode na homogene jednaine

Opti oblik ovog sistema je:

a1 x 2 + b2 xy + c1 y 2 = d1
a2 x 2 + b2 xy + c2 y 2 = d 2
_______________________________

Ideja je da se metodom suprotnih koeficijenata unite d1 i d 2 I da se dobije homogena

jednaina. Nju reimo i formiramo dva nova sistema. Nita bez primera:

Primer 1: Rei sistem:

2 x 2 3xy + 2 y 2 = 4
Prvu jednainu pomnoimo sa 7, a drugu sa -4
x 2 + xy + y 2 = 7
______________________

www.matematiranje.com

6
334
 14 x 2 21xy + 14 y 2 = 28
+
4 x 2 4 xy 4 y 2 = 28
______________________________ _____

10 x 2 25 xy + 10 y 2 = 0 / : 5
2 x 2 5 xy + 2 y 2 = 0 Dobili smo homogenu jednainu!!!

x2 x x
2 2
5 + 2 = 0 =z
y y y
2 z 5z + 2 = 0
2

53
z1, 2 =
4 Vratimo se u smenu
z1 = 2
1
z2 =
2

x x 1
=2 ili =
y y 2

x = 2 y ili y = 2x

Sada izaberimo jednu od poetne dve jednaine (onu sa manje brojke) i formiramo dva
nova sistema:

x = 2y y = 2x
x + xy + y = 7
2 2
x 2 + xy + y 2 = 7
______________________ ______________________

(2 y ) + 2 y y + y = 7
2 2
x 2 + x 2 x + ( 2 x) 2 = 7
4 y2 + 2 y2 + y2 = 7 x2 + 2x2 + 4x2 = 7
7 y2 = 7 7 x2 = 7
y2 = 1 x2 = 1
y = 1 x = 1
y1 = 1 x1 = 1
y2 = 1 x 2 = 1

Onda je: Onda je:

x1 = 2 y1 = 2 x1 = 2 x1 = 2
x2 = 2 (1) = 2 x2 = 2 (1) = 2

7
335
Odavde su dakle reenja: Odavde su reenja
(2,1) i (-2,-1) (1,2), (-1,-2)

Konano reenja su:

(2,1), (-2,-1), (1,2), (-1,-2)

5) Reavanje sloenijih sluajeva:

Kod sistema koji ne pripadaju nijednim od prouenih tipova, traimo nain da

eliminiemo jednu nepoznatu, sredjujemo jednaine da uvedemo smenu, pravimo da
jedna jednaina bude proizvod jednak nuli

Ovde nemamo neki dobar savet, iskustvo je odluujue, dakle to vie zadataka
uradite, to ete vie trika nauiti!!!
Bilo kako bilo, evo par primera:

1) Reiti sistem jednaina:

x + xy + y = 19
x 2 y + xy 2 = 84 izviimo odavde xy
____________________

x + y + xy = 19
xy ( x + y ) = 84 Sad uvodimo smene x+y= a i xy=b
____________________

a + b = 19
a b = 84
____________

b = 19 a
a (19 a) = 84
19a a 2 84 = 0
a 2 19a + 84 = 0
19 5
a1, 2 =
2
a1 = 12 b1 = 7
a2 = 7 b2 = 12
www.matematiranje.com

8
336
Vratimo se u smene:

x + y = 12 xy = 7
y = 12 x
x(12 x) = 7
12 x x 2 7 = 0
x+ y =7 xy = 12
x 2 12 x + 7 = 0
y =7x
x(7 x) = 12
12 116 12 2 29
x1, 2 = = 7 x x 2 12 = 0
2 2

x1, 2 =
(
2 6 2 29 ) x 2 7 x + 12 = 0
7 1
2 x1, 2 =
2
x1 = 6 + 2 29
x2 = 6 2 29 x1 = 4
____________________
x2 = 3
y1 = 12 6 29 = 6 29 y1 = 3 y2 = 4
Odavde su reenja:
y2 = 12 6 + 29 = 6 + 29 (4,3), (3,4)

(6 + )(
29 ,6 29 , 6 29 ,6 + 29 )
2) Reiti sistem:

x 4 + y 2 = 17 Odavde moemo da drugu jednainu pomnoimo sa (-1) I da

2
x 2 + y 2 = 5 eliminiemo y
_______________

x 4 + y 2 = 17
x 2 y 2 = 5
_________________

x 4 x 2 = 12
x 4 x 2 12 = 0 ovo je bikvadratna jednaina

Smena: x 2 = t

t 2 t 12 = 0
1 7
t1, 2 =
2
t1 = 4
t 2 = 3

9
337
Vratimo se u smenu:

x2 = t x 2 = 3
x2 = 4 x = 3 = 3i
x1 = 2 x3 = + 3i, x4 = 3i
x2 = 2

Vratimo se u x2 + y2 = 5
4 + y2 = 5
y2 = 1
y1 = 1
y = 1
2
__________

x2 + y 2 = 5
3 + y 2 = 5
y 2 = 8 y = 2 2
y1 = 2 2
y2 = 2 2

Reenja su:

(2,1), (2,-1), (-2,1), (-2,1), ( ) (

3i, 2 2 , ) ( ) (
3i, 2 2 , 3i, 2 2 , 3i, 2 2 , )
Dakle ima ih 8.

www.matematiranje.com

10
338
 KVADRATNA NEJEDNAINA
ZNAK KVADRATNOG TRINOMA

Kvadratne nejednaine su oblika:

ax 2 + bx + c > 0
ax 2 + bx + c 0
ax 2 + bx + c < 0
ax 2 + bx + c 0

gde je x-realna promenljiva (nepoznata) i a,b,c su realni brojevi, a 0.

U delu kvadratna funkcija smo analizirali kako moe izgledati grafik kvadratne funkcije u
zavisnosti od znaka a i D. Podsetimo se:

1) a > 0, D > 0
2) a > 0, D = 0 y 0 uvek
3) a > 0, D < 0 y > 0 uvek

4) a < 0, D > 0
5) a < 0, D = 0 y 0 uvek
6) a < 0, D < 0 y < 0 uvek

Naravno y = ax 2 + bx + c

Primer 1) Odrediti znak trinoma:

a) 3x 2 11x 4
b) 5x 2 x + 4
v) 9 x 2 + 12 x + 4
g) x2 6x 9

Reenja

a) Najpre reimo odgovarajuu kvadratnu jednakost: 3x2 11x 4 =0

1
339
 b D 11 13
x1, 2 = =
a=3 D = b 4ac
2
2a 6
b = 11 D = 121 + 48 x1 = 4
c = 4 D = 169 2 1
x2 = =
6 3

Poto je a = 3 > 0 i D = 169 > 0 (prva situacija):

1
3x 2 11x 4 > 0 za x , (4, )
3
1
3x 2 11x 4 < 0 za x ,4
3

b) 5 x 2 x + 4 = 0 PAZI: nema mnoenja i deljenja nekim brojem!!!

1 9
x1, 2 =
a = 5 10
D = 1 + 80
b = 1 x1 = 1
D = 81
c=4 8 4
x2 = =
10 5

Poto je a < 0, D > 0 (situacija 4)

4
5 x 2 x + 4 > 0 za x 1,
5
4
5 x 2 x + 4 < 0 za x ( ,1) ,
5

v) 9 x 2 + 12 x + 4 = 0

12 0
x1, 2 =
a=9 18
D = 144 144 12 2
b = 12 x1 = =
D=0 18 3
c=4
2
x2 =
3

Poto je a > 0 i D = 0 9 x 2 + 12 x + 4 0 uvek a ovo vidimo i iz (3x + 2) 2 0

2
340
g) x 2 6 x 9

60
x1, 2 =
a = 1 2
D = 36 36
b = 6 x1 = 3
D=0
c = 9 x 2 = 3

Poto je a < 0 i D = 0 x 2 6 x 9 0 uvek, tj za x R

Ovo vidimo i iz transformacije:

x 2 6 x 9 ( x 2 6 x 9) = ( x + 3) 2 0

Primer 2: Rei nejednainu:

( x 2 4 x 5) ( x 2 + 2 x 3) < 0

Reenje: Ovo je sloeniji oblik nejednaina, gde moemo upotrebiti i ve poznat ablon:

A B < 0 ( A > 0, B < 0) ( A < 0, B > 0)

Naa preporuka je da ovakve zadatke reavate pomou tablice!!!

Najpre emo obe kvadratne jednaine rastaviti na inioce:

ax 2 + bx + c = a( x x1 )( x x2 )

x2 4x 5 = 0 x1 = 1, pa je x 2 4 x 5 = ( x + 1)( x 5)
x2 = 5

x2 + 2x 3 = 0 x1 = 1 pa je x 2 + 2 x 3 = ( x 1)( x + 3)
x 2 = 3

Sada posmatramo nejednainu:

( x + 1)( x 5)( x 1)( x + 3) < 0

Pravimo tablicu:

3
341
 -
x+1
x-5
x-1
x+3
(x+1)( x-5)
(x-1)(x+3)

Dakle, svaki od izraza ide u tablicu, a u zadnjoj vrsti je ono to nam treba, tj. ceo
izraz.
Brojevnu pravu (gornja linija od - do emo podeliti na 5 intervala)
Iznad ovih vertikalnih linija emo upisati brojeve.(koje?)
To brojevi su reenja kvadratnih jednaina, dakle -1,5,1 i -3 samo ih poredjamo od od
najmanjeg do najveeg:-3,-1,1,5
-3 -1 1 5
-
x+1 -
x-5 -
x-1 -
x+3 -
(x+1)( x-5)(
x-1)(x+3)

Dakle biramo bilo koju broj iz svakog od 5 intervala i zamenjujemo u izraze x+1, x-5,
x-1 i x+3; ne zanima nas koji broj ispadne ve samo njegov znak + ili koji upisujemo u
tablicu.Recimo, u intervalu (-,-3) izaberemo broj -10, pa ga menjamo redom:

x+1=-10-5=-9 uzmemo (upisan u tablicu)

x-5=-10-5= -15 upiemo u tablicu
x-1=-10-11=-11 + upiemo u tablicu
x+3=-10+3=-7 - upiemo u tablicu

Izmedju -3 i -1 izaberemo -2, itd... Dobili smo:

-3 -1 1 5
-
x+1 - - + + +
x-5 - - - - +
x-1 - - - + +
x+3 - + + + +
(x+1)( x-5)( + - + - +
x-1)(x+3)

Onda sklopimo:

4
342
 4 minusa daju +
3 minusa i plus daju
2 minusa i 2 plusa daju +
3 plusa i 1 minus daju
4 plisa daju +

na ovaj nain mi smo reili dve nejednaine:

( x 2 4 x 5)( x 2 + 2 x 3) < 0
( x 2 4 x 5)( x 2 + 2 x 3) > 0

Poto je na zadatak da reimo prvu, ( x 2 4 x 5)( x 2 + 2 x 3) < 0 , biramo u konanom

reenju gde su minusi:

x (3,1) (1,5)

Primer 3: Reiti nejednainu:

x 2 3x + 4
>0
1 x2

Reenje:
x 2 3x + 4 = 0
a =1 D = b 2 4ac
b = 3 D = 9 16
c=4 D = 7

PAZI: poto je a > 0 i D < 0 onda je x 2 3x + 4 > 0 za x !!!

Dakle, mora biti 1 x2 > 0

Posmatrajmo kvadratnu jednainu:

a = 1 02
1 x2 = 0 D = 0 2 4 (1) 1 x1, 2 =
2
b=0 D=4
x1 = 1
c =1
x2 = 1

Zakljuujemo x (1,1)

5
343
 x2 + 2x 5
Primer 4: Za koje realne vrednosti x razlomak manji od -1?
2x2 x 1

x2 + 2x 5
< 1 PAZI: Moramo prebaciti -1 na levu stranu i to srediti
2x2 x 1

x 2 + 2x 5
+1 < 0
2x 2 x 1
x 2 + 2x 5 + 2x 2 x 1
<0
2x 2 x 1
x2 + x 6
<0
2x 2 x 1
Sad tek idemo ''klasino''

x 2 + x 6 = 0 x1 = 2 x 2 + x 6 = ( x 2)( x + 3)
x 2 = 3
1
2 x 2 x 1 = 0 x1 = 1 2 x 2 x 1 = ( x 1) x +
2
1
x2 =
2

( x 2)( x + 3)
Sada reavamo: <0
1
2( x 1) x +
2
1
- -3 1 2
2

x-2 - - - - +
x+3 - + + + +
x-1 - - - + +
1 - - + + +
x+
2
( x 2)( x + 3) + - + - +
<0
1
2( x 1) x +
2

1
Reenje: x 3, (1,2)
2

6
344
Primer 5: Data je funkcija y = (r 2 1) x 2 + 2(r 1) x + 2 . Odrediti realan parameter r tako
da funkcija bude pozitivna za svako realno x

y = (r 2 1) x 2 + 2(r 1) x + 2

(r 2 1) x 2 + 2(r 1) x + 2 > 0

Da bi funkcija bila pozitivna mora da je:

a>0 i D<0

a = r 2 1 D = b 2 4ac
b = 2(r 1) D = [2(r 1)] 4(r 2 1) 2
2

c=2 D = 4(r 1) 2 8(r 2 1)

D = 4(r 2 2r + 1) 8r 2 + 8
D = 4r 2 8r + 4 8r 2 + 8
D = 4r 2 8r + 12

4r 2 8r + 12 < 0 / : (4) a>0

r 2 + 2r 3 > 0 r 2 1 > 0
24 r 2 1 = 0
r1, 2 =
2 r1 = 1
r1 = 1 r2 = 1
r2 = 3

r (,3) (1, ) r (,1) (1, )

Upakujmo sad ova dva reenja:

r (,3) (1, ) Konano reenje

7
345
Primer 6: Odrediti sve realne vrednosti parametra r za koje je funkcija
y = rx 2 + 2(r + 2) x + 2r + 4 negativna za svako realno x.

rx 2 + 2(r + 2) x + 2r + 4 < 0

da bi funkcija bila negativna mora da vai: a<0 i D<0

a=r D = b 2 4ac
b = 2( r + 2)
D = [2(r + 2)] 4 r (2r + 4)
2

c = 2r + 4
D = 4(r + 2) 2 4r (2r + 4)
D = 4(r 2 + 4r + 4) 8r 2 16r
D = 4r 2 + 16r + 16 8r 16r
D = 4r 2 + 16

4r 2 + 16 < 0 / : (4)
r2 4 > 0 a<0
r 1= 2 r<0
r 2 = 2

r (,2) (2, )

Upakujmo reenja:

r (,2) konano reenje

Primer 7: Odrediti k tako da je za svako x ispunjava nejednakost

x 2 + kx + 1
<2
x2 + x +1

x 2 + kx + 1 x 2 + kx + 1
< 2 2 < <2
x2 + x +1 x2 + x +1

Dakle, ovaj zadatak zahteva reavanje dve nejednaine:

8
346
1) Reimo
x 2 + kx + 1
2<
x2 + x +1
x 2 + kx + 1
+2>0
x2 + x +1
x 2 + kx + 1 + 2 x 2 + 2 x + 2
>0
x2 + x +1
3x 2 + x(k + 2) + 3
>0
x2 + x +1

x2 + x +1 = 0
a =1 D = b 2 4ac
b =1 D = 1 4
c =1 D = 3

Kako je a > 0 i D < 0 x 2 + x + 1 > 0 za x pa ne utie na razmatranje!!!

3x 2 + x(k + 2) + 3 = 0 , da bi 3x 2 + x(k + 2) + 3 > 0 mora biti a > 0, D < 0

a=3 D = (k + 2) 2 4 3 3
b=k +2 D = k 2 + 4k + 4 36
c=3 D = k 2 + 4k 32

k 2 + 4k 32 < 0
k 2 + 4k 32 = 0
k1 = 4
k 2 = 8

k (8,4)

2) Reavamo:

x 2 + kx + 1 x 2 + kx + 1
< 2 2<0
x2 + x +1 x2 + x + 1
x 2 + kx + 1 2 x 2 2 x 2
<0
x2 + x +1
x 2 + ( k 2) x 1
<0
x2 + x +1

9
347
Kako je x 2 + x + 1 > 0 , to mora biti:

x 2 + (k 2) x 1 > 0 /(1)
x 2 ( k 2) x + 1

D < 0 D = [ (k 2)]2 4
D = k 2 4k + 4 4
D = k 2 4k < 0

k 2 4k = 0 k1 = 0, k 2 = 4

k (0,4)

Upakujemo oba reenja:

Dakle, konano reenje je: k (0,4)

10
348
www.matematiranje.com

IRACIONALNE JEDNAINE

Pod iracionalnom jednainom podrazumevaju se jednaine kod kojih se nepoznata nalazi

pod korenom.
U optem sluaju ove jednaine se ne mogu reiti. Mi emo prouiti neke prostije
sluajeve.

Vano: Jednaina a ( x) = b( x) je ekvivalentna sistemu a ( x) = b 2 ( x) b( x) 0

Primer 1: Reiti jednainu:

x + 7 = x +1
x + 7 = ( x + 1) 2 x +1 0 x + 7 0 ovo zbog korena
x + 7 = x2 + 2x +1 x 1 x 7
x2 + 2x +1 x 7 = 0
x2 + x 6 = 0

1 5
x1, 2 =
a =1 2
b =1 x1 = 2
c = 6 x 2 = 3

Moramo proveriti da li su reenja dobra tj. da li zadovoljavaju x 1 i x 7

x1 = 2 je dobro
x2 = 3 nije jer x2 = 3 1 nije tano. Dakle, jedino reenje je x=2

Primer 2: Reiti jednainu: 1 + x 2 9 = x

1 + x 2 9 = x Ovde najpre ostavimo koren na jednu stranu, a sve bez korena

prebacimo na drugu stranu
x2 9 = x 1
Sada postavljamo ekvivalenciju:

1
349
www.matematiranje.com

x 2 9 = ( x 1) 2 x 1 0 x2 9 0
x2 9 = x2 2x +1 x 1 x1 = 3
2x = 1+ 9 x2 = 3
2 x = 10
x=5

x ( ,3] [3, )

Obavezno proverimo dal reenje zadovoljava uslove: x 1 i x ( ,3] [3, )

Poto zadovoljava x=5 je reenje

Primer 3: Reiti jednainu: 12 x x 2 8 = 3

12 x x 2 8 = 3 /() 2 12 x x 2 8 0 x 2 8 0
1.uslov 2.uslov

12 x x 2 8 = 9
x x 2 8 = 9 12
3 3
x x 2 8 = 3 x 2 8 = 0 x>0
x x 3.uslov

x x 2 8 = 3 /() 2
x 2 ( x 2 8) = 9
x 4 8 x 2 9 = 0 ovo je bikvadratna jednaina
x 4 8 x 2 9 = 0 smena x 2 = t
t 2 8t 9 = 0
8 10
t1, 2 =
2
t1 = 9
t 2 = 1
x 2 = 9 x 2 = 1
x 3, 4 = i
x1 = 3, x2 = 3

Kad je ovako zamrena situacija sa uslovima, kao sada, a dobili smo reenja x1 = 3 i
x2 = 3 , zamenite reenja u poetnu jednainu, da vidite da li su dobra!

2
350
www.matematiranje.com

12 x x 2 8 = 3

12 3 32 8 = 3
12 3 1 = 3
9 =3
3=3

Dakle x=3 jeste reenje

x 3
12 x x 2 8 = 3
12 3 9 8 = 3
12 + 3 = 3
15 = 3
Natano, dakle x=-3 nije reenje

Dakle x=3 je jedino reenja!!!

Drugi tip zadataka koji emo prouiti je oblika: a ( x ) b( x ) = c ( x )

Vano:

Ovde moramo najpre odrediti zajedniku oblast definisanosti funkcija a (x) i b(x)
odnosno a( x) 0 i b( x) 0 , a kad dodjemo do oblika P( x) = Q( x) primenjujemo kao
malopre ekvivalenciju da P ( x) = Q( x) 2 Q( x) 0 . Opet vam savetujemo da ako se ne
snalazite sa uslovima, dobijena reenja proverite u poetnu jednainu.

Primer koliko su vani uslovi:

Rei jednainu:
x + x =1

Ovde mora biti x 0 i x 0 , odnosno x 0 i x 0 jedino moe biti x=0, a to

oigledno nije reenje!!!

Primer 1: Rei jednainu: 2x + 8 + x + 5 = 7

Pre nego ponemo sa reavanjem:

2x + 8 0 i x+5 0
x 4 i x 5 x [ 4, )

3
351
www.matematiranje.com

2 x + 8 + x + 5 = 7 /() 2
2 2
2x + 8 + 2 2x + 8 x + 5 + x + 5 = 72
2 x + 8 + 2 (2 x + 8)( x + 5) + x + 5 = 49
2 (2 x + 8)( x + 5) = 49 2 x 8 x 5
2 (2 x + 8)( x + 5) = 36 3 x /() 2 Pazi uslov 36 3x 0
4(2 x + 8)( x + 5) = (36 3x) 2
3 36
4(2 x 2 + 10 x + 8 x + 40) = 1296 216 x + 9 x 2 x 12
8 x 2 + 40 x + 32 x + 160 1296 + 216 x 9 x 2 = 0
x 2 + 288 x 1136 = 0
x 2 288 x + 1136 = 0
288 280
x1, 2 =
2
x1 = 284
x2 = 4

Da se podsetimo uslova: x [ 4, ) i x 12 , Dakle, jedino reenje je x=4

Primer 2: Rei jednainu 7 x 1 3 x 18 = 5 uslovi su:

7 x 1x 0 i 3 x 18 0
1
x i x6
7

x [6, ) Uslov

7 x 1 3 x 18 = 5

Lake nam je da jedan koren prebacimo pa onda da kvadriramo!!!

7 x 1 = 5 + 3 x 18 /() 2
7 x 1 = 25 + 10 3 x 18 + 3 x 8
7 x 1 25 3 x + 18 = 10 3 x 18
4 x 8 = 10 3 x 18 / : 2

4
352
www.matematiranje.com

2 x 4 = 5 3x 18 /() 2 uslov 2 x 4 0
(2 x 4) 2 = 25(3x 18) x2
4 x 2 16 x + 16 = 75 x 450
4 x 2 16 x + 16 75 x + 450 = 0
4 x 2 91x + 466 = 0
91 825
x1, 2 =
8
91 5 33
x1, 2 =
8
91 + 5 33
x1 =
8
91 5 33
x2 =
8

Kad se ovako desi moramo nai pribline vrednosti za x1 i x2 da bi videli da li

zadovoljavaju uslove:

x1 14,97
x2 7,78

Poto su uslovi x 6 i x 2
Zakljuujemo da su oba reenja dobra.

Primer 3: Rei jednainu: x + 3 + x + 8 = x + 24

Reenje: Ovde moramo postaviti: 3 uslova:

x+3 0 x+8 0 x + 24 0
, ,
x 3 x 8 x 24

Dakle, kad upakujemo ova 3 uslova x 3

x + 3 + x + 8 = x + 24 /() 2
2 2
x + 3 + 2 x + 3 x + 8 + x + 8 =2 x + 24
x + 3 + 2 ( x + 3)( x + 8) + x + 8 = x + 24
2 ( x + 3)( x + 8) = x + 24 x 3 x 8
2 ( x + 3)( x + 8) = 13 x uslov: 13 x 0
x 13
x 13

5
353
www.matematiranje.com

4( x + 3)( x + 8) = (13 x) 2
4( x 2 + 8 x + 3x + 24) = 169 26 x + x 2
4 x 2 + 32 x + 12 x + 96 169 + 26 x x 2 = 0
3x 2 + 70 x 73 = 0
70 5776 70 76
x1, 2 = =
6 6
x1 = 1
x2 = 24

Da li su reenja dobra?
Uslovi su x 3 i x 13 , dakle x=1 je jedno reenje

Primer 4: Reiti jednainu: 5+3 x + 53 x = 3 x

Reenje: Ovde emo morati da uvedemo smenu:

3
x =t
5 + t + 5 t = t /() 2

Uslovi: 5+t 0 i 5t 0
t 5 t 5
t 5

t [ 5,5]

5 + t + 5 t = t /() 2
( 5+t + 5t )2
= t2
2 2
5 + t + (5 + t ) (5 t ) + 5 t = t 2
5 + t + 2 25 t 2 + 5 t = t 2
2 25 t 2 = t 2 /() 2 uslova: t 2 10 0

6
354
www.matematiranje.com

4(25 t 2 ) = (t 2 10) 2
4(25 t 2 ) = t 4 20t 2 + 100
100 4t 2 = t 4 20t 2 + 100
t 4 16t 2 = 0
t 2 (t 2 16) = 0
t2 = 0 t = 0
t 2 16 = 0 t = +4, t = 4

za t = 4 3 x = 4 x = 64 jeste reenje
za t = 4 3 x 4 x = 64 nije reenje
za t = 0 x = 0 nije reenje

Dakle x = 64 je jedino reenje!!!

7
355
 IRACIONALNE NEJEDNAINE

Kao i jednaine i iracionalne nejednaine se reavaju upotrebom ekvivalencija.

Razlikovaemo dve situacije:

1) P( x) < Q( x) je ekvivalentno sa:

P ( x) > 0 Q ( x) 0 P ( x) < Q 2 ( x)

2) P( x) > Q( x) je ekvivalentno sa::

[P( x) 0 Q( x) < 0] [P( x) > Q 2 ( x) Q( x) 0]

Primer 1: x+6 < x6

Postavljamo ekvivalenciju:

x + 6 > 0 x 6 0 x + 6 < ( x 6) 2
x > 6 x 6 x + 6 < x 2 12 x + 36
0 < x 2 12 x + 36 x 6
0 < x 2 13 x + 30
x 2 13x + 30 = 0
13 169 120 13 7
x1, 2 = =
2 2
x1 = 10
x2 = 3

Kvadratni trinom ima znak broja a ( kod nas a=1) svuda osim izmedju nula(reenja)

Ovde je dakle reenje: x ( ,3) (10, )

Kad reimo sve tri nejednaine upakujemo reenje`:

Konano je:

Presek sva tri reenja je: x (10, )

1
356
 Primer 2: x + 7 > 2x 1

Postavljamo ekvivalenciju:

[x + 7 0 2 x 1 < 0] [x + 7 > (2 x 1) 2
2x 1 0 ]
x 7 2 x < 1 1
x + 7 > 4x2 4x +1 x
2
1 4x2 4x +1 x 7 < 0
x<
2 4x2 5x 6 < 0
o
5 11
o x1, 2 =
8
-7 1
_ x1 = 2
2 6 3
1 x1 = =
x 7 x < 2 1
x 7, 8 4
2

3
x ( ,2)
4

3 1
x 4 ,2 x 2

1
x [ , 2)
2
Konano reenje je:
1 1
x [7, ) [ ,2)
2 2
x [7,2)

2
357
 TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE OTROG UGLA

Trigonometrija je prvobitno predstavlja oblast matematike koje se bavila izraunavanjem

nepoznatih elemenata trougla pomou poznatih. Sam njen naziv potie od dve grke rei
TRIGONOS- to znai trougao i METRON- to znai mera. Kako se definiu
trigonometrijske funkcije?

Posmatrajmo pravougli trougao ABC.

a,b katete
c hipotenuza
a 2 b 2 c 2 Pitagorina teorema

naspramna kateta a
sin
hipotenuza c
nalegla kateta b
cos
hipotenuza c
naspramna kateta a
tg
nalegla kateta b
nalegla kateta b
ctg
naspramna kateta a

PAZI: Sam simbol sin,cos,tg,ctg sam za sebe ne oznaava nikakvu veliinu!!! Uvek
mora da ima i ugao.

Izraunajmo vrednost trigonometrijskih funkcija za uglove od 30o ,45o i 60 o . Najpre

emo posmatrati polovinu jednakostraninog trougla.

Kao to znamo visina jednakostraninog trougla je

a 3
h
2

www.matematiranje.com

1
358
 a
naspramna kateta 2 a 1
sin 30o
hipotenuza a 2a 2
a 3
nalegla kateta 3
cos 30o 2
hipotenuza a 2
a
naspramna kateta 1 1 3 3
tg 30o 2 (racionaliemo)
nalegla kateta a 3 3 3 3 3
2
a 3
nalegla kateta
ctg 30o 2 3
naspramna kateta a
2

Sada emo uraditi (po definiciji) i za ugao od 60o .

a 3
3
sin 60o 2
a 2
a
1
cos 60o 2
a 2
a 3
tg 60o 2 3
a
2
a
3
ctg 60o 2
a 3 3
2

Za vrednost trigonometrijskih funkcija ugla od 45o upotrebiemo polovinu kvadrata.

Kao to znamo dijagonala kvadrata je d a 2

www.matematiranje.com

2
359
 naspramna kateta a 1 1 2 2
sin 45o
hipotenuza a 2 2 2 2 2
nalegla kateta a 2
cos 45o
hipotenuza a 2 2
naspramna kateta a
tg 45o 1
nalegla kateta a
nalegla kateta a
ctg 45o 1
naspramna kateta a

Na ovaj nain smo dobili tablicu:

30 o 45o 60 o
sin 1 2 3
2 2 2
cos 3 2 1
2 2 2
tg 3 1 3
3
ctg 3 1 3
3

Naravno, kasnije emo tablicu proiriti na sve uglove od 0 o 360o.

Osnovni trigonometrijski indetiteti:

1) sin 2 cos 2 1
sin
2) tg
cos
cos
3) ctg
sin
4) tg ctg 1

Da probamo da dokaemo neke od indetiteta:

a b
1) sin 2 cos 2 (pogledajmo definicije: sin i cos ; to da zapamtimo)=
c c
2
a b 2
a b
2 2
c 2

2
2 2
=(vai Pitagorina teorema, a 2 b 2 c 2 ) 2 1 www.matematiranje.com
c c c c

3
360
 a
sin c a c a
2) tg slino se dokazuje i za ctg
cos b b c b
c

a b a b
4) tg ctg (zamenimo iz definicije, da je tg i ctg ) 1
b a b a
Ba lako, zar ne?

Iz osnovnih indetiteta se mogu izvesti razne druge jednakosti:

1) Ako krenemo od:

sin 2 cos 2 1 ovo delimo sa cos 2

sin 2 cos 2 1

cos cos cos 2
2 2

1
tg 2 1 Odavde izrazimo cos 2
cos 2
1
cos 2 2
tg 1

Ako sad ovo zamenimo u:

sin 2 cos 2 1
1
sin 2 2 1
tg 1
1
sin 2 1 2
tg 1
tg 2 1 1
sin 2
tg 2 1
tg 2
sin 2
tg 2 1

Ove dve identinosti emo zapisati i koristiti ih u zadacima!!!

Jo jedna stvar, da izvedemo i trigonometrijske funkcije komplementnog ugla. Kako je

kod pravouglog trougla 90o tj. komplementni su, vai:

www.matematiranje.com

4
361
 sin(90 o ) cos tj. sin cos
cos(90 ) sin
o
cos sin
tg (90 ) ctg
o
tg ctg
ctg (90 o ) tg ctg tg

Odakle ovo?

b a

A c B

sa slike (po definiciji) je

a b
sin sin
c c
b a
cos cos
c c
a b
tg tg
b a
b a
ctg ctg
a b

1) Date su katete pravouglog trougla a=8cm i b=6cm. Odrediti vrednost svih

trigonometrijskih funkcija uglova i

a 8cm a 8 4
sin cos
b 6cm c 10 5
__________
b 6 3
c2 a2 b2 cos sin
c 10 5
c 2 82 6 2 a 8 4
tg ctg
c 2 64 36 b 6 3
c 2 100 b 6 3
ctg tg
c 10cm a 8 4 www.matematiranje.com

5
362
2) Izraunati vrednost trigonometrijskih funkcija nagibnog ugla dijagonale kocke
prema osnovi.

Izvuemo na stranu ovaj trougao:

Kao to znamo mala dijagonala je d a 2 , a velika dijagonala (telesna) D a 3 . Po

definicijama je:
a 1 1 3 3
sin
a 3 3 3 3 3
a 2 2 2 3 6
cos
a 3 3 3 3 3
a 1 1 2 2
tg
a 2 2 2 2 2
a 2
ctg 2
a

3) U pravouglom trouglu je c 24cm i sin 0,8 . Odrediti katete.

c 24cm Po definiciji je:
sin 0,8 sin
a
______________
c
a? a
0,8
b? 24
a 24 0,8
a 19,2cm
b 2 c 2 a 2 sad ide Pitagorina teorema
b 2 24 2 (19,2) 2
b 2 576 368,64
b 2 207,36
b 14,4cm
www.matematiranje.com

6
363
4) Izraunati vrednost ostalih trigonometrijskih funkcija ako je:
a) sin 0,6
12
b) cos
13
v) tg 0,225
Reenje:
3 6 3
a) sin jer 0,6 .Najpre emo iskoristiti da je sin 2 cos 2 1
5 10 5
2
3
cos 1
2

5

9
cos 2 1
25
16
cos 2
25
16
cos 3
25 sin 5 3
4 tg
cos cos 4 4
5 5
Poto su otri uglovi u pitanju: 1 4
ctg
4 tg 3
cos
5
b)
12
cos
13
sin cos 2 1
2

2
12
sin 1
2

13
144
sin 2 1
169
25 5
sin 2
169 sin 13 5
tg
25 cos 12 12
sin
169 13
5 12
sin ctg
13 5
otar ugao, pa uzimamo +
5
sin
13

7
364
 225 9
v) tg 0,225
1000 40

tg 2 1
Iskoristiemo jednakosti: sin 2 i cos 2 2
tg 1
2
tg 1

tg 2 sin 2
81
sin 2
2

tg 1 1681
2 81
9 sin
1681
40
sin 2
2
9
9 sin
1 41
40
9
81 sin
41
sin 2 1600
81
1
1600
81
sin 2 1600
81 1600
1600

1
cos 2
tg 1
2

1 1600
cos 2 cos 2
1681 1681
1600
1600 40
cos cos
1681 41
40
cos
41
Za kotangens je lako:
1
ctg
tg
40
ctg
9
www.matematiranje.com

8
365
5) Izraunaj vrednosti ostalih trigonometrijskih funkcija ako je:

a2 9
a) sin 2
a 9
a2 4
b) ctg
4a
a)
sin 2 cos 2 1 36a 2
cos 2
2
sin
cos 2 1 sin 2 (a 9) 2 tg
2
cos
a2 9 36a 2
cos 1 2
2
cos a2 9
(a 2 9) 2
a 9 a2 9
6a tg
(a 2 9) 2 cos 6a
cos 1 2
2
a 9
2
( a 9) 2 a2 9
(a 2 9) 2 (a 2 9) 2 a2 9
cos
2
tg
(a 2 9) 2 6a
a 4 18a 2 81 a 4 18a 2 81 6a
cos 2 ctg 2
( a 2 9) 2 a 9

b) a2 4 4a
ctg tg 2
4a a 4 1
cos 2
tg
2
tg 1
2
sin 2 2
tg 1 1
cos 2 2
4a
2
4a
2 2 1
a 4 a 4
sin 2 2
4a 1
2 1 cos 2
a 4 16a (a 2 4) 2
2

16a 2 (a 2 4) 2
(a 2 4) 2 1
sin
2 cos 2 2
16a 2 (a 4) 2
1
(a 2 4) 2 (a 2 4) 2
16a 2 (a 2 4) 2
sin
2 cos 2
16a 2 a 4 8a 2 16 (a 2 4) 2
16a 2 (a 2 4) 2
sin 2 4 cos
a 8a 2 16 (a 2 4) 2
16a 2 a2 4
sin cos
(a 2 4) 2 a2 4
4a
sin
a 4
2 www.matematiranje.com

9
366
 1 1
6) Dokazati identitet 1 tgx 1 tgx 2tgx
cos x cos x

1 1
1 tgx 1 tgx
cos x cos x
sin x 1 sin x 1
1 1
cos x cos x cos x cos x
cos x sin x 1 cos x sin x 1
gore je razlika kvadrata
cos x cos x
(cos x sin x) 2 12
(jedinicu emo zameniti sa sin 2 x cos 2 x )
cos 2 x
cos 2 x 2 cos x sin x sin 2 x sin 2 x cos 2 x 2 cos x sin x

cos 2 x cos 2 x
sin x
2 2tgx
cos x

7) Dokazati da je:
a) cos 2 18o cos 2 36o cos 2 54o cos 2 72o 2

Poto vai da kad je 90o cos sin , cos 54o emo zameniti sa sin 36o a
cos 72o emo zameniti sa sin 18o . Onda je:

cos 2 18o cos 2 36o cos 2 54o cos 2 72o

cos 2 18o cos 2 36o sin 2 36o sin 2 18o

11 2

b)
tg1o tg 2o tg 3o...tg 44o tg 45o tg 46o...tg 89o 1
= Kako je tg ctg ( 90o ) bie:
tg1o tg 2o tg 3o...tg 44o tg 45o ctg 44o...ctg 2o ctg1o

= Kako je tg ctg 1
11 ... tg 45o 1
www.matematiranje.com

10
367
 3
8) Dokazati identitet (tg ctg ) 2
1 sin cos
6 6

3 3
Pokuaemo da transformiemo izraz
1 sin x cos x 1 (sin x cos 6 x)
6 6 6

sin 6 x cos 6 x Podjimo od sin 2 x cos 2 x 1 pa dignemo na trei stepen:

( A B) 3 A3 3 A2 B 3 AB 2 B 3
sin 2 x cos 2 x 1 /() 3
sin 6 x 3 sin 4 x cos 2 x 3 sin 2 x cos 4 x cos 6 x 1
sin 6 x 3 sin 2 x cos 2 x(sin 2 x cos 2 x) cos 6 x 1

1

Dakle: sin 6 x cos 6 x 1 3 sin 2 x cos 2 x

Vratimo se u zadatak:
3 3 1

1 1 3 sin x cos x 3 sin x cos x sin x cos 2 x
2 2 2 2 2

Da vidimo sad desnu stranu:

(tg ctg ) 2 tg 2 2tgctg ctg 2

sin 2 cos 2
2
cos 2 sin 2
sin 4 2 sin 2 cos 2 cos 4

sin 2 cos 2
(sin 2 cos 2 ) 2

sin 2 cos 2
1

sin cos 2
2

Ovim smo dokazali da su leva i desna strana jednake:

Uslov je
1 sin 6 cos 6 0
sin 6 cos 6 1
1 3 sin 2 cos 2 1
sin 2 cos 2 0
sin 0 cos 0
www.matematiranje.com

11
368
 1 tg 1 ctg
9) Dokazati identitet: (tg 3 ):( ctg 3 ) tg 4
ctg tg

Kao i obino, krenemo od tee strane dok ne dodjemo da lake...

1 tg 1 ctg
(tg 3 ):( ctg 3 )
ctg tg
1
1
1 tg tg 1
(tg 3 ):( 3 )
1 tg tg
tg
tg 1
tg 1
(tg 3 tg (1 tg )) : ( 3 )
tg tg
tg 1 1
(tg 3 tg tg 2 ) : ( 2 3 )
tg tg
tg (tg 1) 1
(tg 3 tg 2 tg ) : ( )
tg 3
tg 2 tg 1 tg (tg 2 tg 1) tg 2 tg 1
tg (tg 2 tg 1) : ( ) :( )
tg 3 1 tg 3
tg (tg 2 tg 1) tg 3
tg tg 3 tg 4
1 tg tg 1
2

Naravno, uslovi zadatka su da ( poto u imeniocu nesme da bude nula):

tg 0 i ctg 0
www.matematiranje.com

12
369
 TRIGONOMETRIJSKI KRUG

Uglovi mogu da se mere u stepenima i radijanima. Sa pojmom stepena smo se upoznali jo u osnovnoj koli i
ako se seate , njega smo podelili na minute i sekunde.( 10=60` , 1`=60`` ). Da bi objasnili ta je to radijan,
posmatraemo krunicu poluprenika R .Obim krunice se rauna po formuli O= 2R , a znamo da je
3,14 .Ako uzmemo deo te krunice (kruni luk) koji je duine ba R , njemu odgovara neki centralni ugao
.
Mera centralnog ugla koji odgovara luku duine R je jedan radijan.
Jasno je da onda pun ugao ima 2 radijana. Odnosno:
3600=2 radijana

1800= ZAPAMTI

10 = radijana
180

Vai dakle: 1`= radijana
180 60

1``= radijana
180 60 60

180 0
I obrnuto: 1rad = 57 017`45``

Primer 1:

Nai radijansku meru ugla od:

a)75 0
b)245 0
v)82 0 30`

5
Reenje: a) Kako je 10 = radijana to je 75 0 = 75 =
180 180 12
49
b) 245 0 = 245 =
180 36
11
v) 82 0 30`= 82 + 30 =
180 180 60 24

www.matematiranje.com

370
Primer 2.

Nai meru u stepenima ugla ija je radijanska mera:

3
a)
4
11
b)
6
v)5radijana

Reenje:

3 3 180
a) = = 135 0
4 4
11 11 180
b) = = 330 0
6 6
v)5radijana = 5(57 017`45``)
= 285 0 85`225``
= 285 0 88`45``
= 286 0 28`45``

Dalje smo ugao definisali kao dve poluprave sa zajednikim poetkom.A moemo razmiljati i ovako:Uoimo
jednu polupravu koja moe da se obre oko svoje poetne take O.Pri obrtanju emo razlikovati dva smera:

POZITIVAN smer suprotan od smera kretanja kazaljke na asovniku i

NEGATIVAN- smer kretanja kazaljke asovnika.

Ako obeleimo sa a poetni a sa b zavrni poloaj poluprave nakon obrtanja oo take O u jednom ili drugom
smeru, ugao ab zovemo ORIJENTISAN UGAO.
b

O a

TRIGONOMETRIJSKI KRUG je krug poluprenika 1 iji je centar u koordinatnom poetku.

www.matematiranje.com

371
 y

x
. A(1,0)
0

Taka A(1,0) koja pripada trigonometrijskom krugu zove se POETNA taka.

Na trigonometrijskom krugu emo posmatrati razliite lukove koji svi poinju u taki A. Luk koji obilazimo u
smeru suprotnom od kazaljke na asovniku je POZITIVAN luk, a u smeru kazaljke je NEGATIVAN luk.
Uglovi po kvadrantima idu ovako:

y

II I
2

x
.0
2

III 3 IV
2

iz I kvadranta: 0 < <
2

iz II kvadranta : < <
2
3
iz III kvadranta : < <
2
3
iz IV kvadranta : < < 2
2
www.matematiranje.com

372
 3
Uglovi 0, , ,
, su granini i uzima se da nisu ni u jednom kvadrantu.
2 2
Uglove ije emo vrednosti oitavati sa trigonometrijskog kruga su sledei:

90o =
2
2
120o = 60o =
3 3
3
135o = 1 45o =
4 4
5
150o = 30o =
6 6

180o = 0o = 360o = 2
1 1

7 11
210o = 330o =
6 6
7
5 315o =
225o = 1 4
4 4 5
240o = 300o =
3 3
3
270o =
2

Sinus i kosinus proizvoljnog ugla

Za bilo koji proizvoljan ugao uvek jedan krak poklopimo sa x osom, tj, sa poetnom takom A(1,0), drugi krak

see trigonometrijski u nekoj taki M(x0,y0). Iz te take spustimo normale na x i y osu. Te duine su:

- Na x-osi cos ( cos =x0)

- Na y-osi sin (sin =y0)

www.matematiranje.com

373
 y

M(x0,y0)

sin
x
.
cos

Evo naeg predloga kako da zapamtite vrednosti i da ih proitate sa kruga.

Zapamtimo tri broja:

1 2 3
, ,
2 2 2

koji su poreani od najmanjeg do najveeg.

2
Broj u sredini odgovara uglovima koji su sredine kvadranata!
2
2
Znai sinusi i kosinusi uglova od 45 , 135 , 225 i 315 stepeni imaju vrednost , samo vodimo rauna da li
2
2 2
je ta vrednost + ili - .
2 2
Evo to na slikama , pa e biti jasnije:
y

1 0
45

x
.
0 1

2
sin 450=cos450=
2
www.matematiranje.com

374
 0
135 y
1

-1 x
.
0

2 2
sin 1350= a cos 1350= -
2 2
y

-1 x
.

0
225
-1

2 2
sin 2250= - cos 2250= -
2 2
y

x
.
1

0
315
-1
2 2
sin 3150= - a cos 3150=
2 2
www.matematiranje.com

375
 2 3
Ta ostale uglove vrednosti e biti ili , naravno opet gledamo da li je + ili - .
2 2
Evo par primera:
Primer1.

Nai sin 600 i cos 600

y
0
60

0
sin 60
x
.
0
cos 60

1 3
Kako ugao od 600 nije sredina kvadranta, to e vrednosti za sin 600 i cos 600 biti i i to obe
2 2
3 1
pozitivne.Poto je crta za sin 600 dua, ona mora biti (jer je vei broj) a cos 600 je jer je crta tu kraa.
2 2
3 1
Dakle: sin 600= i cos 600 =
2 2
Primer 2.

Nai sin1500 i cos 1500

y

0
150

0
sin 150 x
.
0
cos 150

1 3
Crta za sin1500 je kraa i pozitivna a crta za cos 1500 je dua i negativna, pa je : sin1500= a cos 1500=-
2 2

376
Primer 3.

4 4
Nai sin i cos .
3 3
4
Ako date uglove u radijanima prebacimo u stepene, dobijamo da je to = 2400
3
y

0
cos240 x
.
0
sin240

0
240

Znai, radi se o uglu u treem kvadrantu i nije sredina kvadranta. Primetiemo da su obe vrednosti negativne,
4 3 4 1
sinus je dui a kosinus krai. Zakljuujemo: sin =- i cos =-
3 2 3 2
Primer 4.

Nai sin(- 300) i cos(- 300)

Ovaj ugao, poto je negativan ide u smeru kazaljke na satu. U pozitivnom smeru to bi bio ugao od 3300.
y

0
cos(-30 ) x
.
0
sin(-30 )
0
-30

1 3
sin(- 300) = sin 3300=- i cos(- 300)=cos3300=
2 2

3
Da pogledamo ta je sa uglovima od 0, , ,
2 2
www.matematiranje.com

377
 y

0
x
.0
1

Kraci ovog ugla se poklapaju , x osu seku do jedinice, a y osu nigde, zato je
cos00=1 (cela crta) a sin00=0 (nema crte)
y

90
0
x
.

Ugao od 900 see y osu po celoj crti a x osu nigde. Pa je sin 900=1 a cos 900=0

0
180 x
.
-1

sin 1800=0 cos 1800= - 1

www.matematiranje.com

378
 y

x
.

0 -1
270

sin2700=-1 cos 2700=0

Tangens i kontangens proizvoljnog ugla

sin cos
Ve smo se ranije upoznali sa formulama tg = i ctg = , naravno pod uslovima da
cos sin
su imenioci razliiti od nule.

Moemo zakljuiti da je tg definisan za cos 0 ,odnosno za +k , k Z
2
A ctg za sin 0, odnosno za k , k Z

To znai da ako znamo da naemo sin i cos , znamo i tg i ctg

Primer 1.

Nai:

a) tg
4
b) ctg 3000

2
sin 45 0
a) tg = tg 450= 0
= 2 =1
4 cos 45 2
2
1
0
cos 300 3
b) ctg 3000= 0
= 2 =
sin 300 3 3

2
www.matematiranje.com

379
Nauimo sada gde se itaju tangensi i kotangensi na trigonometrijskom krugu.

Uoimo pravu x=1. Ona oigledno prolazi kroz taku A(1,0) i paralelna je sa y osom.Jedan krak

datog ugla opet poklopimo sa x osom a drugi krak e sei ovu pravu x=1 koju emo zvati

TANGENSNA osa . Odseak na tangensnoj osi je ustvari vrednost za tg . Evo to na slici:

tg
x
.
A(1,0)

tangensna osa

Uoimo sada pravu y=1 koja prolazi kroz taku B(0,1) i paralelna je x osi. Tu pravu emo zvati

KOTANGENSNA osa i na njoj emo oitavati vrednost za kotangense uglova.

Evo slike:
y

B(0,1) c tg kotangensna osa

x
.

www.matematiranje.com

380
Ovde razmiljamo slino kao za sinuse i cosinuse, samo moramo da zapamtimo nova tri broja :

3
, 1, 3
3

Broj 1, pozitivan ili negativan je vrednost za tangense i kotangense uglova koji su sredine

kvadranata, tj. za 45,135,225 i 315 stepeni a za ostale uglove gledamo duinu CRTA koje odsecaju

na tangensnoj i kotangesnoj osi i da li je pozitivna ili negativna.

3
Vea crta je 3 , a manja je
3
Evo nekoliko primera:
y
0
ctg45

0
tg45
0
45 x
.

tg450=1 i ctg450=1 Sredina kvadranta je u pitanju, pa su vrednosti 1.

y
0
ctg120

0
120 x
.

0
tg120

PAZI:
Poto krak ugla ne see tangensnu osu ,moramo ga produiti do preseka sa osom.
Uoimo da su obe vrednosti negativne i da je tangens dui a kotangens krai!

3
Dakle : tg 1200= - 3 i ctg 1200= -
3
www.matematiranje.com

381
 y
0
ctg240
0
tg240

0 x
240 .

3
tg2400= 3 i ctg 2400= (uoi duine ovih podebljanih crta)
3

ta je sa graninim uglovima?
y

2

x
.0
2

3
2

Za 0 stepeni vidimo da ugao ne see nigde tangensnu osu , pa je tg00=0, za ctg00 krak i kotangensna

osa idu paralelno, pa kaemo da ctgx tei beskonanosti kad x tei nuli u pozitivnom smeru.

Slino je za ugao od 1800. Opet je tangens nula a kotangens tei - .

Za ugao od 900 je obrnuta situacija: ctg900=0 a tg900 tei + .

Za ugao od 2700 je ctg2700=0 a tg2700 tei - .

www.matematiranje.com

382

90o =
2
2
120o = 60o =
3 3
3
135o = 1 45o =
4 4
3
5 2
150 =
o 2 30o =
6 2 6

1
2

180o =
2 0o = 360 o = 2
2
1 3 1 1 2 3 1

2 2 2 2 2

1

2

7 11
210o =
2
2
330o =
6 3
6

2
7
5 315o =
225o = 1 4
4 4 5
240o = 300o =
3 3
3
270o =
2

Evo male pomoi za one koji su nauili da se snalaze na krugu!

www.matematiranje.com

383
 SVODJENJE NA I KVADRAT

Kao to smo videli do sada, trigonometrijske funkcije uglova I kvadranta izraunavaju se

na isti nain kao trigonometrijske funkcije otrih uglova pravouglog trougla. Pokazaemo
da se preko formula, trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla mogu izraziti preko
trigonometrijskih funkcija odgovarajueg ugla I kvadranta. Taj postupak se zove
svodjenje na I kvadrat.

1) Iz II u I kvadrant

Vae formule za: 0
2

sin( ) sin
sin cos odnosno sin 900 cos
2 cos( ) cos
tg ( ) tg
cos sin odnosno cos 900 sin
2 ctg ( ) ctg
odnosno :
tg ctg odnosno tg 900 ctg
2 sin(1800 ) sin

ctg tg odnosno ctg 900 tg cos(1800 ) cos
2
tg (1800 ) tg
ctg (1800 ) ctg
Primeri:

a) sin 115 o sin(90 o 25 o ) cos 25 o a moe i:

sin115o sin(180o 65o ) sin 65o

Naravno, ve smo videli veze u I kvadrantu i znamo da je cos 25o sin 65o . Tako da
moete upotrebiti bilo koju formulu iz ove dve grupe.

3 2
b) cos cos cos
4 4 4 2
v) tg141 tg 180 39 tg 39
o o o o

g) ctg101o ctg 90o 11o tg11o

www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

1
384
2) iz III u I kvadrant

Opet imamo dve grupe formula:

3
sin( ) sin sin cos tj. sin 2700 cos
cos( ) cos 2
3
tg ( ) tg cos sin tj. cos 2700 sin
ctg ( ) ctg 2
3
to jest: tg ctg tj. tg 2700 ctg
2
sin(1800 ) sin
3
cos(1800 ) cos ctg tg tj ctg 2700 tg
2
tg (1800 ) tg
ctg (1800 ) ctg
Primeri:

4 3 3
a) sin sin sin sin
3 3 3 3 3 2
b) cos 207 cos180 27 cos 27
o o o o

v) tg 263o tg 270o 7 o ctg 7 o

7
g) ctg ctg ctg 3
6 6 6

3) Iz IV u I kvadrant

3
sin cos tj. sin 2700 cos
2
3
cos sin tj. cos 2700 sin
2
3
tg ctg tj. tg 2700 ctg
2
3
ctg tg tj. ctg 2700 tg
2

Ako posmatramo negativan ugao ( ) :

sin(- ) = - sin cos(- ) = cos tg(- ) = tg ctg(- ) = -ctg
Ovo nam govori da je jedino cos parna funkcija (jer unitava minus a sve ostale su
neparne)
www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

2
385
Primeri:

a) sin 307 o sin 270o 37 o cos 37 o

b) cos 30o cos 30o
2
3

11 3
v) tg tg tg
6 6 6 3
3
g) ctg ctg
3 3 3

to se tie periodinosti funkcija sin x i cos x ve smo uoili da vai:

sin( 2k ) sin odnosno sin( 3600 k ) sin

cos( 2k ) cos odnosno cos( 3600 k ) cos

za k koji je bilo koji ceo broj.

Dakle: osnovni period finkcija sin x i cos x je T 2 odnosno T 360o

Primeri:

a) sin 1170o (oduzmimo od 1170o po 360o dok se ne dodje ispod 360o )

1170o 360o 810o

810 360o 450o
450o 360 90o

Pa je: sin 1170o sin 90o 1 ili moemo zapisati: sin 1170 o sin(90 o 3 2 ) sin 90o

b) cos 780o (slian postupak)

780o 360o 420o

420o 360o 60o

1 1
Pa je cos 780o cos 60o tj. cos 780o cos(60o 360o ) cos 60o
2 2

Za tangense i kotangense vai:

www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

3
386
tg ( k ) tg odnosno tg ( k 1800 ) tg
ctg ( k ) ctg odnosno ctg ( k 1800 ) ctg
Dakle: osnovni period funkcija tgx i ctgx je T odnosno T 180o

Primeri:

a) tg 750 o (odavde od 750 o oduzmemo po 180 o dok se ne spustimo ispod 180 o )

750 o 180 o 570 o
570 o 180 o 390
390 o 180 o 210 o
210 o 180 o 30 o
3
tg 750 o tg 30 o
3

b) ctg 1110 ctg1110o ctg 30o 3
o
jer je 1110o 6 180o 30o

ZADACI:

sin 750o cos 390o tg1140 o

1) Uprostiti izraz:
ctg 405o sin 1860 o cos 780 o

Reenja: Najpre emo upotrebom formula sve prebaciti u I kvadrant!!!

1
sin 750o sin(30o 2 360o ) sin 30o
2
3
cos 390o cos(30o 360o ) cos 30o
2
tg1140 tg (60 6 180 ) tg 60 3
o o o o

_________________________________________________________

ctg 405o ctg (45o 2 180o ) ctg 45o 1

3
sin1860o sin(60o 5 360o ) sin 60o
2
1
cos 780o cos(60o 2 360o ) cos 60o
2
Vratimo ova reenja u poetni zadatak:
1 3
3
sin 750 cos 390 tg1140
o o o
2 2
3
ctg 405o sin1860o cos 780o 3 1
1
2 2
www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

4
387
2) Uprosti izraz:

17 7 17
cos sin tg
6 3 4
10 7 8
ctg cos sin
3 4 3

Slino kao u prethodnom zadatku, sve prebacujemo u I kvadrant.

17 17 180o 3
cos cos cos 510o cos150o cos(180o 30o ) cos 30o
6 6 2
7 6 3
sin sin sin 2 sin sin 60
o

3 3 3 3 3 2
17 16
tg tg 4 tg tg 45 1
o
tg
4 4 4 4 4
_________________________________________________________________________

10 9 3
ctg ctg 3 ctg ctg 60
o
ctg
3 3 3 3 3 3
7 7 180o 2
cos cos cos 315o cos(45o ) cos 45o
4 4 2
8 2 6 2 2 2 180o
sin sin sin 2 sin sin sin120o sin(90o 30o )
3 3 3 3 3 3
3
cos 30o
2

Zamenimo ove vrednosti u zadatak:

17 7 17 3 3
cos sin tg 1
6 3 4 2 2 3 3 2 3 2

10 7 8 3 2 3 2 2 2 2
ctg cos sin
3 4 3 3 2 2
3) Dokazati indetitet:

sin 2 sin( ) 1
tg
cos( ) cos 2

Kod indetiteta krenimo od jedne strane i transformiemo je, dok ne dodjemo do druge
strane.
www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

5
388
Vai:

sin( ) sin
cos( ) cos

sin 2sin( ) sin 2sin sin

cos( ) cos cos cos 2 cos
1 sin 1
tg
2 cos 2

4) Dokazati indetitet:

3
cos ctg cos( )
2 2 sin
cos(2 )tg ( )

Vai:

3
cos sin
2

ctg tg
2
cos( ) cos
cos(2 ) cos
tg ( ) tg

Pa je:

3
cos ctg cos( )
2 2 ( sin ) (tg ) (cos )
sin
cos(2 )tg ( ) (cos ) (tg )

www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

6
389
 GRAFICI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA (I deo)

y a sin(bx c)

Da se najpre podsetimo osnovnog grafika funkcije y = sinx i njenih osobina.

y sin x
1
3

2 2

2 3 0
2 x

2 2
-1

Osobine:

- funkcija je definisana za svako x, to jest x (, )

- skup vrednosti funkcije je interval [1,1] , to jest funkcija je ograniena 1 sin x 1

- sinx je periodina funkcija sa osnovnom periodom 2

- nule funkcije ( mesta gde grafik see x osu) su x 0, x , x 2 ... ili ovo moemo zapisati , uzimajui u
obzir periodinost kao x k (k 0, 1, 2,...)

3 5
- maksimalne vrednosti funkcije su u , , ,... to jest, moemo zapisati: x 2k k Z
2 2 2 2
3 7
- minimalne vrednosti funkcije su u , , ,... to jest , moemo zapisati: x 2k k Z
2 2 2 2

- sinx raste u intervalima [ 2 k , 2k ], kZ
2 2

- sinx opada u intervalima [ 2 k , 2k ], kZ
2 2

- funkcija je pozitivna, sinx > 0 za x (2k , (2k 1) ) kZ

- funkcija je negativna, sinx < 0 za x ((2k 1) , 2k ) kZ

- grafik se zove SINUSOIDA

www.matematiranje.com

1
390
Trigonometrijsku funkciju y a sin(bx c) emo da nauimo da crtamo na dva naina.

Prvi nain se sastoji u tome da krenemo od poetnog grafika y=sinx i da u zavisnosti od brojeva a,b i c vrimo

pomeranja grafika ( nauiemo kako ) a drugi nain je direktno ispitivanje taaka ( nule funkcije, max, min...) ali za

njega nam je potrebno da znamo reavati trigonometrijske jednaine.

Najpre uoite i zapiete brojeve a,b i c. Svaki od njih pria neku priu...

y a sin x

Broj a koji je ispred sinusa se zove amplituda i predstavlja maksimalno rastojanje take grafika od x- ose.

Za funkciju y=sinx je taj broj a=1 a na grafiku vidimo da je ona ba ograniena sa -1 i 1.

Ako je broj ispred sinusa pozitivan , funkcija izgleda:

y
a

1
3

2 2

2
3 0
y sin x 2 x
2 2
-1

-a y=asinx

Dakle, nule funkcije ostaju na svojim mestima , dok se max i min produe do take a, odnosno a.

Ako je broj ispred sinusa negativan ,funkcija izgleda:

y
a y=-asinx

1
3

2 2

2
3 0
y sin x 2 x
2 2
-1

-a

Ovde dakle moramo voditi rauna jer se grafik okree, a max i min zamene mesta i produe se do take a,

odnosno a.
www.matematiranje.com

2
391
primer 1. Nacrtati grafik funkcije y sin x

Ovde nam je a = -1 . To nam govori da poetni grafik y sin x ( koji je nacrtan na slici isprekidanom linijom)

samo okrenemo.
y

1
3 3

2 2 2 2
x
2 0
2
-1 y sin x

primer 2. Nacrtati grafik funkcije y 2sin x

Sada je = 2. To znai da funkcija po y- osi ide od -2 do 2 i da se grafik ne okree.

y y 2sin x
2

1
3

2 2

2
3 0
2 x
2 2
-1

-2

3
primer 3. Nacrtati grafik funkcije y sin x
2
3
Vidimo da je a . Grafik je u odnosu na poetni okrenut, zbog minusa i nalazi se, gledajui po y osi ,
2
3 3
izmeu i .
2 2

y 3
y sin x
2 2
3
2
1
3

2 2 2
2
3 0 2 x
2
-1
3

2
-2

www.matematiranje.com

3
392
 y sin bx

Periodinost funkcije y a sin(bx c) direktno sledi iz periodinosti funkcije y=sinx.

2
Osnovni period za y a sin(bx c) se rauna po formuli T .
b
Broj b se zove frekvencija ili uestalost i pokazuje koliko se celih talasa nalazi na intervalu [0, 2 ]

2
Dakle, na poso je da uoimo broj b, i ubacimo ga u formulu T da bi dobili osnovnu periodu.
b

1
primer 4. Nacrtati grafik funkcije y sin x
2

1 2 2
Uoimo da je ovde b . Onda je T T T 4
2 b 1
2
y

1
3 7

2 2 2

2
3 0 2 5 3 4 x
2 2 2
-1
1
y sin x
2

Poetna funkcija y = sinx je i ovde data isprekidano. ta se desilo sa njom? Vidimo da se ona izduila, jer je sada

perioda T 4 .

primer 5. Nacrtati grafik funkcije y sin 2 x

2 2
Kako je b 2 onda e osnovna perioda biti T T T
b 2

ta e sada biti sa poetnim grafikom? Pa kako je perioda samo T , on e da se skupi:

y

1
3
3
2 4 2

2
3 0
4

2 x
2
2

-1 y sin 2 x

www.matematiranje.com

4
393
 y sin( x c) odnosno y sin(bx c) ( broj c se zove poetna faza)

c
Opet naravno, najpre iz zadate funkcije proitamo vrednosti za b i c. Onda odredimo vrednost za .
b

Grafik funkcije y sin(bx c) se dobija pomeranjem grafika y sin bx du x ose i to (pazi na ovo):

c
i) u pozitivnom smeru ( udesno ) ako je vrednost negativna
b
c
ii) u negativnom smeru ( ulevo) ako je vrednost za pozitivna
b

primer 6. Nacrtati grafik funkcije y sin( x )
2

c c
Ovde je a=1, b=1, c= . Vrednost izraza je 2 . ta ovo znai?
2 b b 1 2

Poto je vrednost ovog izraza pozitivna , poetni grafik y = sinx pomeramo za ulevo.
2
y

y sin( x )
1 2
3 3

2 2 2 2

2 0
2 x
-1

primer 7. Nacrtati grafik funkcije y sin( x )
4

c
a 1, b 1, c Pomeramo grafik y = sinx za udesno.
4 b 4 4

1
3

2 2

2
3 0 5
4
2 9
x
4 2 4
2

-1

y sin( x )
4

www.matematiranje.com

5
394

primer 8. Nacrtati grafik funkcije y sin(2 x )
2

Ovde je a=1, b=2 i c
2

2 2 c
Perioda je : T T T a vrednost izraza : 2
b 2 b 2 4

Moramo crtati tri grafika : y=sinx ( slika 1.) pa onda y=sin2x ( slika 2.) i na kraju y sin(2 x ) (slika 3.)
2

y
1
3

2 2
slika 1.
2
3
2
0
2
2 x
-1
y=sinx

1
3
3
2 4 2

2 3 0
2 slika 2.

2
4 2 x
-1 y sin 2 x

y
1
3
3
2 4 2
slika 3.
2
3
2
0
4

2
2
x
-1
y sin(2 x )
2

Na slici 2. vidimo da se grafik sinusne funkcije skupio zbog periode T .

c
Na slici 3. je izvreno pomeranje grafika y=sin2x za udesno, jer je vrednost negativna.
4 b

Verovatno e va profesor traiti od vas da sva tri grafika nanosite na jednoj sliciMi smo namerno crtali tri slike da

bi bolje razumeli
www.matematiranje.com

6
395
 1
primer 9. Nacrtati grafik funkcije y sin( x )
2 4

1
a 1, b , c
2 4

2 2 c 2
Traimo periodu: T T T 4 i vrednost izraza: 4
b 1 b 1 4 2
2 2

Opet idu tri grafika:

Na slici 1. je poetni grafik y = sinx

1
Na slici 2. je grafik y sin x koji dobijamo poveavajui periodu na 4
2

1 1
Na slici 3. je konaan grafik y sin( x ) koji dobijamo kada grafik funkcije y sin x pomerimo za udesno,
2 4 2 2
c
jer je vrednost izraza pozitivna.
b

1
x
slika 1.
2 0 2 3 4
-1

y
1
3 7

2 2 2 x slika 2.
2
3 0 2 5 3 4
2 2 2
-1
1
y sin x
2

y
1
3 7

2 2 2 x
slika 3.
2
3 0 2 5 3 4
2 2 2
-1 1
y sin( x )
2 4

www.matematiranje.com

7
396
Sada imamo znanje da nacrtamo ceo grafik y a sin(bx c ) ali to pogledajte u sledeem fajlu:

GRAFICI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA (II deo)

www.matematiranje.com

8
397
 GRAFICI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA (II deo)

U prethodnom fajlu ( grafici trigonometrijskih funkcija I deo) smo prouili kako se crtaju grafici u zavisnosti od

brojeva a,b i c. Sada moemo sklopiti i ceo grafik funkcije y a sin(bx c) .

POSTUPAK:

i) Nacrtamo grafik funkcije y = sinx

2
ii) Uoimo brojeve a,b i c , i naemo periodu T . Crtamo grafik y sin bx .
b
c
iii) Odredimo vrednost izraza i vrimo pomeranje po x osi, to jest crtamo grafik y sin(bx c)
b
iv) Vrednost amplitude a nam pomae da nacrtamo konaan grafik y a sin(bx c)

Ovo je jedan nain za crtanje grafika. Drugi nain je direktno ispitivanje znaajnih taaka, a ve smo vam pomenuli da

ovde morate znati reavati trigonometrijske jednaine.( Imate taj fajl, pa se malo podsetite...)

primer 1. Nacrtaj grafik funkcije: y 3sin(2 x )
4

Reenje

I nain

Iz y 3sin(2 x ) je a 3, b 2, c
4 4

Crtamo prvo grafik osnovne funkcije y sin x .

y
1
3

2
2
slika 1.
2
3
2
0
2
2 x
-1
y=sinx

2 2
Nadjemo periodu : T T T
b 2
www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

1
398
Dalje crtamo grafik funkcije y sin 2 x

1
3
3
2 4 2

2 3 0
2 slika 2.

2
4 2 x
-1 y sin 2 x

c c 4
Vrednost izraza je . Vrimo pomeranje grafika y sin 2 x za ulevo:
b b 2 8 8
y

1
3

2 2

2 3
0 2 slika 3.
2

8 x
-1
y sin(2 x )
4

I konano, kako je amplituda a 3 , to nam govori na razvuemo grafik izmedju -3 i 3 du y ose.

y
3

1
3
3
2 4 2

2 3 0
2 slika 4.

2

8
4 2 x
-1

-2

-3

y 3sin(2 x )
4

II nain

2
Zapiemo vrednosti za a,b i c. Nadjemo periodu T .
b

Ispitujemo gde su nule funkcije.

Traimo take ekstremuma ( maksimum i minimum).

www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

2
399
 2 2
a 3, b 2, c i T T T
4 b 2

Nule funkcije

To su mesta gde grafik see x osu.

y0

3sin(2 x )0
4

sin(2 x ) 0 2x 0 2x
4 4 4

2x 0
4

2x x Ovde sada dodamo periodu(T= ): x k k Z
4 8 8

2x
4
3 3 3
2x x x k k Z
4 8 8

Ove take nalazimo na x osi .

Maksimum

Kako je amplituda a 3 , funkcija e imati maksimalnu vrednost za y=3.

y3

3sin(2 x )3
4

sin(2 x ) 1 2x 2x 2x x
4 4 2 2 4 4 8

I ovde moramo dodati periodu: x k k Z
8
Minimum

Funkcija e imati minimalnu vrednost za y =-3

y 3

3sin(2 x ) 3
4
3 3 5 5
sin(2 x ) 1 2 x 2x 2x x
4 4 2 2 4 4 8
5
Dodajemo periodu: x k k Z
8
www.matematiranje.com

3
400
Sada sklopimo grafik:
y
3

1
3
3
2 4 2

2 3 0 3 5 7 2

2

8 8 4 8 2 8 8 x
-1

-2

-3

y 3sin(2 x )
4
Vidite i sami da ovaj drugi nain daje precizniji grafik, ali mora se vladati reavanjem jednaina.

Vi konstruiite grafik kako va profesor komanduje...

1
primer 2. Nacrtaj grafik funkcije: y 2sin( x )
2 6

1 2 2 c 6 c
a 2, b , c T 4 , dakle T 4 i , dakle
2 6 b 1 b 1 3 b 3
2 2
y

1
3 7

2 2 2
slika 1.
2
3 0 2 5 3 4 x
2 2 2
-1
y sin x

1
3 7

2 2 2

2 3 0 2 5 3 4 x
slika 2.

2 2 2
-1
1
y sin x
2

1
3 7

2 2 2
slika 3.
2
3

3
0 2 5 3 4 x
2 2 2
-1
1
y sin( x )
2 6

y
2

1
3 7

2 2 2
slika 4.
2
3

3
0 2 5 3 4 x
2 2 2
-1

-2
1
y 2sin( x )
2 6

4
401
Ako bi radili preko ispitivanja :

Nule funkcije

y0
1
2sin( x ) 0
2 6
1 1 1
sin( x ) 0 x 0 x
2 6 2 6 2 6
1
x 0 x i kad dodamo periodu: x 4k
2 6 3 3
1 5 5
x x kad dodamo periodu: x 4 k
2 6 3 3

Maksimum

y2
1
2sin( x ) 2
2 6
1
sin( x ) 1
2 6
1 3
x
2 6 2
1 8
x
2 6
8 8
x dodamo periodu x +4k
3 3

Minimum

y 2
1
2sin( x ) 2
2 6
1
sin( x ) 1
2 6
1
x
2 6 2
1 2
x
2 6
2 2
x x 4 k
3 3

Da sklopimo grafik:
www.matematiranje.com

5
402
 y

1
2
3

2
3
0 5 2 8 3 11
4 x
3 3 3 3
2
-1

-2
1
y 2sin( x )
2 6

primer 3. Nacrtaj grafik funkcije: y 2 cos(2 x )
4

Grafik ove funkcije se konstruie na isti nain kao i za sinusnu funkciju. Razlika je jedino u tome to je

poetni grafik y cos x

Za y 2 cos(2 x ) je:
4

a 2, b 2, c
4
2 2
T T
b 2

c 4 c

b 2 8 b 8

Kreemo od grafika y cos x :

1
3 3

2 2 2 2 x
2 0
2
-1

Dalje crtamo grafik y cos 2 x , to jest smanjujemo periodu na .

www.matematiranje.com

6
403
 y

1
3 3

2 2 2 2 x
2 0
2
-1 y cos 2 x

c
Kako je , vrimo pomeranje ovog grafika za udesno:
b 8 8
y

1
3 3

2 2 2 2 x
2
3 0 2
8

-1

y cos(2 x )
4

Amplituda je a 2 , pa rairimo grafik izmedju -2 i 2 po y osi.

y
2

1
3 3

2 2 2 2 x
2
3
8
0
2
-1

-2

y 2 cos(2 x )
4

Evo konanog grafika.

primer 4. Nacrtaj grafik funkcije: y sin x 1

Ovakvu situaciju do sada nismo imali... Ali smo neto slino radili kod kvadratne funkcije ( pogledaj taj fajl).

Broj van sinusa nam ustvari predstavlja pomeranje po y-osi!

Ako je taj broj pozitivan grafik se pomera na gore a ako je taj broj negativan , grafik se za toliko pomera na dole.
www.matematiranje.com

7
404
Ovde imamo +1, pa emo nacrtati grafik funkcije y sin x i ceo grafik podii za 1 na gore.

y sin x
1
3

2 2

2 3 0
2 x

2 2
-1

y sin x 1
2

1
3

2 2

2 3 0
2 x

2 2
-1

primer 5. Nacrtaj grafik funkcije: y cos x 2

Crtamo grafik y cos x pa ga spustimo za 2 na dole po y osi!

1
3 3

2 2 2 2 x
2 0
2
-1

1
3 3

2 2 2 2 x
2 0
2
-1

-2

-3
y cos x 2

www.matematiranje.com

8
405
primer 6. Nacrtaj grafik funkcije: y sin x 3 cos x

Reenje:

Ovde nam je prvi posao da spakujemo funkciju na oblik y a sin(bx c) ili y a cos(bx c) .

Ovde moramo koristiti formulice iz trigonometrije, a ima i nekih trikova...

2
y sin x 3 cos x kao trik dodamo
2
2 2
y sin x 3 cos x sad uzmemo 2 ispred zagrade
2 2
1 3 1 3
y 2( sin x cos x) znamo da je cos i sin , zamenimo ...
2 2 3 2 3 2

y 2( cos sin x sin cos x) malo pretumbamo....
3 3

y 2( sin x cos cos x sin ) ovo u zagradi je formula sin( x y ) sin x cos y cos x sin y
3 3

y 2sin( x )
3

Znai, zadatu funkciju y sin x 3 cos x smo sveli na oblik y 2sin( x ) koji znamo da konstruiemo.
3
Ostavljamo vama za trening da probate sami da je konstruiete.

3
primer 7. Nacrtaj grafik funkcije: y sin(2 x ) cos(2 x )
4 4

Reenje:

I ovde imamo zeznutu situaciju. Najpre moramo prebaciti kosinus u sinus preko formulice za vezu trigonometrijskih

funkcija u I kvadrantu:

cos x sin( x)
2
www.matematiranje.com

9
406
 3
y sin(2 x ) cos(2 x )
4 4
3
y sin(2 x ) sin[ (2 x )]
4 2 4
3
y sin(2 x ) sin[ 2 x ]
4 2 4
5 x y x y
y sin(2 x ) sin( 2 x) dalje koristimo formulicu: sin x sin y 2sin cos
4 4 2 2
5 5
2x 2x 2 x ( 2 x)
y 2sin 4 4 cos 4 4
2 2
5 5
2x 2 x 2x 2x
y 2sin 4 4 cos 4 4
2 2
3
4x
2 znamo da je sin 1
y 2sin cos
2 2 2
3
4x
y 2 1 cos( 2 )
2 2
3
y 2 cos(2 x )
4

I ovo je za trening...Ako se ne snalazite, poaljite nam mejl pa emo probati da vam pomognemo, nekako.
www.matematiranje.com

10
407
 ADICIONE FORMULE

Zbir uglova

sin( + ) = sin cos + cos sin

cos( + ) = cos cos sin sin
tg + tg
tg ( + ) =
1 tg tg
ctg ctg 1
ctg ( + ) =
ctg + ctg

Razlika uglova

sin( ) = sin cos cos sin

cos( ) = cos cos + sin sin
tg tg
tg ( ) =
1 + tg tg
ctg ctg + 1
ctg ( ) =
ctg ctg

Primeujete da su formule za razliku uglova iste kao i za zbir uglova samo su promenjeni
znaci!!!
Naravno, uenicima je uvek problem da zapamte formule a bezobrazni profesori im
ne daju da ih koriste iz knjige. Na je savet da probate da sebi stvorite asocijaciju koja
e vam pomoi da zapamtite odredjenu formulu. Autor ovoga teksta vam nudi svoju
asocijaciju:

Zapamtite dve male pesmice koje odgovaraju na dve poetne formule:

sin( + ) = sin cos + cos sin cos( + ) = cos cos sin sin
sin - ko vie ko-si kosi-kosi manje sine-sine
Uvek prvo piite ugao pa

Za tg ( + ) znamo da je:
sin( + ) sin cos + cos sin
tg ( + ) = = (sad gde vidite sinus zamenite
cos( + ) cos cos + sin sin
tg 1 + 1 tg tg + tg
ga sa tangens a kosinus sa jedinicom) = =
11 tgtg 1 tgtg
www.matematiranje.com

1
408
 cos( + ) cos cos sin sin
Za ctg ( + ) = = = (zamenite sinus sa 1, a kosinus
sin( + ) sin cos + cos sin
ctgctg 1 1 ctg ctg 1
sa kotanges) = =
1 ctg + ctg 1 ctg + tg

Znai zapamtili smo sinko vie kosi i kosi kosi manje sine sine i izveli smo
formule za zbir uglova. Za razliku uglova samo promenimo znake!!!

1) Nai bez upotrebe raunskih pomagala vrednost trigonometrijskih funkcija uglova od

a)15, 75, i b) 105 stepeni

a) sin15o = sin(45o 30o )

= sin 45o cos 30o cos 45o sin 30o
2 3 2 1 2( 3 1)
= =
2 2 2 2 4
cos15 = cos(45 30 )
o o o

= cos 45o cos 30o + sin 45o sin 30o

2 3 2 1 2( 3 + 1)
= + =
2 2 2 2 4
tg 45o tg 30o
tg15o = tg (45o 30o ) =
1 + tg 45o tg 30o
3 3 3
1
= 3 = 3 = 3 3
3 3+ 3 3+ 3
1+
3 3
3 3
= racionaliemo sa
3 3

=
(3 3 ) 2

= = =
(
9 6 3 + 3 12 6 3 6 2 3 )
= 2 3
32 3
2
93 6 6

sin 15o
Naravno tg15o smo mogli izraunati i lake tg15o =
cos15o

1 1 2+ 3 2+ 3
ctg15o = = = = 2+ 3
tg15 o
2 3 2+ 3 43

www.matematiranje.com

2
409
 sin 75o = sin(45o + 30o )
= sin 45o cos 30o + cos 45o sin 30o
2 3 2 1
= +
2 2 2 2

=
2 ( 3 +1 )
4
cos 75 = cos(45o + 30o )
o

= cos 45o cos 30o sin 45o sin 30o

2 3 2 1
=
2 2 2 2

=
2 ( 3 1 )
4

2 3 +1 ( )
sin 75o 4 3 +1
tg 75o = = = = (moramo opet racionalizaciju)
2 3 1
cos 75o (
3 1 )
4
=
3 +1 3 +1 3 + 2 3 +1 4 + 2 3 2 2 + 3
= = =
(
= 2+ 3
)
3 1 3 + 1 3 1 2 2
1 1 2 3
ctg 75o = = = 2 3
tg 75 2+ 3 2 3
o

b) sin 105o = sin(90o + 15o ) = sin + 15o = (imamo formulu) = cos15o =
2
2 ( 3 + 1)
(a ovo smo ve nali) =
4
(
Naravno, isto bismo dobili i preko formule sin 105o = sin 60o + 45o)
2( 3 1)
cos105o = cos + 15o = sin15o =
2 4

tg105o = tg + 15o = ctg15o = ( 2 + 3)
2

ctg105o = ctg + 15o = tg15o = ( 2 3)
2

opet ponavljamo da moe I ideja da je tg1050 = tg (60o + 45o ) itd.

www.matematiranje.com

3
410
 1
2)a) Proveri jednakost sin 20 o cos10 o + cos 20 o sin 10 o =
2
sin 20 cos10 + cos 20 sin 10 = (ovo je: sin cos + cos sin = sin( + ) )
o o o o

1
= sin(20o + 10o ) = sin 30o =
2
3
b) cos 47 o cos17 o + sin 47 o sin 17 o =
2
cos 47 cos17 + sin 47 sin 17 = (ovo je: cos cos + sin sin = cos( ) )
o o o o

3
= cos(47 o 17 o ) = cos 30o =
2
3 5 3
3) Izraunati sin( + ) , ako je sin = + , cos = i , , ,
5 13 2 2
sin( + ) = sin cos + cos sin

Znai fale nam cos i sin . Njih emo nai iz osnovne indentinosti:

sin 2 + cos 2 = 1 sin 2 + cos 2 = 1

cos 2 = 1 sin 2 sin 2 = 1 cos 2
2 2
3 5
cos = 1
2
sin = 1
2

5 13
9 169 25
cos 2 = 1 sin 2 =
25 169
25 9 144
cos 2 = sin 2 =
25 169
16 144
cos 2 = sin =
25 169
16 12
cos = sin =
25 13
4 ovde su sinusi negativni
cos = Dakle:
5 12
sin =
13
Dal da uzmemo + ili to nam
govori lokacija ugla

,
2

4
Ovde su kosinusi negativni! Znai da je cos =
5

4
411
Vratimo se da izraunamo sin ( + )

3 5 4 12 15 48 33
sin ( + ) = + = + =
5 13 5 13 65 65 65

12
4) Izraunati tg + za koje je sin = i ,
4 13 2

tg + tg
4 1 + tg
tg + = =
4 1 tg tg 1 tg

4
sin
Poto je tg = , znai moramo nai cos
cos

sin 2 + cos 2 = 1 12
2
12 tg = 13
+ cos = 1 5
2

13
13
144 12
cos 2 = 1 tg =
169 5
169 144
cos 2 = Vratimo se u zadatak:
169 12
25 1
cos 2 = 5
tg + =
169 4 1+ 12
25 5
cos =
169 7
5 5 7
cos = tg + = =
13 4 17 17
5
Da li uzeti + ili ? ,
2

Ovde su kosinusi negativni!!!

Dakle 5
cos =
13
www.matematiranje.com

5
412
 1 1
5) Ako su i otri uglovi i ako je tg = i tg = pokazati da je + =
2 3 4

Ispitajmo koliko je tg ( + ) = ?

1 1 5
+
tg + tg
tg ( + ) = = 2 3 = 6 =1
1 tgtg 1 1 1 5
2 3 6

Znai: tg ( + ) = 1 , ovo je mogue u 2 situacije: + = 45o ili + = 225 o poto su

i otri uglovi, zakljuujemo:

+ = 45o tj. + =
4

6) Dokazati da je (2 + 3tg 2 y )tg ( x y ) = tgy , ako je 2tgx 3tgy = 0

(2 + 3tg 2 y )tg ( x y ) =
tgx tgy 3tgy
(2 + 3tg 2 y ) = (poto je 2tgx 3tgy = 0 zakljuujemo tgx = )
1 + tgxtgy 2
3tgy
tgy
(2 + 3tg y )
2 2 =
3tgy
1+ tgy
2
3tgy 2tg
(2 + 3tg 2 y ) 2 =
2 + 3tg 2 y
2
3tgy 2tgy
(2 + 3tg 2 y ) = tgy
2 + 3tg 2 y
Ovim je dokaz zavren.

7) Dokazati identitet:

sin( + ) tg + tg
=
cos( ) 1 + tg tg

sin( + ) sin cos + cos sin

= = (sada emo izvui: cos cos i gore i
cos( ) cos cos + sin sin
dole) www.matematiranje.com

6
413
 sin sin
cos cos +
cos cos tg + tg
= =
sin sin 1 + tg tg
cos cos 1 +
cos cos

2 +1 1
8) Ako je tg = , tg = i , 0, , dokazati da je =
2 1 2 2 4

Sredimo prvo izraze tg i tg

2 +1
tg = (izvrimo racionalizaciju)
2 1
( )
2
2 +1 2 +1 2 +1 2 + 2 2 +1
tg = = =
2 1 2 +1
2
2 12 2 1
tg = 3 + 2 2

1 1 2 2
tg = = =
2 2 2 2
2
tg =
2

2
3+ 2 2
tg tg 2
tg ( ) = = = 2 je zajedniki i gore i dole=
1 + tg tg
1+
2
2
3+ 2 2 ( )
6+4 2 2 6+3 2
= 2 = 2 =1
2 3 2 4 6+3 2
+ +
2 2 2 2

Dakle tg ( ) = 1 , to nam govori da je = 45o ili = 225o . Poto u zadatku

kae da je , 0, zakljuujemo = 45o tj. = to je i trebalo
2 4
dokazati!

www.matematiranje.com

7
414
www.matematiranje.com

TRANSFORMACIJE ZBIRA I RAZLIKE

TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA U PROIZVOD I
OBRNUTO

Formule su:

+
1. sin + sin = 2 sin cos
2 2
+
2. sin sin = 2 cos sin
2 2
+
3. cos + cos = 2 cos cos
2 2
+
4. cos cos = 2 sin sin
2 2

sin( )
5. tg tg =
cos cos
sin( )
6. ctg ctg =
sin sin

1
7. sin x cos y = [sin( x + y ) + sin( x y )]
2
1
8. cos x sin y = [sin( x + y ) sin( x y )]
2
1
9. cos x cos y = [cos( x + y ) + cos( x y )]
2
1
10. sin x sin y = [cos( x + y ) cos( x y )]
2

Primeri :

1) Transformisati u proizvod

a) sin 20 o + cos 50 o

b) sin 56 o cos 56 o

v) sin sin

1
415
www.matematiranje.com

a) sin 20o + cos 50o = (poto nam formula za zbir sinusa i kosinusa, upotrebom veza u I
kvandrantu, prebaciemo: cos 50o = sin 40o )

20o + 40 o 20o 40 o
= sin 20 o + sin 40 o = 2 sin cos
2 2
= 2 sin 30o cos(10 o )
= 2 sin 30o cos10 o
1
= 2 cos10 o = cos10o
2

b)
sin 56o cos 56o =
= sin 56o sin 34o
56o + 34o 56o 34o
= 2 cos sin
2 2
= 2 cos 45 sin11
o o

2
= 2 sin11o = 2 sin11o
2

v)
sin sin =

= sin sin
2

+
= 2 cos 2 sin 2
2 2

+
= 2 cos sin 2
4 2

2
2
= 2 cos sin
4 2
2
= 2 sin
2 4

= 2 sin
4

2
416
www.matematiranje.com

2) Dokazati da je:

a) sin 15o sin 75o = 0,25

b) cos135o cos 45o = 0,5

a)
1
sin15o sin 75o = sin(15o + 75o ) + sin(15o 75o )
2
1
= sin 90o + sin(60o ) pazi: sinx je neparna funkcija sin(-x) = -sinx
2
1
= sin 90o sin 60o
2
1 1 1 1 1
= 1 = = = 0, 25
2 2 2 2 4

b)
1
cos135o cos 45o = cos(135o 45o ) + cos(135o + 45o )
2
1
= cos 90o + cos180o

2
1 1
= [ 0 1] = = 0,5
2 2

x x x
3) Izraunati a) sin5x sin3x=? b) cos cos cos = ?
2 3 4

a)
1
sin 5 x sin 3x = [cos(5 x 3x) cos(5 x + 3x)]
2
1
= [cos 2 x cos 8 x]
2

b)
x x x
cos cos cos = ( grupiemo prva dva na koja emo upotrebiti formulu, a
2 3 4
x
cos neka saeka!!!)
4

3
417
www.matematiranje.com

x x x
= cos cos cos
2 3 4
1 x x x x x
= cos + cos + cos
2 2 3 2 3 4
1 x 5x x
= cos + cos cos
2 6 6 4
1 x x 1 5x x
= (cos cos ) + (cos cos ) ovde opet upotrebimo formulu za izraze u zagradama
2 6 4 2 6 4
1 1 x x x x 1 1 5x x 5x x
= cos + cos + + cos + cos +
2 2 6 4 6 4 2 2 6 4 6 4
1 x 5x 1 7x 13x
= cos + cos + cos + cos
4 12 12 4 12 12
1 x 5x 7x 13x
= cos + cos + cos + cos
4 12 12 12 12

3
4) Dokazati da je : a) sin 20o sin 40o sin 80o =
8
3
b) cos10o cos 50o cos 70o =
8
a) sin 20o sin 40o sin 80o = upakujemo prvi i trei inilac po formuli.

1
sin 20o sin 40o sin 80o = (sin 20o sin 80o ) sin 40o = [cos(200 800 ) cos(200 + 800 )] sin 40o
2
1
cos 60o cos100o sin 40o
2
1 1 1 1
= sin 40o cos100o {Znamo da je cos100o = cos80o , pa je } = sin 40o + cos800
2 2 2 2
1 1
= sin 40o + sin 40o cos80o
4 2
1 1 1
= sin 40o + (sin120o + sin(40o ))
4 2 2
1 1
= sin 40o + (sin120o sin 40o )
4 4
1 1 1
= sin 40o + sin120o sin 40o
4 4 4
1 1 3 3
= sin120o = =
4 4 2 8

4
418
www.matematiranje.com

b)
Pa ovo je ustvari isti zadatak!!!

Zato?
cos10 o = sin 80o
cos 50o = sin 40o
cos 70o = sin 20o
3
Dakle cos10o cos 50o cos 70o je isto
8

5) Transformisati u proizvod sin x + sin y + sin z , ako je x + y + z =

sin x + sin y + sin z =

sin x + sin y + sin [ ( x + y )] =
x+ y x y
sin x + sin y + sin( x + y ) Upotrebimo sin x + sin y = 2sin cos i sin = 2sin cos
2 2 2 2
x+ y x y x+ y x+ y x+ y
2sin cos + 2sin cos = Izvuemo zajedniki 2sin
2 2 2 2 2
x+ y x y x+ y
2sin [cos + cos ] = Sad formula za cos +cos
2 2 2
x+ y x y
2sin 2 cos cos =
2 2 2
x+ y x y
4sin cos cos =
2 2 2

x+ y
transformiemo sin
2
x+ y z z z z
sin = sin = sin = sin 90o = cos po formuli za veze u I
2 2 2 2 2 2
kvandrantu.

x y z
Dakle: sin x + sin y + sin z = 4 cos cos cos simpatino, zar ne?
2 2 2

6) Dokazati da je:

sin 495o sin 795o + sin 1095o = 0

5
419
www.matematiranje.com

Reenje: Najpre emo ove uglove prebaciti u I kvadrant, da nam bude lake!!!

sin 495o = sin(495o 360o ) = sin135o = cos 45o

sin 795o = sin(795 2 360o ) = sin 75o = cos15o
sin1095o = sin(1095o 3 360o ) = sin15o
Znai sada imamo:
cos 45o cos15o + sin15o = na prva dva lana upotrebimo formulu...
45o + 15o 45o 15o
2sin sin + sin15o =
2 2
2sin 30 sin15 + sin15o =
o o

1
2 sin15o + sin15o = sin15o + sin15o = 0
2
7) Dokazati da je:

tg 9o tg 27 o tg 63o + tg 81o = 4

Reenje: Pregrupiemo prvo lanove:

( tg 81
o
+ tg 9o ) ( tg 63o + tg 27 o ) = imamo formule
sin(81o + 9o ) sin(63o + 27 o )
=
cos81o cos 9o cos 63o cos 27 o
sin 90o sin 90o
= (sin 90o = 1)
cos81 cos 9 cos 63 cos 27
o o o o

1 1 cos81o = sin 9o
=
cos81o cos 9o cos 63o cos 27 o cos 63o = sin 27o
1 1 2
= dodamo
sin 9 cos 9 sin 27 cos 27
o o o o
2
2 2
= (sin 2 = 2sin cos )
2sin 9 cos 9 2sin 27 o cos 27 o
o o

2 2
= ( zajednicki )
sin18 sin 54o
o

2(sin 54o sin18o )

= ( gore formula)
sin18o sin 54o
54o + 18o 54o 18o
2 2 cos sin
2 2 4 cos 36o sin18o 4 cos 36o 4 cos 36o
= = = = 4
sin18o sin 54o sin18o sin 54o sin 54o cos 36o

6
420
www.matematiranje.com

5) Izraunati sin 36o bez upotrebe tablica.

Reenje: Znamo da vai veza u I kvandrantu:

sin 36o = cos 54o

odnosno sin 2 18o = cos 3 18o

formula za sin 2 imamo: sin 2 = 2 sin cos a formula za cos 3 smo izveli
(pogledaj) cos 3 = 4 cos3 3cos . Upotrebimo ih:

sin 2 18o = 2 sin 18o cos18o

cos 3 18o = 4 cos3 18o 3 cos18o

Pa je:
4 cos 3 18o 3 cos18o = 2 sin 18o cos18o

(sve podelimo sa cos18o )

4 cos 2 18o 3 = 2 sin 18o

(onda je sin 2 180 + cos 2 180 = 1 cos 2 18o = 1 sin 2 18o )

4(1 sin 2 18) 3 2sin18o = 0

4 4sin 2 18 3 2sin18o = 0
4sin 2 18 + 2sin18o 1 = 0

(uzmimo smenu sin 18o = t )

4t 2 + 2t 1 = 0
2 20 2 2 5 2(1 5)
t1,2 = = =
8 8 8
1 5
t1, 2 =
4
1+ 5
t1 =
4
1 5
t2 =
4
5 1
sin 18o =
4
Nadjimo sad cos18o

7
421
www.matematiranje.com

sin 2 18o + cos 2 18o = 1

2
5 1
cos 18 = 1
2 o

4
5 2 5 +1
cos 2 18o = 1
16
16 6 + 2 5
cos 2 18o =
16
10 + 2 5
cos 2 18o =
16
10 + 2 5
cos18 o =
16
10 + 2 5
cos18 o =
4
sin 36 = 2 sin 18o cos18o
o

5 1 10 + 2 5
sin 36o = 2
4 4
(ubacimo 5 1 pod koren)

sin 36 =o ( )(
2
5 1 10 + 2 5 )
8

sin 36o =
(5 2 )(
5 + 1 10 + 2 5 )
8

sin 36o =
( 6 2 5 )(10 + 2 5 )
8
60 + 12 5 20 5 20
sin 36o =
8
40 8 5
sin 36o =
8

sin 36o =
(
8 5 5 )
8
2 2 5 5
sin 36o =
8
2 5 5
sin 36o =
4

8
422
www.matematiranje.com

9
423
TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE DVOSTRUKOG UGLA

Formule su:

1. sin 2 = 2 sin cos

2. cos 2 = cos 2 sin 2
2tg
3. tg 2 =
1 tg 2
ctg 2 1
4. ctg 2 =
2ctg

Primeri:
2tg
1) a) sin 2 = Dokazati.
1 + tg 2

sin 2 = 2sin cos = (uvek moemo u imenioci dopisati 1, zar ne?)=

2sin cos 2sin cos

sin 2 = = = (trik: izvuemo zajedniki i gore i dole
1 sin 2 + cos 2
cos 2 )=
2sin
cos 2
cos 2tg 2tg
= 2 =
sin
2
tg + 1 1 + tg 2
cos
2
+ 1
cos
2

1 tg 2
b) cos 2 = Dokazati.
1 + tg 2

cos 2 sin 2 cos 2 sin 2

cos 2 = cos sin =
2 2
= = (isti trik izvuemo
1 sin 2 + cos 2
cos 2 i gore i dole)
sin 2
cos 2 1
cos = 1 tg = 1 tg , to je i trebalo dokazati.
2 2 2
=
sin 2 tg 2 + 1 1 + tg 2
cos
2
+ 1
cos
2

www.matematiranje.com

1
424
v) sin 3 = 3 sin 4 sin 3 Dokazati.

sin 3 = sin( 2 + ) Iskoristimo formulu sin( + ) = sin cos + cos sin

= sin 2 cos + cos 2 sin sad formule za dvostruki ugao

= (2 sin cos ) cos + (cos 2 sin 2 ) sin

= 2 sin cos 2 + sin cos 2 sin 3
= 3 sin cos 2 sin 3

(sad emo iz sin 2 + cos 2 = 1 izraziti cos 2 = 1 sin 2 )

= 3sin (1 sin 2 ) sin 3

= 3sin 3sin 3 sin 3
= 3sin 4sin 3

4
g) cos = Nadji vrednosti za dvostruke uglove ako je u IV kvadrantu.
5

Najpre emo izraunati sin

sin 2 + cos 2 = 1
sin 2 = 1 cos 2
2
4
sin = 1
2

5
16
sin 2 = 1
25
9
sin 2 =
25
9
sin =
25

3 3
sin = , poto je ugao iz IV kvadranta uzeemo da je sin =
5 5

Sada je:

www.matematiranje.com

2
425
sin 2 = 2 sin cos
3 4
= 2
5 5
24
=
25
cos 2 = cos 2 sin 2
2 2
4 3 16 9 7
= = =
5 5 25 25 25
24

sin 2 24
tg 2 = = 25 =
cos 2 7 7
25

2) sin =0,6 i pripada prvom kvadrantu, nadji vrednosti za dvostruke uglove.

Sada emo prvo nai cos

sin 2 + cos 2 = 1 sin 2 = 2sin cos

= 2 0, 6 0,8
cos 2 = 1 sin 2
3 4 24
cos 2 = 1 (0,6) 2 = 2 =
5 5 25
cos 2 = 1 0,36 cos 2 = cos 2 sin 2
cos 2 = 0,64 2 2
4 3 7
cos = 0,64 = =
5 5 25
cos = 0,8 24
cos = +0,8 sin 2 25
tg 2 = =
cos 2 7
25
24
tg 2 =
7

3)Dokazati

1
a) sin 15o cos15o =
4
www.matematiranje.com

3
426
 2
sin15o cos15o = (trik je da dodamo )
2
2 sin 150 cos150
= = (ovo u brojiocu je formula za sin 2 = 2 sin cos )
2
1
sin 30 o
1
= = 2=
2 2 4

b) 1 4 sin 2 cos 2 = cos 2 2

1 4sin 2 cos 2 = (poto je formula sin 2 = 2 sin cos , to je

4 sin 2 cos 2 = sin 2 2 )
pa je 1 4sin 2 cos 2 = 1 sin 2 2 = cos 2 2

4) Dokazati
a) 2 sin 2 + cos 2 = 1

2 sin 2 + cos 2 = 2 sin 2 + cos 2 sin 2

= sin 2 + cos 2 = 1

b) cos 4 + sin 4 = 1 0,5 sin 2

Da bi ovo dokazali podjimo od indentiteta:

sin 2 + cos 2 = 1 / Kvadriramo

sin 4 + 2sin 2 cos 2 + cos 4 = 1
2
sin 4 + cos 4 = 1 2sin 2 cos 2 ( dodamo izrazu 2sin 2 cos 2 )
2
4sin 2 cos 2
sin 4 + cos 4 = 1 (ovde je 4sin 2 cos 2 = sin 2 2 )
2
1
sin 4 + cos 4 = 1 sin 2 2
2
sin + cos = 1 0,5sin 2 2
4 4

5) Dokazati indetitet:

cos 4 + 4 cos 2 + 3 = 8 cos 4

Reenje: Poi emo od leve strane da dokaemo desnu.

www.matematiranje.com

4
427
cos 4 + 4 cos 2 + 3 =
cos 2 (2 ) + 4(cos 2 sin 2 ) + 3 =
cos 2 (2 ) sin 2 (2 ) + 4 cos 2 4sin 2 + 3 =
(cos 2 sin 2 ) 2 (2sin cos ) 2 + 4 cos 2 4sin 2 + 3 =
(cos 2 (1 cos 2 )) 2 4sin 2 cos 2 + 4 cos 2 4sin 2 + 3 = [zamenimo sin 2 = 1 cos 2 ]
(2 cos 2 1) 2 4 cos 2 (1 cos 2 ) + 4 cos 2 4(1 cos 2 ) + 3 =
4 cos 4 4 cos 2 + 1 4 cos 2 + 4 cos 4 +4 cos 2 4 +4 cos 2 + 3 =
= 8cos 4

A ovo smo trebali dokazati!!

x x
6) Ako je sin + cos = 1,4 izraunati sin x
2 2

Reenje: Kvadriraemo datu jednakost.

x x
sin + cos = 1, 4 / () 2
2 2
x x x x x x
sin 2 + 2sin cos + cos 2 = 1,96 [ovde je 2sin cos = sin x]
2 2 2 2 2 2
1 + sin x = 1,96
sin x = 1,96 1
sin x = 0,96

7) Predstavi tg 3 kao funkciju od tg

Reenje:

tg 2 + tg
tg 3 = tg (2 + ) = =
1 tg 2 tg
2tg 2tg + tg (1 tg 2 )
+ tg
1 tg 2 1 tg 2
= =
2tg 1 tg 2 + 2tg 2
1 tg
1 tg 2 1 tg 2
2tg + tg tg 3 3tg tg 3
= =
1 + tg 2 1 + tg 2
www.matematiranje.com

5
428
8) Dokai indetitet:

1 + sin 2
= 2 cos
sin + cos 4

Reenje:

1 + sin 2 sin 2 + cos 2 + 2sin cos (sin + cos ) 2

= =
sin + cos sin + cos sin + cos
2
2 2
= sin + cos = (trik: kod oba sabiraka emo dodati tj. )
2 2
2 2
2 2
sin + cos = izvuemo 2 kao zajedniki
2 2
2 2 2 2
2 sin + cos = poto je sin = i cos = zamenimo u izraz
2 2 4 2 4 2

2 sin sin + cos cos = malo pretumbamo
4 4

2 cos cos + sin sin = ovo u zagradi je formula za cos( )
4 4

2 cos
4

www.matematiranje.com

6
429
 TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE POLUUGLOVA

Formule su:

1 cos
1. sin = ili 2 sin 2 = 1 cos
2 2 2
1 + cos
2. cos = ili 2 cos 2 = 1 + cos
2 2 2
1 cos
3. tg =
2 1 + cos
1 + cos
4. ctg =
2 1 cos

Primeri:
4 3
1) Odrediti cos , ako je sin = i ,
2 5 2
1 + cos
Poto je cos = moramo nai cos .
2 2

sin 2 + cos 2 = 1 1 + cos

cos =
cos = 1 sin
2 2
2 2
2
4 3
cos = 1
2
1
5 5
cos =
16 2 2
cos 2 = 1
25 2
9
cos 2 = cos = 5
25 2 2
9
cos 2 = 1 racionaliemo
25 cos =
2 5
3
cos =
5 5
cos =
2 5
3 3 3
Poto je , iz , ,
2 2 2 4 2

To nam govori da je iz II kvadranta

3
cos =
5 www.matematiranje.com

1
430
 4 2 3
2) Odrediti cos , ako je sin = i ,
2 9 2

Moramo najpre nai cos

cos 2 = 1 sin 2 3 3
, ,
4 2
2 2 2 2 4
cos = 1
2


9
16 2 Za sin uzimamo +
cos 2 = 1 2
81
7
32 1+
cos 2 = 1 1 cos 9
81 sin = + =+
2 2 2
49
cos 2 = sin = +
4
81 2 3 2
7
cos = 4 2 4 2
9 sin = =
3 2 3 2 2 3 2
,
2
2 2
7 sin =
cos = 2 3
9

3) Dokazati:

1 cos
a) tg = za (2k + 1), k z
2 sin
sin
b) tg = za (2k + 1), k z
2 1 + cos

a) Podjimo sad od desne strane da dokaemo levu. sin = 2 sin cos
2 2

2 sin 2 sin
1 cos 2 2 = tg
= =
sin 2
2 sin cos cos
2 2 2

2 sin cos sin
sin 2 2 2 = tg
b) = =
1 + cos 2 2
2 cos cos
2 2

Odakle 2 sin cos =sin ? Pa iz: sin 2 = 2 sin cos
2 2
www.matematiranje.com

2
431
 sin x + 2 cos x x
4) Izraunati vrednost izraza A = , ako je tg = 2
tgx ctgx 2

x
Iskoristiemo tg = 2 , da nadjemo cos x
2

x 1 cos x
tg =
2 1 + cos
1 cos x
=2 Kvadriramo
1 + cos
1 cos x
=4
1 + cos
1 cos x = 4(1 + cos)
1 cos x = 4 + 4 cos x
cos x 4 cos x = 4 1
5 cos x = 3
3
cos x =
5
sin x = 1 cos 2 x
2

9
sin 2 x = 1
25
16
sin 2 x =
25
4 Izraunajmo vrednost izraza A
sin x =
5 sin x + 2 cos x
A=
tgx ctgx
4 4 3
sin x = + + 2
5
A=
5 5
4 3
4 +
3 4
sin x 4
tgx = = 5 = 2
cos x 3 3
5 A= 5
7
3
ctgx = 12
4 24
A=
35
www.matematiranje.com

3
432
5) Dokai indetitete:

1 + sin x cos x x
a) = tg
1 + sin x + cos x 2

2 sin x sin 2 x x
b) = tg 2
2 sin x + sin 2 x 2

Reenje: Naravno, podjemo od leve strane pa transformiemo izraz dok ne dodjemo do

desne strane!!

2 x
1 cos x = 2 sin 2

1 + sin x cos x 1 cos x + sin x x
a) = Ideja je: 1 + cos x = 2 cos 2
1 + sin x + cos x 1 + cos x + sin x 2
x x
sin x = 2 sin 2 cos 2

x x x
2 sin 2+ 2 sin cos
= 2 2 2 = Izvuemo zajedniki gore i dole!!!
x x x
2 cos 2 + 2 sin cos
2 2 2
x x x
2 sin sin + cos
2 2 2
=
x x x
2 cos cos + sin
2 2 2
x
sin
= 2 = tg x
cos
x 2
2

b)
2sin x sin 2 x 2sin x 2sin x cos x
= =
2sin x + sin 2 x 2sin x + 2sin x cos x
2sin x (1 cos x)
= =
2sin x (1 + cos x)
x x
2 sin 2 sin 2
= 2 = 2 = tg 2 x
2 cos 2
x
cos 2
x 2
2 2

4
433
6) Izraunati bez upotrebe raunskih pomagala tg 7 o30'

sin
Ideja nam je da iskoristimo malopre dokazanu jednakost: tg =
2 1 + cos

15o sin 15o

tg 7 o30' = tg =
2 1 + cos15o

Sada moramo nai sin 15o i cos15o

3
1
30o
1 cos 30 o
2 = 2 3
sin 15o = sin = =
2 2 2 4
2 3
sin 15o = , ovo je tano, al je malo komplikovano zbog duplog korena
2
koji bi morali da unitimo preko Lagranovog indetiteta (pogledaj to), zato emo ii:

sin 15o = sin(45o 30o ) = sin 45o cos 30o cos 45o sin 30o =
2 3 2 1 2 ( 3 1)
= =
2 2 2 2 4

cos15o = cos(45o 30o ) = cos 45o cos 30o + sin 45o sin 30o =
2 3 2 1 2( 3 + 1)
= + =
2 2 2 2 4

Sad je:

(
2 3 1 )
tg 7 o30' = 4
1+
2 3 +1 ( )
4
6 2
tg 7 o 30 ' = = odradimo duplu racionalizaciju (pogledaj to u delu
6 + 2 +5
korenovanje)

tg 7 o30' = 6 3 + 2 2

www.matematiranje.com

5
434
 x
7) Ako je tg = t izraunati sin x , cos x i tgx preko t,
2

Reenja: (ovo e nam biti smena kod trigonometrijskih integrala, zato obratiti panju!!!)

x
x sin 2
cos 2 2
x x 2 x
2sin cos cos
sin x 2 2 = 2
sin x = =
1 x
sin 2 + cos 2
x 2x
sin
2 2 cos 2 x 2 + 1

2 cos 2 x
2
x
2tg
= 2 = 2t = 2t
tg 2 + 1 t + 1 1 + t
2 2
x
2
x
sin 2
x 2
cos 2 1
x x 2 cos 2 x
cos 2 sin 2
cos x 2 2= 2
cos x = =
1 x
sin 2 + cos 2
x 2x
sin
2 2 cos 2 x 2 + 1

2 cos 2 x
2
x
1 tg 2
2 = 1 t
2
=
x 1+ t2
1 + tg 2
2

2t
sin x 1 + t 2 2t
tgx = = =
cos x 1 t 2
1 t 2
1+ t 2

sin 160o
8) Izraunati vrednost izraza =
cos 4 40o sin 4 40o

sin 160o
= (ovo dole je razlika kvadrata)
cos 4 40o sin 4 40o
www.matematiranje.com

6
435
 sin160o
= ovde je cos 2 40o + sin 2 40o = 1
(cos 40 + sin 40 )(cos 40 sin 40 )
2 o 2 o 2 o 2 o

sin 160o
= (ovo dole je cos 2 x sin 2 x = cos 2 x )
cos 40 sin 40
2 o 2 o

sin160o 2sin 80o cos80o

= = 2sin 80o
cos80 o
cos80 o

www.matematiranje.com

7
436
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
Trigonometrijskejednaine(osnovne)
1. sinx=a

Ovajednainaimareenjaakoje 1 a 1 zbogogranienostisinusnefunkcijeizmedju1i1.
Dabilakerazumelikakosereavajuovejednaine,posmatraemosledeesituacije:

i) 0 a 1
ii) 1 a 0
iii) a 0
iv) a 1
v) a 1

a) sin x a 0 a 1

Postupak:Nadjemovrednostanayosiipovuemopravu y a Onaseetrigonometrijskikrug(takeAiB)i
spojimosakordinatnimpoetkom.Dobilismodvatraenaugla: ( ) i ( ) .Evoslike:

Reenjazapisujemo:

x1 2k
x2 ( ) 2k
k z

PAZI: 2k dodajemozbogperiodinostifunkcije sin x ,kojaje 2 360 0 ,tojeobavezno!Reenjese

(kadpostaneteiskusni)moesjedinitiiujednoreenje:

xk (1) k k k z

437
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
Primer:

1
Reitijednainu: sin x
2

1 1
Reenje: Prvo nacrtamo trigonometrijski krug. Nadjemo na yosi vrednost i povuemo pravu y ,
2 2
paralelnu sa xosom. Ta prava see trigonometrijski krug u takama A i B. Te take spajamo sa koordinatnim
poetkomidobilismotraeneuglove.

Iztablice(kozna)vidimodasutraeniuglovi:

1 30 0
6
5
2 150 0
6

Evoslike:

Reenjasu:


x1 2 k
6
5
x2 2k
6
k z

Ilizajedno: xk (1) k
6

ii) sin x a 1 a 0

Postupakjesliankaomalopre.Nadjemovrednostanayosi(pazi:sadjeanegativnopajeispodxose),

povuemopravuparalelnusaxosom.Mestagdepravay=aseetrigonometrijskikrug(AiB)spojimosa

koordinatnimpoetkomidobilismotraeneuglove: ( ) i ( )

438
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html

Naslicitoizgleda:

Reenjasu:

x1 2k
x2 ( ) 2k
kz

Primer:
2
Reijednainu: sin x
2

450
4
5
225 0
4

Reenjasu:

x1 2k
4
5
x2 2k
4
k Z
7
Naravno, ovo negativno reenje 2k moemo napisati i kao 2k ali je obiaj da se uglovi u IV
4 4
kvadrantupiukaonegativni

439
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
iii) sin x 0
Sinusisujednakinulizaugloveod 0 0 i 180 0

x 0 2k
x 2k
k Z
Ilizajedno: x k k Z

iv) sin x 1

Sinusimavrednost1zaugaood 90 0

Ovdeimamosamojednoreenje: x 2k k Z
2
vi) sin x 1

x 2k k Z
2

Ilimoemozapisatiprekopozitivnogugla:

3
x 2k k Z
2

440
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
2. cos x b

Kaoikod sin x a iovdemorabiti 1 b 1 dabijednainaimalareenja.

Iovdeemoraslanitiproblem:

i) 0 b 1
ii) 1 b 0
iii) b 0
iv) b 1
v) b 1

i) cos x b 0 b 1

OviuglovisenalazeuIiIVkvadrantu.
Postupak:Naxosinadjemovrednostb.Povuemopravuparalelnusayosom.Tapravasee

trigonometrijskikrugutakamaMiN.Spojimotetakesakoordinatnimpoetkomidobilismotraene

uglove: i ( )

Reenjasu:
x 2k
x 2k
k Z

Ugao odredimoiztablicailikonstruktivno.

441
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
Primer:
3
Reijednainu: cos x
2

Reenjasu:


x 2k , k Z
6

x 2k , k Z
6
3
Jerje cos 30 0
2
3
Tojest cos
6 2

ii) cos x b 1 b 0

OviuglovisenalazeuIIiIIIkvadrantu.Postupakjeisti,samojebnegativno!

Reenjasu:

x 2k
x 2k

k Z

442
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
Primer:
1
Reijednainu cos x
2

2
120 0
3

Reenjasu:

2
x 2 k
3
2
x 2 k
3
k Z

iii) cos x 0

x 2 k
2

x 2 k
2
k Z

443
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
iv) cos x 1 v) cos x 1

x 0 2k x 2k
x 2k
k Z k Z

3. tgx m

Zarazlikuodprethodnedve,jednaina tgx m imareenjaza m ( , ) .Razmotriemodvesituacije: m 0

i m 0
i) tgx m m 0

TosuugloviuIiIIIkvadrantu!
Postupak:Natangesnojosinadjemomitospojimosakoordinatnimpoetkom.Dobilismougao .Produimotaj
ugaouIIIkvadrantievodrugogreenja:

Reenjeje:

x k
kz
Zatosamojednoreenje?
Zatotoje tgx kaoi ctgx periodinafunkcijasaperiodom
.Pakadstavimo k mismotoreenjeveopisali!

Zapamti:Kod sin x i cos x jeperioda 2k akod tgx i ctgx samo k .

ii) tgx m m 0

444
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
OviuglovisuuIIIIVkvadrantu!Postupakjepotpunoisti.

Reenje:

x k
k Z

Primer1:

Reijednainu: tgx 1
Reenje:(iztabliceznamo: tgx 450 1 )

450
4

x k
4
k Z

445
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
Primer2:

Reijednainu: tgx 3
Reenje:Iztabliceje tg 60 0 3 ,pajeonda tg ( 60 0 ) 3 jerje tg ( ) tg

Crtamosliku:

Dakle:

k
3
k Z

Primer3:

Reijednainu: tgx 0

Vidimodasutougloviod 0 0 i 180 0

Dakle:
x 0 0 k
x k
k Z

10

446
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
4. ctgx m

KaoizatgxreenjasuizcelogskupaR.Periodaje k .Postupakreavanjajeslian,samotovrednostzactgx
traimonakotangensnojosi

ctgx m m 0 ctgx m m 0

UglovisuuIiIIIkvadrantu. UglovisuuIIiIVkvadrantu.
Reenje: x k Reenje: x k
k Z k Z

Najprepotraimovrednostutablici,vidimokojijeugaoupitanjuInacrtamosliku.

Primer1:
3
Reijednainu: ctgx
3
Reenje:iztablicevidimovrednostza 60 0

x k k Z
3

11

447
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
Primer2:
Reijednainu: ctgx 1

x k
4
Amoei:
3
x k
4
k Z

Primer3: Reitijednainu: ctgx 0

x k
2

k Z

Zadaci

1) Reijednaine:

1
a) sin 2 x
2

b) sin x 0
3

12

448
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
Reenje:

a) Jednainureavamonormalno,kaodajesinx.(alpiemo2xureenju)
Iztablicevidimodajejedantraeniugao 30 0

Pazisad:
5
2x 2k V 2 x 2 k
6 6
Sadaizrazimox,odnosnosvepodelimosa2
5
x k V x k
12 12
k Z

b) Istoreavamokaodaje sin x 0 aliposlenepiemo x .Nego x ... paizraunamo!
3

Dakle:

x 0 2k V x 2k
3 3

x 2k V x 2 k
3 3
4
k Z x 2 k
3
k Z

2) Reijednaine:
2
a) cos 5 x
2

b) cos 2 x 0
6

13

449
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
2
Reenje: cos 5 x
2

3 3
5x 2k V 5 x 2k
4 4
Obareenjapodelimosa5
3 2k 3 2k
x V x
20 5 20 5
k Z k Z

b)


cos 2 x 0
6

2x 2 k V 2x 2k
6 2 6 2

2x 2 k 2x 2k

2 6 2 6
4 2
2x 2k 2x 2 k
6 6
2
2x 2k 2x 2 k
3 3

x k x k
3 6

14

450
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
k Z k Z
3) Reitijednaine:

a) tg 2 x 1

b) tg 3 x 1
2

Reenje:

a) tg 2 x 1
Traeniugaoje 45
0

Dakle:

2x k
4
k
x
8 2
k Z

b) tg 3 x 1
2

Traeniugao(iztablice)je 45
0

4

3x k
2 4

3x k

4 2
3
3x k
4
k
x
4 3
k Z

15

451
www.matematiranje.comwww.matematiranje.com/en.html
4) Reitijednaine:

a) ctg 3 x 1

b) ctg x 3
2

Reenje:
a) ctg 3 x 1 Iztablicevidimodajetraeniugao 45 0

Dakle:

3x k
4
k
x
12 3
k Z

b) ctg x 3 Traeniugaoje 30 0
2

x k
2 6

x k

6 2
4
x k
6
2
x k
3
k Z

16

452
www.matematiranje.com

Trigonometrijske jednaine

1) Jednaine oblika:

a sin 2 x + b sin x + c = 0
a cos 2 x + b cos x + c = 0
Reavajusesasmenomt
atg 2 x + btgx + c = 0
actg 2 x + bctgx + c = 0

Naravno at 2 + bt + c = 0 imarealnareenjaza D 0. Kadnadjemo t1 ,t 2 vratimoseusmenuIpritom

vodimoraunadajekod sin x i cos x uslovi t1 1 i t 2 1 ,dokkod tgx i ctgx mogu t1 i t 2 uzimati
vrednostiizcelogskuparealnihbrojeva.

Primer:

Reijednaine:

a) 2 sin 2 + 3 sin x + 1 = 0

b) 2 cos 2 x 7 cos x + 3 = 0

v) tg 2 x 3tgx + 2 = 0

g) 2ctgx + tgx = 3

d) 2 sin 2 x cos x = 1

Reenja:

a) 2 sin 2 + 3 sin x + 1 = 0 smena sin x = t

2t 2 + 3t + 1 = 0
3 1
t1, 2 =
4
1
t1 =
2
t 2 = 1

Vratimoseusmenu:

1
sin x = ili sin x = 1
2

453
www.matematiranje.com

x1 = + 2k
6

7 x = + 2k
x2 = + 2k 3 2
6
k Z
k Z

b)

2 cos 2 x 7 cos x + 3 = 0 smena cos x = t

2t 2 7t + 3 = 0
75
t1, 2 =
4
t1 = 3 nemoguce 1 cos x 1
1
t2 =
2
Daklereenjasu:

x1 = + 2k
3

x2 = + 2k
3
k Z

v) tg 2 x 3tgx + 2 = 0 smena tgx = t

t 2 3t + 2 = 0
3 1
t1, 2 =
2
t1 = 2
t2 = 1

Vratimoseusmenu:

tgx = 2 ili tgx = 1

Kadsedesidasakruganemoemoproitativrednostzanekufunkciju,upotrebljavamoarkusfunkciju

kojajeinverznatrigonometrijskafunkcija. x1 = arctg 2 + k x2 = + k , k Z
4

454
www.matematiranje.com

1
g)2ctgx+tgx+3 znamodaje tgx =
ctgx

1
2ctgx+ = 3 smena: ctgx = t
ctgx

1
2t + = 3
t
2t 3t + 1 = 0
2

3 1
t1, 2 =
4
t1 = 1
1
t2 =
2

Za ctgx = 1 je x1 = + k , k Z
2

1 1
Za ctgx = je x2 = arcctg + k
2 2

d) 2 sin 2 x cos x = 1

Ovdemoramosveprebacitiiliusinxiliucosx.Lakejeupotrebiti sin 2 x = 1 cos 2 x isveprebacitiu

cosx.

2(1 cos 2 x) cos x 1 = 0

2 2 cos 2 x cos x 1 = 0
2 cos 2 x cos x + 1 = 0 / (1)
2 cos 2 x + cos x 1 = 0 smena : cos x = t
2t 2 + t 1 = 0
1 3
t1, 2 =
4
1
t1 =
2
t 2 = 1

455
www.matematiranje.com

1
cos x = ili cos x = 1
2

x1 = + 2k
3
x3 = + 2k
x2 + 2k
3 k Z
k Z

2)Homogenajednaina

Onajeoblika: a sin 2 x + b sin x cos x + c cos 2 x = 0

Reavamojetakotosvepodelimosa cos 2 x .Napomenemodaovdemorabiti sin x 0 i cos x 0 .

Dobijamo:

atg 2 x + btgx + c = 0 kojuznamodareimo!

NahomogenujednainusesvedeIjednainaoblika: a sin 2 x + b sin x cos x + c cos 2 x = d

Napiemokaotrikdaje: d = d 1 = d (sin 2 x + cos 2 x) ,sveprebacimonalevustranuIimamo:

(a d ) sin 2 x + b sin x cos x + (c d ) cos 2 x = 0

Ovujednainureavamokaohomogenu.

Primer:

Reijednaine:

a) 2 sin 2 x 5 sin x cos x + 3 cos 2 x = 0

b) 5 sin 2 x + 2 sin x cos x + cos 2 x = 2

Reenja:

a)

456
www.matematiranje.com

2 sin 2 x 5 sin x cos x + 3 cos 2 x = 0 / : cos 2 x 0

sin 2 x sonx cos x cos 2 x
2 5 + 3 =0
cos 2 x cos 2 x cos 2 x
2tg 2 x 5tgx + 3 = 0 smena(tgx = t )
2t 2 5t + 3 = 0
5 1
t1, 2 =
4
3
t1 =
2
t2 = 1

Vrtaimoseusmenu:

3 3
Za tgx = x1 = arctg + k , k Z
2 2

Za tgx = 1 x2 = + k , k Z
4
b)

5 sin 2 x + 2 sin x cos x + cos 2 x = 2

5 sin 2 x + 2 sin x cos x + cos 2 x = 2(sin 2 x + cos 2 x)
5 sin 2 x + 2 sin x cos x + cos 2 x = 2 sin 2 x + 2 cos 2 x
Sveprebacimonalevustranu!

3 sin 2 x + 2 sin x cos x cos 2 x = 0 / : cos 2 x

3tg 2 x + 2tgx 1 = 0 smena(tgx = t )
3t 2 + 2t 1 = 0
24
t1, 2 =
6
1
t1 =
3
t 2 = 1

1 1
Za tgx = x = arctg + k , k Z
3 3

Za tgx = 1 x = + k , k Z
4

457
www.matematiranje.com

3)Jednaineoblika:

sin ax sin bx = 0
Isline
cos ax cos bx = 0
Unjimanajpreiskoristimoformuletrigonometrijskihfunkcijauproizvod.

Nakontoga: A B = 0 A = 0 B = 0

Primer:Reijednaine:

a) sin 6 x sin 4 x = 0

b) cos 3 x + cos x = 0

v) sin x = cos 2 x

g) sin x + sin 2 x + sin 3 x = 0

Reenja:

sin 6 x sin 4 x = 0
6x + 4x 6x 4x
2 cos sin = 0
2 2
2 cos 5 x sin x = 0
cos 5 x = 0 sin x = 0

5x = + 2k 5x = + 2k
2 2 sin x = 0
x = + 2k
2k 2k x = 0 + 2k
x= + x= +
10 5 10 5

k
x= + x = k
10 5
k Z
k Z

b)

cos 3 x + cos x = 0
3x + x 3x x
2 cos cos = 0
2 2
2 cos 2 x cos x = 0

458
www.matematiranje.com

cos 2 x = 0 ili cos x = 0

2x = + 2k 2x = + 2k
2 2
x = + 2k x = + 2k
2 2
x= + k x= + k
4 4

k
x= + x + k
4 2 2
k Z k Z
Akovamnijejasnonemorateraditiovozajednikoreenje!

v)

sin x = cos 2 x
sin x cos 2 x = 0

sin x sin( 2 x) = 0
2

x+ 2x
x ( 2 x)
2 cos 2 sin 2 =0
2 2
x 3x
2 cos( ) sin( ) = 0
2 4 2 4
odavdeje:

x 3x
cos( ) = 0 ili sin( ) = 0
2 4 2 4

x
Za cos( ) = 0 je:
2 4

x x
= + 2k ili = + 2k
2 4 2 2 4 2
x x
= + + 2k = + + 2k
2 4 2 2 4 2
x 3 x
= + 2k = + 2k
2 4 2 4
3
x= + 4k x = + 4k
2 2

459
www.matematiranje.com

3
Zajedno: x = + 2k
2
3x
Za sin( ) = 0 je:
2 4

3x 3x
= 0 + 2k ili = + 2k
2 4 2 4

3x = 2 + 4k
3x = 4k 2
2
3x = 2 + 4k

3x = + 4k
2 3x = 2 + + 4k
4k 2
x= + 5 4k
6 3 x= +
6 3

2k
Zajedno: x = +
6 3

g)

sin x + sin 2 x + sin 3 x = 0

x + 3x x 3x
2 sin cos + sin 2 x = 0
2 2
2 sin 2 x cos x + sin 2 x = 0
sin 2 x(2 cos x + 1) = 0 odavde :

sin 2 x = 0 ili 2 cos x + 1 = 0

2 x = + 2k
2 x = 0 + 2k 2 4
x = + 2k x = + 2k
x = k x = + k 3 3
2

4)Jednainaoblika: a sin x + b cos x = c

Ovajednainamoedasereavanavienaina:

x
i)smenom tg =t
2

460
www.matematiranje.com

ii)metodomuvodjenjapomonogargumenta

iii)metodapravljenjasistema

x
i)smenom tg =t
2

2t 1 t 2
sin x = , cos x = veizvedenoranije!
1+ t 2 1+ t 2
Poslesredjivanjadobijesekvadratnajednainapot.

Ovdesemoejavitiproblempritraenjunuladobijenogpolinoma.Ovoenambitiopcijakadnemamo
x
drugih.Naravno,potojesmena tg = t morabiti x + 2k
2
ii)Metodauvodjenjapomonogargumenta

a sin x + b cos x = c
Uvedemonoviargument pomou:

b a b b
sin = , cos = = arctg , tj , tg =
a2 + b2 a2 + b2 a a

Ipoetnujednainusvedemona:

c
sin( x + ) =
a 2 + b2

c
Naravno,morabiti: 1 tojest a 2 + b 2 c 2 .
a +b
2 2

Akoje a 2 + b 2 < c 2 jednainanemareenja.

iii)Metodapravljenjasistema

jednaini a sin x + b cos x = c dodamo sin 2 x + cos 2 x = 1

IzprvejednaineizrazimosinxilicosxIzamenimoudrugu.Dobijamokvadratnujednainupojednoj
nepoznatoj (sin x cos x) .

Primer:

461
www.matematiranje.com

Reijednainu:

a) sin x + 3 cos x = 2

b) 2 sin x + 5 cos x = 4

Reenje:

a)Probajmometodupomonogargumenta:

sin x + 3 cos x = 2 a = 1, b = 3 , c = 2
2
a 2 + b 2 = 12 + 3 = 1 + 3 = 4 uslov: a 2 + b 2 c 2 , 4 4 ispunjenuslov!
c2 = 4

b
= arctg
a
3
= arctg
1


tg = 3 = 60 o =
3
c 2 2
= = =1
a2 + b2 12 + 3
2 2

Zamenimou:

c
sin( x + ) =
a + b2
2

sin( x + ) = 1
3

x+ = + 2k
3 2

x= + 2k
2 3

x= + 2k
6
k Z
Dakleovametodajedobra.Uvekprobajteprvonju!

10

462
www.matematiranje.com

b)

2 sin x + 5 cos x = 4
uslov: a 2 + b 2 c 2 , 4 + 25 16 ,ispunjen!!!
a = 2, b = 5, c = 4

b
tg =
a

5
tg =
2
Evoproblema!Nemoemolakonaiugao!

Probajmotreumetodu,sasistemom.

4 2 sin x
2 sin x + 5 cos x = 4 cos x =
5

Tozamenimou sin 2 x + cos 2 x = 1

4 2 sin x 2
sin 2 x + ( ) =1
5
16 16 sin x + 4 sin 2 x
sin 2 x + =1
25
25 sin 2 x + 16 16 sin x + 4 sin 2 x = 25
29 sin 2 x 16 sin x 9 = 0 smena(sin x = t )
29t 2 16t 9 = 0
16 1300 16 10 13
t1, 2 = =
58 58
16 + 10 13 2(8 + 5 13 ) 8 + 5 13
t1 = = = 0,896
58 58 29
16 10 13 8 5 13
t2 = = 0,346
58 29
Dakle

8 + 5 13
x = arcsin( ) + 2k
29

8 5 13
x = arcsin( ) + 2k
29

11

463
www.matematiranje.com

5)Smena cos 2 x = t

Akoseuzadatojjednainijavljajuizrazi sin 2 x, cos 2 x, cos 2 x, primenjujemoovusmenu.Vaezamene:

1 t 1+ t
sin 2 x = ; cos 2 x =
2 2

Primer1:Reijednainu: 8 cos 6 x 4 sin 4 x = cos 2 x

Reenje:

Uvodimosmenu cos 2 x = t

1+ t 3
cos 6 x = (cos 2 x) 3 = ( )
2
1 t 2
sin 4 x = (sin 2 x) 2 = ( )
2
8 cos 6 x 4 sin 4 x = cos 2 x
1+ t 3 1 t 2
8( ) 4( ) =t
2 2
1 + 3t + 3t 2 + t 3 1 2t + t 2
8 4 =t
8 4
1 + 3t + 3t 2 + t 3 1 + 2t t 2 t = 0
t 3 + 2t 2 + 4t = 0
t (t 2 + 2t + 4) = 0 t = 0 t 2 + 2t + 4 = 0
cos 2 x = 0
Reenjeje:

x= + k , k Z
4

Ovosunekiodmetodazareavanjetrigonometrijskihjednaina.Trebareidanepostojioptimetodza
svakutrigonometriskujednainu.

Probajtedatransformietedateizraze,koristeipoznateformule,praviteproizvodkojiebitijednak
nuli,uvoditeodgovarajuesmene.Sreno!!!

12

464
 Trigonometrijske nejednaine

To su nejednaine kod kojih se nepoznata javlja kao argument trigonometrijske funkcije.

Reiti trigonometrijsku nejednainu znai nai sve uglove koji je zadovoljavaju.

Prilikom traenja reenja ove nejednaine, najpre emo reiti odgovarajuu jednainu,
a zatim nai intervale koji se u nejednaini trae.

1. Nejednaine sinx>a i sinx<a

a < 1 -svaki broj je reenje

sin x > a 1 a 1 - reavamo

a 1 -nema reenja

a 1 -nema reenja

sin x < a 1 a 1 -reavamo

a > 1 -svaki broj je reenje

Primer 1: Rei nejednaine:

a) sin x > 2

1
b) sin x >
2
v) sin x > 3

Reenja:

a) sin x > 2 poto je 1 sin x 1 to je svaki x R reenje.

1
b) sin x >
2
www.matematiranje.com

465
Najpre reimo odgovarajuu jednainu:

1
sin x = Dakle, reenja jednaine su:
2

x= + 2k
6
5
x= + 2k
6

1
Sada razmiljamo! Poto nam treba da je sin x > uzimamo gornji deo.
2
Dakle:

5
<x<
6 6
Jo dodamo periodinost

5
+ 2k < x < + 2k , k Z
6 6

v) sin x > 3

Ovo je nemogue, dakle nejednaina nema reenja.

Primer 2: Rei nejednaine:

a) sin x < 2

2
b) sin x
2
v) sin x < 5

Reenja:

a) sin x < 2 Kako je 1 sin x 1 , dakle nikad ne moe biti manji od -2, data

nejednaina nema reenja.

www.matematiranje.com

466
 2
b) sin x
2

2
Najpre reimo jednainu sin x =
2
Reenja su:

5
x= + 2k
4
7
x= + 2k
4

2 5 7
Za nejednainu sin x nama treba donji deo ! Dakle: x
2 4 4

5 7
+ 2k x + 2k , k Z
4 4

v) sin x < 5

Kako je 1 sin x 1 , ova nejednaina je uvek zadovoljena,tj. x R je reenje.

2.Nejednaine cosx>b i cosx<b

b < 1 - svaki broj je reenje

cos x > b 1 b 1 - reavamo

b 1 - nema reenja

b < 1 - nema reenja

cos x < b 1 b 1 - reavamo

b > 1 - svaki broj je reenje www.matematiranje.com

467
Primer 1:

Rei nejednaine:

a) cos x > 2

1
b) cos x >
2

3
v) cos x >
2

Reenja:

a) cos x > 2 ovde je svaki x R

1
b) cos x >
2

x= + 2k
1 3
Najpre reimo cos x =
2
x= + 2k
3
y

0
60

-1 1 x

0
-60

1
Za reenja su nam potrebni uglovi iji je kosinus vei od ,znai desno.
2

Konano reenje je + 2k < x < + 2k , k Z
3 3
www.matematiranje.com

468
 3
v) cos x >
2
Ova nejednaina nema reenja jer najvea vrednost za kosinus, kao to znamo,
moe biti 1.

Primer 2: Rei nejednaine:

a) cos x < 2

1
b) cos x
2
v) cos x < 2

Reenja:

a) cos x < 2 - nema reenja

1 1
b) cos x -reiemo prvo cos x =
2 2
y

0
120

0
240

2
x= + 2k
3
4
x= + 2k
3

1
Za reenje nejednaine cos x nam treba levi deo
2

2 4
Dakle reenje je + 2k x + 2k
3 3
v) cos x < 2

Ovde je naravno reenje x R www.matematiranje.com

469
3. Nejednaine sa tgx i ctgx:
Ove nejednaine za razliku od onih sa sinx i cosx uvek imaju reenja s obzirom da tgx i
ctgx uzimaju vrednosti iz celog skupa R.

I ovde emo najpre reiti odgovarajuu jednainu I na osnovu nje odrediti interval
reenja date nejednaine.

Primer 1:

a) tgx > 3

0
90 0

60

240
0

270

Najpre reimo jednainu tgx = 3 , x = 60o + k .

Razmiljamo gde su tgx vei od 3 ? Prvo su to

Uglovi od 60 o do 90o . A onda I drugi interval od

240o do 270o . Znai ovde imamo dva intervala

sa reenjima!

Reenje e dakle biti:

60o < x < 90o i 240o < x < 270o

Dodamo period k koja vai za tgx.

4 3
+ k < x < + k + k < x < + k
3 2 i 3 2
k Z k Z
Ili moemo zapisati:

x ( + k , + k ) 4 3
3 2 i x( + k , + k )
3 2
k Z

470
b) tgx < 1

Prvo reimo tgx = 1 , znamo da je to ugao od 45o i 225o .

Nama treba da su tangensi manji od 1.(podebljana poluprava)

y
0

90
0

45

225

Opet imamo dva reenja !

0

270

5
<x< i <x<
2 4 2 4
Odnosno:

5
x ( + k , + k ) ( + k , + k )
2 4 2 4
k Z
Primer 2:

Rei nejednaine:

3
a) ctgx >
3
b) ctgx < 0

Reenja:

3
a) Reimo prvo ctgx = x = 60o i x = 240o
3
y

60

0
180
0 x
0

0
240

471
Opet dva intervala:

4
0< x< i <x<
3 3

Reenje je:

4
x (0 + k , + k ) ( + k , + k ) , k Z
3 3

b) ctgx = 0

0
90

0
x
180 0
360

0
270

Traeni uglovi su iz II i IV kvadranta.

3
< x < i < x < 2
2 2

Reenje je:

3
x ( + k , + k ) ( + k ,2 + k )
2 2
k Z

www.matematiranje.com

472
 Zadaci:

3
1) sin 3 x 0
2
Najpre reimo

3
sin 3 x =0
2
3
sin 3x =
2
y

0
120 0

60

Dakle:

2
+ 2k 3 x + 2k
3 3
Sve podelimo sa 3

2k 2 2k
+ x +
9 3 9 3
k Z

2) sin x + cos x < 2

Najpre reimo jednainu:

sin x + cos x = 2

Ovo je tip uvodjenje pomonog argumenta

www.matematiranje.com

473
a=1

b=1

c= 2

b 1
tg = tg = tg = 1
a 1

= 45o =
4

c 2 2 c
= = =1 Pa je : sin( x + ) = sin( x + ) = 1
a2 + b2 1+1 2 a2 + b2 4

Dakle imamo:

sin( x + ) < 1
4

Ovde nam ne odgovara samo ako je sin( x + ) =1
4

x+ = + 2k
4 4

Tj. x = + 2k
2 4

x= + 2k
4

Dakle reenje je x sem + 2k odnosno x + 2k , k Z
4 4

3) 2 sin 2 x + 5 sin x + 2 > 0

2 sin 2 x + 5 sin x + 2 > 0 smena sinx=t

2t 2 + 5t + 2 > 0 pogledaj kvadratne nejednaine!

53
t1, 2 =
4
1
t1 =
2
t 2 = 2
www.matematiranje.com

10

474
 1
t (,2) ( , )tj ,
2
1
sin x (,2) ( , )
2
Poto je 1 sin x 1 moramo izvriti korekciju intervala!

1 1
sin x ,1 odnosno sin x >
2 2

1

2

11
7 330o = =
210o = 6 6
6

7
+ 2k < x < + 2k
6 6
k Z
Je konano reenje!

1 1
4) Pokazati da vai za svako : + 8
sin cos 4
4

Transformiemo izraz na levoj strani!

1 1 cos 4 + sin 4
+ = =
sin 4 cos 4 sin 4 + cos 4

Transformiemo izraz sin 4 + cos 4 .

www.matematiranje.com

Podjimo od :

11

475
 sin 2 + cos 2 = 1/ () 2 kvadriramo
(sin 2 + cos 2 ) 2 = 1
sin 4 + 2sin 2 cos 2 + cos 4 = 1 odavde izrazimo sin 4 + cos 4
2
sin 4 + cos 4 = 1 2sin 2 cos 2 dodamo kao trik
2
2 2sin 2 cos 2
sin 4 + cos 4 = 1
2
sin 2
2
sin 4 + cos 4 = 1
2
2 sin 2 2 1 + 1 sin 2 2
sin 4 + cos 4 = = opet trik da je 1 sin 2 2 = cos 2 2
2 2
1 + cos 2
2
=
2
Vratimo se u zadatak:

1 + cos 2 2
cos + sin
4 4
2 1 + cos 2 2 8
= = = dodamo( )
sin cos sin cos 2sin cos
4 4 4 4 4 4
8
8(1 + cos 2 ) 8(1 + cos 2 )
2 2
8
= = 8
16sin cos
4 4
sin 2
4
sin 4 2

A ovo sigurno vai!

5) Ako su , , uglovi trougla I ako je tup, tada je tgtg < 1 . Dokazati

tg tg < 1?

Ako je ugao tup I + + = 180o onda zbir + mora biti manji od 90o to jest ugao
( + ) je u I kvadrantu! A poto znamo da su tangensi uglova u prvom kvadrantu
pozitivni, mora biti tg ( + ) > 0

Za tg ( + ) imamo formulu:

tg + tg
>0
1 tgtg

A
Pazi: > 0 ( A > 0, B > 0) ( A < 0, B < 0) Poto je tg + tg > 0 mora biti:
B

12

476
1 tgtg > 0 odnosno tgtg < 1

to smo I trebali dokazati!!!

www.matematiranje.com

13

477
 SINUSNA I KOSINUSNA TEOREMA
REAVANJE TROUGLA

Sinusna teorema glasi:

Stranice trougla proporcionalne su sinusima njima naspramnih uglova.

a b c
= = = 2R
sin sin sin

Odnos duine stranica i sinusa naspramnog ugla trougla je konstanta i jednak je duini
prenika (2R) krunice opisane oko trougla.

Sinusna teorema se primenjuje:

1) Kada su data dva ugla i jedna stranica

2) Kada se date dve stranice i ugao naspram jedne od tih stranica

Kosinusna teorema glasi:

Neka su a,b,c duine stranica i , , veliine odgovarajuih unutranjih uglova trougla

ABC. Tada je:

a 2 = b 2 + c 2 2bc cos
b 2 = a 2 + c 2 2ac cos
c 2 = a 2 + b 2 2ab cos

Kosinusna teorema se primenjuje:

1) Kad su date dve stranice i ugao izmedju njih

2) Kad su date sve tri stranice trougla

1
478
Jo neke vane ''stvari'' koje se izvode iz sinusne i kosinusne teoreme su:

Povrina trougla je: 1

P = bc sin
2
1
P = ac sin
2
1
P = ab sin
2

a b c
Povrina trougla je P = , R je poluprenik opisane krunice i P = r s gde je
4R
a+b+c
s= poluobim a r je poluprenik upisane krunice
2

Teine linije se izraunavaju: 2b 2 + 2c 2 a 2

ta =
2
2c 2 + 2a 2 b 2
tb =
2
2a 2 + 2b 2 c 2
tc =
2

Proizvod dijagonala tetivnog etvorougla (oko koga moe da se opie krunica)

jednak je zbiru proizvoda naspramnih strana.

m n = ac + bd
Ptolomejeva teorema

Ako su d1 i d 2 dijagonalne konveksnog etvorougla i ugao koji one grade.

Povrina tog etvorougla je:

2
479
 1
P= d1 d 2 sin
2

Zadaci:

1) U trouglu ABC dato je = 450 , = 600 i poluprenik opisanog kruga R = 2 6 .

Odrediti ostale osnovne elemente bez upotrebe tablica.

= 45o
= 60 o
R=2 6
____________

Najpre emo nai ugao

+ + je = 180 o
= 180 o (45 o + 60 o )
= 75 o

a b c
= = = 2R
sin sin sin

Iskoristiemo sinusnu teoremu.

a
= 2R a = 2 R sin
sin
a = 2 2 6 sin 45 o
2
a=4 6 = 2 12 = 4 3
2
a=4 3

3
480
 b
= 2R b = 2 R sin
sin
b = 2 2 6 sin 60 o
3
b=4 6 = 2 18 = 6 3
2
b=6 3

c
= 2R c = 2 R sin je
sin
c = 2 R 6 sin 75o
c = 4 6 sin( 45o + 30o )
c = 4 6 (sin 45o cos 30 o + cos 45o sin 30 o )
2 3 2 1
c = 4 6 + sre dim o
2 2 2 2
(
c = 2 3+ 3 )
2) Odrediti stranicu b trougla ABC ako su njegove stranice a = 2 3cm, c = 6cm i
ugao = 1050

a = 2 3cm
c = 6cm
Ovde emo upotrebiti kosinusnu teoremu!!!
= 105o
____________

b=?

b 2 = a 2 + c 2 2ac cos

Ajmo prvo da nadjemo cos 105o

cos105o = cos(60o + 45o )

= cos 60 o cos 45 o sin 60 o sin 45 o
1 2 3 2 2 (1 3 )
= =
2 2 2 2 4

4
481
 2 (1 3 )
b 2 = (2 3 ) 2 + ( 6 ) 2 2 2 3 6
4
b 2 = 12 + 6 6(1 3 )
b 2 = 12 + 6 6 + 6 3
b 2 = 12 + 6 3 mali trik
12 + 6 3 = (3 + 3 ) 2 proverimo
b 2 = (3 + 3 ) 2 2
= 32 + 2 3 3 + 3
b = 3+ 3
= 9+6 3 +3
= 12 + 6 3

3) U trouglu ABC dato je AB=24cm, AC=9cm i ugao = 600 . Odrediti bez

upotreba tablica, stranicu BC i poluprenik opisane krunice.

b=9cm a

b = 9cm
c = 24cm
A c=24cm B
= 60 o
__________

a = ?, R = ?

a 2 = b 2 + c 2 2bc cos
a 2 = 9 2 + 24 2 2 9 24 cos 60 o
1
a 2 = 81 + 576 2 9 24
2
a 2 = 441
a = 441
a = 21cm

5
482
 a 21
= 2R = 2R
sin sin 60 o
21
= 2R
3
2
42
2R =
3
21
R= racionaliemo
3
21 3
R=
3 3
21 3
R=
3
R = 7 3cm

4) U trouglu ABC razlika stranica a i b jednaka je 3cm ugao = 60 0 i poluprenik

7 3
opisane krunice R = cm . Odrediti stranice trougla ABC.
3

a b = 3cm
= 60 o
7 3
R=
3
__________ ___

a , b, c = ?

c
= 2 R c = 2 R sin
sin
7 3
c = 2 sin 60 o
3
7 3 3
c = 2
3 2
c = 7cm

6
483
 c 2 = a 2 + b 2 2ab cos
7 2 = (b + 3) 2 + b 2 2b(b + 3) cos 60 o
1
49 = (b + 3) 2 + b 2 2b(b + 3)
2
49 = b 2 + 6b + 9 + b 2 b 2 3b
b 2 + 3b 40 = 0 kvadratna jednaina po b
3 13
b1, 2 =
2
b1 = 5
b2 = 8 ovo nije reenje jer ne moe duina stranice da bude negativan broj.

Dakle b = 5

a = b+3
a = 5+3
a =8

5) U krugu su date tetive AB=8cm i AC=5cm. One grade medjusobni ugao = 600 .
Izraunati poluprenik opisane krunice.
b = 5cm
a = b 2 + c 2 2bc cos
c = 8cm
a 2 = 5 2 + 8 2 2 5 8 cos 60o
= 60 o
__________ __
1
a 2 = 25 + 64 2 40 R=?
2
a 2 = 89 40
a 2 = 49
a = 7cm

a 7
= 2R = 2R
sin sin 60 o
7
2R =
3
2
7
R=
3
7 3
R=
3 3
7 3
R=
3
7
484
6) Ako su stranice trougla a 2, a, a + 2 i jedan ugao iznosi 120 0 , odrediti stranice.

a=a
b=a2
a+2 c=a+2
a-2

120 o
a
Pazi: 120 o je ugao naspram najvee stranice (a+2)

c 2 = a 2 + b 2 2ab cos
(a + 2) 2 = a 2 + (a 2) 2 2a (a 2) cos120 o
1
( a + 2) 2 = a 2 + ( a 2) 2 2 a ( a 2)
2
( a + 2) = a + ( a 2) + a ( a 2)
2 2 2

a 2 + 4a + 4 = a 2 + a 2 4a + 4 + a 2 2 a

0 = 2a 2 10a
2a (a 5) = 0
a = 0 nemogue
a=5
b = a2 = 52 = 3
b=3
c=a+2
c=7

7) Ozrainati visinu fabrikog dimnjaka koji se nalazi na horizontalnom

nepristupanom tlu, ako se vrh dimnjaka iz take A vidi pod uglom , a iz take B
pod uglom . Take A i B pripadaju takodje horizontalnoj ravni a njihovo
rastojanje AB= a . Osa dimnjaka i take A i B lee u istoj ravni.

Ovde je najvanije skicirati problem!!!

8
485
 V

.
. .
0 A a B

Obeleimo traenu visinu sa OV=X

Prvo nadjemo nepoznate uglove OVA i AVB

OVA = 90 o AVB = OVB OVA

OVB = 90 o = (90 o ) (90 o )
= 90 o 90 o +
AVB =

Primenimo sinusnu teoremu na trougao ABV

a AV a sin
= AV =
sin( ) sin sin( )

sad primenjujemo definiciju sinusa na pravougli trougao VOA.

X
sin = X = AV (sin )
AV
a sin sin
X=
sin( )
a sin sin
X=
sin( )

9
486
 3
8) U trouglu ABC dato je a b = 1, hc = , R=4. Bez upotreba tablica izraunati .
2

a b =1
3
hc =
2
R=4
________

=?

Najpre emo upotrebiti obrasce za povrinu trougla:

c hc abc
P= , P=
2 4R

Dakle: c hc abc
=
2 4R
2ab = 4 Rhc
ab = 2 Rhc
ab = 2 4 hc
3
ab = 2 4
2
ab = 12

Sada napravimo sistem:

a b =1
ab = 12
___________

a = b +1
b(b + 1) = 12
b 2 + b 12 = 0
1 7
b1, 2 =
2
b1 = 3
b2 = 4 Nemogue

Dakle b = 3 a = 3 + 1 = 4 a = 4

10
487
Dalje iskoristimo sinusnu teoremu:

a a
= 2 R sin =
sin 2R
4
sin =
8
1
sin =
2
1
Znamo da je = 30 o jer je sin 30 o =
2

Dakle = 30 o

9) Odrediti stranice trougla povrine P = 3 3 , ako je ugao = 600 i zbir stranica

koje zahvataju dati ugao b+c=7

P=3 3 Ovdeemo iskoristiti obrazac za povrinu trougla:

= 60o 1
P = bc sin
b+c =7 2
___________
1
a, b, c = ? 3 3 = bc sin 60o
2
1 3
3 3 = bc
2 3
bc = 12

Dalje emo oformiti sistem jednaina:

b+c =7
bc = 12

Izrazimo c=7-b i zamenimo u bc=12

11
488
 c = 7b
b (7 b) = 12
7b b 2 = 12
b 2 7b + 12 = 0
7 1
b1, 2 =
2
b1 = 4 c = 3
b2 = 3 c = 4

Znai imamo dve mogunosti:

b1 = 4, c = 3 ili b2 = 3; c = 4

Upotrebimo sad kosinusnu teoremu:

a 2 = b 2 + c 2 2bc cos
a 2 = 4 2 + 32 2 4 3 cos 60o
1
a 2 = 16 + 9 2 12
2
a = 25 12
2

a 2 = 13
a = 13

10) U tetivnom etvorouglu ABCD dijagonala BD je normalna na stranicu BC,

ugao ABC= 120 0 , ugao BAD= 120 0 , DA=1. Izraunati dijagonalu BD i stranicu CD

Odavde je vrlo vano nacrtati skicu i postaviti problem, reenje zatim dolazi samo po
sebi:

0
A 120

.
B C

12
489
Poto je ABC = 120 o i BD BC ABD = 30 o a kako je
BAD = 120 o ADB = 30 o naravno trougao ABD je jednakokraki AB = 1 a onda
nije teko nai DB

DB 2 = 12 + 12 2 1 1 cos120 o Kosinusna teorema

1
DB 2 = 1 + 1 2
2
DB = 3
2

DB = 3

poto se radi o tetivnom etvorouglu, zbir naspramnih uglova je isti!!!

120 o + = 120 o + + 30 0
= 30 o + i vai jo + = 90 o pa je :

= 60 o , = 30 o

Primenimo definiciju:

3
sin 60 o =
CD
3 3
=
2 CD
CD = 2

13
490
 PLANIMETRIJA
Mnogouglovi

Za pravilne mnogouglove sa n stranica vai:

- On ima n osa simetrije

- Ako je broj stranica paran on je ujedno centralno simetrian

- Oko svakog pravilnog mnogougla se moe opisati krunica iji se centri

poklapaju

- Moe se podeliti na n karakteristinih jednakokrakih trouglova ija su dva

temena bilo koja dva susedna temena mnogougla a tree je u centru opisane tj
upisane krunice.

- Zbir svih unutranjih uglova sa rauna po formuli S n = (n 2) 180o

S
- Jedan unutranji ugao je onda = n
n
o
360
- Jedan spoljanji ugao je 1 = ( + 1 = 180o )
n
- Zbir svih spoljanjih uglova je 360o

- Iz svakog temena mnogougla mogu se povui d n = n 3 dijagonala

n(n 3)
- Ukupan broj dijagonala je Dn =
2

- Ako je duina stranice a onda je obim mnogougla O=na

ah
- Povrina se rauna po formuli P = n , gde je h visina karakteristinog
2
trougla

1
- Centralni ugao je = 360o
n

1
491
1) Koji pravilan mnogougao ima tri puta vei ugao od spoljanjeg?

Ako sa - obeleimo unutranji ugao, a sa 1 - spoljanji ugao traenog mnogougla onda

je: = 3 1 i vai + 1 = 180 o

Dakle imamo sistem:

= 31
+ 1 = 180o
__________________

180 o
41 = 180 o 1 = 1 = 45o
4
o
360 360o
Kako je n = to je: n = , n = 8 Radi se o osmouglu!!!
1 45o

2) Izraunati unutranji ugao pravilnog mnogougla, ako je razlika broja dijagonala

i stranica 25.

Poto broj dijagonala obeleavamo sa Dn Dn n = 25

n(n 3)
n = 25 sve pomnoimo sa 2
2
n(n 3) 2n = 50
n 2 3n 2n = 50
n 2 5n 50 = 0 Dobili smo kvadratnu jednaunu po n
n1 = 10
n2 = 5 Nemogue

360o 360o
Znai, n = 10 , pa se radi o 10-touglu. Spoljanji ugao je 1 = = o
= 36o
n 10
Sada emo nai unutranji ugao:

+ 1 = 180o
= 180o 1
= 180o 36o
= 144o

3) Ako se broj stranica pravilnog mnogougla povea za 2, tada se centralni ugao

smanji za 6o . Odrediti broj dijagonala mnogougla.

2
492
 360o
Neka je n-broj stranica tog mnogougla i centralni mnogougao. =
n
360o
Ako se broj stranica povea za 2 tada je centralni ugao 1 =
n+2
1 = 6
360o 360o
= 6 Sve pomnoimo sa n(n + 2)
n n+2
360o (n + 2) 360o n = 6n(n + 2) Sredimo i dobijamo kvadratnu:
n 2 + 2n 120 = 0
2 22
n1, 2 =
2
n1 = 10
n2 = 12 Nemogue
Dakle, broj stranica je n=10
n(n 3)
Dn =
2
10(10 3) 10 7
D10 = = = 35
2 2

4) Za koliko se poveava zbir unutranjih uglova mnogougla, ako se broj stranica

povea za 5?

Zbir unutranjih uglova se nalazi po formuli S n = (n 2) 180 o

S n +5 S n = (n + 5 2) 180o (n 2) 180o
= (n + 3) 180o (n 2) 180 o
= n 180o + 3 180 o n 180 o + 2 180 o
= 540 o + 360o
= 900 o

dakle, zbir unutranjih uglova se povea za 900o

5) Ako se broj stranica mnogougla povea za 11, onda se broj njegovih dijagonala
povea za 1991. Odrediti zbir unutranjih uglova tog mnogougla.

n Broj stranica

n(n 3)
Dn = Broj dijagonala
2
n +11 Novi broj stranica

3
493
 (n + 11)(n + 11 3) (n + 11)(n + 8)
Dn +11 = = Novi broj dijagonala
2 2
Dn +11 Dn = 1991
(n + 11)(n + 8) n(n 3)
= 1991 Sve pomnoimo sa 2
2 2
n 2 + 8n + 11n + 88 n 2 + 3n = 3982
22n = 3982 88
22n = 3894
n = 177

S n = (n 2) 180o
S177 = (177 2) 180o
S177 = 31500o

6) Ako se broj stranica pravilnog mnogougla povea za dva njegov se ugao povea
za 9o . Odrediti broj stranica mnogougla .

S n (n 2) 180 o
Neka je n-broj stranica i unutranji ugao tog mnogougla. = =
n n

S n + 2 (n 2 + 2) 180o n 180o
Ako se broj stranica povea za 2, bie ih n+2 i = = =
n+2 n+2 n+2

Tada je:

180o n (n 2) 180o
= 9 Pomnoimo sve sa n(n 2)
n+2 n
180 o n 2 (n 2)(n + 2) 180 o = 9n(n + 2)
180 o n 2 n 2180o + 4 180 o = 9n(n + 2)
9n(n + 2) = 720 Podelimo sa 9
n(n + 2) = 80
n 2 + 2n 80 = 0
2 18
n1, 2 =
2
n1 = 8
n2 = 10 Nemogue

Dakle n=8 , mnogougao ima ima 8 stranica.

4
494
7) Broj dijagonala konveksnog mnogougla u ravni jednak je petostrukom broju
njegovih stranica. Izraunati broj stranica mnogougla.

Reenje:

n(n 3)
Kako je Dn = to e biti:
2
Dn = 5n
n(n 3)
= 5n pomnoimo sa 2
2
n(n 3) = 10n
n 2 3n 10n = 0
n 2 13n = 0
n(n 13) = 0
n = 0 v n = 13
nemogue

Dakle n = 13

8) Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale?

n(n 3)
Reenje: Dn =
2
n(n 3)
= 44
2
n(n 3) = 88
n 2 + 2n 88 = 0
3 19
n1, 2 =
2
n1 = 11
n2 = 8 Nemogue

Dakle n=11

9) Oko kruga poluprenika r = 1+ 2 opisan je pravilan osmougao. Nadji

povrinu tog osmougla.

Reenje:

Pravilan osmougao se sastoji iz 8 podudarhih jednakih trouglova. Izvuemo jedan taj

karakteristini trougao.

5
495
h = r ( visina je ista kao i poluprenik upisane krunice)
360 o 360 o
Njegov centralni ugao je = = = 45 o
n 8

Poto nama treba pola ovog ugla, imamo: = 22o30'
2

Iz ovog trougla je:

a
tg 22o30' = 2 pa je odatle
r

a = 2rtg 22o30'

ah
P = 8 = 4ah = 4 2r r tg 22 o30'
2
P = 8r 2tg 22o 30'
2
1
45o 1 cos 45o 2
tg 22 o30 ' = tg = =
2 1 + cos 45o 2
1+
2
2 2
2 2 2
tg 22 o30 ' = = Racionaliemo
2+ 2 2+ 2
2

2 2 2 2 (2 2 )
tg 22 o30 ' = =
2+ 2 2 2 42
2 2 2 2 (2 2 )
tg 22 o30 ' = =
2 2 2

Tako da je sad:

6
496
P = 8r 2tg 22o30'
2
P = 8 1 + 2
( 2 2 2 )
2

(
P = 8 1+ 2 ) ( ) 2 2 2
2
( )( )
P = 4 2 1+ 2 2 2
skratimo 8 i 2 sa 2

P=4 2 (2 2 + 2 2 2 )
P=4 2 2
P = 42
P =8

7
497
 RAVAN

Ravan je osnovni pojam u geometriji i kao takav se ne definie.

Ravan je odreena takom i normalnim vektorom.

r
n ( A , B, C )

M 1 ( x1, y1 , z1)

Da bi izveli jednainu ravni , prouimo sledeu sliku:

n ( A, B , C )

M ( x, y, z ) M 1 ( x1 , y1 , z1 )

r
r1

r uv uuuuuv r ur
Neka su r i r1 vektori poloaja taaka M i M 1 . Odavde je: M 1M = r r1
r
a kako je vektor n( A, B, C ) normalan na ravan , to njihov skalarni proizvod mora biti jednak 0.

r r ur
n (r r1 ) = 0

Ovo je jednaina ravni u vektorskom obliku.

uuuuuv r ur r
A kako je M 1M = r r1 = ( x x1 , y y1 , z z1 ) i n = ( A, B, C ) dobijamo :
r r ur
n (r r1 ) = ( A, B, C ) ( x x1 , y y1 , z z1 ) = 0
A( x x1 ) + B( y y1 ) + C ( z z1 ) = 0

A ovo je jednaina ravni u skalarnom obliku.( odnosno kroz jednu datu taku) www.matematiranje.com
1
498
Primer 1.
r
Napisati jednainu ravni koja sadri taku M(2,1,3) i normalna je na vektor n = (1, 1, 2)

Reenje:

A( x x1 ) + B( y y1 ) + C ( z z1 ) = 0
1( x 2) 1( y 1) + 2( z 3) = 0
x 2 y + 1+ 2z 6 = 0
x y + 2z 7 = 0

Odavde dobijamo i optu jednainu ravni :

Ax + By + Cz + D = 0 , gde je A2 + B 2 + C 2 > 0

Ako su nam date tri take M 1 ( x1 , y1 , z1 ), M 2 ( x2 , y2 , z2 ), M 3 ( x3 , y3 , z3 ) , onda jednainu ravni traimo:

r
n
M 3 ( x3 , y3, z 3)

M 1 ( x1 , y1 , z1 )
ur M 2( x2 , y2 , z2 )
r3
ur
r1 ur
r2

r ur r ur r ur
(r r1 ) [(r 2 r1 ) (r 3 r1 )] = 0 u vektorskom obliku i

x x1 y y1 z z1
x2 x1 y2 y1 z2 z1 = 0 u skalarnom obliku.
x3 x1 y3 y1 z3 z1

www.matematiranje.com

2
499
Primer 2.

Date su take A(-1,2,-1) , B(0,-4,3) i C(1,-1,-2). Napisati jednainu ravni koju one odredjuju.

Reenje

x x1 y y1 z z1 x +1 y 2 z +1 x +1 y 2 z +1
x2 x1 y2 y1 z2 z1 = 0 0 + 1 4 2 3 + 1 = 0 1 6 4 =0
x3 x1 y3 y1 z3 z1 1 + 1 1 2 2 + 1 2 3 1

Razvijamo je po prvoj vrsti...

( x + 1)(6 + 12) ( y 2)(1 8) + ( z + 1)(3 + 12) = 0
18( x + 1) + 9( y 2) + 9( z + 1) = 0
18 x + 18 + 9 y 18 + 9 z + 9 = 0
18 x + 9 y + 9 z + 9 = 0 ......../:9
2x + y + z + 1= 0

U situacijama kad trebamo nacrtati ravan , najbolje je koristiti segmentni oblik:

x y z
+ + =1
a b c
z

C(0, 0, c)

B(0, b, 0)

A( a, 0, 0)
x

Naravno, a,b i c su odseci na x, y i z osi.

Primer 3.

Ravan 2x+3y +6z - 12 =0 prebaciti u segmentni oblik i skicirati je.

Reenje: www.matematiranje.com

3
500
2 x + 3 y + 6 z 12 = 0 Kako na desnoj strani mora biti 1, radimo sledee:
2 x + 3 y + 6 z = 12....................../ :12
2x 3 y 6z
+ + =1
12 12 12
x y z
+ + =1
6 4 2

C (0, 0, 2)

B (0, 4, 0)

A(6, 0, 0)
x

Primer 4.

a) Odrediti jednainu ravni koja sadri koordinatni poetak

b) Odrediti jednainu ravni koja je paralelna sa Oz osom
c) Odrediti jednainu ravni koja je paralelna sa Oxy ravni

Reenje

a) Kako koordinatni poetak sadri taku O(0,0,0) , njene koordinate moemo zameniti u optu jednainu ravni:

Ax+By+Cz+D=0

A0 + B 0 + C 0 + D = 0 D = 0

Dakle, traena jednaina te ravni je Ax+By+Cz = 0

r
b) Ako je ravan paralelna sa Oz osom , onda je u vektoru normalnosti te ravni n = ( A, B, C ) sigurno C=0, to jest , on
r
je n = ( A, B, 0) pa je ravan Ax+By+D= 0

c) Ako je ravan paralelna sa Oxy ravni onda je A=0 i B= 0, pa je ravan

Ax+By+Cz+D=0
Cz+D=0
Cz = - D
D
z= Naravno, ravan z = 0 je ustvari ba Oxy ravan.
C
www.matematiranje.com

4
501
Rastojanje take M 0 ( x0 , y0 , z0 ) od ravni Ax+By+Cz+d = 0 se rauna po formuli:

Ax0 + By0 + Cz0 + D

d=
A2 + B 2 + C 2

Naravno, apsolutna vrednost nam obezbedjuje da to rastojanje ne bude negativno.

Primer 5.

Odrediti rastojanje take A(1,-1,3) od ravni 2x-3y+2z 4 = 0

Reenje

Ax0 + By0 + Cz0 + D

d=
A2 + B 2 + C 2
2 1 3 (1) + 2 3 4
d=
22 + (3) 2 + 12
2+3+ 6 4
d=
4 + 9 +1
7 7 7 14 7 14 14
d= = = = =
14 14 14 14 14 2

Kakav moe biti uzajamni poloaj dve ravni?

Posmatrajmo dve ravni A1 x + B1 y + C1 z + D1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 z + D2 = 0

uv uuv
Naravno, njihovi vektori normalnosti su n1 ( A1 , B1 , C1 ) i n2 ( A2 , B2 , C2 ) .

i) Ravni su paralelne samo ako su njihovi vektori normalnosti kolinearni .(esto se u zadacima uzima da one
imaju isti vektor onda)

r 2
n2

r 1
n1

ur uur ur uur
Uslov paralelnosti bi bio n1 n2 = 0 ili n1 = n2 (kolinearni, linearno zavisni) ili

A1 B1 C1
= = www.matematiranje.com
A2 B2 C2

5
502
ii) Ako ravni nisu paralelne , onda se one seku pod nekim uglom .

2 r
n2

r
1 n1

Ugao izmedju dveju ravni je ugao izmedju njihovih normalnih vektora .

Koristei skalarni proizvod ( pogledaj taj fajl) , ugao odredjujemo po formuli:

ur uur
n1 n2 A1 A2 + B1 B2 + C1C2
cos = ur uur =
n1 n2 A + B12 + C12 A2 2 + B2 2 + C22
1
2

Specijalni sluaj je kada se ravni seku pod pravim uglom:

2 r
n2

r
n1

ur uur
Onda vai da je n1 n2 = 0

www.matematiranje.com

6
503
Primer 6.

Odrediti jednainu ravni koja prolazi kroz take A(2,3,1) i B(-1,2,-2) i normalna je na ravan : 2x-3y+z-5=0

Reenje

Najpre da postavimo zadatak.

A
n

Oznaimo traenu ravan sa .

uuur
Take A i B pripadaju toj ravni i formiraju vektor AB = (1 2, 2 3, 2 1) = (3, 1, 3)
uuur uur
Ovaj vektor AB je normalan na vektor normalnosti n ravni . A kako u zadatku kae da su ove dve ravni

uur uur uur uuur uur uur

normalne, onda je i n normalno na n . Dakle: n AB i n n , a ovo nam govori ( pogledaj fajl vektori u

uur
prostoru) da traeni vektor n moemo nai pomou vektorskog proizvoda!

uur uur uuur

n = n AB

r r r
i j k
uur r r r r r r
n = 2 3 1 = i (9 + 1) j (6 + 3) + k (2 9) = 10i + 3 j 11k = (10,3, 11)
3 1 3

Dalje koristimo jednainu ravni kroz jednu taku ( sve jedno je dal emo uzeti taku A ili taku B)

Uzmimo recimo taku A(2,3,1)

A( x x1 ) + B( y y1 ) + C ( z z1 ) = 0
10( x 2) + 3( y 3) 11( z 1) = 0
10 x 20 + 3 y 9 11z + 11 = 0
10 x + 3 y 11z 18 = 0

I dobili smo traenu ravan. www.matematiranje.com

7
504
Skup svih ravni koje sadre datu pravu p je pramen ravni.

Jednaina pramena je data preko dve prave koje pripadaju pramenu i parametra:

A1 x + B1 y + C1 z + D1 + ( A2 x + B2 y + C2 z + D2 ) = 0

Primer 7.

U pramenu ravni odredjenom ravnima 3x+y+z-5=0 i x-y-z+2=0 nai ravan koja je normalna na prvu od datih ravni.

Reenje

Oformimo najpre pramen :

3 x + y + z 5 + ( x y z + 2) = 0
Sredimo ovo da nadjemo vektor normalnosti tog pramena...( sve uz x, pa uz y, pa uz z...)
3x + y + z 5 + x y z + 2 = 0
(3 + ) x + (1 ) y + (1 ) z + 2 5 = 0
uuur
Odavde je nPR = (3 + ,1 ,1 )
uur
Za prvu ravan 3x + y + z 5 = 0 vektor normalnosti je nI = (3,1,1)
uur uuur
Iskoristimo uslov normalnosti: nI nPR = 0
(3,1,1) (3 + ,1 ,1 ) = 0
3(3 + ) + 1(1 ) + 1(1 ) = 0
9 + 3 + 1 + 1 = 0
= 11
Vratimo se sada u pramen i zamenimo dobijenu vrednost:
3 x + y + z 5 + ( x y z + 2) = 0
3 x + y + z 5 11( x y z + 2) = 0
3x + y + z 5 11x + 11 y + 11z 22 = 0
8 x + 12 y + 12 z 27 = 0 je reenje!

www.matematiranje.com

8
505
 9
506
 PRAVA

Prava je kao i ravan osnovni geometrijski pojam i ne definie se.

Prava je u prostoru odreena jednom svojom takom i vektorom paralelnim sa tom pravom ( vektor paralelnosti).

M1 ( x1 , y1 , z1 )

Posmatrajmo pravu p , taku M 1 ( x1 , y1 , z1 ) koja joj pripada . Neka taka M(x,y,z) R 3 .

M1 ( x1 , y1 , z1 ) M ( x, y , z )

r1 r

uuuuur ur
Oigledno je da taka M(x,y,z) pripada pravoj p ako i samo ako su vektori M 1M i p kolinearni!
uuuuur r ur
Kako je M 1M = r r1 moemo zapisati :
r ur ur
(r r1 ) p = 0 ili
r ur ur ur ur ur r
(r p) (r1 p) = 0 ako obeleimo da je r1 p = b
r ur r
r p =b

Dobili smo vektorsku jednainu prave.

A moemo razmiljati i ovako :

uuuuur ur
Kako smo zakljuili da su vektori M 1M i p kolinearni, to se oni mogu izraziti jedan preko drugog uz pomo
nekog parametra t.
www.matematiranje.com

1
507
r ur ur
r r1 = t p
r ur ur ur
r = r1 + t p
ovo je vektorska jednaina prave kroz datu taku u pravcu vektora p
ur ur
Ako uzmemo da vektor p ima koordinate p = (l , m, n), onda je :
x = x1 + t l
y = y1 + t m
z = z1 + t n
parametarski oblik jednaine prave

Ovaj parametarski oblik najee koristimo kad traimo prodor prave kroz ravan ili taku preseka dve prave.

Odavde moemo izvesti oblik koji se najee koristi u zadacima (simetrini oblik)

x x1 y y1 z z1
= =
l m n

Vrlo slian ovom obliku je i jednaina prave kroz dve date take M 1 ( x1 , y1 , z1 ) i M 2 ( x2 , y2 , z2 ) :

x x1 y y1 z z1
= =
x2 x1 y2 y1 z2 z1

Primer 1.

Napisati jednainu prave kroz take A(1,2,0) i B(2,3,4) i prebaciti je u parametarski oblik.

Reenje

x x1 y y1 z z1
Koristimo = =
x2 x1 y2 y1 z2 z1

x 1 y 2 z 0
= =
2 1 3 2 4 0
x 1 y 2 z
= =
1 1 4
ur
Odavde se vidi da je vektor paralelnosti prave p = (1,1, 4)

Prebacimo je sada u parametarski oblik:

x 1 y 2 z x 1 y2 z
= = =t =t i =t i =t pa je
1 1 4 1 1 4
x = t +1
y =t+2
z = 4t
www.matematiranje.com

2
508
esto se u zadacima daje i opta jednaina prave, to jest prava odreena presekom dve ravni:

1 : A1 x + B1 y + C1 z + D1 = 0
2 : A2 x + B2 y + C2 z + D2 = 0

Kako prei iz ovog oblika u simetrini ? ( jer iz simetrinog oblika lako itamo i taku i vektor paralelnosti)

Najpre nadjemo vektor paralelnosti:

ur
1 : A1 x + B1 y + C1 z + D1 = 0 n1 = ( A1 , B1 , C1 )
uur
2 : A2 x + B2 y + C2 z + D2 = 0 n2 = ( A2 , B2 , C2 )

r r r
i j k
ur ur uur
p = n1 n2 = A1 B1 C1
A2 B2 C2

Zatim reavamo sistem :

A1 x + B1 y + C1 z + D1 = 0
A2 x + B2 y + C2 z + D2 = 0

Odavde dobijamo x1 , y1 , z1 ( esto se jedna nepoznata uzima proizvoljno , pa se druge dve dobijaju iz nje...)

x x1 y y1 z z1
Sve zamenimo u = = .
l m n

Primer 2.

x 2 y + 3z = 0
Pravu { prebaciti u simetrini oblik.
x+ z4 = 0

Reenje

x 2 y + 3z = 0
{ Najpre '' proitamo vektore normalnosti za ravni
x+ z4 = 0

ur
x 2 y + 3 z = 0 n1 = (1, 2,3)
uur
x + z 4 = 0 n2 = (1, 0,1)

Dalje traimo njihov vektorski proizvod: www.matematiranje.com

3
509
 r r r r r r
i j k i j k
ur ur uur r r r r r r
p = n1 n2 = A1 B1 C1 = 1 2 3 = i (2 0) j (1 3) + k (0 + 2) = 2i + 2 j + 2k = (2, 2, 2)
A2 B2 C2 1 0 1

Ovde moemo zapisati i da je :

ur
p = (2, 2, 2) = 2(1,1,1) , odnosno uzeti da je vektor ( -1,1,1).

Da bi nali taku koja pripada toj pravoj moramo reiti sistem:

x 2 y + 3z = 0
x+ z 4 = 0 z = 4 x
x 2 y + 3(4 x) = 0
x 2 y + 12 3 x = 0
2 x 2 y + 12 = 0...../ : (2)
x+ y6 = 0 y = 6 x
z = 4 x
y = 6 x
Ovde moemo uzeti proizvoljno x, recimo x = 0, pa je onda:
z = 4 x z = 40 z = 4
y = 6 x y = 60 y = 6
Dakle dobili smo taku ( x1 , y1 , z1 ) = (0, 6, 4)

x x1 y y1 z z1
= =
l m n
x0 y6 z4
= =
1 1 1

Kakav moe biti uzajamni poloaj dve prave?

U prostoru prave mogu pripadati ili ne pripadati istoj ravni.

Ako pripadaju istoj ravni onda su ili paralelne ili se seku.

p2
uur
uur p2
p2
p2
P
p1
uur
p1 uur p1
p1
paralelne prave prave se seku u ta ki P

www.matematiranje.com

4
510
Ako prave ne pripadaju istoj ravni onda kaemo da su mimoilazne.

p2

uur
p2

uur p1
p1

Posmatrajmo dve prave :

x x1 y y1 z z1 x x2 y y2 z z2
p1 : = = i p2 : = =
l1 m1 n1 l2 m2 n2
uur uur
Prave pripadaju istoj ravni i paralelne su ako i samo ako su njihovi vektori pravaca p1 = (l1 , m1 , n1 ) i p2 = (l2 , m2 , n2 )

l1 m1 n1
kolinearni, to jest ako i samo ako vai = = ( uslov paralelnosti)
l2 m2 n2

l1 m1 n1 x2 x1 y2 y1 z2 z1
Specijalno, prave se poklapaju ako vai da je = = i = =
l2 m2 n2 l1 m1 n1

Kako da znamo da li se prave seku?

x2 x1 y2 y1 z2 z1
Tu nam pomae takozvani uslov preseka : l1 m1 n1 =0
l2 m2 n2

x2 x1 y2 y1 z2 z1
Naravno, prave su mimoilazne ako je l1 m1 n1 0
l2 m2 n2

Primer 3.

x 2 y 1 z 2 x5 y 2 z 3
Date su prave p1 : = = i p2 : = =
t 1 0 2 3 1

Odrediti parametar t tako da se prave seku i nadji taku preseka.

www.matematiranje.com

5
511
Reenje

Najpre emo iz datih jednaina pravih proitati take koje im pripadaju i vektore pravaca (paralelnosti).

x 2 y 1 z 2 uur
= = P1 (2,1, 2) i p1 =(t,1,0)
t 1 0

x 5 y 2 z 3 uur
= = P2 (5, 2,3) i p2 = (2,3,1)
2 3 1

Dalje koristimo uslov preseka:

x2 x1 y2 y1 z2 z1
l1 m1 n1 =0
l2 m2 n2
5 2 2 1 3 2 3 1 1 3 1 1 3 1
t 1 0 = 0 t 1 0 = 0 Sarusovo pravilo t 1 0 t 1 = 3 + 0 + 3t t 0 2 = 0
2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3

1
2t + 1 = 0 t =
2

x 2 y 1 z 2 uur 1
Dakle = = P1 (2,1, 2) i p1 =(- ,1,0) je prva prava.
1 1 0 2

2

Da bi nali njihov presek, prave emo prebaciti u parametarski oblik.

x 2 y 1 z 2 1
= = = x = +2, y = 1 +1, z = 0 +2
1 1 0 2

2

x 5 y 2 z 3
= = = x = 2 + 5, y =3 + 2, z = 1 + 3
2 3 1

Sad uporedjujemo x = x, y =y , z = z da bi nali vrednost za ili

Vidimo da je najlake to postii iz z = z. Dakle z = z 2 = + 3 = 1

x = 2 + 5, y =3 + 2, z = 1 + 3
Vratimo vrednost za i dobijamo: x = 2(1) + 5 = 3; y = 3(1) + 2 = 1; z = 1(1) + 3 = 2
P (3, 1, 2) je taka preseka!
www.matematiranje.com

6
512
Kako nai ugao izmeu dve prave?

Ugao pod kojim se prave seku je ugao izmeu njihovih vektora pravaca.

p2
uur
p2

uur p1
p1

uur uur
p p l1l2 + m1m2 + n1n2
cos = uur1 uur2 =
p1 p2 l12 + m12 + n12 l2 2 + m2 2 + n22

www.matematiranje.com

7
513
 TAKA i PRAVA

Najpre emo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.

1. Rastojanje izmeu dve take

Ako su nam date take A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) , onda rastojanje izmeu njih raunamo po formuli

d ( A, B) = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 ) 2

Primer1.

Odrediti duine stranica trougla ija su temena A(1,1) , B(4,1) i C(1,5)

C(1,5)

d(A,C) d(B,C)

A(1,1) d(A,B) B(4,1)

Da vas ne zbuni, nema veze da li ete obeleiti d(A,B) ili d(B,A) jer je reenje isto.

d ( A, B ) = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 ) 2
d ( A, B ) = (4 1) 2 + (1 1) 2 = 9 + 0 = 3
d ( A, C ) = (1 1) 2 + (5 1) 2 = 0 + 16 = 4
d ( B, C ) = (1 4) 2 + (5 1) 2 = 9 + 16 = 5

2. Deljenje dui u datoj razmeri

Ako je taka M ( x , y ) unutranja taka dui AB, gde je A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) i ako je data razmera
AM
AM : MB = to jest ( = ) , u kojoj taka M deli du AB , onda se koordinate take M raunaju po
MB
obrascima

x1 + x2 y1 + y2
M ( x , y ) x = i y =
1+ 1+

M ( x , y )

A( x1 , y1 ) B( x2 , y2 )
www.matematiranje.com

1
514
3. Sredina dui

Ako je taka M ( xs , ys ) sredina dui AB ( A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) ) onda se njene koordinate raunaju po formuli

x1 + x2 y1 + y2
M ( xs , ys ) xs = i ys =
2 2

M ( xs , ys )

A( x1 , y1 ) B( x2 , y2 )

Primer 2.

Izvesti formule za koordinate teita trougla!

Da se podsetimo, teite se nalazi u preseku teinih dui i teite deli teinu du u odnosu 2 : 1.
C ( x3 , y3 )

A *( x*, y*)

A( x1 , y1 ) B ( x2 , y2 )

Najpre emo nai koordinate take A *( x*, y*) kao sredinu dui BC.

x2 + x3 y2 + y3
A *( x*, y*) x* = i y* =
2 2

C ( x3 , y3 )

x2 + x3 y +y
A *( , 2 3)
2 2
T ( xT , yT )
1
2

A( x1 , y1 ) B ( x2 , y2 )

Dalje emo iskoristiti formulu za deljenje dui u datoj razmeri , gde je AT : TA* = 2 : 1 = 2
www.matematiranje.com
x +x y + y3
x1 + 2( 2 3 ) x + x + x y1 + 2( 2 ) y +y +y
T ( xT , yT ) xT = 2 = 1 2 3 i yT = 2 = 1 2 3

1+ 2 3 1+ 2 3

2
515
4. Povrina trougla preko koordinata temena

Neka su A( x1 , y1 ) , B( x2 , y2 ) i C ( x3 , y3 ) temena datog trougla ABC odreena pomou naznaenih koordinata u

odnosu na pravougli koordinatni sistem xOy, tada je povrina trougla data obrascem

1
P = x1 ( y2 y3 ) + x2 ( y3 y1 ) + x3 ( y1 y2 )
2

moe i preko determinante( naravno, ko je upoznat sa njihovim izraunavanjem)

x1 y1 1
1
P = x2 y2 1
2
x3 y3 1

Apsolutna vrednost je tu da nam obezbedi da reenje ne bude negativno, jer povrina ne moe biti negativan broj.

Primer 3.

Izraunati povrinu trougla ABC ako je A(-2,3) ; B(8,-2) i C( 3,8)

1
P = x1 ( y2 y3 ) + x2 ( y3 y1 ) + x3 ( y1 y2 )
2
1
P = 2(2 8) + 8(8 3) + 3(3 (2))
2
1
P = 2(10) + 8 5 + 3(3 + 2)
2
1
P = 20 + 40 + 15
2
1
P = 75
2
P = 37,5

www.matematiranje.com

3
516
 PRAVA

i) opti ( implicitni oblik) je ax + by + c = 0

ii) eksplicitni oblik je y = kx + n

Ovaj oblik nam je najbitniji jer se koristi u mnogim formulama. U njemu je :

k- koeficijent pravca ( k = tg , gde je ugao koji prava gradi sa pozitivnim smerom x ose)

n - je odseak na y - osi

Kako prei iz opteg u eksplicitni oblik?

ax + by + c = 0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno

by = ax c sad sve podelimo sa b
a c
y = x
b b
a c
Odavde je k = i n=
b b
Primer 4.

Pravu 7x+3y + 23=0 prebaciti u eksplicitni oblik i nai k i n

7 x + 3 y + 23 = 0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno

3 y = 7 x 23 sad sve podelimo sa 3
7 23
y = x
3 3
7 23
Odavde je k = i n=
3 3

x y
iii) + = 1 je segmentni oblik
m n

m je odseak na x osi

n je odseak na y osi

n
x
O m

www.matematiranje.com

4
517
Primer 5.

U jednaini px + ( p + 1) y 8 = 0 odrediti parametar p , tako da prava gradi dva puta vei odseak na apscisnoj
osi nego na ordinatnoj osi.

Prava gradi dva puta vei odseak na apscisnoj osi nego na ordinatnoj osi , znai m = 2n
Sredimo datu jednainu prave da bi iz nje mogli da proitamo m i n.

px + ( p + 1) y 8 = 0
px + ( p + 1) y = 8 sve podelimo sa 8
px ( p + 1) y
+ = 1 oslobodimo x i y
8 8
x y 8 8
+ = 1 odavde je m = i n=
8 8 p p +1
p p +1

Sad ovo zamenimo u m = 2n

m = 2n
8 8
= 2
p p +1
8 16
=
p p +1
16 p = 8( p + 1)
16 p = 8 p + 8
16 p 8 p = 8
8p = 8
p =1

iv) x cos + y sin = p je normalni oblik jednaine prave

O x

U ovoj jednaini je :

p je normalno rastojanje od koordinatnog poetka (0,0) do nae prave

je ugao koji rastojanje p gradi sa pozitivnim smerom x ose www.matematiranje.com

5
518
Formula za prelazak iz opteg u normalni oblik je :

ax + by + c
ax + by + c = 0 =0
a 2 + b2

ali pazimo, ispred korena uzimamo znak suprotan od znaka broja c .

Primer 6.

Svedi jednainu 4x 3y +5 = 0 na normalni oblik.

4x 3y + 5
4x 3y + 5 = 0 = 0 ( minus ispred korena jer je c=5)
42 + 32
4x 3y + 5 4x 3y + 5 4 3
=0 = 0 x + y 1 = 0 a odavde je :
25 5 5 5
4 3
p=1, cos = , sin =
5 5

v) Prava kroz taku A( x1 , y1 ) sa koeficijentom pravca k je : y y1 = k ( x x1 )

y2 y1
vi) Prava kroz take A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) je : y y1 = ( x x1 )
x2 x1
y2 y1
Primeujete da je onda k =
x2 x1

Kakav moe biti meusoban poloaj dve prave u ravni?

1) Mogu da se seku

Taku preseka nalazimo reavajui sistem od te dve jednaine !

Ako posmatramo prave y = k1 x + n1 i y = k2 x + n2 onda je ugao pod kojim se seku dat formulom:

k2 k1
tg =
1 + k1 k2

Ako se te dve prave seku pod pravim uglom, onda je k1 k2 = 1 ( uslov normalnosti)

2) Mogu da budu paralelne

Prave y = k1 x + n1 i y = k2 x + n2 su paralelne ako je k1 = k2 ( uslov paralelnosti)

www.matematiranje.com

6
519
Primer 7.

Data su temena trougla A(-5,-2), B(7,6), C(5,4). Odrediti:

a) jednainu stranice AB
b) jednainu visine hc
c) ugao kod temena A

a) Upotrebiemo formulu za jednainu prave kroz dve take( A i B)

C(5,4)

A(-5,2) B(7,6)

y2 y1
y y1 = ( x x1 )
x2 x1
6 (2)
y (2) = ( x (5))
7 (5)
6+2
y+2= ( x + 5)
7+5
8
y + 2 = ( x + 5)
12
2
y + 2 = ( x + 5)
3
2 2
y = x + 5 2
3 3
2 10 6
y = x+
3 3 2
2 4
y = x+
3 3
b)

C(5,4)

hc

A(-5,2) B(7,6)

www.matematiranje.com

7
520
Jednainu visine hc emo nai kao jednainu prave kroz jednu taku C( 5,4) a njen koeficijent pravca mora da
zadovoljava uslov normalnosti sa pravom AB.

2 4 2
Koeficijent pravca prave AB : y = x+ je k1 = . Naa prava je normalna na AB, pa je :
3 3 3

1 y y1 = k ( x x1 )
k2 = 3
k1 y 4 = ( x 5)
1 2
k2 = 3 15
2 y = x+ +4
3 2 2
3 3 23
k2 = y = x+
2 2 2

c) Ugao kod temena A je ustvari ugao izmeu pravih AB i AC. im nam trae neki ugao koristimo obrazac

k2 k1
tg =
1 + k1 k2

C(5,4)

A(-5,2) B(7,6)

2
Iz prave AB ve imamo koeficijent pravca k1 = .
3
Ne moramo traiti celu jednainu prave AC ve samo njen koeficijent pravca.

y2 y1
A(-5,-2), C(5,4) menjamo u k =
x2 x1
y2 y1
k2 =
x2 x1
4 (2)
k2 =
5 (5)
6
k2 =
10
3
k2 =
5
www.matematiranje.com

8
521
 k2 k1
tg =
1 + k1 k2
3 2

tg = 5 3
3 2
1+
5 3
1

tg = 15
6
1+
15
1

tg = 15
21
15
1
tg =
21
1
= arctg
21

Pramen pravih

Ako su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jednaine dveju pravih koje se seku u taki O, tada je :

A1 x + B1 y + C1 + ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0

jednaina pramena pravih sa centrom u taki O.

A2 x + B2 y + C2 = 0

A1 x + B1 y + C1 = 0
O

Znai, da bi opisali pramen pravih , potrebne su nam dve prave iz tog pramena.

www.matematiranje.com

9
522
Odstojanje take A( x1 , y1 ) od prave ax + by + c = 0 dato je formulom:

ax + by + c
d=
a 2 + b2

Primer 8.

U pramenu pravih 2 x + y + 4 + ( x 2 y 3) = 0 odrediti pravu ije odstojanje od take P(2,-3) iznosi 10 .

Najpre prepakujemo jednainu pramena:

2 x + y + 4 + ( x 2 y 3) = 0
2 x + y + 4 + x 2 y 3 = 0 upakujemo one uz x, pa uz y, pa slobodne ...
(2 + ) x + (1 2 ) y + 4 3 = 0
Odavde moemo videti da je a = 2 + , b = 1 2

Sad uzimamo formulu za rastojanje take od prave

ax + by + c
d=
a 2 + b2

(2 + ) 2 + (1 2 ) (3) + 4 3
d=
(2 + ) 2 + (1 2 ) 2
4 + 2 3 + 6 + 4 3
10 =
4 + 4 + 2 + 1 4 + 4 2
5 + 5
10 =
5 2 + 5

1 = 1
Odavde sredjivanjem dobijamo dva reenja: 9
2 =
10

Kad ova reenja vratimo u pramen 2 x + y + 4 + ( x 2 y 3) = 0 dobijamo traene prave:

3x y + 1 = 0

11x + 28 y +67 = 0
www.matematiranje.com

10
523
 11
524
 PRAVA I RAVAN

Kakav moe biti meusobni poloaj prave i ravni ?

x x1 y y1 z z1
Posmatrajmo pravu p: = = i ravan : Ax + By + Cz + D = 0
l m n
ur r
Naravno, znamo da je vektor pravca prave p = (l , m, n) a vektor normalnosti ravni n = ( A, B, C )

i) Prava i ravan su paralelni

ur
p
p
r
n ( A, B, C )

ur r
Ovde su vektori p = (l , m, n) i n = ( A, B, C ) medjusobno normalni , pa je :
r ur
n p = 0 Al + Bm + Cn = 0

ii) Prava p lei u ravni

r
n( A, B , C )

ur
p

Ovde mora da vae dva uslova :

Prvo da kao kod paralelnosti bude Al + Bm + Cn = 0 a onda i da je Ax1 + By1 + Cz1 + D = 0 , to znai da

taka koja pripada pravoj pripada i ravni.

www.matematiranje.com

1
525
iii) Prava prodire ravan

P( x , y , z )

Ako prava p prodire ravan onda je Al + Bm + Cn 0 , to jest vektori pravca prave i vektor

normalnosti ravni nisu medjusobno normalni.

Primer 1.

x+3 y 2 z 5
Nai prodor prave p : = = kroz ravan : 2 x 4 y - z - 2 = 0
2 4 1

Reenje:

Najpre emo pravu prebaciti u parametarski oblik

x+3 y 2 z 5 x+3 y2 z 5
p: = = =t =t =t =t
2 4 1 2 4 1
x = 2t 3
y = 4t + 2
z = t + 5
Sad ovo zamenimo u jednainu ravni:
2x 4 y z 2 = 0
2(2t 3) 4(4t + 2) (t + 5) 2 = 0
4t 6 + 16t 8 + t 5 2 = 0
21t = 21 t = 1
Vratimo t=1 u x,y i z
x = 2t 3 x = 2 1 3 = 1 x = 1
y = 4t + 2 y = 4 1 + 2 = 2 y = 2
z = t + 5 z = 1 + 5 = 4 z = 4

Dakle, taka prodora je P (1, 2, 4)

www.matematiranje.com

2
526
Ugao izmedju prave i ravni je otar ugao izmedju prave i njene normalne projekcije na ravan.

p`

ur r
Ako je vektor pravca prave p = (l , m, n) a vektor normalnosti ravni n = ( A, B, C ) onda je :

ur r
pn Al + Bm + Cn
sin = ur r =
p n A2 + B 2 + C 2 l 2 + m 2 + n 2

ur r A B C
Specijalno,prava je normalna na ravan ako su vektori p = (l , m, n) i n = ( A, B, C ) kolinearni, to jest = =
l m n

Kako odrediti rastojanje neke take od prave?

x x0 y y0 z z0
Ako to rastojanje obeleimo sa d , a traimo rastojanje take M 1 ( x1 , y1 , z1 ) od prave p : = = ,
l m n
uuuuuur ur
M 0 M1 p
onda to rastojanje raunamo po formuli d = ur
p

Kako odrediti najkrae rastojanje izmedju pravih ?

x x1 y y1 z z1 x x2 y y2 z z2
Neka su nam date prave : p1 : = = i p2 : = =
l1 m1 n1 l2 m2 n2

p2 p2 p2
A2 A2
M 2 ( x2 , y2 , z2 ) M 2 ( x2 , y 2 , z2 ) M 2 ( x2 , y 2 , z2 )

M1 ( x1 , y1 , z1 ) p1 M1 ( x1 , y1 , z1 ) A1 p1 M1 ( x1 , y1 , z1 ) A1 p1

slika 1 slika 2 slika 3

www.matematiranje.com
3
527
Najpre iz datih jednaina proitamo take M 1 ( x1 , y1 , z1 ) i M 2 ( x2 , y2 , z2 ) . ( slika 1.)
uuuuur uur uuuuuur uur uuuuuur
Zatim oformimo vektore M 1 A1 = p1 = (l1 , m1 , n1 ) , M 2 A2 = p2 = (l2 , m2 , n2 ) i M 1M 2 = ( x2 x1 , y2 y1 , z2 z1 ) ( slika 2.)

Nad ovim vektorima konstruiemo paralelopiped! Visina tog paralelopipeda , povuena iz take M 2 ( x2 , y2 , z2 ) je

ustvari najkrae rastojanje izmedju ovih prava. ( slika 3.)

uuuuuur uur uur
M 1M 2 ( p1 p2 )
To jest : d= uur uur
p1 p2

Primer 2.

x y z 1 x +1 y 2 z 1
Nadji najkrae rastojanje izmedju pravih p1 : = = i p2 : = =
2 3 1 2 1 1

Reenje:

Iz datih jednaina emo najpre proitati take i vektore pravaca datih pravih...

x y z 1 uur
p1 : = = M 1 (0, 0,1) p1 = (2,3,1)
2 3 1

x +1 y 2 z 1 uur
p2 : = = M 2 (1, 2,1) p2 = (2,1, 1)
2 1 1
uuuuuur
M 1M 2 = ( x2 x1 , y2 y1 , z2 z1 ) = (1 0, 2 0,1 1) = (1, 2, 0)

r r r
i j k
uur uur r r r
p1 p2 = 2 3 1 = 4i + 4 j 4k = (4, 4, 4)
2 1 1

uur uur
p1 p2 = (4) 2 + 42 + (4) 2 = 16 3 = 4 3

uuuuuur uur uur

M 1M 2 ( p1 p2 ) = (1, 2, 0) (4, 4, 4) = 4 + 8 0 = 12

Sad iskoristimo formulu:

uuuuuur uur uur
M 1M 2 ( p1 p2 ) 12 3 3 3 3 3
d= uur uur = = = = = 3
p1 p2 4 3 3 3 3 3

www.matematiranje.com
4
528
Kako odrediti zajedniku normalu za dve mimoilazne prave?

x x1 y y1 z z1 x x2 y y2 z z2
Neka su nam date prave p1 : = = i p2 : = =
l1 m1 n1 l2 m2 n2

p2 p2 p2 p2
uur
p2
M (x , y , z ) uur
p2
M (x , y , z ) uur
p2
M (x , y , z ) n uur
p2
M (x , y , z )
2

1 1
M (x , y , z )
p1 M (x , y , z )
p1 M (x , y , z )
p1 M (x , y , z )
p1
uur uur uur uur
p p p p

slika 1 slika 2 slika 3 slika 4

Najpre uoimo njihove take i vektore pravaca ( slika 1.)

Uoimo ravan koja sadri pravu p1 i paralelna je sa pravom p2 . Vektor normalnosti ove ravni emo nai preko
r uur uur
n( A, B, C ) = p1 p2 (slika 2.)

Dalje postavimo ravan 1 koja sadri pravu p1 i normalna je na ravan ( slika 3.)

x x1 y y1 z z1
Jednainu ove ravni emo nai preko : 1 : A B C =0
l1 m1 n1

Dalje postavimo ravan 2 koja sadri pravu p2 i normalna je na ravan ( slika 4.)

x x2 y y2 z z2
Slino kao malopre, jednainu ravni 2 traimo 2 : A B C =0
l2 m2 n2

Presek ove dve ravni daje pravu koja je zajednika normala za dve date prave!

Primer 3.

x 1 y z x y z
Napisati jednainu zajednike normale pravih : p1 : = = i p2 : = =
1 2 1 0 1 2
Reenje:

Najpre odavde proitamo take i vektore pravaca...

x 1 y z uur
p1 : = = M 1 (1, 0, 0) p1 = (1, 2,1)
1 2 1
www.matematiranje.com

5
529
 x y z uur
p2 : = = M 2 (0, 0, 0) p2 = (0,1, 2)
0 1 2

r uur uur
Dalje traimo n( A, B, C ) = p1 p2

r r r
i j k
r uur uur r r r
n( A, B, C ) = p1 p2 = 1 2 1 = 3i + 2 j k = (3, 2, 1)
0 1 2

Traimo ravan 1 :

x x1 y y1 z z1 x 1 y 0 z 0
1 : A B C =0 3 2 1 = 0 2 x y + 4 z 2 = 0
l1 m1 n1 1 2 1

Traimo ravan 2 :

x x2 y y2 z z2 x0 y0 z 0
2 : A B C =0 3 2 1 = 0 5 x 6 y + 3 z = 0
l2 m2 n2 0 1 2

2x y + 4z 2 = 0
Jednaina traene normale je n : {
5 x 6 y + 3z = 0

Naravno, ova prava je data kao presek dve ravni, ako od vas trae u zadatku, lako e te je prebaciti u neki od drugih

oblika...

www.matematiranje.com

6
530
 TALESOVA TEOREMA

Ako paralelne prave a i b presecaju pravu p u takama A i B, a pravu q u takama A1 i B1 , i ako je S zajednika

taka pravih p i q, tada vai:

AA1 SA SA1

BB1 SB SB1

Na slici bi to izgledalo ovako:

a b
p

B
A

S A1 B1 q

Na osnosu Talesove teoreme moemo izvui jedan vaan zakljuak:

Ako dve proizvoljne prave p i q preseca niz paralelnih pravih, tako da su odseci na jednoj pravoj jednaki meu

sobom, onda su i odseci na drugoj pravoj meusobno jednaki:

p p
E E
D D
C C
B B
A A

S q S A1 B1 C1 D1 E1 q

slika 1. slika 2.

Na slici 1. imamo niz paralelnih pravih koje prave jednake odseke na Sp, to jest AB BC CD DE . Onda su i

odseci, po Talesovoj teoremi, na Sq takodje jednaki : A1 B1 B1C1 C1 D1 D1 E1 ( slika 2.)

www.matematiranje.com

1
531
Ovaj zakljuak se direktno primenjuje kod podele dui na jednake delove .

Primer 1. Datu du AB podeliti na pet jednakih delova.

Reenje

A B
Uzmemo proizvoljnu du AB:

Iz take A nanesemo polupravu Ap ( na bilo koju stranu) i na njoj proizvoljnim otvorom estara nanesemo 5 jednakih
dui.

A B

p
Zadnju nanesenu crtku ( podebljana na slici) , spojimo sa takom B.

A B

Paralelno sa ovom pravom kroz crtice na Ap nanosimo prave:

A B

Ovim je data du podeljena na 5 jednakih delova.

www.matematiranje.com

2
532
Slian postupak bi bio i da smo du trebali podeliti na vie delova...

Primer 2. Datu du MN podeliti u razmeri 5:2.

Reenje

Kad nam trae da du podelimo u nekoj razmeri, mi najpre saberemo sve delove: 5+2=7. Dakle , kao da delimo du na

7 jednakih delova:

M N

Naneli smo polupravu Mp i na njoj proizvoljnim otvorom estara naneli 7 jednakih dui. Spojiemo taku N i zadnju

crtku, a zatim idemo sa paralelnim pravama

M M S
N N

p p

Dakle, podelili smo du MN na 7 jednakih delova. Jednostavno prebrojimo 5 dela i tu stavimo taku, recimo S.

Sigurni smo da vai: MS : SN 5 : 2

www.matematiranje.com

3
533
Primer 3. Date su proizvoljne dui a,b i c . Konstruisati du x tako da vai: a:b=c:x

Reenje

Kod ovakvih zadataka se direktno primenjuje Talesova teorema. Vano je da u proporciji x bude na zadnjem mestu, to

je u ovom sluaju zadovoljeno( inae bi morali da pretumbamo proporciju i da napravimo da x bude na zadnjem

mestu...)

Uzmimo najpre tri proizvoljne dui:

a b c

Nacrtamo proizvoljan konveksan ( najbolje otar) ugao pOq i nanesemo redom:

q

O a c p

Na Op nanesemo du a, na Oq nanesemo du b , pa na Op u produetku nanesemo du c. Na ovaj nain mi ustvari

pratimo zadatu razmeru: a : b = c : x. Spojimo take gde se zavravaju dui a i b jednom pravom i povuemo paralelu

sa njom iz take gde se zavrava du c. Dobili smo traenu du x.

q q

b b

O p O a c p
a c

www.matematiranje.com

4
534
 Primer 4. Date su proizvoljne dui a i b . Konstruisati sledee dui:

i) x a b

a
ii) x
b

iii) x a2

Reenje

i) x a b

Odavde moramo da napravimo proporciju , ali tako da x bude na zadnjem mestu.

x a b kod x najpre dodamo 1

1 x a b x treba da je na zadnjem mestu, a to nam govori da je 1 na prvom
1: a b : x

Iskoristili smo dakle osobinu proporcije da se mnoe spoljanji sa spoljanjim a unutranji sa unutranjim lanovima

proporcije. Dalje radimo kao i u prethodnom primeru:

q q q

a b x

a a a

O 1 b p O 1 b p O 1 b p
slika 3.
slika 1. slika 2.

Uzmemo proizvoljne dui a i b. Nanesemo jedininu du ( recimo 1 cm ili koliko vi odaberete) na polupravu Oq

zatim du a na polupravu Oq i nakraju du b na polupravu Op , tamo gde se zavrava jedinina du.( slika 1.)

Spojimo zavretke jedinine dui i dui a jednom pravom.( slika 2.)

Povuemo paralelu sa ovom pravom ali tako da ona prolazi kroz zavretak dui b. Na polupravi Oq smo dobili tu

traenu du x kojoj odgovara jednakost x a b ( slika 3.)

www.matematiranje.com

5
535
 a
ii) x
b

Da napravimo proporciju u kojoj je x na zadnjem mestu...

a
x
b
x a
x b 1 a b : a 1: x
1 b

q q q

a b x
a a a
O b 1 p O b 1 p O b 1 p
slika 2. slika 3.
slika 1.

iii) x a2

Da napravimo proporciju u kojoj je x na zadnjem mestu...

x a2
1 x a a
1: a a : x

q q q

x
a
a a a
O 1 a p O 1 a p O 1 a p
slika 1. slika 2. slika 3.

www.matematiranje.com

6
536
Primer 5.

Data je prava i na njoj take A i B . Odrediti taku P koja du AB deli u razmeri dveju datih dui m i n.

Reenje

Izaberemo najpre proizvoljne dui m i n.

n
Dalje nacrtamo pravu sa takama A i B.

A B

Nacrtamo proizvoljnu polupravu Aa i na nju nanesemo duinu m.

a
M

B
A

Dalje povuemo paralelu sa ovom polupravom kroz taku B ( slika 1.)

a a a
M M M

m m m
N1 N1

n n
B B B
A A A P P1
slika 2. n n
slika 1. slika 3.
N N

Na ovoj pravoj nanesemo duine dui n ( iz take B) na obe strane. Imamo dakle take N i N1 . ( slika 2.)

Spojimo take N i N1 sa takom M i dobijamo mesta preseka sa pravom AB , to jest take P i P1 .

Dakle dobili smo dva reenja i oba su dobra , al se matematiki kae da taka P deli du AB unutranjom , a taka P1

spoljanjom podelom u razmeri m : n .

www.matematiranje.com

7
537
 TROUGAO

Mnogougao koji ima tri stranice zove se trougao. Osnovni elementi trougla su :

- Temena A,B,C

- Stranice a,b,c ( po dogovoru stranice se obeleavaju nasuprot temenu, npr naspram temena A je stranica a, itd)

- Uglovi , unutranji , , i spoljanji 1 , 1 , 1

C
1

a
b

1
A
1 c B

Osnovne relacije za uglove i stranice trougla su:

1) Zbir unutranjih uglova u trouglu je 1800 tj. + + = 1800

2) Zbir spoljanjih uglova je 3600 tj. 1 + 1 + 1 =3600

3) Spoljanji i njemu susedni unutranji ugao su uporedni,tj.

+ 1 = + 1 = + 1 =1800

4) Spoljanji ugao trougla jednak je zbiru dva nesusedna unutranja ugla, tj

1 = + 1 = + 1 = +

5) Svaka stranica trougla manja je od zbira a vea od razlike druge dve stranice, tj

ab < c < a+b

ac <b < a+c
bc < a <b+c

6) Naspram veeg ugla nalazi se vea stranica i obrnuto.

Ako je = onda je a = b
Ako je a = b onda je = www.matematiranje.com

1
538
 etiri znaajne take trougla su:

1) Ortocentar (H)

2) Teiste (T)

3) Centar upisane krunice (S)

4) Centar opisane krunice (O)

Ortocentar se nalazi u preseku visina trougla ha,hb,hc. ( Visina je najkrae rastojanje od temena do naspramne

stranice). Kod otrouglog trougla je u trouglu, kod pravouglog u temenu pravog ugla a kod tupouglog van

trougla.
C
A1
B1
H
ha hb
hc

B
A C1

ha hb hc = H Ortocentar

Teina du trougla je du koja spaja teme sa sredinom naspramne stranice. Teine dui seku se u jednoj taki ,

a to je TEITE TROUGLA. Teite deli teinu du u razmeri 2:1.

tc
B1 A1 t a tb tc = T
T
ta tb

B
A C1

AT : TA1 = 2 : 1
BT : TB1 = 2 : 1 www.matematiranje.com

CT : TC1 = 2 : 1

2
539
Centar upisane krunice je taka preseka simetrala uglova i kod svih trouglova je u oblasti trougla.

r S
S
B
A

s s s = S

Centar opisane krunice je taka preseka simetrala stranica. Kod otrouglog trougla je u trouglu, kod

pravouglog na sredini hipotenuze i kod tupouglog van trougla.

sBC
sAC

o
r
B
A

sAB

s AB s AC s BC = O
www.matematiranje.com

3
540
Vrste trouglova:

Trouglovi se dele prema stranicama i prema uglovima.

Prema stranicama: Prema uglovima:

1) jednakostranini 1) otrougli

2) jednakokraki 2) pravougli

3) nejednakostranini 3) tupougli

Nejednakostranini

a
b

A
c B

O=a+b+c

aha bhb chc abc

P= = = ili P = s ( s a )( s b)( s c) ili P= r s ili P=
2 2 2 4R

gde je:
a+b+c
s poluobim s = ,
2
r-poluprenik upisane krunice i

R-poluprenik opisane krunice.

www.matematiranje.com

4
541
Pravougli:

B
p

c
a
hc q

C b A

O=a+b+c

ab chc a b
P= ili P= odavde je: hc =
2 2 c

a2 + b2 = c2 Pitagorina teorema

c a+bc
R= ; r= ; hc = pq ; a = pc ; b = qc ; c= p+q
2 2

Jednakokraki :

b b
ha

hb

A a
_ B
a 2

Ovde je a osnova i b krak ( kraci)

aha bhb a
O = a + 2b P= = Primena Pitagorine teoreme: ha2+( )2= b2
2 2 2
www.matematiranje.com

5
542
Jednakostranini:

a h a
ry

ro

A a B

a2 3
O = 3a i P =
4

a 3 1 a 3 2 a 3
Visina h= ; ry = h = ; ro = h=
2 3 6 3 3

Kod ovog trougla sve etiri znaajne take se nalaze u jednoj taki.

Srednja linija trougla (m) je du koja spaja sredine dve stranice i uvek je jednaka polovini

paralelne stranice.

C C

a a
b b
m=c/2 m=
a/2

B B
A c A c

a
b
/2
=b
m

B
A c www.matematiranje.com

6
543
Podudarnost

ABC A1 B1C1
(SSS) Ako su sve stranice jednog trougla jednake odgovarajuim stranicama drugog trougla.

(SUS) Ako su dve stranice i zahvaeni ugao jednog trougla jednaki dvema stranicama i zahvaenom uglu drugog
trougla.

(USU) Ako su stranica i na nju nalegli uglovi jednog trougla jednaki sa stranicom i na nju naleglim uglovima
drugog trougla.

(SSU) Ako su dve stranice i ugao naspram vee od njih jednog trougla jednaki dvema stranicama i uglu naspram
vee od njih drugog trougla.

Slinost
ABC ~ A1 B1C1
A = A1 , B = B1 , C = C1
AB : A1 B1 , BC : B1C1 , CA : C1 A1
- Ako su dva ugla jednog trougla jednaka sa dva ugla drugog trougla.
- Ako su tri stranice jednog trougla proporcionalne trima stranicama drugog trougla.
- Ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne dvema stranicama drugog trougla i uglovi izmedju tih
stranica jednaki.
- Ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne sa odgovarajuim stranicama drugog trougla, uglovi
naspram dveju od tih odgovarajuih stranica su uglovi iste vrste (ili otri, ili pravi, ili tupi).

ZADACI

1) Dat je pravougli trougao. Poluprenik opisanog kruga je R=15,a poluprenik upisanog kruga je r=6.
Odrediti osnovice.
R = 15 Poto se radi o pravouglom trouglu, vae formule:
r =6 c a+bc
_______ R= i r=
2 2
a=?
a+bc c = 2R
b=? 6=
2 c = 2 15
c=? a + b 30 = 12
c = 30
a + b = 42
b = 42 a
Sada emo iskoristiti Pitagorinu teoremu.
a2 + b2 = c2 42 6
a1, 2 =
2
a 2 + (42 a ) 2 = 30 2
a = 24
a 2 + 1764 84a + a 2 900 = 0 a = 18
2a 2 84a + 864 = 0
za a = 24 b = 42 24 = 18
za a = 18 b = 42 18 = 24
a 2 42a + 432 Kvadratna po a Dakle stranice trougla su 18,24,30

7
544
2) Poluprenik kruga upisanog u jednokraki trougao osnovice a = 12 je r = 3 . Izraunati
povrinu i obim trougla.
C
a = 12
r =3
x
b b ________________

r
D
P = ?, O = ?
O
r

A M B
a
Obeleavamo sa M podnoje visine iz A sa O centar upisane krunice i sa D podnoje poluprenika na
stranicu b

Trouglovi BMC i CDO su slini.Okrenuemo ih da bi uoili tu slinost.

C

C
b
x+r x

M a B D r O
2
Iz slinosti trouglova sledi proporcionalnost odgovarajuih stranica,
a
b:x = :r
2
b: x = 6:3
3b = 6 x b = 2 x

Sada primenjujemo Pitagorinu teoremu na trougao AMC

2
a
+ (x + r) = b
2 2

2
6 2 + ( x + 3) 2 = (2 x) 2
36 + x 2 + 6 x + 9 = 4 x 2
3x 2 6 x 45 = 0

Podelimo sa 3 i reavamo kao kvadratnu jednainu...

28
x1, 2 =
2
x = 5 b = 10
x = 3 Nemogue
h = x+r = 5+3=8 h =8
ah
O = a + 2b P=
2
O = 12 + 2 10 12 8
O = 32 P=
2
P = 48

8
545
3) Uglovi trougla se odnose kao 2:3:7. Duina najmanje stranice je a . Odrediti poluprenik
R opisane krunice.

: : je = 2 : 3 : 7 2k + 3k + 7 k = 180 o
= 2k 12k = 180 o

= 3k 180 o
= 7k k=
12
k = 15
A = 300

30 = 450
b = 1050
c B1
60
45 45
B a C

Povuemo visinu BB1

Stranice BB1 i B1C su jednake

BB1
sin 45o = BB1 = a sin 45o
a
a 2
BB1 =
2
a 2
B1C =
2

BB1 BB1
cos 60 o = AB =
AB cos 60 o
a 2
AB = 2 = a 2
1
2
AB1
tg 60 =
o
AB1 = BB1tg 60 o
BB1
a 2 a 6
AB1 = 3=
2 2

Da sklopimo sada rezultate:

BC = a
AB = a 2 = c

AC = AB1 + B1C =
a 6 a 2 a 2
2
+
2
=
2
( )
3 +1 = b

Povrina trougla je:

9
546
 AC BB1
a 2
3 +1 (a 2
2 = a 3 +1
2 ) ( )
P= = 2
2 2 4
abc
P=
4R

abc
a
a 2
2
(
3 +1 a 2 )
R= =
4P
4
a2 3 +1( )
4
3
a
R= 2 skratimo
a
R=a

4) Duina luka izmedju dva susedna temena jednakostraninog trougla upisanog u krug
4
poluprenika r je l = . Odrediti povrinu trougla.
3

Poto se obim ovog kruga sastoji iz tri ovakva luka:

4
O = 3
3
O = 4
2r = 4
r=2
Poluprenik opisane krunice je:
a 3 a 3
r= =2
3 3 (racionaliemo)
6
a=
3
6 3
a=
3 3
6 3
a= =2 3
3

10
547
 a2 3
P=
4
(2 3)
2
3 4 3 3
P= = =3 3
4 4

5) Povrina otrouglog trougla ije dve stranice su a = 5 i b = 3 je P = 6 . Odredi obim

trougla.

I NAIN

a=5 Jedan od obrazaca za povrinu je:

b=3
a b
P=6 P= sin
_______ 2
O=? 53
6= sin
2
12 4
sin = =
15 5

11
548
Poto je: sin 2 + cos 2 = 1
cos 2 = 1 sin 2
16
cos 2 = 1
25
9
cos =
25
3
cos =
5
Sad emo iskoristiti kosinusnu teoremu:

c 2 = a 2 + b 2 2ab cos Moramo ovde menjati obe vrednosti za cos

3
c 2 = 52 + 32 2 5 3 ili c 2 = 5 2 + 3 2 + 18
5
c = 25 + 9 18
2 c 2 = 52

c 2 = 16 c = 2 13
c=4

Poto je trougao otrougli uzeemo c = 2 13 jer bi u suprotnom sa stranicama 3,4,5 bio pravougli.
O = 8 + 2 13

II NAIN

a=5 Jedan od obrazaca za povrinu trougla je

b=3
P=6 P = s ( s a)( s b)( s c)
8+c 8+c 8 + c 8 + c
6= 5 3 c
2 2 2 2
8+c c2 c+ 2 8c
36 =
2 2 2 2
36 16 = (8 + c)(8 c)(c 2)(c + 2)
576 = (64 c 2 )(c 2 4) Smena c 2 = t
576 = (64 t )(t 4)
576 = 64t 256 t 2 + 4t
t 2 68t + 832 = 0 Kvadratna po t
68 36
t1, 2 =
2
t1 = 52
t 2 = 16

12
549
Dakle: c = 52
2
ili c 2 = 16
c = 52 c=4
c = 2 13

A ovo su ista reenja kao kod prvog naina...

6) Obim pravouglog trougla je O = 36 , a poluprenik upisanog kruga je r = 3 . Odrediti obim

opisanog kruga.

O = 36 O = a+b+c a+bc
r=
r =3 a + b + c = 36 2
_________
a+bc
Okr = ? 3=
2
a + b c = 6 odavde izrazimo c
c = a+b6

Pazi: ( A + B + C ) 2 = A2 + B 2 + C 2 + 2 AB + 2 AC + 2 BC
a 2 + b2 = c2
a + b + c = 36
a 2 + b 2 = (a + b 6) 2
a+bc = 6
a 2 + b 2 = a 2 + b 2 + 36 + 2ab 12a 12b
2a + 2b = 42
2ab 12a 12b = 36......../ : 2 a + b = 21
ab 6a 6b = 18 b = 21 a
a(21 a) 6a 6(21 a) + 18 = 0
21a a 2 6a 126 + 6a + 18 = 0
a 2 + 21a 108 = 0
a 2 21a + 108 = 0 Kvadratna po a
21 3
a1, 2 =
2
a1 = 12 b = 9
a2 = 9 b = 12
c = a + b 6 = 12 + 9 6 = 15

Poto je: c = 2 R 2 R = 15

Obim opisanog kruga je: O = 2 R = 15

13
550
 14
551
 SLINOST TROUGLOVA

Za dve figure F i F1 kaemo da su sline ( sa koeficijentom slinosti k ) ako postoji transformacija slinosti koja
figuru F prevodi u figuru F1 . injenicu da su dve figure sline obeleavamo sa F F1 .

Slinost bi neformalno mogli da opiemo kao:

Slinost je preslikavanje neke figure F u figuru F1 tako da je razmera odgovarajuih dui figura F i F1 isti broj i
ako su odgovarajui uglovi jednaki.

Za utvrivanje slinosti trouglova koristimo etiri stava:

C1

1
b a
a1
b1

1 1
A B A1 c1 B1
c

I stav

Dva trougla ABC i A1 B1C1 su slina ako i samo ako je jedan par stranica jednog trougla proporcionalan paru
stranica drugog, a uglovi zahvaeni ovim stranicama jednaki su meu sobom.

II stav

Trouglovi ABC i A1 B1C1 su slini ako i samo ako su dva ugla jednog trougla jednaka sa dva odgovarajua ugla
drugog.

III stav

Trouglovi ABC i A1 B1C1 su slini ako i samo ako su im sve odgovarajue stranice proporcionalne.

IV stav

Dva trougla ABC i A1 B1C1 su slina ako i samo ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne
odgovarajuim stranicama drugog , uglovi naspram dveju od tih odgovarajuih stranica jednaki, a naspram

drugih dveju odgovarajuih stranica su oba ugla otra , oba prava ili oba tupa.
www.matematiranje.com

1
552
 U zadacima , poto zakljuimo da su neka dva trougla slina, primenjujemo :

a : a1 b : b1 c : c1 O : O1 k
Naravno :

O a b c je obim prvog trougla a

O1 a1 b1 c1 je obim drugog trougla
k je koeficijent slinosti

Ovu gornju jednakost moemo zapisati i sa : a : b : c a1 : b1 : c1

Vrlo lako moemo zakljuiti da vae i sledee proporcionalnosti:

a : a1 ta : ta1 ha : ha1
b : b1 tb : tb1 hb : hb1
c : c1 tc : tc1 hc : hc1
P : P1 a 2 : a12 b 2 : b12 c 2 : c12

Naravno ovde su :

t- teine dui, h visine i P povrine slinih trouglova.

primer 1.

Na crteu su dati podaci o trouglovima ABC i PQR. Odrediti duine stranica PQ i PR trougla PQR.

4cm
C
R
12cm 6cm

A 15cm B

P
www.matematiranje.com

2
553
Reenje:

Uoimo najpre da su trouglovi slini po II stavu o slinosti trouglova. Dalje predlaemo da sa crticama

obeleite koja kojoj stranici odgovara.

Pogledajte na sledeoj slici:

4cm
C
12cm R
6cm

A B
15cm

Kako imamo podatke za najmanje dui ( sa po jednom crvenom crtkom) one e biti na poetku proporcije...

BC : RQ AC : PR BC : RQ AB : PQ
6 : 4 12 : PR 6 : 4 15 : PQ
6 PR 4 12 6 PQ 4 15
48 60
PR PQ
6 6
PR 8cm PQ 10cm

primer 2.

Ako su oznake i podaci kao na priloenom crteu, odrediti duinu zajednike stranice BC trouglova ABC i
CBD.
C

B 3cm D

6cm

A
www.matematiranje.com

3
554
Reenje:

Kao i u prethodnom primeru, trouglovi ABC i BCD su slini po II stavu , jer imaju po dva odgovarajua

ugla jednaka.

I ovde emo upotrebiti trik sa crticama...

B 3cm D

6cm

Uoimo dalje da nam stranice sa po tri crtice ( najdue) ne trebaju, jer nijedna od njih nema datu duinu.

Moramo paziti jer je zajednika stranica BC istovremeno najkraa za trougao ABC i srednja po duini za

trougao BDC.

Dakle:
AB : BC BC : BD
6 : BC BC : 3
BC BC 6 3
2
BC 18
BC 18
BC 9 2 3 2

primer 3.

Stranice trougla ABC su a = 12cm , b = 18cm, c = 8cm. Odrediti obim njemu slinog trougla ija je

najdua stranica 27cm.

Reenje:
4
555
 Ovde emo upotrebiti:

a : a1 b : b1 c : c1 O : O1 k

Najpre se pitamo : koja je to stranica u slinom trouglu data?

Pa poto je b najdua stranica u prvom trouglu , to je b1 27cm .

Dalje raunamo obim prvog trougla:

O abc
O 12 18 8
O 38cm

Sada koristimo deo ove velike proporcije koji nam treba:

b : b1 O : O1
18 : 27 38 : O1
18 O1 27 38
27 38
O1
18
O1 57cm

primer 4.

Dva trougla su slina. Zbir dve odgovarajue visine je 121cm a koeficijent slinosti je 1,75. Odrediti visine.

Reenje:

Recimo da se radi o visinama koje odgovaraju stranici a , odnosno a1 . Tada je: ha ha1 121

A poto znamo koeficijent slinosti, onda je ha : ha1 1, 75 . Upakujmo sad ove dve jednakosti:

ha : ha1 1, 75 ha 1, 75 ha1
ha ha1 121
1, 75 ha1 ha1 121
2, 75 ha1 121
121
ha1
2, 75
ha1 44cm

ha 1, 75 ha1 ha 1, 75 44 ha 77cm
www.matematiranje.com

5
556
 primer 5.

Osnovice jednakokrakog trapeza ABCD su 12cm i 8cm, a njegova visina 3cm. Ako se prave AD i BC seku

u taki E, odrediti duinu visine EF trougla ABE.

Reenje:

8cm
N
3cm

F
12cm

Uoimo sline trouglove ABE i DCE , koji kao i u prethodnim zadacima imaju jednake uglove.

Uoimo visinu trougla ABE koja je oigledno EF = 3 + x i visinu trougla DCE koja je EN = x.

a : a1 ha : ha1
12 : 8 (3 x) : x
12 x 8(3 x)
12 x 24 8 x
12 x 8 x 24
4 x 24
x 6cm

Dakle, visina trougla EF = 3 + x = 3 + 6 = 9 cm

www.matematiranje.com

6
557
 primer 6.

Marko je visok 1,5 m i stoji pored jarbola koji je ortogonalan na vodoravnom ploniku. U jednom trenutku,

duine senki Marka i jarbola su 0,5 m i 6 m. Odrediti visinu tog jarbola.

Reenje:

jarbol

x Mare

1,5m

6m 0,5m

Uoimo sline trouglove i postavimo proporciju:

x :1,5 6 : 0,5
0,5 x 6 1,5
6 1,5
x
0,5
x 6 3 x 18m

Naravno , slinost se primenjuje i kod etvorouglova, petouglova...

Evo par primera:

primer 7.

Stranice etvorougla odnose se kao 20:15:9:8 , a zbir dve manje stranice njemu slinog etvorougla je

25,5cm. Odrediti stranice drugog etvorougla.

www.matematiranje.com

7
558
Reenje:

a : b : c : d 20 :15 : 9 : 8 a1 : b1 : c1 : d1 20 :15 : 9 : 8

Iz proporcije vidimo da su najmanje stranice c i d, odnosno c1 i d1 .

Onda mora biti: c1 d1 25,5

a1 : b1 : c1 : d1 20 :15 : 9 : 8
a1 20k
b1 15k
c1 9k
d1 8k

Ovo zamenimo u :

25,5
c1 d1 25,5 9k 8k 25,5 17 k 25,5 k k 1,5
17

a1 20k a1 20 1,5 a1 30cm

b1 15k b1 15 1,5 b1 22,5cm
c1 9k c1 9 1,5 c1 13,5cm
d1 8k d1 8 1,5 d1 12cm

primer 8.

Stranice petougla su 35mm,14mm,28mm,21mm i 42mm. Najmanja stranica njemu slinog petougla je

12mm. Odrediti duine ostalih stranica ovog petougla.

Reenje:

a 35mm
b 14mm
c 28mm
d 21mm
e 42mm

U zadatku kae najmanja stranica slinog petougla je 12mm, jasno je da to mora biti b1 12mm

Kako vai da je :
8
559
a b c d e
k
a1 b1 c1 d1 e1
b 14 7
k k k
b1 12 6

Nali smo koeficijent slinosti, vraamo se da nadjemo duine ostalih stranica

a 6
a 35mm k a1 35 5 6 30mm
a1 7
b 6
b 14mm k b1 14 2 6 12mm
b1 7
c 6
c 28mm k c1 28 4 6 24mm
c1 7
d 6
d 21mm k d1 21 3 6 18mm
d1 7
e 6
e 42mm k e1 42 7 6 42mm
e1 7

9
560
 PRIMENE SLINOSTI NA PRAVOUGLI TROUGAO

Nacrtajmo jedan pravougli trougao sa standardnim obeleavanjima:

a,b su katete
c je hipotenuza
hc je hipotenuzina visina
p i q su odseci na hipotenuzi koje pravi visina hc

C

b a
hc

A c D B
q p
Hipotenuzina visina CD deli trougao ABC na dva pravougla trougla : ADC i BDC. Moemo uoiti da sva tri pravougla

trougla imaju iste uglove , i 900 , pa su medjusobno slini.

Iz njihove slinosti proizilazi proporcionalnost odgovarajuih stranica koja moe da se formulie kao :

i) Hipotenuzina visina je geometrijska sredina odseaka koje sama odseca na hipotenuzi, to jest hc pq

ii) Kateta je geometrijska sredina hipotenuze i blieg odseka hipotenuze, to jest a c p i b cq

( ovo je Euklidov stav)

iii) Trougao ABC je pravougli ako i samo ako je a 2 b 2 c 2 ( ovo je Pitagorina teorema)

Dakle, sad za pravougli trougao znamo sledee formule:

a 2 b2 c2 O a b c obim
pq c a b c hc
P ili P povrina
hc p q hc p q
2
2 2
a b
a c p a2 c p hc hipotenuzina visina
c
b c q b2 c q c
R tc poluprenik opisane krunice koji se nalazi na sredini hipotenuze
hc 2 p 2 a 2 2
hc 2 q 2 b 2 abc
r poluprenik upisane krunice
2
www.matematiranje.com

1
561
 Primer 1.

Odrediti nepoznate elemente skupa {a, b, c, p, q, hc } ako je poznato:

p 16cm
i)
q 9cm

a 130cm
ii)
b 312cm

Reenje:

p 16cm
i)
q 9cm

Koristimo formulice tako to prvo pronadjemo onu gde nam se javljaju dati elementi:

a 2 b2 c2
pq c
hc 2 p q
a2 c p
b2 c q
hc 2 p 2 a 2
hc 2 q 2 b 2
p 16cm
q 9cm
p q c c 16 9 c 25cm
hc pq hc 16 9 4 3 hc 12cm
a c p a 25 16 5 4 a 20cm
b c q b 25 9 5 3 b 15cm

a 130cm
ii)
b 312cm

a 2 b 2 c 2 c 2 1302 3122 c 2 16900 97344 c 2 114244 c 338cm

a 2 16900
a2 c p p p 50cm
c 338
p q c q c p q 338 50 q 288cm
hc p q hc 50 228 hc 14400 hc 120cm
www.matematiranje.com

2
562
Primer 2.

1 1 1
Dokazati da u pravouglom trouglu vai jednakost: 2
2 2
hc a b

Reenje:

Krenuemo od desne strane jednakosti i doi do leve:

1 1 b2 a 2
2 2 2 u brojiocu imamo a 2 b 2 c 2 pa to zamenimo
2
a b a b

1 1 b2 a 2 c2
prebacimo brojilac ispod imenioca( osobina dvojnog razlomka)
a 2 b2 a 2 b2 a 2 b2

1 1 b2 a 2 c2 1 1 a b
2 2 znamo da je hc hipotenuzina visina
2
a b 2
a b
2 2
a b
2 2
a b a b
2
c
c2
c

1 1 b2 a 2 c2 1 1 1
2 2 2 ovim je dokaz zavren.
2
a b 2
a b
2 2
a b
2 2
a b a b
2
hc
c 2
c

Primer 3.

U jednakokrakom trapezu osnovica 16cm i 9cm upisana je krunica. Izraunati poluprenik krunice.

Reenje:

Da najpre nacrtamo sliku i postavimo problem:

D b=9cm C

c c
h

A a=16cm a-b B
2

Poto se radi o tangentnom etvorouglu, znamo da zbir naspramnih stranica mora biti jednak. To emo iskoristiti da

nadjemo duinu kraka c.

www.matematiranje.com

3
563
a b 2c
16 9 2c
25
2c 25 c cm
2

Sad primenimo Pitagorinu teoremu da naemo duinu visine:

2 2 2
a b 25 7 625 49
h 2
c h h
2 2 2

2 2 2 4 4
576
h2 h 2 144 h 12cm
4

Znamo da je poluprenik upisane krunice jednak polovini visine:

h 12
r r r 6cm i evo reenja.
2 2

Primer 4.

Dokazati da u svakom pravouglom trouglu za teitne dui vai jednakost: ta2 tb2 5 tc2

Reenje:

Nacrtajmo najpre sliku :

b tc a
ta tb

A c B

Ideja je da dva puta primenimo Pitagorinu teoremu.

Prvo primenjujemo na obeleeni trougao:

C
a
2
b A1
ta

A c B
2
a
ta2 b 2
2

www.matematiranje.com

4
564
Sad na drugu stranu:

b C
2
B1 a

tb

A c B

2
b
t a
2
b
2

Saberimo ove dve jednakosti:

2 a
2

ta b
2

2
2
saberemo ih...
2 b
tb a 2
2

2 2
a b
t t b a2
2
a
2
b
2

2 2
2 2
a b
ta2 tb2 b 2 a 2
4 4
4b a 4a b 2
2 2 2
ta2 tb2
4
5a 5b
2 2
ta2 tb2
4
5(a b 2 )
2
ta2 tb2
4
U brojiocu zamenimo a 2 b 2 sa c 2 iz Pitagorine teoreme...
5 c2
ta2 tb2
4
Ovde malo prepakujemo:
2
c
t t 5
2
a
2
b
2
c
Znamo da je tc
2
ta2 tb2 5 tc2
www.matematiranje.com

5
565
 Primer 5.
Ako su a i b osnovice, c i d kraci, a d1 i d 2 dijagonale trapeza, tada vai: d12 d 22 c 2 d 2 2ab . Dokazati.
Reenje:

Kao i uvek, nacrtamo sliku i traimo ideju:

D b C

d d1 c
d2

h h

A a B

I ovde emo upotrebiti Pitagorinu teoremu.

Izrazimo visinu trapeza h sa iz utog i iz crvenog trougla, pa to uporedimo:

D b C D b C

d c d d2 c
d1
h h

A x C1 y B A D1 a B
a m n

h 2 d12 x 2 h 2 c 2 y 2 h 2 d 2 m 2 h 2 d 22 n 2
d12 x 2 c 2 y 2 d 22 n 2 d 2 m 2
d12 c 2 x 2 y 2 d 22 d 2 n 2 m 2
d12 c 2 ( x y )( x y ) d 22 d 2 (n m)(n m)
d12 c 2 ( x y ) ( x y ) d 22 d 2 (n m) (n m)
a a

d c a( x y )
1
2 2
d d a ( n m)
2
2
2

Sad emo sabrati ove dve jednakosti:

d12 c 2 a( x y )
2 saberemo ih...
d 2 d a(n m)
2

d12 d 22 c 2 d 2 a ( x y ) a (n m)
d12 d 22 c 2 d 2 a ( x y ) a (n m) a ispred zagrade ...
d12 d 22 c 2 d 2 a ( x y n m) pretumbamo ovo u zagradi...
d12 d 22 c 2 d 2 a ( x m n y )
d12 d 22 c 2 d 2 a ( x m n y ) pogledajmo sliku: ovi uokvireni daju b
d12 d 22 c 2 d 2 a (b b)
d12 d 22 c 2 d 2 2ab
6
566
Evo par primera konstrukcija traenih dui.

Primer 1.

Date su dui x i y. Konstruisati geometrijsku sredinu tih dui, to jest konstruisati x y

Reenje:

Najpre emo nacrtati dve proizvoljne dui:

Njih zatim spojimo ( postavimo jednu do druge), to je prikazano na slici 1.

x y

x y x y x y
slika 1. slika 2. slika 3.

Nadjemo sredinu dui x + y i opiemo polukrug ( slika 2.). Iz mesta preseka dui podignemo normalu (slika 3.)

Ta normala je reenje, to jest ona je geometrijska sredina datih dui. Zato?

Pa znamo da se centar opisane krunice kod pravouglog trougla nalazi na sredini hipotenuze a da je visina

geometrijska sredina odseaka...

x y

x y

www.matematiranje.com

7
567
Primer 2.

Konstruisati du ija duina u odnosu na datu jedininu du ( vi kad vebate uzmite jedininu du 1 cm) iznosi:

a) 15

b) 7

Reenje:

a) 15

Ideja kod ovog tipa zadatka je da se podkoreni broj napie kao proizvod dva broja ( bilo koja) i da se primeni znanje o

konstrukciji geometrijske sredine:

15 5 3

Dakle, uzmemo dui od 5cm i 3 cm, nacrtamo ih jednu do druge, nadjemo sredinu( na 4 cm) i opiemo polukrug.

Iz mesta preseka ove dve dui izdignemo normalu do preseka sa polukrugom i njena vrednost je 15 .

5 3 15

5cm 3cm

b) 7

Slino: 7 7 1

7 1 7

7cm 1cm

www.matematiranje.com

8
568
Primer 3.

Date su dui ije su duine a i b. Konstruisati du duine:

a) x a 2 b2

b) y a2 b2

Reenje:

a) x a 2 b2

Ako kvadriramo ovu jednakost , dobijamo: x a 2 b 2 x 2 a 2 b 2

Odavde zakljuujemo da je traena du ustvari hipotenuza pravouglog trougla ije su katete a i b.

a
b x
b b

a a a
slika 1. slika 2. slika 3.

Uzmemo proizvoljne dui a i b. Prenesemo du a i konstruiemo prav ugao ( slika 1.)

Na toj polupravi nanesemo duinu b (slika 2.) I kad to spojimo eto traene dui .( slika 3.)

b) y a2 b2

Kvadriramo i dobijemo: y a 2 b 2 y 2 a 2 b 2

Ovde je dakle traena du kateta pravouglog trougla sa hipotenuzom a i katetom b.

B B
a
b y a

C b A C b A C b A
slika 1. slika 2. slika 3.

Na du b konstruiemo prav ugao u temenu C. Iz temena A preseemo tu polupravu duinom a. Dobili smo trougao

ABC, gde je kateta y reenje naeg zadatka.

9
569
Primer 4.

Date su proizvoljne dui a,b i c. Konstruisati du:

i) x ab c 2
ii ) y a 2 bc

Reenje:

Ovi zadaci su ustvari kombinacija prethodnih, to jest koristi se i geometrijska sredina a i konstrukcija pravouglog

trougla. Datu jednakost prvo malo prepravimo

x ab c 2 kvadriramo
x ab c
2 2

x 2 ( ab ) 2 c 2

Prvo emo konstruisati ab , a zatim pravougli trougao sa katetama ab i c . Hipotenuza tog trougla je traena du.

B B

a c
a b a b
x
ab
b
c c
a b A A
slika 1. slika 2. slika 3.

ii ) y a 2 bc
y a 2 bc kvadriramo
y 2 a 2 bc
y 2 a 2 ( bc ) 2

Najpre konstruiemo bc a zatim pravougli trougao sa katetom bc i hipotenuzom duine a. Sad je traena du

kateta tog trougla.

N N

b a
a bc bc bc
c
b c M slika 2. A M y A
slika 1.
slika 3.
www.matematiranje.com

10
570
 11
571
 KONSTRUKTIVNI ZADACI (TROUGAO)

Reavanje konstruktivnih zadataka je jedna od najteih oblasti koja vas eka ove godine. Zahteva dobro

predznanje, poznavanje odgovarajue teorije . Zato vam mi preporuujemo da se najpre podsetite teorije vezane

za trougao ( imate sve na sajtu).

Reavanje konstruktivnog zadatka se sastoji od 4 etape:

1) Analiza

2) Konstrukcija

3) Dokaz

4) Diskusija

Analiza je traenje naina da se dodje do reenja. Predpostavimo da traeni trougao ve postoji, nacrtamo

pomoni crte i na njemu unesemo date podatke . Traimo vezu izmeu tih podataka, zavisnost, a ponekad treba

docrtati neki deo trougla , itd.

Konstrukcija se sastoji u tome da na osnovu zakljuaka iz analize konstruiemo traeni trougao.

Dokaz se sastoji u tome da pomou poznatih aksioma i teorema utvrdimo da li dobijeno reenje ispunjava uslove

zadatka. Profesori ovde najee umesto dokaza zahtevaju od uenika da opiu nain na koji su konstruisali

traeni trougao. Vi radite kako va profesor zahteva...

Diskusija

Ovde razmiljamo da li je dobijeno reenje jedinstveno, da li ima 2, 3 ili vie reenja...ili pak reenje ne postoji.

Napomena

Mi emo ovde pokuati da vam pomognemo da pravilno razmiljate i da nauite par trikova... Neemo raditi

dokaz i diskusiju, jer jedan pravilno uraen konstruktivni zadatak je kao pisanje referata... Ko voli neka pokua

sam da izvede dokaz a ako bude nekih problema, piite nam pa emo vam pomoi.
www.matematiranje.com

1
572
Primer 1.

Konstruisati trougao ABC ako je on zadat sledeim elementima : a, c, ta

Reenje

Ovo je jedan od lakih zadataka, za zagrevanje.

Nacrtamo sliku i izvrimo analizu...

C
a
2

b D
ta a
2

A c B

Znamo da teina du spaja teme i sredinu naspramne stranice. Obeleimo tu taku sa D.

a
Trougao ABD je mogue kontruisati jer znamo sve tri stranice ( c, ta , ).
2

Nacrtamo polupravu Ax i na njoj nanesemo duinu AB = c. U otvor estara uzmemo duinu ta , ubodemo
a
estar u taku A i opiemo luk. Zatim u otvor estara uzmemo , zabodemo estar u taku B i preseemo
2
a
malopre naneti luk. Dobili smo taku D. Produimo stranicu BD za i tu je taka C . Spojimo take A i C i eto
2
ga traeni trougao.

Primer 2.

Konstruisati trougao ABC ako je on zadat sledeim elementima : a, ha , hb

Reenje

Nacrtajmo sliku i analizirajmo je...

A
D

c b
hb ha

B M a C
www.matematiranje.com
2
573
Ovde emo upotrebiti trik sa nanoenjem visine na stranu

Najpre nacrtamo polupravu Cx

x
x x

hb
hb

C C C

Na njoj, na stranu nanesemo visinu hb i povuemo paralelu sa Cx . Na toj paraleli se nalazi taka B. Ali gde?

U otvor estara uzmemo duinu stranice a i iz C preseemo lukom paralelu. Tu je taka B.

hb

B a C

Sada da doemo do take A. Opet trik sa visinom Produimo stranicu BC na jednu stranu i nanesemo visinu
ha .

x x

A
hb hb

ha ha

B a C B a C

Paralela sa BC u preseku sa Cx nam daje taku A.

I konstruisali smo traeni trougao.

www.matematiranje.com

3
574
Primer 3.

Konstruisati skup svih taaka iz kojih se data du AB vidi pod datim uglom .

Reenje

Ovo je jedna pomona konstrukcija koja se esto javlja u zadacima, pa smatramo da je pametno da je detaljno

objasnimo...

Nacrtamo datu du i u taki A konstruiemo taj dati ugao .

A B

Dalje konstruiemo simetralu dui AB.

s x

A B

Na polupravu Ax konstruiemo normalu An u taki A.

s x

A B

O n
www.matematiranje.com

4
575
Dobijeni presek simetrale i normale, taka O, je centar kruga poluprenika OA = OB
s x

A B

O
n

Iz svake take luka AB se data du vidi pod uglom .

Za recimo ,proizvoljne take P,Q,R na luku AB je

s x

A B

O
n R
P

Q
Napomena

Dokaz i izvoenje ove konstrukcije se bazira na teoremi o tangentnom uglu:

Ugao koji odreuje tetiva sa tangentom u jednoj krajnjoj taki tetive ( tangentni ugao) jednak je tetivnom

uglu koji odgovara toj tetivi. www.matematiranje.com

5
576
Primer 4.

Konstruisati trougao ABC ako je on zadat sledeim elementima : , hc , tc

Reenje

Skica i analiza...

C C

hc tc hc tc

A D T B A D T B

Najpre emo konstruisati oznaeni trougao DBC. Kako?

Pa upotrebiemo prethodni zadatak i najpre konstruisati skup svih taaka iz kojih se du DC vidi pod uglom .

x C x C

n n
s s
O

D D B

slika 1 slika 2

Na slici 1 smo bodili traeni luk CD ,tj. svih taaka iz kojih se du DC vidi pod uglom .

Produimo CO do preseka sa lukom CD i dobili smo taku B. www.matematiranje.com

6
577
Kako znamo duinu tc , nju nanesemo iz take C do preseka sa DB ( slika 3.)

x C
x C

n
s n
s

O


B
D T B
A D T c
2

slika 3 slika 4

c
I na kraju uzmemo rastojanje BT = i prenesemo na drugu stranu (slika 4) Eto je taka A.
2

Napomena

Konstrukciju smo mogli izvesti i na drugi nain

Najpre bi konstruisali trougao CDT.(imamo tri njegova elementa)

C C

hc tc hc tc

A D T B D T

ta dalje?

Ideja je da odredimo TCB (ugao x na slici). Znamo ugao , a sa slike znamo i BTC .
Kako je zbir uglova u trouglu 180 stepeni , tj. opruen ugao, naneemo dva poznata ugla i BTC , i ta
ostane , to je traeni ugao x.

BTC
x

Kad dobijemo taku B , nastavljamo kao i u prvom reenju www.matematiranje.com

7
578
Primer 5.

Konstruisati trougao ABC ako je on zadat sledeim elementima : a + b + c, , .

Reenje

C

2
2
b a

2 2
M b A c B a N

Uoimo sledee injenice:

Trouglovi AMC i BNC su jednakokraki. Kako je spoljanji ugao jednak zbiru dva unutranja , nesusedna , to

mora biti AMC = ACM = i BNC = BCN =
2 2
Sada moemo konstruisati trougao MNC.

Nacrtamo polupravu Mx i na nju nanesemo a+b+c.

U temenu M nanesemo ugao a u temenu N nanesemo ugao . U preseku je teme C.
2 2

2 2
M a+b+c N

Kako doi do temena A i B ?

Jednostavno, naemo simetrale stranica MC i CN i u preseku sa MN su temena A i B .

sMC
C sNC

2 2
M A B N

www.matematiranje.com

8
579
Primer 6.

Konstruisati trougao ABC ako je on zadat sledeim elementima: a b, c,

Reenje

Najpre skica, analiza i ideja...

b
c

B a-b M b C

Na stranicu a prenesemo b da bi smo dobili zadato a-b . Uoimo trougao BMA. Njega je mogue konstruisati jer

znamo tri potrebna elementa.

B a-b M Kako doi do temena C ?

Trougao AMC je jednakokraki, pa emo nai simetralu stranice AM . Stranicu BM samo produimo...

Presek simetrale i produetka e nam dati teme C.

A A
s AM s AM

B a-b M B a-b M C

I dobili smo traeni trougao ABC.

www.matematiranje.com

9
580
 10
581
 ETVOROUGAO

Mnogougao koji ima etiri stranice naziva se etvorougao.

D
1
1
C

1
A
1 B

Za svaki etvorougao vai da im je zbir unutranjih i spoljanjih uglova isti i iznosi 3600

+ + + =3600 1 + 1 + 1 + 1 = 3600

Najpre da kaemo da etvorouglovi mogu biti : konveksni i nekonveksni.

etvorougao je konveksan ako du koja spaja bilo koje dve take unutranje oblasti ostaje unutar etvorougla.

A
B

etvorougao je nekonveksan ako du koja spaja bilo koje dve take unutranje oblasti izlazi iz nje.

B
A
www.matematiranje.com

1
582
Podela etvorouglova moe se izvriti na vie naina.Prvu podelu izvrio je jo Euklid.

On ih je podelio u pet grupa: kvadrati, pravougaonici,rombovi,romboidi i trapezi.

Meutim, danas je podela izvrena na sledei nain:

1) Paralelogrami (imaju po dva para paralelnih stranica)

2) Trapezi (imaju jedan par paralelnih stranica)

3) Trapezoidi (nemaju paralelne stranice)

Paralelogram je etvorougao ije su naspramne stranice paralelne.

KVADRAT

- Sva etiri ugla su mu prava

- Sve stranice su jednake
- Dijagonale su jednake i meusobno se polove pod pravim uglom
- Centralno simetrina je figura
- Ima 4 ose simetrije

d a

ro ry

O= 4a

d2 a d a 2
P = a2 ili P = , ry = i ro = =
2 2 2 2

d 2
d=a 2 i ako nam treba duina stranice a imamo duinu dijagonale a=
2

2
583
 PRAVOUGAONIK

- Sva etiri ugla su mu prava

- Paralelne stranice su jednake

- Dijagonale su jednake i meusobno se polove

- Centralnosimetrina figura

- Ima 2 ose simetrije

d b

ro

O = 2a + 2b

P = ab

d
ro = a dijagonalu nalazimo iz Pitagorine teoreme: d2 = a2 + b2
2

ROMB

- Sve etiri stanice su jednake

- Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni

- Dijagonale se meusobno polove pod pravim uglom

- Centralnosimetrina figura

- Ima dve ose simetrije

www.matematiranje.com

3
584
 d2
d1

h a

O = 4a

d1 d 2
P= ili P = ah
2
h
Moe se upisati krunica iji je poluprenik ry =
2

d1 2 d
Pitagorina teorema se primenjuje na oseneni trougao: a2 = ( ) + ( 2 )2
2 2

ROMBOID

- Paralelne stranice su jednake

- Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni
- Dijagonale se meusobno polove
- Centralnosimetrina figura

hb b
ha

O = 2a + 2b

P= aha ili P= bhb

Ne moe da se upie niti da se opie krunica .

etvorougao ije su samo dve naspramne stranice paralelne zove se TRAPEZ.

4
585
Paralelne stranice se zovu osnovice, a druge dve kraci.

d m c
h

Stranice a i b su osnovice, c i d kraci. Du koja spaja sredita krakova je srednja linija

a+b
trapeza m = . Naravno m je paralelna i sa a i sa b.
2

a+b
O = a+b+c+d ; P= h ili P = mh
2

JEDNAKOKRAKI TRAPEZ

d
c c
h

a+b a a-b
2 2

O = a + b + 2c

a+b
P= h ili P = mh
2

ab 2
Primena Pitagorine teoreme: ( ) + h 2 = c 2 ( na zeleni trougao)
2

a+b 2
( ) + h 2 = d 2 ( na crveni trougao)
2

www.matematiranje.com

5
586
 PRAVOUGLI TRAPEZ

c
d=h h

a a-b

O=a+b+c+h

a+b
P= h ili P = mh
2
Primena Pitagorine teoreme: ( a b) 2 + h 2 = c 2

Najpoznatiji trapezoid je deltoid.

DELTOID

-Deltoid je trapezoid koji ima dva para jednakih uzastopnih stranica.

-Dijagonale deltoida su meu sobom normalne.

-Simetrala deltoida je simetrala i njegovih uglova koje obrazuju jednake stranice

-Uglovi koje obrazuju nejednake stranice su meu sobom jednaki.

-Dijagonale su istovremeno i simetrale uglova.

a
a

d2

d1

b b

d1 d 2
O = 2a + 2b P=
2
www.matematiranje.com

6
587
Tetivni etvorougao

To je etvorougao oko koga moe da se opie krunica.

Uslov je: + je = + = 180o

d1

d2

(ac + bd )(ad + bc)

d1 = Jedna dijagonala
ab + cd
(ac + bd )(ab + cd )
d2 = Druga dijagonala
bc + ad
dd
P = 1 2 sin ( je ugao izmedju dijagonala)
2

Tetivni etvorougao

To je etvorougao u koji moe da se upie krunica.

Uslov je: a + c = b + d

P = (a + c)r ili
P = (b + d )r
_________________

O = 2(a + c) ili
O = 2(b + d )

ZADACI:

1) Trapez osnovica a i b podeljen je odsekom EF koji je paralelan osnovicama na dva dela

jednakih povrina. Odrediti EF.

x+ y =h

www.matematiranje.com

7
588
 a + EF EF + b
P1 = P2 y= x
2 2

(povrine su jednake)
y (a + EF )
y (a + EF ) = x( EF + b) x =
EF + b
P1 + P2 = P (zbir ove dve povrine daje povrinu celog trapeza)
_______________

a + EF EF + b a+b
y+ x = ( x + y ) sve podelimo sa 2 i zamenimo x
2 2 2
y (a + EF ) y ( a + EF )
(a + EF ) y + ( EF + b) = ( a + b) + y y je zajedniki...
EF + b EF + b
y (a + EF ) y [ (a + EF ) + (b + EF ) ]
(a + EF ) y + ( EF + b) = ( a + b) sve pomnozimo sa EF + b
EF + b EF + b
(a + EF )( EF + b) + ( EF + b)( a + EF ) = ( a + b) [ ( a + EF ) + (b + EF ) ]
2(a + EF )( EF + b) = (a + b)(a + b + 2 EF )
2(aEF + ab + EF 2 + bEF ) = (a + b)(a + b) + 2 EF (a + b)
2 EF (a + b + EF ) 2 EF (a + b) = (a + b) 2 2ab
2 EF (a + b) + 2 EF 2 2 EF (a + b) = a 2 +2ab + b 2 2ab
2 EF 2 = a 2 + b 2

a 2 + b2
EF =
2

2) U jednakom trapezu povrine P=32 i visine h = 4 , razlika osnovica je 6. Odrediti duinu

dijagonale .

P = 32
h=4
a b = 6
____________

d =?

a+b
P= h Sa ova dva podatka pravimo sistem
2 a + b = 16
a+b
32 = 4 a b = 6
2 _______________
32 = (a + b) 2 2a = 22
a + b = 16 a = 11 b = 5
www.matematiranje.com

8
589
Primenimo Pitagorinu teoremu:
2
a+b
d =
2
+h
2

2
2
11 + 5
d =
2
+4
2

2
d = 64 + 16
2

d 2 = 80
d = 80 = 16 5
d =4 5

3) U krugu obima O = 10 upisan je pravougaonik ije se stranice odnose kao 3:4. Odrediti
povrinu pravougaonika

b
r

d
r= d = 2r
2
O = 10
O = 2 r
a :b = 3: 4
______________ 10 = 2r
P=? r = 5 d = 10

Primenimo Pitagorinu teoremu:

a 2 + b2 = d 2 Poto je a : b = 3 : 4
(3k ) + (4k ) = 10
2 2 2

9k 2 + 16k 2 = 100 a = 3k
Onda je:
25k 2 = 100 b = 4k
_______________
k2 = 4 a = 3 2 = 6
k =2 b = 42 = 8
P = a b
P = 6 8
P = 48

www.matematiranje.com

9
590
4) Stranica romba je a = 5 a manja dijagonala d1 = 6 . Odrediti povrinu upisanog kruga.

a=5 Najpre emo nai drugu dijagonalu d 2 .

d1 = 6 2
d1 d 2
2

+ = a
2
________

Pkr = ? 2 2
2 2
6 d2
+ = 5
2

2 2
2
d2
= 16
2
d2
= 4 d2 = 8
2
Kako imamo 2 obrasca za P romba, to emo iskoristiti da nadjemo visinu:

d1 d 2 6 8
P= = = 24
2 2
P 24
P = ah h = = = 4,8
a 5
h 4,8
r= r= = 2,4
2 2
Pkr = r 2
Pkr = (2,4) 2
Pkr = 5,76

5) Krae stranice deltoida obrazuju prav ugao. Ako je obim deltoida O = 6 + 2 17 , a duina
dijagonala d 2 = 4 2 , odrediti povrinu.

O = 6 + 2 17
d =4 2
2
______________

P=?

O = 2a + 2b
6 + 2 17 = 2a + 2b
3 + 17 = a + b b = 3 + 17 a

Primenimo kosinusnu teoremu na trougao ABC poto je BAC = 45o

10
591
b 2 = a 2 + d 22 2ad 2 cos 45o
2
(3 + 17 a) 2 = a 2 + (4 2 ) 2 2a 4 2
2

PAZI: ( A + B + C ) 2 = A2 + B 2 + C 2 + 2 AB + 2 AC + 2 BC
9 + 17 + a 2 + 6 17 6a 2 17 a = a 2 + 32 8a
Sredimo
( ) (
2a 1 17 = 6 1 17 )
2a = 6
a = 3 b = 17
d1 d 2 3 2 4 2
d1 = a 2 = 3 2 P = = = 12
2 2

3
6) Oko kruga poluprenika r = je opisan jednakokraki trapez povrine P = 15 . Izraunati
2
duinu dijagonale trapeza.

Ovo je tangentni etvorougao!!!

a + b = 2c (ali nam sada nee trebati)

a+b
P= h
2
3 a+b
r = , P = 15 15 = 3
2 2
__________________
a+b
d =? =5
2
a + b = 10
3
h = 2r = 2 =3
2
2
a+b
d =
2
+h
2

2
2
10
d = + 32
2

2
d = 25 + 9
2

d 2 = 34
d = 34
www.matematiranje.com

11
592
 40 2
7) Jedna dijagonala romba je za 20% kraa od druge. Ako je visina romba h = , odrediti
41
povrinu romba.

Zapiimo najpre podatke:

d 2 = 80%d1 2
d1 d 2
2

+ = a
2
80 2 2
d2 = d1
100 2
4
4 2 d
d 2 = d1 d1 5 1
5 + = a2
2 2

2 2
d1 4d1
+ = a2
4 25
25d12 + 16d12 = 100a 2
41d12 = 100a 2
41d12
a2 =
100
41d1
a=
10

d1 d 2
P = ah =
2
4
d1 d1
41 d1 4 0 2 5
=
10 41 2
2
4 2= d1
5
4
d1 = 10 2 d2 = 10 2
5
d2 = 8 2
d1 d2 10 2 8 2
P= = = 80
2 2
P = 80

www.matematiranje.com

12
593
 13
594
 14
595
 `KONSTRUKCIJE ETVOROUGLOVA

I ovde , kao i kod konstrukcije trouglova imamo etiri etape :

1) Analiza

2) Konstrukcija

3) Dokaz

4) Diskusija

Opet vai isti savet , da se podsetite najpre osobina etvorouglova, da bi mogli razumeti zadatke...

Mi emo se zadrati na analizi i konstrukciji...

Primer 1.

Konstruisati paralelogram ako mu je data jedna stranica i dijagonale a, d1 , d 2 .

Reenje:

D C D C
O O
d1 b
d
d2 2 d b
2

A a B A a B

Ovde je dovoljno znati da se dijagonale paralelograma meusobno polove, pa je mogue konstruisati trougao ABO,

pa zatim produiti stranice AO i BO za jo po pola dijagonala.

d2 d1 D C
2 2
d1
O d1
O d1
O
2 d2 2 d2 2 d2
2 2 2

A a B A a B A a B
slika 1 slika 2 slika 3

d1
Dakle, najpre nacrtamo du AB = a. U otvor estara uzmemo i opiemo luk iz take A. Zatim u otvor estara
2
d d
uzmemo 2 i opiemo luk iz take B. Presek tih lukova nam daje taku A ( slika 1). Produimo OA za 1 i BO za
2 2
d2
( slika 2 ) .
2

Spojimo i evo traenog paralelograma ( slika 3) www.matematiranje.com

1
596
Primer 2.

Konstruisati romb ako su mu date dijagonale d1 , d 2 .

Reenje:

D C D C
d1

a d1 a
d2
d2 2
2

A a B A a B

Dovoljno je znati da se dijagonale romba meusobno polove pod pravim uglom!

Onda , konstrukcija ide slino kao u primeru 1, konstruiemo najpre plavi trougao pa mu produimo stranice za

jo po pola dijagonale.

A moe i malo jednostavnije...

D D
C
C

A B
A
A
slika 1 slika 2 slika 3

Nacrtamo dijagonalu AC = d1 (slika 1).

Naemo njenu simetralu, koja je naravno pod pravim uglom i na kojoj se nalaze preostala dva temena ( slika 2)

d2
Zatim iz take preseka nanesemo na simetralu estarom sa obe strane po i dobijamo take B i D. Na kraju
2
samo spojimo i eto traenog romba.

www.matematiranje.com
2
597
Primer 3.

Konstruisati jednakokraki trapez ako su mu date osnovice a , b i krak c.

Reenje:

D b C D b C

c c c c c

A a B A b M a-b B

Na donju, veu osnovicu prenesemo gornju , manju.

Na taj nain smo dobili jednakokraki trougao MBC , koji moemo konstruisati, jer znamo sve tri stranice.

D b C
C C

c c c
c c c c

A b M a-b B
a-b A b M a-b B
M B
slika 3
slika 1 slika 2

Dakle, nanesemo du MB = a b. Iz M i B opiemo lukove duine c, njihov presek daje taku C ( slika 1)

Dalje BM produimo za duinu gornje osnovice, b, i dobijamo taku A (slika 2)

Povuemo iz C paralelu sa osnovicom AB. Na tu paralelu nanesemo b i dobijamo taku D.( slika 3)

Spojimo i evo traenog jednakokrakog trapeza.

www.matematiranje.com

3
598
Primer 4.

Konstruisati pravougaonik ako su dati dijagonala d i zbir osnovica a+b.

Reenje:

Izvrimo najpre analizu .

D C D C
o
45
d b d

o
45
A a b M A a+b M
B

Da bi dobili a + b , koje nam je dato, moramo preneti duinu b na produetak stranice AB = a. Obeleimo tu taku

sa M . Jasno je da je trougao BMC pravouglo jednakokraki i da su mu uglovi od 90,45 i 45 stepeni.

Najpre emo konstruisati oznaeni trougao AMC jer imao tri elementa za njegovu konstrukciju...

C C

d d
b
0 0
45 45
A M A a M
slika 1 slika 2

Nanesemo AM = a + b . U taki M konstruiemo ugao od 45 stepeni. U otvor estara uzmemo duinu dijagonale

d, ubodemo estar u taku A i preseemo krak ugla. U preseku je taka C. ( slika 1)

Dalje iz C spustimo normalu na AM i dobili smo duine stranica a i b.

Prenesemo te duine iz A i C i dobili smo traeni pravougaonik ( slika 2)

www.matematiranje.com

4
599
Primer 5.

Konstruisati pravougaonik ako su dati dijagonala d i razlika osnovica a - b.

Reenje:

D C D C

d b d b

o o
135 45
A a A a-b F b
B B

Da bi smo dobili zadato a-b moramo prebaciti duinu stranice b na a. Obeleimo tu taku sa F. Trougao FBC je

oigledno jednakokrako pravougli pa je ugao BFC jednak 45 stepeni. Odatle moemo zakljuiti da je ugao AFC

jednak 135 stepeni.

Dakle, mogue je konstruisati trougao AFC jer znamo a-b, ugao od 135 stepeni i dijagonalu d.

C C D a C

d d b d b

o o o
135 135 135
A a-b F A a-b F B A a B
slika 1 slika 2 slika 3

Najpre nanesemo AF= a-b. U taki F nanesemo ugao od 135 stepeni. Iz take A preseemo lukom duine d taj ugao i

dobili smo taku C ( slika 1).

Iz take C spustimo normalu na produetak AF i dobijamo taku B ( slika 2).

Konano u preseku lukova duina a i b, dobijamo taku D ( slika 3).

www.matematiranje.com

5
600
Primer 6.

Konstruisati kvadrat ako mu je dat zbir dijagonale i stranice, d+a.

Reenje:

D C D C
o
22 30`

a
d d

o o
135 22 30`
a d a d M
A B A B

Prebacimo duinu dijagonale na produetak stranice a. Tako dobijamo taku M. Uoimo trougao MBD, on je

jednakokraki sa uglovima od 1350 , 22030`, 22030`.

Najpre emo konstruisati trougao AMD jer znamo a+d, ugao od 22030`kod temena M i prav ugao kod temena A.

D D a

a a a

o o
22 30 ` 22 30 `
A M A a M
a+d a+d
slika 1 slika 2

Dakle, nanesemo datu duinu a+d=AM. U preseku nanetih uglova je taka D. ( slika 1)

Sad kad znamo duinu stranice a nije teko nai ostala temena kvadrata.(slika 2)

www.matematiranje.com

6
601
Primer 7.

Konstruisati kvadrat ako mu je data razlika dijagonale i stranice, d-a.

Reenje:

D C D C D C
o

0 45
45
a a
a a a
d
S 67 30`
0 S 67 30` 0

d-a d-a 112 30`

0 0
67 30` o 67 30`
45
A a B A a B A a B

Prebacimo najpre duinu stranice a na dijagonalu da bi dobili zadato d-a.

Trougao SBC je jednakokraki, sa uglovima 450 , 67030`, 67 030`.

Onda je ASB = 1800 67030` = 112030`

Dakle , mogue je najpre konstruisati trougao ABS jer znamo stranicu AS i na njoj dva nalegla ugla.

Tako dobijamo duinu stranice kvadrata pa onda nije teko njega konstruisati.

www.matematiranje.com

7
602
 TRANSLACIJA
r
Ako je data figura F i vektor t u ravni i ako je F ` skup svih taaka u koje se translacijom Trt preslikavaju take

figure F, tada kaemo da se figura F preslikava na figuru F ` translacijom Trt i piemo Trt ( F ) = F `.

F F`

Kretanje mnogih objekata u ivotnoj sredini asocira na translaciju. Na primer : uspinjaa na planini, lift ili bilo koje

pravolinijsko kretanje ( pogledaj slike)

t
t
t

pravolinijsko kretanje
uspinjaa
lift

primer 1.

r
Dat je trougao ABC i vektor translacije t ( na slici). Odredi sliku ovog trougla nastalu translacijom za
r
vektor t .

A
1
603
Reenje:

Kako ide postupak kod translacije?

Najpre paralelno i u smeru vektora translacije povuemo poluprave iz svakog temena date figurice, u ovom

sluaju trougla ABC ( slika 1.)

t t t
C` C`
C C C
B` B`
B B B

A` A`
A A A

slika 1. slika 2. slika 3.

Zatim u otvor estara uzmemo duinu vektora translacije i iz svakog temena nanesemo na nacrtane poluprave

(slika 2.)

Obeleimo dobijene take sa A`, B`, C` i to spojimo ( slika 3.)

primer 2.

Dat je kvadrat ABCD. Odrediti njegove slike nastale translacijom tako da se:

a) teme A preslikava u teme C

b) teme A preslikava u sredite stranice BC
c) teme B preslikava u presek dijagonala

Reenje:

a)

D` C` D` C`

A` B` A` B`
D C D C D C
t

A B A B A B
t =AC
slika 1. slika 2. slika 3.
www.matematiranje.com
2
604
Postupak :
r uuur
Najpre smo oznaili dati vektor translacije t = AC . U njegovom smeru i paralelno sa njim , iz svih temena povlaimo
uuur
poluprave. U otvor estara uzimamo duinu vektora translacije AC i prenosimo...

Jasno je da se teme A ovom translacijom slika u teme C , pa je A` C , a ostala temena obeleavamo sa B`,C`,D`.
r uuur
Spajanjem ovih temena dobijamo kvadrat A`B`C`D` koji je nastao translacijom kvadrata ABCD za vektor t = AC .

b)

D` C` D` C`

D C D C D C

M M A` M A`
t B` B`

A B A B A B
t =AM
slika 1. slika 2. slika 3.

r uuuur
Obeleimo sredinu stranice BC sa M. Tada je vektor translacije t = AM . Postupak nadalje isti ...

c)

D` C` D` C`

D C D C D C

O O O
B` t =BO A` B` A` B`

A B A B A B

slika 1. slika 2. slika 3.

r uuur
Nacrtamo presek dijagonala i obeleimo ga sa O. Vektor translacije je t = BO i jasno je da e biti B` O , a za ostale

take radimo poznati postupak...

3
605
 primer 3.

Data je krunica k( O, r ) sa prenikom AB. Odrediti translacije koje preslikavaju:

a) taku O u taku A
b) taku A u sredite poluprenika OB
c) taku B u datu taku M na krunici

Reenje:

a)

A B B
O O`=A O

slika 1. slika 2.

Kod translacije krunice je dovoljno preslikati njen centar a poluprenik ostaje isti. Koristimo poznati postupak

b)

A B A B
O M O M

slika 1. slika 2.

c)

M O` M O` M

B A B A B
O O O

slika 1. slika 2. slika 3.

www.matematiranje.com
4
606
 primer 4.

Konstruisati jednakostranian trougao date stranice a ija dva temena pripadaju dvema paralelnim

pravama, a tree teme pripada treoj pravoj koja see date paralelne prave.

Reenje:

C` C C` C C`

B` b B` b B B` b

A` a A` a A A` a

c duina stranice c t =C`C c

trougla

slika 1. slika 2. slika 3.

Uzeli smo proizvoljno duinu stranice trougla. Na pravoj a uzmemo proizvoljno taku A` , u otvor estara uzmemo

duinu stranice trougla, preseemo pravu b i dobili smo teme B`. Naemo teme C` u preseku lukova duine stranice

trougla nanetih iz A` i B`. Na ovaj nain smo dobili trougao A`B`C` ( slika 1.)

r uuuur
Poto jedno teme traenog trougla mora biti na pravoj c, izvriemo translaciju ovog trougla A`B`C` za vektor t = C `C

koji je paralelan sa pravama a i b. ( slike 2. i 3.)

Vidimo da nije bilo teko reiti ovaj zadatak, meutim

Ovo je konstruktivan zadatak, koji se , ako se seate radi iz 4 dela: analiza , konstrukcija , dokaz i diskusija.

Ovde je vrlo zanimljiva diskusija.

Obeleimo rastojanje izmeu pravih a i b sa d. U naoj konstrukciji smo uzeli da je duina stranice trougla vea od

rastojanja d izmeu pravih a i b. Razlikovaemo tri situacije:

i) ako je duina stranice trougla vea od rastojanja d izmeu pravih a i b ( a>d)

U ovoj situaciji zadatak ima 4 reenja:

5
607
 C C` C C`

B B` b B B` b

A A` a A A` a

c 1. reenje c 2. reenje

B B` B B`
b b

A`
A a a
A` A

C
c C` C C`

3. reenje 4. reenje

ii) ako je duina stranice trougla jednaka rastojanju d izmeu pravih a i b ( a=d)

U ovoj situaciji zadatak ima dva reenja:

B B` B B`
b b
C` C
C C`
A A` a A A` a

c 1. reenje c 2. reenje

iii) ako je visina trougla jednaka rastojanju d izmeu pravih a i b ( h=d)

I ovde ima dva reenja

C B C` B` B B`
h=d b b
h=d

A A` a C A A` a
C`

c 1. reenje c 2. reenje

a 3 a 3 2d 2d 3 2d 3
Onda je: h = d = a= a= a=
2 2 3 3 3 3

6
608
iv) ako je duina stranice trougla vea od rastojanja d izmeu pravih a i b ( a=d)

Ovde zadatak nema reenja

www.matematiranje.com

7
609
 ROTACIJA

Kod zadataka iz rotacije va profesor mora zadati tri stvari:

- figuricu koju treba rotirati ( trougao, etvorougao...)

- gde je centar rotacije ( unutar figurice, van, u nekom temenu, na stranici...)

- ugao rotacije

to se tie ugla rotacije moramo paziti da li je taj zadati ugao pozitivan ili negativan.

Ako je ugao pozitivan , rotaciju vrimo u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu +
Ako je ugao negativan, rotaciju vrimo u smeru kretanja kazaljke na satu -
Dakle ovde se radi o uglu koji se naziva orijentisani ugao , pa je i nain obeleavanja malo drugaiji, to jest, kod
ur ur
orijentisanog ugla se stavi znak za vektor : - ovo je orijentisani ugao alfa, - ovo je orijentisani ugao fi itd.

Mi, naravno, neemo insistirati na ovakvom obeleavanju ugla, a opet, vi radite kako zahteva va profesor!
ur
Sama rotacija se najee obeleava sa RO ,ur , gde je taka O centar rotacije a taj orijentisani ugao.

Definicija rotacije kae:

F
F1
A1

ur

ur
Ako je data ravna figura F , taka O i orijentisani ugao i ako je figura F` skup svih taaka u koje se rotacijom RO ,ur

preslikavaju take figure F, tada kaemo da se figura F rotacijom RO ,ur preslikava na figuru F`. Ovo oznaavamo sa:

RO ,ur ( F ) = F `

www.matematiranje.com
1
610
 ur
Ajmo da rotiramo jednu taku M oko take O za proizvoljan pozitivan ugao , da bi nauili postupak:

ur

O

Rotaciju vrimo oko take O, koja je centar rotacije, a idemo u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu jer je

ugao pozitivan.

M`
M M M

ur ur

O O O

slika 1. slika 2. slika 3.

Najpre spojimo centar rotacije O sa takom M ( slika 1.)

ur
Prenesemo zadati ugao ali pazimo na smer . OM je jedan krak tog ugla , a taka O je teme. ( slika 2.)

Ubodemo estar u taku O ( centar rotacije) , uzmemo rastojanje do M i prenesemo ga lukom do drugog kraka

nanetog ugla ( slika 3.) Na taj nain smo dobili taku M`.

Nije teko, zar ne? Ali pazite, ovaj postupak moramo raditi za svako teme date figurice!

primer 1.

Datu du AB rotirati oko take O ( ne pripada dui) za ugao od 600 .

Reenje:

Moramo planirati i gde emo crtati sliku u svesci!

Poto je ugao negativan, rotacija ide u smeru kazaljke na satu, pa du nacrtajte na levoj strani sveske...

Naravno, najpre na stranu nacrtamo ugao od 60 stepeni.

2
611
 o
60

B B
B

A` A`
A`
B`
A B`
A
A

o o
60 60
O O
O

slika 1. slika 2. slika 3.

Opisanim postupkom najpre rotiramo teme A dui AB. ( slika 1.)

Zatim vrimo rotaciju temena B ( slika 2.)

Spojimo dobijene take A`B` i eto reenja.

primer 2.

Dat je trougao ABC i ugao = 1200 . Rotirati trougao ABC za dati ugao ako se centar rotacije poklapa sa

jednim temenom trougla.

Reenje:

Neka se centar rotacije poklapa sa temenom A. Onda e biti A O A` . Za take B i C mora postupak...

o
120

C C C

B B B

o
B` 120 B` o B`
120
A = O = A` A = O = A` A = O = A`

C` C`

slika 1. slika 2. slika 3.

3
612
primer 3.

Rotirati kvadrat ABCD oko take O koja je van kvadrata ,za ugao 750 .

Reenje:

Opet planirajte kako e izgledati slika, radimo u smeru kazaljke...

D`
A`

C`
D C B`

A B o
- 75
O

Evo i par malo teih, problemskih zadataka iz ove oblasti:

primer 4.

Konstruisati jednakostranini trougao ija temena pripadaju trima datim paralelnim pravama.

Reenje:

Nacrtamo tri paralelne prave : a,b i c. Uzmimo taku A da pripada pravoj a.

a A

Ideja je da rotiramo pravu c oko take A za 600 . Ta rotirana prava c` e sei pravu b u taki B i dobiemo jednu

stranicu trougla.

E sad, za rotaciju prave je dovoljno rotirati njenu normalu , ali emo mi , da bi bilo jasnije, uzeti dve proizvoljne
take , recimo M i N na pravoj c, i njih rotirati oko take A.
4
613
 N`

a A a A o
60
o
b b 60
M`
c c
M N M N

slika 1. slika 2.

Na slici 1. smo uzeli dve proizvoljne take, a na slici 2. ih rotirali oko take A za 600 . Spajanjem M` i N` dobijamo

pravu c`.

c` c`

N` N`

a A a A
B B
b b

M` M`
c c
M N M C N
slika 4.
slika 3.

Prava c` see pravu b u taki B. Dobili smo jednu stranicu trougla AB. ( slika 3.)

Sad jednostavno, uzmemo to rastojanje i preseemo pravu c ili iz A ili iz B. Dobijamo teme C, odnosno traeni

trougao ABC.

primer 5.

Date su tri krunice k1 , k2 i k3 sa zajednikim centrom S ( koncentrine krunice). Konstruisati

jednakostranian trougao ABC kome temena pripadaju redom datim krunicama.

Reenje:

S k3
k2
k1

Ideja je da na krunici k2 uzmemo proizvoljnu taku B i oko nje rotiramo centar S za - 600 .
5
614
Dobiemo taku S` koja je centar krunice k1 `, to jest rotirali smo krunicu k1 oko take B za - 600 .

B B B

o o
C
60 60

S k3 S k3 S k3
k2 S` k2 S` k2
k1 k1 C` k1

k`1

slika 1. slika 2. slika 3.

Krunica k1 ` see krunicu k3 u dvema takama ( C i C`) . Ovo nam govori da imamo dva reenja!

A
A

B B

o
C o
60 60

S k3 S k3
S` k2 S` k2
k1 C k1

k`1 k`1

Spojimo BC i eto stranice traenog jednakostraninog trougla. Uzmemo duinu te stranice i preseemo

krunicu k1 , ili iz temena B ili iz C. Dobili smo prvo reenje.

Za drugo reenje slino radimo...

www.matematiranje.com

6
615
 OSNA SIMETRIJA

Preslikavanje ravni, pri kojem se svaka taka A te ravni preslikava u taku A` , simetrinu sa A u odnosu na pravu s te

ravni, nazivamo osnom simetrijom u odnosu na pravu ( osu ) s. Najea oznaka za osnu simetriju je I s .

Naravno, vi obeleavajte kako kae va profesor.

Za dve figure F i F ` neke ravni kaemo da su simetrine u odnosu na pravu s te ravni ( osno simetrine) , ako

svakoj taki P figure F odgovara taka P` figure F ` , tako da je I s ( P ) = P` . Naravno, vai i obrnuto, svakoj taki

Q` figure F ` odgovara taka Q figure F tako da je I s ( Q ) = Q` .

Osna simetrija se jo naziva i osna refleksija ili samo refleksija.

Evo nekoliko primera osno simetrinih figura sa jednom ili vie osa simetrije

jedna osa simetrije jedna osa simetrije dve ose simetrije tri osa simetrije

svaki precnik je
\/

cetiri osa simetrije

\/

osa simetrije

Kao to vidimo na slikama, jednakokraki trapez i jednakokraki trougao imaju po jednu osu simetrije. Pravougaonik ima

dve ose simetrije, jednakostranini trougao tri ose simetrije, kvadrat etiri ,dok je kod kruga svaki prenik osa simetrije.
www.matematiranje.com

1
616
Pre nego li krenemo sa zadacima , podsetiemo se jedne konstrukcije koju moramo raditi ( ako zahteva profesor) kod

svakog zadatka. Trebamo iz date take A konstruisati normalu na datu pravu p.

A A A

P Q p P Q p P Q p

slika 1. slika 3.
slika 2.

Iz take A opiemo luk na pravoj p ( slika 1.)

Ubodemo estar u taku P , uzmemo otvor malo vei od polovine rastojanja PQ i opiemo mali luk. Isti luk opiemo iz

take Q ( slika 2.)

Presek tih lukova spojimo sa takom A i eto normale( slika 3.)

Naravno, ako va profesor dozvoljava , lake je koristiti prav ugao na trouglu ( lenjiru).

primer 1.

Datoj dui AB konstruisati du A`B` simetrinu u odnosu na pravu s koja ne see du.

Reenje:

B B B B`

A A A A`

s s s
slika 1. slika 2. slika 3.

Iz taaka A i B konstruiemo normale na pravu s ( osa simetrije) to vidimo na slici 1.

U takama u kojima normale seku osu zabodemo estar i prebacimo rastojanja do A , odnosno B na drugu stranu, i

dobili smo take A` i B` , to vidimo na slici 2.

Spojimo dobijene take i eto traene simetrine dui ( slika 3.)

2
617
Napomena

Pazite , ovo je konstrukcijski zadatak, to znai da bi trebalo raditi sve po koracima: analiza, konstrukcija, dokaz ,

diskusija. Mi emo vam objasniti kako se konkretno radi osna simetrija a vi , opet ponavljamo, ako va profesor trai,

morate sve detaljno raditi...

primer 2.

Dat je trougao ABC. Konstruisati njemu simetrian trougao u odnosu na pravu s koja sadri teme B tog trougla

i ne see stranicu AC.

Reenje:

s s

C C C`

A A A`

B B B`

slika 1. slika 2.

Ovde imamo jednu znaajnu stvar da zapamtimo: ako je taka na osi simetrije, onda se ona ne mora preslikavati,

jer je njena osno simetrina taka ba ta taka, to jest B B`.

Postupak je uvek isti, iz temena A i C povuemo normale na osu s i prebacimo rastojanja na drugu stranu ose s.

Spojimo dobijene take i eto reenja.

primer 3.

Prava s sadri teme C kvadrata ABCD i see stranicu AB. Konstruisati kvadrat simetrian kvadratu ABCD.
www.matematiranje.com

3
618
Reenje:
s s
D C D C=
- C`

B` D`

A B A B

A`
slika 1. slika 2.

Taka C je na osi , pa je C C ` a za ostale take radimo poznati postupak

primer 4.

Dat je otar ugao Oab i u njemu taka C. Konstruisati take A i B, A a, B b tako da obim trougla ABC

bude najmanji.

Reenje:
C2 C2 C2
b b b

B B
C C C

O a O A a O A a
slika 1. slika 2. slika 3.

C1 C1 C1

Najpre konstruiemo take C1 i C2 koje su simetrine sa takom C u odnosu na krake Oa i Ob. ( slika 1.)

Spojimo du C1 C2 . Presek ove dui sa kracima Oa i Ob nam daje take A i B ( slika 2.).

Spojimo take A, B i C da dobijemo trougao najmanjeg obima. ( slika 3.)

Naravno, sad se pitamo zato je ba ovaj trougao najmanjeg obima?

Njgov obim je O=AB + AC + BC, a kako je AC=A C1 i BC=B C2 , moemo rei da je obim :

O=AB + A C1 + B C2 , odnosno, obim je du C1 C2 .

4
619
Ako bi uzeli neke dve druge take A1 i B1 , imali bismo:

C2
b

B
C
B1

O A1 A a

C1

Obim ovog trougla bi bio: O = A1 B1 + A1 C + B1 C a kako je A1 C = A1 C1 i B1 C = B1 C2 to je obim :

O = A1 B1 + A1 C1 + B1 C2 a to je izlomljena linija koja je sigurno kraa od C1 C2 . ( vidi sliku)

primer 5.

Dva broda, brod A i brod B nalaze se usidreni na moru, nedaleko od pravolinijske obale p. Sa broda A amac

treba da preveze jednog putnika do obale a zatim da dodje do broda B. Odrediti ( konstruisati) najkrai put

kojim amac treba da plovi da bi obavio postavljeni zadatak.

Reenje:

Nain razmiljanja je slian kao u prethodnom zadatku:

Brod B Brod B

Brod A Brod A

obala p P obala p

A` A`
slika 1. slika 2.

5
620
Nadjemo taku A` simetrinu sa A u odnosu na obalu p kao osu simetrije.

Spojimo taku A` sa takom B . U preseku te dui i prave p je traena taka P na kojoj treba iskrcati putnika.

Dokaz da je ovo najkrai put kojim amac plovi je analogan dokazu prethodnog zadatka.

Recimo da se putnik iskrca na nekom drugom mestu, na primer u taki Q.

Brod B

Brod A

obala p P Q

A`

Najkrai put koju smo nali konstrukcijski je AP+PB, odnosno A`P+PB , to jest A`P+PB=A`B.

Putanja AQ+ QB je dua, jer je to ustvari putanja A`Q+ QB , koja predstavlja zbir dve stranice trougla A`QB, a znamo

da je zbir dve stranice uvek vei od duine tree stranice!

www.matematiranje.com

6
621
 CENTRALNA SIMETRIJA

Nacrtajmo jednu du AB. Neka je S njeno sredite.

S B

Jasno je da je AS = BS.

Za take A i B kaemo da su simetrine u odnosu na taku S. Taka S je centar simetrije.

Jo se moe rei i da je taka A simetrina sa takom B u odnosu na taku S, odnosno da je B simetrina sa A u odnosu

na S.

Preslikavanje koje svaku taku A neke ravni prevodi u taku A` koja je simetrina sa takom A u odnosu na

taku S te ravni , naziva se centralna simetrija ravni sa centrom u S.

Centralna simetrija se najee obeleava sa I S , naravno ako va profesor to drugaije obeleava i vi radite tako...

Da vas ne zbuni, osna simetrija se slino obeleava I s , sa tim da je dole u indeksu malo slovo s.

Za figuru F ravni kaemo da se preslikava na figuru F` centralnom simetrijom I S ako svakoj taki A figure

F odgovara taka A` figure F` koja je centralno simetrina taki A: A`= I S ( A) i obrnuto.

primer 1.

Data je du AB. Konstruisati joj centralno simetrinu du ako centar simetrije, taka S, ne pripada dui.

Reenje:

A` A`
B B B

S S S

B` B`
A A A

slika 1. slika 2. slika 3.

Spojimo temena date dui sa centrom simetrije S i produimo na drugu stranu...( slika 1.)

Ubodemo estar u taku S, uzmemo rastojanje do A ( to jest SA) i prebacimo, dobili smo taku `; isto to odradimo i

za taku B, dakle rastojanje SB prebacimo na drugu stranu i dobijamo B` ( slika 2.)

Spojimo dobijene take ` i B`, dobili smo du `B` koja je centralno simetrina sa AB u odnosu na taku S(slika 3.)
1
622
primer 2.

Konstruisati trougao A`B`C` centralno simetrian datom trouglu ABC ako je centar simetrije:

a) unutar trougla
b) van trougla

Reenje:

a)

C C B` C

S S S A`
A A A

B B C` B

slika 1. slika 2. slika 3.

Izaberemo taku S unutar trougla ( proizvoljno), to vidimo na slici 1.

Spojimo temena trougla sa centrom simetrije S i produimo Dobili smo tri poluprave. Zabodemo estar u taku S i

prenosimo rastojanja do A,B i C sa druge strane na odgovarajue poluprave. ( slika 2.)

Spojimo dobijene take i eto traenog trougla `B`C` koji je centralno simetrian sa datim trouglom ABC u odnosu na

taku S koja je unutar trougla.

b)

B`

C C A`

S S
A A C`

B B
slika 1. slika 2.

Postupak je analogan kao pod a) samo taku S biramo proizvoljno van trougla.

www.matematiranje.com

2
623
primer 3.

Konstruisati kvadrat A`B`C`D` centralno simetrian datom kvadratu ABCD ako je centar simetrije:

a) teme C
b) na stranici BC

Reenje:

a)

B` B`
A` A`

D S = C = C` D S = C = C` D S = C = C`
D` D`

A B A B A B
slika 1. slika 2. slika 3.

Kako je zadato da je teme C centar simetrije , to je ono istovremeno i svoja slika, to jest C C ` , a za ostale take

radimo postupak...

b)

D C D C

B` A`

S S

A B A B

C` D`

slika 1. slika 2.

Proizvoljno izaberemo taku S na stranici BC i radimo sve po postupku...

3
624
primer 4.

Dati ugao xOy preslikati centralnom simetrijom u odnosu na taku S ( pogledaj sliku)

O x

Reenje:

O` y A` O` y x` A` O` y

S S S

O x O A x O A x
y`
slika 1. slika 2. slika 3.

Najpre prebacimo teme datog ugla ( slika 1.)

Da bi prebacili krak Ox , uzeemo proizvoljnu taku A na kraku i prebaciti ga( slika 2.)

Spojimo O` i A` i na taj nain dobijamo krak O`x` ( slika 3.)

primer 5.

Data su dva kruga , k i k1 , sa razliitim centrima O i O1 , koji se seku. Kroz jednu od taaka preseka

krunica povui pravu p koja na ovim krugovima odseca jednake tetive.

www.matematiranje.com

4
625
Reenje:

k1 k1 k1

O1 O1 O1

P
A O k A O k A O k

k` O` k` O` Q

slika 1. slika 2. slika 3.

Na slici 1. smo nacrtali dva zadata kruga i obeleili sa A jednu od taaka preseka njihovih krunica.

Ideja je da centralnom simetrijom preslikamo krunicu k u odnosu na taku A. Da bi smo to odradili dovoljno je da

preslikamo centar O krunice k , a poluprenik e naravno ostati isti. ( slika 2.)

Presek novodobijene krunice k` sa krunicom k1 nam daje taku P. Povuemo pravu kroz take A i P , dobijamo

taku Q na krunici k. Tetive PA i QA su jednake. ( slika 3.)

Zato?

Uoimo trouglove APO` i AOQ.

Ova dva trougla su podudarna , pa je PA=AQ.

5
626
 KRUNICA

Krunica (kruna linija) je skup taaka u ravni sa osobinom da su sve take tog skupa na jednakom

rastojanju (r) od jedne stalne take (C, centar) te ravni.

Krunica je dakle odreena takom C i pozitivnim brojem r ( poluprenikom).

y

C(p,q)
q
r

p x

Opta jednaina krunice je: ( x p)2 + ( y q)2 = r 2

Odakle ona?

Posmatrajmo sliku:

( x p) 2 + ( y q ) 2 = r 2
M(x,y)
y
r y-q
q
C x-p

p x x

Taka M(x,y) je na krunici. Uoimo pravougli trougao na slici. Primena Pitagorine teoreme nam daje traenu

jednainu krunice.

Ako je p = 0 i q = 0 onda se radi o centralnoj krunici.

y

r x

x2 + y 2 = r 2
Kako spakovati krunicu ako je data u drugom obliku ? www.matematiranje.com

1
627
Ima dva naina.

I nain

Ako je krunica data u obliku x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 moemo koristiti formulice

d
p=
2
e
q=
2
r = p2 + q2 f
2

Primer 1.

Odrediti koordinate centra i poluprenik krunice x 2 + y 2 + 6 x 4 y 12 = 0

Uporedimo x 2 + y 2 + 6 x 4 y 12 = 0 sa x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 i imamo d = 6, e = - 4 i f = - 12

Dalje koristimo formule

d 6
p= = = 3
2 2
e 4
q= = =2
2 2
r 2 = p 2 + q 2 f = (3) 2 + 22 (12) = 25

Ovo zamenimo u jednainu krunice ( x p ) + ( y q ) = r

2 2 2
i dobijamo

( x p)2 + ( y q)2 = r 2
( x (3)) 2 + ( y 2) 2 = 25
( x + 3) 2 + ( y 2) 2 = 25

II nain

Vrimo dopunu do punog kvadrata!

x 2 + y 2 + 6 x 4 y 12 = 0 Najpre pretumbamo , svi sa x, pa sa y, pa brojevi...

onaj uz x 2 onaj uz y 2
x 2 + 6 x + y 2 4 y 12 = 0 Pazi, uvek dodajemo ( ) i to isto oduzmemo , pa tako i za y. ( )
2 2
6 6 4 4
x 2 + 6 x + ( ) 2 ( ) 2 + y 2 4 y + ( ) 2 ( ) 2 12 = 0
2 2 2 2
x + 6 x + 9 9 + y 4 y + 4 4 12 = 0 Sad sklopimo pune kvadrate a brojke prebacimo na desnu stranu...
2 2

( x + 3) 2 + ( y 2) 2 = 25

Vi odaberite sami ta vam je lake www.matematiranje.com

2
628
Primer2.

Napisati jednainu krunice koja sadri take A(5,6), B(-3,2) i C(-2,-1).

I ovaj tip zadatka moete reavati na dva naina.

I nain

Koristimo rasklopljeni oblik krunice x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 i umesto x i y menjamo koordinate datih

taaka, oformimo sistem tri jednaine sa tri nepoznate i reimo ga...

A(5, 6) x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 B (3, 2) x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 C (2, 1) x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0

52 + 6 2 + d 5 + e 6 + f = 0 (3) 2 + 22 + d (3) + e 2 + f = 0 (2) 2 + (1) 2 + d (2) + e (1) + f = 0
5d + 6e + f = 25 36 3d + 2e + f = 9 4 2 d e + f = 4 1
5d + 6e + f = 61 3d + 2e + f = 13 2 d e + f = 5

Evo tri jednaina, prelazimo u sistem

5d + 6e + f = 61
3d + 2e + f = 13
2d e + f = 5

Sistem reite na nain koji oboavate ...( imate u I godini fajl sistemi pa se podsetite...)

Dobijamo reenja d = 4, e = 4, f = 17 i to zamenimo u x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0

x 2 + y 2 4 x 4 y 17 = 0

4 4 4 4
x 2 4 x + ( ) 2 ( ) 2 + y 2 4 y + ( ) 2 ( ) 2 17 = 0
2 2 2 2

x 2 4 x + 4 4 + y 2 4 y + 4 4 17 = 0

( x 2) 2 + ( y 2) 2 = 25

II nain

Date take A(5,6), B(-3,2) i C(-2,-1) direktno menjamo u jednainu krunice : ( x p) + ( y q) = r

2 2 2

A ( 5, 6 ) ( x p) 2 + ( y q ) 2 = r 2 B ( 3, 2 ) ( x p) 2 + ( y q ) 2 = r 2 C ( 2, 1) ( x p ) 2 + ( y q) 2 = r 2
(5 p) 2 + (6 q ) 2 = r 2 (3 p) 2 + (2 q ) 2 = r 2 (2 p ) 2 + (1 q ) 2 = r 2

Dobili smo dakle sistem:

www.matematiranje.com

3
629
(5 p) 2 + (6 q) 2 = r 2
(3 p ) 2 + (2 q ) 2 = r 2
(2 p ) 2 + (1 q ) 2 = r 2

Kako je kod sve tri jednaine desna strana ista, uporedimo leve strane, recimo prve i druge , pa prve i tree
jednaine.

(5 p ) 2 + (6 q ) 2 = (3 p ) 2 + (2 q ) 2
25 10 p + p 2 + 36 12q + q 2 = 9 + 6 p + p 2 + 4 4q + q 2
25 10 p + 36 12q = 9 + 6 p + 4 4q
16 p 8q = 48
2p + q = 6

(5 p) 2 + (6 q ) 2 = (2 p ) 2 + (1 q ) 2
25 10 p + p 2 + 36 12q + q 2 = 4 + 4 p + p 2 + 1 + 2q + q 2
25 10 p + 36 12q = 4 + 4 p + 1 + 2q
14 p 14q = 56
p+q =4

Sad oformimi sistem od dve jednaine sa dve nepoznate

2p + q = 6
p+q = 4
p=2
q=2

Vratimo se u jednu od prve tri jednaine da nadjemo poluprenik r

(5 p) 2 + (6 q ) 2 = r 2
(5 2) 2 + (6 2) 2 = r 2
9 + 16 = r 2
r 2 = 25
r =5

I dobili smo jednainu traene krunice

( x 2) 2 + ( y 2) 2 = 25

Vi odaberite koji vam je nain jasniji i radite po njemu ili onako kako va profesor zahteva

www.matematiranje.com

4
630
Prava i krunica

Za uzajamni poloaj prave i krunice u ravni postoje tri mogunosti:

i)
Prava i krunica imaju dve zajednike take. Ovo je situacija kada je rastojanje od centra krunice do prave manje

od poluprenika krunice.

d
r

ii)
Prava i krunica nemaju zajednikih taaka. Ovde je rastojanje od centra krunice do prave vee od poluprenika

krunice.

d
r

iii)

Prava i krunica imaju jednu zajedniku taku. Ovde je rastojanje od centra krunice do prave jednako sa

poluprenikom i tada se prava zove TANGENTA .

tangenta

d=r

Ispitivanje odnosa prave i krunice svodi se na reavanje sistema od jedne linearne i jedne kvadratne jednaine.

Posmatrajmo pravu y = kx + n i krunicu ( x p ) + ( y q ) = r

2 2 2

Umesto y u jednaini krunice zamenimo kx + n i posle sredjivanja izvodimo sledei zakljuak:

i) Ako je r 2 (k 2 + 1) (kp q + n) 2 > 0 prava i krunica imaju dve zajednike take

ii) Ako je r 2 (k 2 + 1) (kp q + n) 2 < 0 prava i krunica nemaju zajednikih taaka
iii) Ako je r 2 (k 2 + 1) (kp q + n) 2 = 0 prava i krunica imaju jednu zajedniku taku
www.matematiranje.com

5
631
Situacija kad prava i krunica imaju jednu zajedniku taku se jo naziva i

USLOV DODIRA : r 2 (k 2 + 1) = (kp q + n) 2

Napomena :

Ako traimo tangentu iz neke take VAN krunice neophodno je koristiti uslov dodira. Ali ako trebamo nai

tangentu ba u taki dodira ije koordinate znamo moemo koristiti gotovu formulicu:

( x p)( x0 p) + ( y q )( y0 q) = r 2

2
( x p )( x0 p ) + ( y q )( y0 q ) = r
(x ,y )

Primer 3.

Iz koordinatnog poetka povuene su tangente na krunicu x 2 + y 2 6 x 4 y + 9 = 0 . Nai njihove jednaine i

ugao izmeu njih.

Najpre sredimo krunica da moemo proitati p,q i r.

x2 + y 2 6 x 4 y + 9 = 0
x2 6 x + y 2 4 y + 9 = 0
x2 6 x + 9 9 + y 2 4 y + 4 4 + 9 = 0
( x 3) 2 + ( y 2) 2 = 4

p = 3, q = 2 , r = 2
Skicirajmo sada problem kada znamo kako izgleda krunica:

y
5
4
3
C(3,2)
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3
-4
-5

Sa skice moemo zakljuiti da je jedna tangenta sama x osa, dakle prava y = 0.

Ali , ajde da do toga dodjemo i raunski. www.matematiranje.com

6
632
Neka je prava( prave) koju traimo y = kx + n . Ovde menjamo koordinate take iz koje postavljamo tangentu,
dakle O(0,0).

y = kx + n
0 = k 0 + n
n=0

Dobili smo da je n = 0.

k traimo iz uslova dodira.

r 2 (k 2 + 1) = (kp q + n) 2
4(k 2 + 1) = (3k 2 + 0) 2
4k 2 + 4 = 9k 2 12k + 4
5k 2 12k = 0
k (5k 12) = 0
12
k = 0 k =
5

Dakle traene tangente su :

t1 : y = 0
12
t2 : y = x
5

Ugao traimo preko poznate formule za ugao izmeu dve prave

k2 k1
tg =
1 + k1 k2
12
0
tg = 5
12
1+ 0
5
12
tg =
5
12
= arctg
5

www.matematiranje.com

7
633
 8
634
 PRIMENA SLINOSTI NA KRUG
(ZLATNI PRESEK)

Posmatrajmo krug K i taku P u ravni tog kruga. Neka su prave a i b dve seice datog kruga K koje prolaze kroz P.

Oigledno je da imamo tri situacije:

i) taka P je u krugu
ii) taka P je na krugu
iii) taka P je van kruga

Razmotrimo jednu po jednu situaciju...

i) taka P je u krugu

A b
B1

B
A1

a
Oznaimo sa A i A1 presene take prave a sa krunom linijom k kruga K, a sa B i B1 presene take prave b sa

krunom linijom k. Uoimo trouglove ABP i A1 B1 P .

A b
B1

B
A1

a
Uoeni trouglovi su slini jer imaju po dva ista ugla: APB A1 PB1 jer su unakrsni ( uti uglovi na slici) a

PAB PB1 A1 su periferijski uglovi nad istim lukom ( crveni uglovi na slici).

Iz slinosti ovih trouglova sledi proporcionalnost odgovarajuih stranica:

AP : BP B1 P : A1 P AP A1 P BP B1 P

www.matematiranje.com

1
635
 ii) taka P je na krugu

P=A1=B1

b B

A
a

Ovde se take P , A1 i B1 poklapaju. Oigledno je AP A1 P BP B1 P 0 jer je A1 P B1 P 0 . Dakle opet je

AP A1 P BP B1 P .

iii) taka P je van kruga

a
A1
A
P

B1 b

Uvedimo ista obeezavanja kao i u prvoj situaciji : A i A1 su presene take prave a sa krunom linijom k kruga K,

a B i B1 presene take prave b sa krunom linijom k . Uoimo trouglove PAB1 i PBA1 .

a
A1
A
P

B1 b

Jasno je da ova dva trougla imaju zajedniki ugao kod temena P ( crveni na slici) a uglovi obeleeni plavom bojom su

jednaki kao periferijski uglovi nad istim lukom AB.

www.matematiranje.com

2
636
Dakle, ova dva trougla su slina! Odgovarajue stranice su proporcionalne:

AP : BP B1 P : A1 P AP A1 P BP B1 P . I trei put smo izvukli isti zakljuak:

Ako je K dati krug i P data taka u ravni tog kruga, tada proizvod odseaka koje krug K odredjuje na bilo kojoj

seici povuenoj iz take P , ima konstantnu vrednost.

Najee se uvodi oznaka p 2 PA PA1 a ovaj konstantan proizvod nazivamo potencijom take P u odnosu na
krug K.

Ako se taka P nalazi van kruga , zanimljivo je posmatrati situaciju kad iz take P postavimo tangentu na krug i

seicu kruga:

a
A1
A
P

Ovde bi vailo: PT PT PA PA1 PT 2 PA PA1 , odnosno reima bi rekli:

Potencija take P u odnosu na krug K jednaka je kvadratu odgovarajue tangentne dui!

Najzanimljivija stvar vezana za ovo je takozvani zlatni presek.

Ako je neka du AB podeljena takom C tako da je vei odseak geometrijska sredina dui AB i manjeg

odseka, to jest ako vai : AC AB BC AC : AB BC : AC tada kaemo da smo izvrili zlatni presek

dui AB.

A C B

Naravno, sada emo vam objasniti kako da nadjete konstrukcijski taku C koja deli du AB po zlatnom preseku.

Predpostavljate da ima neke veze sa prethodnim izlaganjem, odnosno sa injenicom da je potencija take P u

odnosu na krug K jednaka kvadratu odgovarajue tangentne dui!

www.matematiranje.com

3
637
Uzmemo proizvoljnu du AB i obeleimo recimo da je AB a . U taki B podignemo normalu i na njoj nanesemo

a a
duinu , obeleimo tu taku sa S. Konstruiemo krug poluprenika sa centrom u S.
2 2

a/2

A B
a

Dalje spojimo SA i dobijemo seicu kruga . Obeleimo te take preseka sa P i P1 .

P1

S
a/2

P a/2

A B
a

Uoimo rastojanje izmedju taaka A i P. Obeleimo recimo da je AP p . Ubodemo estar u taku A , uzmemo

rastojanje do take P i to rastojanje spustimo dole na du AB.

www.matematiranje.com

4
638
 k

P1

S
a/2

P a/2
p

A p B
a

Obeleimo ovu taku sa C. To je taka koja deli du u zlatnom preseku!

P1

S
p+a
a/2 a

P a/2
p

A p C a-p B
a

Dokaz je jednostavan: ( posmatrajte sliku)

Na osnovu osobina potencije imamo: AB 2 AP A1 P , odnosno a 2 ( p a) p

Odavde je:

a 2 ( p a) p
a 2 p2 a p
p2 a 2 - a p
p 2 a(a p) p : a (a p) : p

Zlatni presek
www.matematiranje.com

5
639
U drugom razredu srednje kole ete nauiti da reavate kvadratnu jednainu, pa e vam sledea raunica izgledati

jasnije, za sad zapamtite rezultat ove raunice:

a 2 ( p a) p
a 2 p 2 ap
a 2 ap p 2 0 kvadratna jednaina po a, a 1, b p,c p 2
b b 2 4ac
a1,2
2a
p p2 4 p2 p 5 p2 p p 5 1 5
a1,2 p
2 2 2 2
1 5 1 5
a1 p a 2 p
2 2
1 5
a1 1, 618033989 p, jer je 1, 618033989
2
1 5
a 2 0, 618033988 p, jer je 0, 618033988
2

Nas interesuje da je : a 1, 618033989 p , odnosno: a : p 1, 618033989

ZAPAMTITE OVAJ BROJ! 1, 618033989

Najei zadatak koji daju profesori a vezan za zlatni presek je konstrukcija pravilnog desetougla ili petougla

upisanog u krug zadatog poluprenika.

Evo kako se konstruie desetougao:

A A A

r r M r M
P

O S r/2 O S r/2 O S r/2

r/2 r/2 r/2

slika 1. slika 2. slika 3.

Nacrtamo krug zadatog poluprenika r. Nadjemo sredinu poluprenika ,to je taka S na slici 1.
r
Iz take S kao centra konstruiemo krug poluprenika i spojimo take A i S. Dobijamo taku M ( slika 2.)
2
Ubodemo estar u A i prenesemo rastojanje AM na poluprenik AO. Dobili smo taku P.( slika 3.)
Seate se, ovo je postupak traenja zlatnog preseka...

6
640
Dobijena du AP je ustvari duina stranice desetougla!

A A
J B

P I P C

O O S
S

H D

G E

slika 4. slika 5.

U otvor estara uzmemo rastojanje AP i prenosimo ga po krunoj liniji poevi od take A. (slika 4.)

Spojimo te take i eto traenog desetougla upisanog u krug zadatog poluprenika. ( slika 5.)

Ako profesor od vas trai da nacrtate pravilan petougao upisan u krug zadatog poluprenika, vi nacrtate najpre

desetougao pa spojite svako drugo teme!

E B

D C

E sad da se vratimo na zlatni presek i da vam ispriamo nekoliko zanimljivosti

Zlatni pravougaonik je pravougaonik ije se stranice nalaze u odnosu zlatnog preseka. a : b 1, 618033989

www.matematiranje.com

7
641
Da bi konstruisali zlatni pravougaonik podjemo od kvadrata AFEB. M je sredina stranice AF. Ubodemo estar u

taku M i spustimo rastojanje do preseka sa produetkom AF. Dobijamo taku D. Sad nije teko nai i etvrto teme
C.

Ako nastavimo sa konstrukcijom zlatnih pravougaonika, dobijamo:

Uvek kad odstranimo kvadrat, ostaje zlatni pravougaonik. Uradimo sada sledee: ubodemo estar u F i opiemo

etvrtinu kruga poluprenika FA ( duina stranice kvadrata), zatim ubodemo estar u N i opiemo etvrtinu kruga

poluprenika NE , ubodemo estar u P i opiemo etvrtinu kruga poluprenika PJ...i tako dalje.

Dobili smo takozvanu zlatnu spiralu.

www.matematiranje.com

8
642
Antiki arhitekti su smatrali da gradjevine imaju izuzetan izgled ako su im dimenzije odredjene zlatnim presekom.

ak se verovalo da gradjevine sa zlatnim presekom imaju magine moi.

Poznati Partenon u Atini je gradjen po zlatnom preseku.

Egipatske piramide imaju proporcije zlatnog preseka, zgrada ujedinjenih nacija...

Zlatni presek se nalazi i u delima uvenih muziara: dela Baha, Mocartove sonate, Betovenova peta sinfonija,

muzika ubertaNalazi se na slikama Leonarda

Ipak, najzanimljivije je to da zlatni presek nalazimo i u prirodi:

Ukoliko podelimo broj enki pela i mujaka u konici, dobijamo priblino 1,6.

Izmerimo oveju duinu od vrha glave do pupka, pa to podelimo sa duinom od pupka do podaopet 1,6.

Seme suncokreta raste u suprotnim spiralama a medjusobni odnosi prenika rotacije su 1,6.

Na kuici ( koljci) mekuca nautilusa takodje je odnos spiralnog prenika prema svakom sledeem 1,6.

Kada se govori o zlatnom preseku , neizbeno se mora pomenuti i Fibonaijev niz.

Medjutim, kako se nizovi ue tek u treoj godini, mi emo pokuati da vam na jednom primeru objasnimo kakav je to

Fibonaijev niz.

Dobijemo na poetku godine jedan pad zeeva, koji svakog meseca izvede novi par a on postaje produktivan, to jest

izvodi novi par mesec dana, kad odraste. Koliko emo parova zeeva imati za godinu dana?

Mi smo vam nacrtali jedan dijagram da bi pojasnili stvari:

www.matematiranje.com

9
643
 UKUPAN
broj parova broj parova BROJ
odraslih beba PAROVA
mesec parovi zeeva (O) zeeva ( B) ZEEVA

1. januar O 1 0 1

1. februar O 1 1 2
B
1. mart O B O 2 1 3

1. April O B O O B 3 2 5

1. maj O B O O BO B O 5 3 8

1. jun O B O O B O BO O B O O B 8 5 13

1. jul O B O O BO BOO BOOBO B OO BO B O 13 8 21

1. avgust ........................................................................... 21 34
13
1. septembar 34 21 55

1. oktobar 55 34 89
1. novembar 89 55 144
1. decembar 144 89 233
1. januar 233 144 377
naredne godine

Parovi beba zeeva su obeleeni sa B, a kad porastu (mogu da daju novi par) sa O.

Pogledajte kolonu sa Brojem parova odraslih zeeva. U njoj su brojevi 1,1,2,3,5,8,13,21,...

13

21
34

55
89
144
233

To je Fibonaijev niz. Naravno on se nastavlja dalje...

Vi se sada pitate zato je ovaj niz tako specijalan?

10
644
1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89...

Poevi od treeg lana, svaki sledei lan niza dobijamo tako to saberemo prethodna dva lana...

2=1+1
3=2+1
5=3+2
8=5+3
itd.

Pa i nije neto ba mnogo specijalno, kaete vi sada...Ali... Prava stvar tek dolazi na videlo!

Ako podelimo dva uzastopna lana niza poevi od 3 i 5 dobijamo:

5
1, 67
3
8
1, 6
5
13
1, 625
8
21
1, 615
13
34
1, 619
21
55
1, 617
34
89
1, 618
55
itd .

Da li vam je poznat ovaj broj? 1, 618033989 je zlatni presek, a ovde je priblino svuda ba on!

Zato je ovaj niz specijalan.

11
645
 ELIPSA
www.matematiranje.com

Elipsa je skup taaka u ravni s osobinom da je zbir rastojanja ma koje take od dveju datih taaka(ia) stalan broj.

y
x2 y 2
M(x,y) b + =1
a 2 b2
r2
r1

-a F(-c,0)
1 F(c,0)
2 a x

-b

r1 , r2 su potezi ( radijus vektori) elipse i vai za bilo koju taku na elipsi r1 + r2 = 2a ( konstantan broj)

F1 (c, 0), F2 (c, 0) su ie elipse , gde je c = a b

2 2 2

a - je velika poluosa , odnosno 2a je velika osa

b - je mala poluosa, odnosno 2b je mala osa

c
e= je ekscentricitet ( jo kod elipse vai da je e<1)
a

x2 y2
Glavna jednaina elipse je + =1 ili b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2
a 2 b2
Primer 1.

Odrediti jednainu elipse , ako ie imaju koordinate (3, 0) , a duina vee ose jednaka je 12.

Najpre iz podatka o iama zakljuimo da je c = 3.

Kako je 2a = 12 to mora biti a = 6. ( odnosno a 2 = 36 )

Iskoristimo da je c 2 = a 2 b2

c2 = a 2 b2
32 = 62 b2
9 = 36 b2 x2 y 2
Zamenimo u jednainu elipse i + = 1 evo reenja.
b = 36 9
2 36 27

b2 = 27
1
646
Primer 2.

Odrediti jednainu elipse koja sadri take M( 6,4 ) i N (- 8, 3)

Koordinate datih taaka emo zameniti u jednainu elipse, ali je bolje da koristimo oblik b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2

M (6, 4) b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2
b 2 62 + a 2 42 = a 2b 2
36b 2 + 16a 2 = a 2b 2

N (8,3) b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2
b 2 (8) 2 + a 2 32 = a 2b 2
64b 2 + 9a 2 = a 2b 2

Sad uporedimo leve strane ove dve jednakosti jer su im desne iste!

36b 2 + 16a 2 = 64b 2 + 9a 2

16a 2 9a 2 = 64b 2 36b 2
7 a 2 = 28b 2
a 2 = 4b 2

Sada se vratimo u jednu od ove dve jednakosti i zamenimo dobijenu vrednost.

a 2 = 4b 2
64b 2 + 9a 2 = a 2b 2
64b 2 + 9 4b 2 = 4b 2b 2
100b 2 = 4b 4
4b 4 100b 2 = 0
4b 2 (b 2 25) = 0
b 2 = 25 a 2 = 4 25 a 2 = 100

Zamenimo ovo u jednainu elipse

x2 y2
+ =1
a 2 b2
x2 y2
+ =1
100 25

i evo reenja.
www.matematiranje.com

2
647
Elipsa i prava

Slino kao kod krunice, da bi odredili meusobni poloaj prave i elipse, reavamo sistem jednaina:

y = kx + n i b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2

- Ako sistem nema reenja , onda se prava i elipsa ne seku, to jest a 2 k 2 + b 2 < n 2

- Ako sistem ima dva reenja, onda prava see elipsu u dvema takama a 2 k 2 + b 2 > n 2

- Ako sistem ima jedno reenje, prava je tangenta elipse i zadovoljava USLOV DODIRA:

a 2 k 2 + b2 = n2
Napomena

Ako nam trae tangentu elipse u datoj taki ( x0 , y0 ) na elipsi ( koja pripada elipsi), onda imamo gotovu formulu:

x x0 y y0
t: + 2 =1
a2 b

Primer 3.

U presenim takama prave 5 x 3 y 14 = 0 i elipse x 2 + 3 y 2 = 28 konstruisane su tangente na elipsu.Odrediti

jednaine tangenata.

Ovde najpre moramo reiti sistem jednaina i nai take preseka.

5 x 3 y 14 = 0 odavde izrazimo x...

x 2 + 3 y 2 = 28
3 y + 14
x= ovo zamenimo u drugu jednainu
5
3 y + 14 2
( ) + 3 y 2 = 28
5
9 y 2 + 84 y + 196
+ 3 y 2 = 28
25
9 y + 84 y + 196 + 75 y 2 = 700
2

84 y 2 + 84 y 504 = 0 sve podelimo sa 84

y + y6 = 0
2

b b 2 4ac
y1,2 = 3 2 + 14
2a y1 = 2 x1 = x1 = 4
5
y1 = 2 odavde je www.matematiranje.com
3 (3) + 14
y 2 = 3 y2 = 3 x2 = x2 = 1
5
3
648
Dobili smo da se prava i elipsa seku u takama ( 4, 2) i ( 1,-3).

x x0 y y0
Poto su to take na elipsi upotrebiemo gotovu formulu: t : + 2 =1
a2 b

Najpre da elipsu prebacimo u drugi oblik:

x 2 + 3 y 2 = 28 celu jednainu podelimo sa 28

x2 3 y 2
+ =1 Kad se desi da nema skraivanja, prebacimo taj broj " ispod"...
28 28
x2 y 2
+ =1
28 28
3

x4 y2
za (4, 2) t1 : + =1
28 28
3
Kad malo sredimo...
t1 : 2 x + 3 y 14 = 0

x 1 y (3)
za (1, 3) t2 : + =1
28 28
3
Kad malo sredimo...
t2 : x 9 y 28 = 0

Primer 4.

Odrediti parametar p tako da prava y + x + p = 0 predstavlja tangentu elipse 2 x 2 + 3 y 2 = 30

E ovde ve moramo koristiti uslov dodira. Najpre sredimo pravu i elipsu da iz njih moemo proitati ta nam treba

za uslov dodira.

2 x 2 + 3 y 2 = 30 sve podelimo sa 30
y+x+ p =0
2x2 3 y2
y = x p + =1
30 30
Odavde je k = 1 i n = p
x2 y2
+ = 1 a 2 = 15 i b 2 = 10
15 10

Dalje koristimo uslov dodira: www.matematiranje.com

4
649
a 2 k 2 + b2 = n2
15(1) 2 + 10 = ( p) 2
25 = p 2
p1 = 5
p2 = 5

Primer 5.

U elipsu x 2 + 4 y 2 = 36 upisan je kvadrat. Odrediti njegovu povrinu.

Ovde je neophodno nacrtati sliku i postaviti problem.

y=-x y=x
3

-6 0 6 x

-3

ta moemo uoiti?

Prave y = x i y = - x u preseku sa elipsom daju temena tog upisanog kvadrata!

Dakle reavamo sistem y = x i x 2 + 4 y 2 = 36

x 2 + 4 y 2 = 36
y=x
x 2 + 4 x 2 = 36
5 x 2 = 36
36 6 6
x2 = x1 = , x2 =
5 5 5

Kako je y = x i y = - x

6 6 6 6 6 6 6 6
Koordinate temena su A( , ); B( , ); C ( , ); D( , )
5 5 5 5 5 5 5 5

Obeleimo stranicu kvadrata sa a. Njenu duinu dobijamo kao rastojanje izmeu taaka , recimo A i B .

5
650
d ( A, B ) = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 ) 2
6 6 2 6 6 2
a= ( ) + ( )
5 5 5 5
12 2
a = 0 + ( ) kvadriramo
5
144
a2 =
5
A znamo da je P=a 2
144
P=
5

www.matematiranje.com

6
651
 PARABOLA

Parabola je skup taaka u ravni sa osobinom da je rastojanje svake take od jedne stalne take (ie) jednako

odstojanju te take od jedne stalne prave (direktrise).

y 2 = 2 px

p x
F( ,0)
2

p
x =
2

p
F ( , 0) je ia parabole.
2
p p
Prava x = je direktrisa parabole ili x + = 0 .
2 2
Odstojanje take F od direktrise obeleava se sa p i naziva se parametar parabole.

Koordinatni poetak je teme parabole.

Jednaina parabole je y 2 = 2 px

Naravno, ova parabola se najvie prouava , a da vas ne iznenadi evo i ostalih parabola:

y y y
p
p y=
F (0, ) 2
2

p x x x
F ( , 0)
2 p p
x= p F (0, )
2 y= 2
2

y 2 = 2 px x 2 = 2 py x 2 = 2 py

www.matematiranje.com

1
652
Primer 1.

Data je parabola y 2 = 4 x . Kroz njenu taku M(-2,-1) postaviti tetivu koja je tom takom prepolovljena.

Postavimo najpre problem, skicirajui ga...

y2 = 4 x y

B(x ,y )

-2 x
M -1

A(x ,y )

Neka je AB traena tetiva. Taka M je sredina dui AB pa mora da vai:

x1 + x2
= 2 x1 + x2 = 4
2
y1 + y2
= 1 y1 + y2 = 2
2
Take A i B pripadaju paraboli , pa njihove koordinate moemo menjati umesto x i y u jednaini parabole:

A( x1 , y1 ) y 2 = 4 x y12 = 4 x1
B ( x2 , y2 ) y 2 = 4 x y2 2 = 4 x2

Na ovaj nain smo dobili 4 jednaine sa 4 nepoznate. Moemo traiti koordinate taaka A i B ali je pametnije samo
y y
nai koeficijent pravca prave koja prolazi kroz AB i onda upotrbiti jednainu prave kroz jednu taku. k = 2 1
x2 x1
y12 = 4 x1
y2 2 = 4 x2 oduzmemo od druge prvu jednainu
y2 2 y12 = 4 x2 (4 x1 )
( y2 y1 )( y2 + y1 ) = 4 x2 + 4 x1 znamo da je y2 + y1 = 2
( y2 y1 )(2) = 4( x2 x1 )
y2 y1
=2
x2 x1
Sada jednaina prave kroz jednu taku M(-2,-1)
y y0 = k ( x x0 )
y (1) = 2( x (2))
y +1 = 2x + 4
y = 2x + 3
Evo jednaine traene tetive!
www.matematiranje.com

2
653
Prava i parabola

Slino kao kod krunice , elipse i hiperbole da bi odredili meusobni poloaj prave i parabole, reavamo sistem
jednaina:

y = kx + n i y 2 = 2 px

- Ako sistem nema reenja , onda se prava i parabola ne seku, to jest p < 2kn

- Ako sistem ima dva reenja, onda prava see parabolu u dvema takama p > 2kn

- Ako sistem ima jedno reenje, prava je tangenta parabole i zadovoljava USLOV DODIRA: p = 2kn
Napomena

Ako nam trae tangentu pararbole u datoj taki ( x0 , y0 ) na pararboli , onda imamo gotovu formulu:

y y0 = p( x + x0 )

Primer 2.
U kojoj taki parabole y 2 = 16 x je tangenta nagnuta pod uglom od 1350 prema x-osi.

Obeleimo tu taku sa ( x0 , y0 ) . Tangenta e biti y y0 = p( x + x0 ) , odnosno ,iz jednaine parabole je

2p = 16

p=8

y y0 = 8( x + x0 )
y y0 = 8 x + 8 x0
8 8x
y= x+ 0
y0 y0
8
k=
y0

Nali smo koeficijent pravca te prave , a kako je

k = tg
k = tg1350
k = 1
8
k=
y0
Onda je
8
1 = y0 = 8
y0
Ovu vrednost zamenimo u jednainu parabole i imamo: www.matematiranje.com

3
654
y 2 = 16 x
(8) 2 = 16 x
16 x = 64
x=4

Dakle, traena taka na paraboli je ( 4, -8)

Primer 3.

Napisati jednainu tangente parabole y 2 = 12 x ako je poznato da je paralelna sa pravom 3x y 4 = 0

traena
prava y=3x-4

Kako je naa prava paralelna sa datom , one imaju isto k (uslov paralelnosti)

3x y 4 = 0
y = 3x 4
k =3

Naa traena prava je dakle y = 3x + n , a n emo nai pomou uslova dodira

Iz parabole je y 2 = 12 x 2 p = 12 p = 6

p = 2kn
6 = 2 3n
6 = 6n
n =1

Reenje je y = 3x + 1

www.matematiranje.com

4
655
Primer 4.
Napisati jednaine zajednikih tangenti krivih y 2 = 4 x i x 2 + y 2 2 x 9 = 0

Da najpre sredimo krunicu

x2 + y 2 2 x 9 = 0
x2 2 x + y 2 9 = 0
x2 2 x + 1 1 + y 2 9 = 0
( x 1) 2 + y 2 = 10 p = 1, q = 0, r 2 = 10

Neka je traena tangenta y = kx + n .

Ona mora da zadovoljava i uslov dodira sa parabolom i sa krunicom .

Iz jednaine parabole y 2 = 4 x je 2p = 4 , pa je p = 2
Ovo zamenimo u uslov dodira
p = 2kn
2 = 2kn
kn = 1

Sada uslov dodira za krunicu

r 2 (k 2 + 1) = (kp q + n) 2
10(k 2 + 1) = (1 k + n) 2
10(k 2 + 1) = (k + n) 2

Dobili smo dve jednaine sa po dve nepoznate,pa reavamo sistem

10(k 2 + 1) = (k + n) 2
kn = 1
1
n=
k
1
10(k 2 + 1) = (k + ) 2
k
k +1 2
2
10(k 2 + 1) = ( ) www.matematiranje.com
k
(k 2 + 1) 2
10(k 2 + 1) =
k2
10k 2 = k 2 + 1
9k 2 = 1
1 1 1
k 2 = k1 = , k2 =
9 3 3

5
656
Vratimo se da naemo n
kn = 1
1
k1 = n1 = 3
3
1
k2 = n2 = 3
3

Jednaine tangenti su

1
t1 : y = x + 3
3

1
t2 : y = x 3
3

Zato nam se javljaju dva reenja?

Pa ako skiciramo problem, vidimo da je to oigledno...

www.matematiranje.com

6
657
 HIPERBOLA

Hiperbola je skup taaka u ravni s osobinom da je razlika rastojanja ma koje take od dveju datih taaka stalan broj.

b b
y = x y y= x
a a

(x,y)
r2
r1

F(-c,0) -a a x
1
F(c,0)
2

x2 y 2
=1
a2 b2

a je realna poluosa ( 2a je realna osa)

b je imaginarna poluosa ( 2b je imaginarna osa)

r1 , r2 su potezi ( radijus vektori) i za njih vai r1 r2 = 2a

F1 (c, 0), F2 (c, 0) su ie hiperbole , gde je c = a + b

2 2 2

c
e= je ekscentricitet ( jo kod hiperbole vai da je e >1)
a

b b
prave y = x i y = x su asimptote hiperbole
a a

x2 y2
Glavna jednaina hiperbole je =1 ili b 2 x 2 a 2 y 2 = a 2b 2
a 2 b2

Primer 1.

Odrediti jednainu hiperbole ako je razmera njenih poluosa 3 : 4 i c = 15

Upotrebiemo trik sa k

b : a = 3: 4
b = 3k i c 2 = a 2 + b 2 pa je www.matematiranje.com

a = 4k
1
658
c2 = a 2 + b2
c 2 = (4k ) 2 + (3k ) 2
152 = 16k 2 + 9k 2
225 = 25k 2
225
k2 =
25
k =9
2

k =3

Vratimo se da naemo a i b.

b = 3k = 3 3 = 9 b 2 = 81
a = 4k = 4 3 = 12 a 2 = 144
Pa je hiperbola:
x2 y 2
=1
144 81

Primer 2.

Odrediti jednainu hiperbole ako je rastojanje izmeu ia jednako 10 2 , a jednaine njenih asimptota su
3
y= x
4

Rastojanje izmeu ia je 2c = 10 2 pa je c = 5 2 .

3 b b 3 3
y = x uporedimo sa y = x i dobijamo = b= a
4 a a 4 4

Ovo zamenimo u c = a + b
2 2 2

3
(5 2)2 = a 2 + ( a)2
4
9 b2 = c2 a2
50 = a 2 + a 2
16 onda je b 2 = 50 32
25 b 2 = 18
50 = a 2
16
a = 32
2

x2 y2
Jednaina traene hiperbole je =1 www.matematiranje.com
32 18

2
659
Prava i hiperbola

Slino kao kod krunice i elipse , da bi odredili meusobni poloaj prave i hiperbole, reavamo sistem jednaina:

y = kx + n i b 2 x 2 a 2 y 2 = a 2b 2

- Ako sistem nema reenja , onda se prava i hiperbola ne seku, to jest a 2 k 2 b 2 < n 2

- Ako sistem ima dva reenja, onda prava see hoperbolu u dvema takama a 2 k 2 b 2 > n 2

- Ako sistem ima jedno reenje, prava je tangenta hiperbole i zadovoljava USLOV DODIRA:

a 2 k 2 b2 = n2
Napomena

Ako nam trae tangentu hiperbole u datoj taki ( x0 , y0 ) na hiperboli , onda imamo gotovu formulu:

x x0 y y0
t: 2 =1
a2 b

Primer 3.

Napisati jednainu tangente hiperbole x 2 y 2 = 40 u taki M(x,9) koja je na hiperboli.

Najpre emo odrediti koordinatu x take M tako to u jednaini hiperbole zamenimo y sa 9.

x 2 y 2 = 40
x 2 92 = 40
x 2 = 40 + 81
x 2 = 141
x = 11 x = 11

Dakle imamo dve take koje zadovoljavaju (-11,9) i (11,9)

x 2 y 2 = 40 sve podelimo sa 40
x2 y2
=1
40 40

x x0 y y0
Koristimo dalje gotovu formulicu t: 2 =1 www.matematiranje.com
a2 b
3
660
 x (11) y 9 x 11 y 9
t1 : =1 t2 : =1
40 40 40 40
t1 : 11x 9 y = 40 t2 :11x 9 y = 40
t1 : 11x 9 y 40 = 0 t2 :11x 9 y 40 = 0

Primer 4.

Napisati jednainu hiperbole ako su poznate jednaine njenih tangenti : 5x-7y-1=0 i x-y-1=0

Tangente moraju da zadovoljavaju uslov dodira. Zato emo obe prave prebaciti u eksplicitni oblik da bi mogli

proitati njihove k i n koje menjamo u uslov dodira.

5x 7 y 1 = 0
x y 1 = 0
7 y = 5 x + 1......./ : (7)
y = x +1
5 1
y = x i y = x 1
7 7
k =1
5
k= n = 1
7
1
n=
7

a 2k 2 b2 = n2
5 1 a 2 k 2 b2 = n2
a 2 ( )2 b 2 = ( ) 2
7 7 i a 212 b 2 = (1) 2
25 1
a2 b2 = a 2 b2 = 1
49 49
25a 49b = 1
2 2

Sad napravimo sistem :

a 2 b2 = 1
25a 2 49b 2 = 1
a 2 = b2 + 1
25(b 2 + 1) 49b 2 = 1
25b 2 + 25 49b 2 = 1
24b 2 = 24
b2 = 1 a 2 = b2 + 1 a 2 = 2
x2 y 2
pa je traena hiperbola =1 www.matematiranje.com
2 1

4
661
Primer 5.

Odrediti ugao pod kojim se seku krive 3x 2 + 4 y 2 = 84 i 3x 2 4 y 2 = 12 .

Najpre naemo take preseka reavajui sistem jednaina

3 x 2 + 4 y 2 = 84
3 x 2 4 y 2 = 12
6 x 2 = 96
x 2 = 16
x1 = 4 3 42 + 4 y 2 = 84 4 y 2 = 84 48 4 y 2 = 16 y 2 = 4 y = 2
x2 = 4 3 (4) 2 + 4 y 2 = 84 4 y 2 = 84 48 4 y 2 = 16 y 2 = 4 y = 2
Preseci su u :
(4, 2);(4, 2);(4, 2);(4, 2)

Ugao pod kojim se seku krive je ustvari ugao izmeu tangenata u jednoj od taaka preseka!

Uzeemo taku (4,2) i u njoj postaviti tangente na elipsu i na hiperbolu...

x x0 y y0 x x0 y y0
te : + 2 =1 i th : 2 =1
a2 b a2 b

3x 2 + 4 y 2 = 84 sve podelimo sa 84 3x 2 4 y 2 = 12 sve podelimo sa 12

3x 2 4 y 2 3x 2 4 y 2
+ =1 =1
84 84 12 12
x2 y 2 x2 y2
+ =1 =1
28 21 4 3
x 4 y 3 x 4 y 3
+ =1 =1
28 21 4 3
x y x y =1
+ =1
7 7 y = x 1
x+ y =7 k2 = 1
y = x + 7
k1 = 1

Moemo upotrebiti formulu za ugao izmeu dve prave, ali moemo i odmah zakljuiti da se seku pod uglom
od 900 .

Kako?

Pa znamo da je uslov normalnosti k1 k2 = 1 a to je oigledno zadovoljeno!

www.matematiranje.com

5
662
 6
663
 NEKE POVRI U R 3

Povri koje se najee sreu u zadacima su:

1. Elipsoidi

2. Hiperboloidi

3. Paraboloidi

4. Konusne povri

5. Cilindrine povri

1. Elipsoidi

x2 y 2 z 2
Osnovna jednaina elipsoida ( kanonska) je : + + =1
a 2 b2 c2
z

y
b
a

a,b i c su odseci na x,y i z osi. Presek elipsoida sa koordinatnim ravnima uvek daje elipsu.

Ovaj elipsoid je centralni, to jest centar mu je u koordinatnom poetku O(0, 0, 0) . Moe se desiti da je centar van

( x p)2 ( y q)2 ( z r )2
koordinatnog poetka, pa takav elipsoid ima formulu: + + = 1 , gde je centar u taki C(p,q,r).
a2 b2 c2

Ako je a = b = c i recimo a = b = c =R onda jednaina postaje jednaina sfere :

x 2 + y 2 + z 2 = R 2 ovo je sfera sa centrom u koordinatnom poetku O(0, 0, 0) , poluprenika R.

z

y
R
R

x www.matematiranje.com

1
664
Naravno, i sfera moe imati centar van koordinatnog poetka, pa je onda jednaina takve sfere:

( x p) 2 + ( y q ) 2 + ( z r ) 2 = R 2 gde je centar u taki C( p,q,r).

Primer 1.

Nadji centar i poluprenik sfere x 2 + y 2 + z 2 + 4 x 6 y 10 z 42 = 0

Reenje

Da bi sklopili sferu , radiemo slino kao i kod sklapanja jednaine krunice, vriemo dopune do punog kvadrata...

Najpre pretumbamo, sve uz x, pa uz y, pa uz z.

x 2 + y 2 + z 2 + 4 x 6 y 10 z 42 = 0
x 2 + 4 x + y 2 6 y + z 2 10 z 42 = 0
onaj uz x 2 onaj uz y 2 onaj uz z 2
Dodajemo i oduzimamo ( ) , pa ( ) i ( )
2 2 2
x 2 + 4 x + 4 4 + y 2 6 y + 9 9 + z 2 10 z + 25 25 42 = 0
( x + 2) 2 + ( y 3) 2 + ( z 5) 2 80 = 0
( x + 2) 2 + ( y 3) 2 + ( z 5) 2 = 80

Odavde je C(-2,3,5) i R 2 = 80 R = 80

2. Hiperboloidi

Postoje dve vrste hiperboloida : jednograni i dvograni.

x2 y 2 z 2
Jednograni hiperboloid ima jednainu + = 1 i izgleda :
a 2 b2 c 2
z

y
o b
a

www.matematiranje.com

2
665
Vidimo da se on prostire du z ose, a moe biti i du x -ose ili y- ose, gde bi se onda menjao znak minus u

x2 y2 z 2 x2 y 2 z 2
jednaini hiperboloida: + + = 1 ili + =1
a 2 b2 c2 a 2 b2 c2

x2 y 2 z 2 x2 y 2
Za poetni jednograni hiperboloid + = 1 vai da on u preseku sa ravni z = 0 daje elipsu + = 1 koja se
a 2 b2 c 2 a 2 b2
naziva grlo hiperboloida.

x2 y 2 z 2
Dvograni hiperboloid ima jednainu + = 1 i izgleda:
a 2 b2 c2
z

y
o

Vidimo da se i on nalazi du z- ose. ( opet zbog onog minusa)

3. Paraboloidi

Postoje dve vrste paraboloida : eliptiki i hiperboliki.

x2 y 2
Eliptiki paraboloid ima jednainu + = 2 z i izgleda :
p q

y
o

x
www.matematiranje.com

3
666
Najee se u zadacima zadaje takozvani rotacioni paraboloid , kod koga je p = q i njegova jednaina je onda:

x 2 + y 2 = 2 pz

x2 y2
Hiperboliki paraboloid ( kao sedlo) ima jednainu = 2 z a izgleda:
p q

x o

4. Konusne povri

Neka je D kriva u R 3 i V taka u R 3 . Skup pravih koji sadre taku V i take krive D nazivamo konusna povr.

Kriva D je direktrisa te konusne povri a svaka prava koja prolazi kroz taku V i take krive D je generatrisa.

F1 ( x, y, z ) = 0
Posmatramo direktrisu D :{ i taku V ( a, b ,c ) .
F2 ( x, y, z ) = 0

Neka taka M(x,y,z) pripada konusnoj povri ako i samo ako pripada nekoj pravoj koja je odredjena vrhom V ( a, b ,c )

i nekom takom A( , , ) sa direktrise D.

F1 ( , , ) = 0
Praktino, mi radimo sledee: koordinate take A( , , ) zamenimo u direktrisu i u jednainu
F2 ( , , ) = 0
xa y b z c
prave kroz dve take ( kroz V i A) : = = ( ovo inae vai i zbog kolinearnosti odgovarajuih
a b c
vektora)

F1 ( , , ) = 0 xa y b z c
Iz dobijenih jednaina i = = eliminiemo , i i dobijamo jednainu
F2 ( , , ) = 0 a b c
konusne povri.
www.matematiranje.com

4
667
Primer 2.

x2 + y 2 = 1
Napisati jednainu konusne povri iji je vrh u taki V(0,0,2) a direktrisa je kriva D : {
z =1

Reenje

Radimo kao u opisanom postupku

2 + 2 =1 x0 y0 z 2 x y z2
A( , , ) pripada direktrisi, pa je D : { i = = = =
=1 0 0 2 2

Odavde moramo eliminisati , i

Iz

x y z2 x y z2 x y z2
= = = = = =
2 1 2 1
x z2 x
= =
1 z2
y z2 y
= =
1 z2

smo izrazili i , sad ovo menjamo u direktrisu:

x y
= =
z2 z2
2 + 2 = 9
x 2 y 2
( ) +( ) =9
z2 z2
x2 y2
+ =9
( z 2) 2 ( z 2) 2
x 2 + y 2 = 9( z 2) 2

I dobili smo jednainu traene konusne povri.

x2 y 2 z 2
Jo jedna stvar: u zadacima se najee pojavljuje eliptiki konus koji ima jednainu + = a izgleda :
a 2 b2 c2
www.matematiranje.com

5
668
 z

y
o

Naravno , esto se u vezi sa integralima javlja i konus kod koga je a = b = c = 1 , to jest x 2 + y 2 = z 2

5. Cilindrine povri

ur ur
Neka su u R 3 dati vektor p i kriva K. Unija svih pravih u R 3 koje su paralelne sa datim vektorom p i seku krivu K

naziva se cilindrina povr.

Tri najpoznatije cilindrine povri su :

x2 y 2
i) eliptiki cilindar koji ima jednainu + =1 i izgleda :
a 2 b2

y
o

www.matematiranje.com

6
669
 x2 y 2
ii) hiperboliki cilindar koji ima jednainu = 1 i izgleda :
a 2 b2

O
x

iii) paraboliki cilindar koji ima jednainu y 2 = 2 px i izgleda:

O
x

Jednainu cilindrine povri izvodimo na sledei nain:

ur F ( x, y , z ) = 0
Neka su nam dati vektor p = (l , m, n) i kriva K : { ( direktrisa)
G ( x, y , z ) = 0

Uoimo taku A( , , ) koja zadovoljava:

F ( , , ) = 0 x y z
i = =
G ( , , ) = 0 l m n

Odavde eliminiemo , i .
www.matematiranje.com

7
670
Primer 3.

x2 + y 2 = 1
Odrediti jednainu cilindrine povri ija je direktrisa krug D : { a generatrisa je paralelna vektoru
z=0
ur
p = (1,1,1) .

Reenje:

2 + 2 =1 x y z
Ako taka A( , , ) pripada direktrisi onda je i = =
=1 1 1 1

Iz

x y z x y z 0
= = z =0 = = x = y = z
1 1 1 1 1 1
x = z = x z
y = z = yz

Ovo zamenimo u

2 + 2 =1

I dobijamo traenu jednainu cilindrine povri ( x z )2 + ( y z )2 = 1

www.matematiranje.com

8
671
 SVODJENJE NA KANONSKI OBLIK
(KRIVE DRUGOG REDA)

- POSTUPAK -

Opta jednaina drugog stepena po x i y je jednaina oblika :

Ax2 + 2Bxy + Cy2 + 2Dx + 2Ey + F = 0

pri emu za koeficijente A,B,C,D,E,F iz skupa R vai da je A2 + B2 + C2 > 0

Kako krivu zadatu u ovom obliku svesti na kanonski oblik?

Moramo vriti transformacije koordinatnog sistema : TRANSLACIJU I ROTACIJU .

Prvo uvek proverimo da li zadata kriva ima centar !

Naravno , najpre nadjemo vrednosti za koeficijente A,B,C,D,E,F

Ako je D = E = 0 zakljuujemo odmah da kriva ima centar u O(0,0) t.j. u koordinatnom poetku.

Reavamo sistem jednaina:

Aa + Bb + D = 0 Ovaj sistem ima jedinstveno reenje ako je AC B 2 0

Ba + Cb + E = 0 Tada nadjemo centar O` (a,b).

Ako kriva ima centar O` (a,b) onda vrimo translaciju :

x = x` + a Zamenimo x i y u datu jednainu i ako smo dobro radili nestae lanovi uz x i y.

y = y` + b Znai ostaje oblik A1x`2 + 2B1x`y` + C1y`2 + F1 = 0

Dalje vrimo rotaciju sistema x`O`y` za ugao , gde je 0< < . Koristimo:

AC
ctg 2 = pa kad odavde nadjemo ugao , idemo u formule rotacije:
2B

x` = x``cos - y``sin x` i y` zamenimo , ako smo dobro radili ovo nas oslobadja od lana sa x`y`.

y` = x``sin + y``cos Znai ostaje oblik A2x``2 + C2y``2 + F2 = 0

www.matematiranje.com
672
A odavde, iz oblika A2x``2 + C2y``2 + F2 = 0 zakljuujemo o kojoj krivi je re!

PAZI:

Ako se desi da sistem Aa + Bb + D = 0, Ba + Cb + E = 0 nema reenje,odnosno ako data kriva nema centar

onda prvo vrimo rotaciju!

ta sve moe biti nae reenje?

- kruna linija (x - p)2 +(y q)2 = 0 gde su (p,q) koordinate centra

x2 y2
- elipsa + = 1 a je velika poluosa, b je mala poluosa (moe i obrnuto)
a2 b2

x2 y2
- hiperbola = 1 a je realna poluosa , b je imaginarna poluosa
a2 b2

- parabola y2 = 2px ili x2= 2py

- par pravih sa jednom zajednikom takom

- dve paralelne prave

- taka

- prazan skup taaka

Kako da znamo koja je kriva u pitanju? Posmatramo A2x``2 + C2y``2 + F2 = 0

i) Ako je A2C2= AC B2 > 0 , to jest ako su A2 i C2 istog znaka, kriva je ELIPTIKOG tipa i to :

- elipsa ako je F2 suprotnog znaka od A2

- taka, ako je F2 = 0 www.matematiranje.com

673
- prazan skup taaka (imaginarna elipsa) ako je F2 istog znaka kao A2

- kruna linija , ako je A2 = C2 i F2 razliitog znaka od A2

ii) Ako je A2C2= AC B2 < 0 to jest A2 i C2 su razliitog znaka kriva je HIPERBOLIKOG tipa i to:

- hiperbola za F2 0 i jo vai: Ako su F2 i A2 suprotnog znaka O`x`` je realna osa, a ako su F2 i A2 istog znaka

realna osa je O`y``

- par pravih koje se seku u taki O` ako je F2= 0

iii) Krive PARABOLIKOG tipa

ta se deava u sluaju kada je AC B2 = 0 , to jest kada sistem Aa + Bb + D = 0, Ba + Cb + E = 0 nema

jedinstveno reenje?

Ve smo pomenuli da tada prvo vrimo rotaciju!

Dobijemo jednainu : A1x`2 + C1y`2+ 2D1x` + 2E1y` + F1 = 0

Desie nam se jedna od sledee dve situacije: A1= 0 ili C1=0

1) A1= 0, i tada jednaina postaje C1y`2+ 2D1x` + 2E1y` + F1 = 0, ovde izvrimo dopunu do punog kvadrata po

ipsilon i izvrimo translaciju koja nam daje parabolu! Za one koji ne vole mnogo da mozgaju evo gotove formule

F1 F2 E1
te translacije: x``= x` + 1 i y`` = y` +
2 D1 2C1 D1 C1

Ako je i D1 = 0 onda jednaina postaje kvadratna po ipsilon C1y`2 + 2E1y` + F1 = 0, probamo da je reimo i ako

ima realna reenja, onda ta reenja predstavljaju dve paralelne prave; ako su reenja ista, onda se te dve prave

poklapaju; i ako nema reenja u pitanju je imaginarna kriva.

2) Ako je C1=0 onda imamo A1x`2 + 2D1x` + 2E1y` + F1 = 0, slino kao malopre vrimo dopunu do punog

kvadrata, samo sad po iks, itd.

Dobijamo parabolu, dve paralelne prave ili imaginarnu krivu.

www.matematiranje.com

674
ta najee pravi problem?

AC AC
Kad radimo rotaciju i koristimo formulu ctg 2 = moe se desiti da vrednost ne bude lep broj.
2B 2B

3
Lepi su brojevi 0, , 1, 3 , jer za njih znamo o kom uglu se radi!
3

Ako nam padne neki drugi broj, onda moramo koristiti trigonometrijske formulice:

ctg 2 1
ctg 2 = pa odavde oformimo kvadratnu jednainu po ctg i naemo ctg
2ctg

cos
Dalje znamo da je ctg = i sin2 + cos2 = 1
sin

Odavde nadjemo vrednosti za sin i cos i to menjamo u formule rotacije:

x` = x``cos - y``sin

y` = x``sin + y``cos

Najbolje je da pogledate nekoliko uradjenih primera iz sledeeg fajla, pa onda probajte sami!

www.matematiranje.com

675
 SVODJENJE NA KANONSKI OBLIK
(KRIVE DRUGOG REDA)

ZADACI

1. Sledeu jednainu svesti na kanonski oblik i odrediti koja kriva je njome odreena:

2x2 + 5xy + 2y2 2 = 0

Reenje:

Datu jednainu uporeujemo sa Ax2 + 2Bxy + Cy2 + 2Dx + 2Ey + F = 0 , pa je :

A=2
2B = 5
5
C=2 Odavde je dakle : A = 2 ; B = ; C = 2; D = 0; E = 0; F = -2
2
2D = 0
2E = 0
F = -2

Poto je D= E = 0, zakljuujemo da kriva ima centar u (0,0) . [pogledaj fajl sa postupkom]

Dakle, odmah vrimo rotaciju!

AC 22
ctg 2 = pa je ctg 2 = , pa je ctg 2 = 0 , odnosno 2 = , odakle je =
2B 5 2 4
2
2

Kad je A=C , u sledeim primerima, odmah moemo zakljuiti da je = ; zapamti!
4

Upotrebljavamo formule rotacije:

2 2 2
x = x`cos - y`sin x = x` cos - y`sin x = x` - y` = (x` - y`)
4 4 2 2 2

2 2 2
y = x`sin + y`cos y = x` sin + y`cos y = x` + y` = (x` + y`)
4 4 2 2 2

www.matematiranje.com

676
Vraamo se u zadatak i menjamo x i y :

2x2 + 5xy + 2y2 2 = 0

2 2 2 2
2[ (x` - y`)]2 + 5 (x` - y`) (x` + y`) + 2[ (x` + y`)]2 2 = 0 sredjujemo
2 2 2 2

2 2 2 2
2[ (x` - 2x`y` + y`2)] + 5 (x`2 - y`2) + 2[ (x`2 + 2x`y` + y`2)] 2 = 0
4 4 4

5 2 5 2
x`2- 2x`y` + y`2 + x` - y` + x`2 + 2x`y` + y`2 -2 = 0
2 2

9 2 1 2
x` - y` = 2 podelimo sa 2
2 2

9 2 1 2
x` - y` = 1 kao trike spustimo 9 ispod 4
4 4

x`2 y`2 4
= 1 ovo je jednaina hiperbole! a2= i b2 = 4
4 4 9
9

Ne moramo vriti translaciju, jer smo ve doli do reenja! [ pogledaj fajl postupak]

2. Jednainu svesti na kanonski oblik i odrediti koja kriva je njome odreena:

7x2 + 6xy y2 + 28x +12y +28 = 0

Reenje:

Uporeujemo 7x2 + 6xy y2 + 28x +12y +28 = 0 sa Ax2 + 2Bxy + Cy2 + 2Dx + 2Ey + F = 0 pa je

A=7
2B = 6
C = -1
2D = 28 odavde je A=7; B = 3; C = -1; D = 14; E = 6, F = 28
2E = 12
F = 28

www.matematiranje.com

677
Proverimo da li kriva ima centar?

Aa + Bb + D = 0 7a +3b +14 = 0
Reenje ovog sistema je a = - 2 i b = 0
Ba + Cb + E = 0 3a b +6 = 0

Dakle , kriva ima centar O( -2,0) pa prvo radimo translaciju:

x = x` + a x = x` - 2
ovo zamenimo u datu jednainu 7x2 + 6xy y2 + 28x +12y +28 = 0
y = y` + b y = y`

7x2 + 6xy y2 + 28x +12y +28 = 0

7( x` - 2)2 + 6(x` - 2)y` y`2 + 28(x` - 2)+12 y` + 28 = 0 sredimo

7( x`2 4x` + 4) + 6 x`y`- 12y` - y`2 +28 x` - 56 + 12y` + 28 = 0

7x`2 +6x`y` - y`2 = 0 otarasili smo se onih sa x i y to je i cilj translacije!

Dalje nastavljamo sa rotacijom!

AC 7 +1 4
ctg 2 = pa je ctg 2 = to jest ctg 2 =
2B 6 3

Evo one situacije kada ne moemo odmah odrediti ugao.idemo preko trigonometrijskih formula:

ctg 2 1 ctg 2 1 4
ctg 2 = to jest = pa je odavde 3ctg2 - 8 ctg - 3 = 0
2ctg 2ctg 3

3ctg2 - 8 ctg - 3 = 0 uzimamo smenu ctg = t

1
3t2 8 t 3 = 0 Reenja ove kvadratne jednaine su : t1= 3 i t2=
3

1
Vratimo se u smenu: ctg = 3 ili ctg =
3

Ako je ctg = 3

cos
Iskoristiemo formulice ctg = i sin2 + cos2 = 1
sin

cos
= 3 pa je cos = 3 sin i to zamenimo u sin2 + cos2 = 1
sin
www.matematiranje.com
678
sin2 + (3 sin )2 = 1

10 sin2 = 1

1 3
sin = vratimo se u cos = 3 sin pa je cos =
10 10

1 3 1 3
Dakle odavde su reenja : (sin , cos ) = ( + ,+ ) i (sin , cos ) = ( , )
10 10 10 10

1
Ako je ctg =
3

cos 1
= pa je sin = -3 cos
sin 3

(-3cos )2 + cos2 =1

1 3
10 cos2 = 1 to jest cos = pa to zamenimo u sin = -3 cos i dobijamo sin =
10 10

3 1 3 1
Odavde su reenja: (sin , cos ) = ( ,+ ) i (sin , cos ) = ( , )
10 10 10 10

1 3 1 3 3 1 3 1
Sve mogunosti su ( + ,+ ) , ( , ) , ( ,+ ) i ( , )
10 10 10 10 10 10 10 10

Od ove etiri mogunosti , prva nama odgovara! Zato?

Podsetite se trigonometrijskog kruga i imajte na umu injenicu da ugao (0, ) ! ( fajl iz druge godine, ovde na

sajtu, naravno)

1 3
Dakle : sin = i cos =
10 10

Dalje koristimo formule rotacije:

3 1
x` = x``cos - y``sin x` = x`` - y``
10 10
ovo menjamo u 7x`2 +6x`y` - y`2 = 0
1 3
y` = x``sin + y``cos y` = x`` + y``
10 10

www.matematiranje.com
679
7x`2 +6x`y` - y`2 = 0

3 1 3 1 1 3 1 3
7( x`` - y``)2 + 6 ( x`` - y``)( x`` + y``) ( x`` + y``)2 = 0
10 10 10 10 10 10 10 10

Ovaj izraz ,naravno, sredimo

7 x``2 2 y``2 = 0 je konano reenje!

Ono predstavlja dve prave koje se seku!

3. Sledeu jednainu svesti na kanonski oblik i odrediti koja kriva je njome odreena:

x2 2xy + y2 12x +12y 13 = 0

Reenje:

A=1 A=1
2B = -2 B = -1
C=1 odavde je C=1
2D = -12 D=-6
2E = 12 E=6
F = -13 F = - 13

Traimo centar:

Aa + Bb + D = 0 ab6=0
Ovaj sistem ima beskonano mnogo reenja( iste jednaine)
Ba + Cb + E = 0 -a + b +6 = 0 to jest AC B2 = 0

Dakle idemo u rotaciju

AC
ctg 2 = Kako su A i C jednaki ,to je =
2B 4
www.matematiranje.com
680
 2 2 2
x = x`cos - y`sin x = x` cos - y`sin x = x` - y` = (x` - y`)
4 4 2 2 2

2 2 2
y = x`sin + y`cos y = x` sin + y`cos y = x` + y` = (x` + y`)
4 4 2 2 2

x2 2xy + y2 12x +12y 13 = 0

2 2 2 2 2 2
[ (x` - y`)]2 - 2 (x` - y`) (x` + y`)+[ (x` + y`)]2 12 (x` - y`) +12 (x` + y`) 13 = 0
2 2 2 2 2 2

2 2 2 2
(x` - 2x`y` + y`2) - 2 (x`2 - y`2) + (x`2 + 2x`y` + y`2) - 6 2 (x` - y` ) + 6 2 (x` + y`) 13 = 0
4 4 4

1 2 1 1 1
x` x`y` + y`2 x`2 + y`2 + x`2 +x`y`+ y`2 -6 2 x` +6 2 y` +6 2 x` +6 2 y` - 13 = 0
2 2 2 2

Posle skraivanja dobijamo:

2y`2 +12 2 y` -13 = 0

Dakle, dobili smo kvadratnu jednainu po y`. Probamo da li ona ima reenja...Njena diskriminanta je :

D = b2 4ac

D = (12 2 )2 4*2*(-13) = 288 + 104 = 392 > 0 392 = 196*2

12 2 14 2 2 13 2
y`1,2= Pa je y`1 = i y`2 =
4 2 2

Dakle radi se o dvema paralelnim pravama!

4. Jednainu svesti na kanonski oblik i odrediti koja kriva je njome odreena:

5x2 2xy + 5 y2 4x + 20y +20 = 0

Reenje:

A = 5; B = -1; C = 5; D = -2; E = 10 F = 20

www.matematiranje.com
681
Aa + Bb + D = 0 5a b 2 = 0
Reenje je ( 0, -2 )
Ba + Cb + E = 0 -a + 5b +10 = 0

Translacija:

x = x`
Menjamo u datu jednainu!
y = y` - 2

5x2 2xy + 5 y2 4x + 20y +20 = 0

5x`2 2x`(y`- 2) + 5 (y` - 2)2 4x` + 20(y`-2) +20 = 0

5x`2 2x`y` + 4x` + 5y`2 - 20y` +20 4x`+ 20y` - 40 + 20 = 0 potiremo...

5x`2 2x`y` + 5y`2 = 0

Rotacija :

Kako je A=C ugao je =
4

2 2 2
x` = x``cos - y``sin x `= x`` cos - y``sin x `= x`` - y`` = (x`` - y``)
4 4 2 2 2

2 2 2
y` = x``sin + y``cos y `= x``sin + y``cos y` = x`` + y`` = (x`` + y``)
4 4 2 2 2

5x`2 2x`y` + 5y`2 = 0

2 2 2 2
5[ (x` - y`)]2 - 2 (x` - y`) (x` + y`)+5[ (x` + y`)]2 = 0
2 2 2 2

2 2 2 2
5 (x` - 2x`y` + y`2) - 2 (x`2 - y`2) + 5 (x`2 + 2x`y` + y`2) = 0 sredimo
4 4 4

4 x``2 + 6y``2 = 0

2 x``2 + 3 y``2 = 0 je konano reenje, koje predstavlja TAKU!

www.matematiranje.com

682
5. Jednainu svesti na kanonski oblik i odrediti koja kriva je njome odreena:

x2 + 4xy + 4y2 + 4x + y 15 = 0

Reenje:

1
A = 1; B = 2; C = 4; D = 2; E = ; F = - 15
2

Aa + Bb + D = 0 a + 2b +2 = 0
Nemogu sistem! Nema centar!
1
Ba + Cb + E = 0 2a + 4b + =0
2

Rotacija:
AC 1 4 3
ctg 2 = pa je ctg 2 = to jest ctg 2 =
2B 4 4

ctg 2 1 ctg 2 1 3
ctg 2 = to jest = pa je odavde 2ctg2 + 3ctg - 2 = 0
2ctg 2ctg 4

2ctg2 + 3ctg - 2 = 0 smena ctg = t

1
2 t2 + 3t 2 = 0 kvadratna po t, a njena reenja su : t1= ; t2 = - 2; vratimo se u smenu ctg = t
2

1
Za ctg =
2

cos
Iskoristiemo formulice ctg = i sin2 + cos2 = 1
sin

cos 1
= pa je 2cos = sin i to zamenimo u sin2 + cos2 = 1
sin 2

4cos2 + cos2 = 1

5 cos2 = 1

1 2
cos = vratimo se u 2cos = sin pa je sin =
5 5
2 1 2 1
Dakle odavde su reenja : (sin , cos ) = ( + ,+ ) i (sin , cos ) = ( , )
5 5 5 5
www.matematiranje.com
683
Za ctg = - 2

Koristei isti postupak dobijamo reenja :

1 2 1 2
(sin , cos ) = ( + , ) i (sin , cos ) = ( ,+ )
5 5 5 5

2 1
Reenje koje emo mi uzeti je (sin , cos ) = ( + ,+ )
5 5

Rotacija:

1 2 1
x = x`cos - y`sin x= x` - y` x= ( x` - 2y`)
5 5 5
menjamo u:
2 1 1
y = x`sin + y`cos y= x` + y` y= ( 2x` +y`)
5 5 5

x2 + 4xy + 4y2 + 4x + y 15 = 0

1 1 1 1 1 1
[ ( x` - 2y`)]2 + 4 ( x` - 2y`) ( 2x` +y`) + 4[ ( 2x` +y`)]2 + 4 ( x` - 2y`)+ ( 2x` +y`) 15 = 0
5 5 5 5 5 5

Sve ovo lepo sredimo, skratimo ta ima, i dobijamo:

5 7
5 x`2 + x` - y` - 15 = 0 sve podelimo sa 5
5 5

1 7
x`2 + x` - y` - 5 = 0 sad vrimo dopunu do punog kvadrata...( po x`)
5 5 5

1 1 1 7
x`2 + x` + ( )2 - ( )2 - y` - 5 = 0 prva tri daju pun kvadrat!
5 2 5 2 5 5 5

1 7 61 7
(x` + )2 = y` + izvuemo kao zajedniki na desnoj strani
2 5 5 5 20 5 5
www.matematiranje.com
684
 1 7 61 7
(x` + )2 = (y` + / ) malo sredimo
2 5 5 5 20 5 5

1 7 61 7
(x` + )2 = (y` + / )
2 5 5 5 4 5

1 7 61 5
(x` + )2 = (y` + )
2 5 5 5 28

SAD IZVRIMO TRANSLACIJU: (napravili smo ta je x`` i y`` )

1
x``= x` +
2 5

61 5
y`` = y` +
28

Tako da sada kriva postaje:

7
x``2 = y`` a ovo je parabola!
5 5

www.matematiranje.com

685
686
 PRIZME

Najpre da kaemo neto o obeleavanjima i o tekstu zadataka:

- sa a obeleavamo duinu osnovne ivice

- sa H obeleavamo duinu visine prizme

- sa B obeleavamo povrinu osnove (baze)

- sa M obeleavamo povrinu omotaa

- omota se sastoji od bonih strana , naravno trostrana prizma u omotau ima 3 takve strane, etvorostrana 4
itd.

- sa D obeleavamo duinu dijagonale prizme

- ako u tekstu zadatka kae jednakoivina prizma, to nam govori da su osnovna ivica i visina jednake , to jest :

a=H

- ako u tekstu zadatka ima re prava to znai da je visina prizme normalna na ravan osnove ili ti ,

jednostavnije reeno , prizma nije kriva

- ako u tekstu zadatka ima re pravilna , to nam govori da je u osnovi ( bazi ) pravilan mnogougao:

jednakostranian trougao, kvadrat, itd.

Dve najpoznatije prizme su kocka i kvadar, pa vam predlaemo da najpre njih prouite:

www.matematiranje.com

1
687
 KOCKA

D=a 3

a a

a a
d =a 2

a a

P = 6a 2 V = a3

Kocka ima 12 ivica duine a.

Mala dijagonala ( dijagonala osnove) je d = a 2 .

Velika ( telesna) dijagonala je D = a 3

d =a 2 a

a
dijagonalni presek

Povrina dijagonalnog preseka se rauna po formuli: PDP = a 2 2

www.matematiranje.com

2
688
 KVADAR

D = a 2 + b2 + c2
c=H c=H c

b d b
d = a2 + b2

a a
dijagonalni presek

P = 2(ab + ac + bc)
V = abc

Mala dijagonala ( dijagonala osnove) se rauna d 2 = a 2 + b 2 to jest d = a 2 + b 2

Velika dijagonala se rauna D 2 = a 2 + b 2 +c 2 to jest D = a 2 + b 2 + c 2

Dijagonalni presek je pravougaonik povrine PDP = d c

Povrina svake prizme se izraava formulom:

P = 2B + M
Zapremina svake prizme se izraunava formulom:

V = BH
www.matematiranje.com

3
689
 PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PRIZMA

a2 3
B= je povrina osnove(baze)
4
M = 3aH je povrina omotaa

P = 2B + M
V = BH
a2 3
P=2 + 3aH
4 a2 3
V= H
a2 3 4
P= + 3aH
2

www.matematiranje.com

4
690
 PRAVA PRAVILNA ETVOROSTRANA PRIZMA

a
a
H

B = a2 M = 4aH

P = 2B + M V = BH
P = 2a 2 + 4aH V = a2 H

a
a
H
D D H
H

d a

d =a 2
a
dijagonalni presek
dijagonalni presek
D 2 = (a 2 ) 2 + H 2

Povrina dijagonalnog preseka se izraunava:

P = d H
P = aH 2
www.matematiranje.com

5
691
 PRAVA PRAVILNA ESTOSTRANA PRIZMA

H H
H H

a a
a

a2 3 a2 3
B = 6 = 3 M = 6aH
4 2

P = 2B + M V = BH
a2 3 a2 3
P = 2 3 + 6aH V = 3 H
2 2
3a 2 H 3
P = 3a 2 3 + 6aH V=
2

d BS d BS D H D d BS
H
D H

a a d1 = 2 a d2 = a 3
d1 = 2 a Bona strana Vei dijagonalni Manji dijagonalni
a d BS = H 2 + a 2
2
presek presek
d2 = a 3 a
a

www.matematiranje.com

6
692
Jo samo da vam napomenemo da primena Pitagorine teoreme na bonu stranu :

d BS
H

a
Bona strana
2
= H +a
2 2
d BS

vai kod svake od navedenih pravilnih prizmi!

ZADACI

1) Ako se ivica kocke produi za 3cm, povrina joj se povea za 198 cm 2 . Izraunati
povrinu i zapeminu kocke.

Obeleimo ivicu kocke sa a . Njena povrina je P = 6a 2

Ako se ivica kocke povea za 3cm, njena ivica e biti (a+3) a povrina P1 = 6(a + 3) 2
Prema tekstu zadatka e biti:

P1 P = 198cm 2
6(a + 3) 2 6a 2 = 198 Sve podelimo sa 6
(a + 3) 2 a 2 = 33
a 2 + 6a + 9 a 2 = 33
6a = 33 9
6a = 24
a = 6cm

P = 6a 2 V = a3
P = 66 2
V = 63
P = 6 36
V = 216cm3
P = 216cm 2

WWW.MATEMATIRANJE.COM

7
693
2) Ivice dve kocke stoje u razmeri 4:3. Kolike su im povrine i zapremine ako im se
povrine razlikuju za 168 cm 2 ?

Obeleimo sa a stranicu jedne kocke a sa a1 stranicu druge kocke.

a : a1 = 4 : 3 a = 4k i a1 = 3k

P P1 = 168
6a 2 6a12 = 168 Delimo sve sa 6
a 2 a12 = 28
(4k ) 2 (3k ) = 28
16k 2 9k 2 = 28
7 k 2 = 28
k2 = 4
k =2 a = 4 k = 4 2 = 8cm
a1 = 3k = 3 2 = 6cm
Sada nije teko nai P i V.

P = 6a 2 = 6 82 = 6 64 = 384cm 2
V = a 3 = 83 = 512cm3
P = 6a12 = 6 62 = 6 36 = 216cm 2
V = a13 = 63 = 216cm3

3) Dimenzije kvadra su tri uzastopna cela broja, a dijagonala je 149cm . Izraunati

povrinu i zapreminu kvadra.

Tri uzastopna cela broja moemo obeleiti sa x 1, x, x + 1

a 2 + b2 + c2 = D2
a = x 1
2
( x 1) + x + ( x + 1) = 149
2 2 2
b=x
x 2 x + 1 + x + x +2 x + 1 = 149
2 2 2
c = x +1
3x = 149 1 1
2
a = x 1 = 6cm
147
x2 = b = x = 7cm
3
c = x + 1 = 8cm
x = 49
2

x = 7cm

P = 2(ab + ac + bc) = 2(6 7 + 6 8 + 7 8) = 2 146

P = 292cm

V = abc = 6 7 8 = 336cm3
WWW.MATEMATIRANJE.COM

8
694
4) Duine osnovnih ivica prave trostrane prizme odnose se kao 17:10:9, duina
bone ivice je 16cm, a povrina 1440 cm 2 . Odrediti duine osnovnih ivica.

a b H

b
a

a : b : c = 17 : 10 : 9
H = 16cm
P = 1440cm 2
_______________________
a = ?, b = ?, c = ?

Iz a : b : c = 17 : 10 : 9 a = 17k , b = 10k , c = 9k

P = 2B + M

Bazu emo izraziti preko Heronovog obrasca

a+b+c
B = s ( s a )( s b)( s c) s=
2
B = 18k 1k 8k 9k 17k + 10k + 9k
s=
B = 1296k 4 2
s = 18k
B = 36k 2

M = aH + bH + cH = H (a + b + c)
M = 16 38k
M = 576k
P = 2B + M
1440 = 2 36k 2 + 576k
72k 2 + 576k 1440 = 0 Podelimo sve sa 72
k 2 + 8k 20 = 0 kvadratna po k
8 12
k1,2 = k =2
2
a = 17 2 = 34cm
b = 10 2 = 20cm
c = 9 2 = 18cm

9
695
5) Prava pravilna etvorostrana prizma ima visinu 16cm i povrinu 370 cm 2 .

Izraunati osnovnu ivicu.

a
a
H

H = 16cm P = 2B + M
P = 370cm 2
P = 2a 2 + 4aH
________________

a=? 370 = 2a 2 + 4a 16
370 = 2a 2 + 64a
2a 2 + 64a 370 = 0
a 2 + 32a 185 = 0
32 42
a1, 2 =
2
a1 = 5
a2 = 38 Nemogue
a=5

Dakle osnovna ivica je a = 5cm

NAPOMENA:

Neispravno je rei osnovna ivica je ve bi trebalo duina osnovne ivice je

Ako Va profesor insistira na ovome ispotujte ga, jer je svakako u pravu.

Sve je stvar dogovora.

WWW.MATEMATIRANJE.COM

10
696
6) Izraunati povrinu i zapreminu prave trostrane jednakoivine prizme ivice
a = 8cm

Podatak da je u pitanju jednakoivina prizma nam govori da je osnovna ivica jednaka

visini. To jest, omota se ovde sastoji iz 3 kvadrata stranice a
a =8
P = 2B + M
a2 3
P=2 + 3a 2
4
82 3
P=2 + 3 82
4
64 3
P= + 64 3
2
( )
P = 32 3 + 192 cm 2 Ovde ne bi bilo loe da se izvue zajedniki ispred zagrade!
( )
P = 32 3 + 6 cm 2
V = BH
a2 3 a3 3
V= a =
4 4
3
8 3 512 3
V= =
4 4
V = 128 3cm 3

7) Pravilna etvorostrana prizma ima omota 8 m 2 i dijagonalu 3 m . Izraunati

njenu zapreminu.

Poto je M = 4aH 4aH = 8 aH = 2

Iz trougla:

je ( ) 2
H 2 + a 2 = D2
H 2 + 2a 2 = 9

WWW.MATEMATIRANJE.COM

11
697
Napravimo sistem:

2
aH = 2 H= Zamenimo u drugu jednainu
a

H 2 + 2a 2 = 9
2
2
+ 2a = 9
2

a

4
2
+ 2a 2 = 9 Smena: a 2 = t
a

4
+ 2t = 9
t

2t 2 9t + 4 = 0
97
t1, 2 =
4
t1 = 4
1
t2 =
2

Vratimo se u smenu:

a2 = 4 ili 1
a2 =
a = 2m 2
1
2 a=
H= 2
a
H = 1m 1 2
a=
V = a2 H 2 2
V = 2 2 1 2
a= m
2
V = 4m 3
H = 2 2m
V = a2 H
2
2
V = 2 2
2

2
V = 2 2
4
V = 2m 3

Pazi: Ovde imamo 2 mogua reenja, i oba su ''dobra'' jer zadovoljavaju zadate poetne
uslove!!!
WWW.MATEMATIRANJE.COM

12
698
8) Odrediti povrinu i zapreminu kocke u funkciji povrine dijagonalnog preseka.

Povrina dijagonalnog preseka je:

Q 6Q 2
Q = a2 2 P = 6a 2 = 6 = = 3 2Q
2 2 2
Q
a2 = 3 3
Q 4 8 6 Q 4 83
2 V = 6a 3 = 6 =
2 8
Q Q
a= = 4 Racionaliemo 3 3
2 2 6 Q 4 44 2 6 Q 4 4 2 3
V= = =3 Q 4 2
Q 4
23 Q4 8 8 8
a= =
4
2 4
23 2 V = 3Q Q 2
4

Pazi (na sredjivanje): 4

83 = 4 ( 2 3 ) 3 = 4 2 9 = 4 2 8 4 2
= 22 4 2 = 4 4 2

9) Osnova prava prizme je jednakostranini trougao osnovice 10dm, a visina tog

trougla jednaka je visini prizme. Ako je zapremina prizme 720dm 3 , izraunati
povrinu prizme.

a = 10dm
ha = H
V = 720dm3
________________

V = BH
a ha
V= H
2
10 H
720 = H
2
720 = 5H 2
H 2 = 144
H = 12dm
ha = 12dm

Primenimo Pitagorinu teoremu na jednakokraki trougao:

2
a 2
P = 2B + M
b = + ha
2

2
ah
2 P = 2 a + aH + 2bH
10 2
b = + 12 2
2

2 P = aha + H (a + 2b)
b = 52 + 12 2
2
P = 10 12 + 12 (10 + 26)
b = 169
2 P = 120 + 432
b = 13dm P = 552dm 2
13
699
10) Osnova prave prizme je romb ije su dijagonale d1 = 18cm, d 2 = 24cm, dok je
dijagonala bone stranice prizme d = 39cm . Izraunati povrinu prizme.

Najpre primenimo Pitagorinu teoremu na romb.

2 2
d d
a = 1 + 2
2

2 2
2 2
18 24
a2 = +
2 2
a = 81 + 144
2

a 2 = 255
a = 15cm

Pogledajmo jednu bonu stranu:

H 2 = d 2 a2
H 2 = 39 2 152
H 2 = 1521 225
H 2 = 1296
H = 36cm

P = 2B + M
d1 d 2
P = 2 + 4aH
2
P = 18 24 + 4 15 36
P = 432 + 2160
P = 2592cm 2

WWW.MATEMATIRANJE.COM

14
700
11) Osnova prizme je trapez ije su osnove 24cm i 10cm, a kraci 13cm i 15cm.
Izraunati povrinu i zapreminu ako je njena visina jednaka visini trapeza.
b=10cm

d=13cm c=15cm
h h

x y
a=24cm
Spustimo visine i obeleimo delie sa x i y

h 2 = d 2 x 2
2
d 2 x2 = c2 y 2
h =c y
2 2

169 x 2 = 225 y 2
y 2 x 2 = 225 169
y 2 x 2 = 56
( y x)( y + x) = 56
Kako je x + y = a b
x + y = 14 Imamo
( y x) 14 = 56
yx=4
Sada imamo sistem:

y + x = 14
2 y = 18
yx=4
y = 9cm
Vratimo se u:
h2 = c2 y 2 a+b
B= h
h 2 = 152 9 2 2
24 + 10
h 2 = 225 81 B= 12
2
h = 12cm
B = 17 12
H = 12cm
B = 204cm 2
P = 2B + M
PAZI: M se sastaju iz etiri razliita pravougaonika:
M = H (a + b + c + d ) V = BH
M = 12 (24 + 10 + 13 + 15) V = 204 12
M = 12 62 V = 2448cm3
M = 744cm 2
P = 2 204 + 744
P = 1152cm 2
WWW.MATEMATIRANJE.COM

15
701
12) Osnova prizme je jednakokraki trougao osnovice 30cm i poluprenik upisane
krunice je 10cm. Izraunati zapreminu prizme ako je njena visina jednaka visini
trougla koja odgovara osnovici.

b b
h-r

r M
O
r
B C
D
a=30cm

a = 30cm
r = 10cm
ha = H
__________

V =?
I Nain

Iz slinosti trouglova trougla ADC i trougla AMO

15 : 10 = b : (h 10)
15(h 10) = 10b
15h 150 = 10b
2 3h 30 = 2b
a
+h =b
2 2

2 2b + 30
h=
2 3
2b + 30
15 +
2
=b
2

3
4b 2 + 120b + 900
225 + = b ....... / 9
2

9
2025 + 4b + 120b + 900 = 9b 2
2

5b 2 120b 2925 = 0
b 2 24b 585 = 0
24 54
b1,2 =
2
b1 = 39cm
b2 = 15 Nemogue
b = 39cm
WWW.MATEMATIRANJE.COM

16
702
 a
( ) 2 + ha 2 = b 2
2
a
ha 2 = b 2 ( ) 2
2
30
ha 2 = 392 ( ) 2
2
ha = 1521 225
2
a ha 30 36
B= = = 540
ha = 1296
2
2 2
ha = 36cm V = BH
Sada je ha = 36cm = H V = 540 36
V = 19440cm3

Ovaj zadatak smo mogli reiti i na drugi nain.

II Nain

Znamo obrasce za povrinu:

P = rS i P = S ( S a )( S b)( S c)
a+b+c
S=
2

a + b + c a + 2b 30 + 2b 2 (15 + b)
to jest: S = = = =
2 2 2 2
S = 15 + b

P = (15 + b)(15 + b 30)(15 + b b)(15 + b b)

P = (15 + b)(b 15) 152
P = 15 b 2 152 = 15 b 2 225

S druge strane je

P = r s = 10 (15 + b)
P=P
10(15 + b) = 15 (b 15)(b + 15)
100(15 + b) 2 = 152 (b 15)(b + 15)
100(15 + b) = 225(b 15)
1500 + 100b = 225b 3375
100b 225b = 3375 1500
125b = 4875
b = 39cm
WWW.MATEMATIRANJE.COM

17
703
 18
704
 PIRAMIDA I ZARUBLJENA PIRAMIDA

Slino kao i kod prizme i ovde emo najpre objasniti oznake ...

- sa a obeleavamo duinu osnovne ivice

- sa H obeleavamo duinu visine piramide

- sa h obeleavamo duinu visine bone strane ( apotema)

- sa s obeleavamo duinu bone ivice

- sa B obeleavamo povrinu osnove (baze)

- sa M obeleavamo povrinu omotaa

- omota se sastoji od bonih strana(najee jednakokraki trouglovi) , naravno trostrana piramida u omotau

ima 3 takve strane, etvorostrana - 4 itd.

- ako u tekstu zadatka kae jednakoivina piramida, to nam govori da su osnovna ivica i bona ivica jednake , to

jest : a = s

- ako u tekstu zadatka ima re prava to znai da je visina piramide normalna na ravan osnove ili ti ,

jednostavnije reeno , piramida nije kriva

- ako u tekstu zadatka ima re pravilna , to nam govori da je u osnovi ( bazi ) pravilan mnogougao:

jednakostranian trougao, kvadrat, itd.

Dve najvanije formule za izraunavanje povrine i zapremine su:

P = B + M za povrinu i
1
V = B H za zapreminu
3
www.matematiranje.com

1
705
 PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PIRAMIDA

s H h s

a
ru
ro

a2 3
Kako je u bazi jednakostranian trougao, to e povrina baze biti: B=
4
ah
U omotau se nalaze tri jednakokraka trougla ( povrina jednog od njih je Pbone strane = ) , a kako ih ima 3 u
2
ah
omotau, to je: M =3
2
1
V = BH
3
P = B+M 1 a2 3
V= H
a2 3 ah 3 4
P= +3
4 2 a2 3
V= H
12
Dalje nam trebaju primene Pitagorine teoreme . Kod svake piramide postoje po tri trougla na kojima moemo

primeniti Pitagorinu teoremu:

2
s H h s a
s 2 = h2 +
a 2
a/2

a www.matematiranje.com

2
706
 h 2 = H 2 + ru2 to jest
s H h s
2 s H h s s 2 = H 2 + ro2 to jest
a 3 2
a h 2 = H 2 + a 3
6 ru s = H +
2 2

ro
ru
3
ro
a a

PRAVA PRAVILNA ETVOROSTRANA PIRAMIDA

s
s H h

U bazi je kvadrat, pa je povrina baze B=a 2

ah
U omotau se nalaze etiri jednakokraka trougla ( povrina jednog od njih je Pbone strane = ), pa je povrina
2
ah
omotaa M = 4 odnosno M = 2ah
2

1
P = B+M V = BH
3
P = a 2 + 2ah 1
V = a2 H
3
Primena Pitagorine teoreme:

2
d
s
s2 = H 2
+ od n os n o
s s 2
2
a s H h 2
s H h s H h 2 a 2
s2 = h2 + a s2 = H 2
+ to je s t
h = H +
2 2
2
a/2 2 a
2 a a2
a/2 s2 = H 2
+
d/2 2
a a a

www.matematiranje.com

3
707
 s
dH
s H
H hh PDP = odnosno
2
aH 2
PDP =
d a 2
a
dijagonalni presek

PRAVA PRAVILNA ESTOSTRANA PIRAMIDA

s H s

h
a a
a
a

a2 3 a2 3
U bazi je estougao, pa je povrina baze B = 6 =3
4 2

ah
U omotau se nalaze est jednakokraka trougla ( povrina jednog od njih je Pbone strane = ), pa je povrina
2
ah
omotaa jednaka M =6 = 3ah
2
1
V = BH
P = B+M 3
1 a2 3
a2 3 V = 3 H
P=3 + 3ah 3 2
2 a2 3
V= H
2

2
s H a s H s
s H s
a 3
2

s 2 = h2 + H
s = H +a
2 2 2 h = H +
2 2
2
s
h 2 h h

a a a a a a 3
a 2 a
a/2
a a a

www.matematiranje.com

4
708
 P ovog dijagonalnog preseka je :
P ovog dijagonalnog preseka je : s H
s H s s hpresekas
a 3 hpreseka
2a H h Pmdp =
Pvdp = to jest Pvdp = a H 2
2a
a
2 a a a3
a
a
a a
vei dijagonalni presek manji dijagonalni presek

etvorostrana piramida (u osnovi romb):

d1 d 2 ah BH d1 2 d
P= B+M B= = ah M=4 =2ah V= a2=( ) + ( 2 )2
2 2 3 2 2

Formulice:

aha bhb chc abc

1) nejednakostranicni trougao: P= = = P= s ( s a )( s b)( s c) P= r s P=
2 2 2 4R

a+b+c
gde je s poluobim s= , r-poluprenik upisane kruznice i R-poluprenik opisane krunice.
2
ab ch c a+bc
2) pravougli trougao: P= ili P= c a2+b2=c2 R= ; r = ; hc= pq ; a= pc ; b= qc c=p+q
2 2 2 2
3) jednakokraki trougao
ah bh a
P= a = b ha2+( )2= b2
2 2 2
Pogledajte formulice iz oblasti mnogougao i etvorouglovi....

PRAVA PRAVILNA TROSTRANA ZARUBLJENA PIRAMIDA

a1 a1
a1
h
H
s a s
a

a
2
a 2
3 a1 3 a + a1
P = B+B1+ M B= B1= M=3 h
4 4 2

H 3H 2 2
V= (B+B1+ BB1 ) ili V = ( a +a1 + aa1)
3 12
www.matematiranje.com

5
709
 a1 a1
a1 a1 a1 a1
ru1
ro 1a1
-a2 h
h H
H HH s
s s a a
a s a a
a h
ru
ro
a a
-a2
( a a1 ) 3 ( a a1 ) 3 2
a a1
2
2 2 ( )2 + H 2 = s 2 ( ) + H 2 = h2
+h=s 3 6
2

x
a a
a
h
H
s a s
a

B1 H
Visina dopunske piramide je: x= a
B B1

PRAVA PRAVILNA ETVOROSTRANA ZARUBLJENA PIRAMIDA

a1 s
a1
h
H
s
a

a + a1
P = B+B1+ M B=a2 B1= a12 M=4 h = 2(a+a1)h
2

H H 2 2
V= (B+B1+ BB1 ) V= (a +a1 + aa1)
3 3
www.matematiranje.com

6
710
 a1
a
-2 -a d
s 2 s -2 1 s
a1 a1
h h
H h H H
s s s
-a2
a a
-a d
2 -2

a a a
a a1 2 a a1 2 d d1 2
( ) +h = s
2 2 ( ) + H 2 = h2 ( ) + H 2 = s2
2 2 2
osni presek: a1

h H h

dijagonalni presek:
d1

D
H s

d + d1
2
B1 H a1 H
Ako sa x obeleimo visinu dopunske piramide , onda je x= =
B B1 a a1

PRAVA PRAVILNA ESTOSTRANA ZARUBLJENA PIRAMIDA

a1
a1

a1
s s
H
h

a a

a
2
6a 2
3 6a1 3 a + a1
P = B+B1+ M B= B1= M=6 h =3(a+a1)h
4 4 2

H H 3 2 2
V= (B+B1+ BB1 ) ili V= ( a +a1 + aa1)
3 2
www.matematiranje.com

7
711
 a1 a1 a1
a1 a1 a1
a1 3
a1
a1 -a2 a1
2

s s s s s s
H H h H
h h
h

-a a a
a 3
a 2 a 2 a

a a a
a a1 2 (a a1 ) 3 2
) +h = s (a a1 )2 + H 2 = s 2
2 2
( ( ) + H 2 = h2
2 2

B1 H
Visina dopunske piramide je i ovde: x=
B B1

Zadaci

1) Date su osnovna ivica a = 10cm i visina H = 12cm pravilne etvorostrane

piramide. Odrediti njenu povrinu i zapreminu.

a = 10cm
H = 12cm
_____________

P=? s
V =? H h

a/2 a

Prvo emo nai visinu h :

2
a
h = H +
2 2

2
h = 12 + 52
2 2
BH
V=
h = 169
2
3
h = 13cm a2 H
V=
P = B+M 3
102 12
P = a 2 + 2ah V=
3
P = 102 + 2 10 13 V = 100 4
P = 100 + 260
V = 400cm3
P = 360cm 2

www.matematiranje.com

8
712
2) Osnova prave piramide je pravougaonik, sa stranicama 12cm i 9cm. Odrediti
zapreminu piramide, ako je njena bona ivica 12,5cm.

b
d/2

a = 12cm
b = 9cm
s = 12,5cm
_______________

V =?

Najpre nadjemo dijagonalu osnove (baze)

d 2 = a2 + b2
d 2 = 12 2 + 9 2
d 2 = 144 + 81
d 2 = 225
d = 15cm

Sada emo nai visinu H iz trougla.

d
2 1
H = s
2 2 V= BH
2 3
1
H = 12,52 7,52
2
V = abH
3
H 2 = 100 1
H = 10cm V = 12 9 10
3
V = 360cm 2

www.matematiranje.com

9
713
3) Osnova prizme je trougao ije su stranice 13cm, 14cm i 15cm. Bona ivica
naspram srednje po veliini osnovne ivice normalna je na ravan osnove i jednaka je
16cm. Izraunati povrinu i zapreminu piramide.

Nadjimo najpre povrinu baze preko Heronovog obrasca.

a = 13cm
b = 14cm a + b + c 13 + 14 + 15
s= = = 21
c = 15cm 2 2

B = S ( S a )( S b)( S c) = 21 7 8 6 = 84cm 2

nama treba duina srednje po veliini visine ( hb ) osnove.

C
b hb 14 hb
P= 84 =
2 2
84 = 7 hb
hb hb = 12cm

A B
Nai emo dalje visinu bone strane h .

h 2 = H 2 + hb
h 2 = 16 2 + 12 2
H=16cm h
h 2 = 256 + 144
c
h 2 = 400
hb b h = 20cm
a
Povrina je jednaka zbiru povrina ova etiri trougla!!!

a H c H bh 1
P = B+ + + V = BH
2 2 2 3
13 16 15 16 14 20 1
P = 84 + + + V = 84 16
2 2 2 3
P = 84 + 104 + 120 + 140 V = 448cm3
P = 448cm 2
www.matematiranje.com

10
714
4) Izraunati zapreminu pravilnog tetraedra u funkciji ivice a

Tetraedar je pravilna jednakoivina trostrana piramida.

a 1
V= BH
a 3
H

r0 a

a
H
Izvucimo trougao:

a 3
ro =
3
2
a 3 a 2 3 9a 2 3a 2 6a 2
H 2 = a 2 = a2
= =
3 9 9 9

Dakle:
a 6
H=
3
1 a2 3 a 6
V =
3 4 3
3
a 18
V =
36
a3 3 2 PAZI: 18 = 9 2 = 3 2
V =
36
a 2
3
V =
12
www.matematiranje.com

11
715
5) Izraziti visinu pravilnog tetraedra u funkciji zapremine V.

Iskoristiemo rezultat prethodnog zadatka

a3 2
V= i izraziti a
12
12V
a3 =
2
12V 2
a3 =
2 2
a = 6 2V
3

a = 3 6 2V
a = 3 66 23 V

Kako je
a 6
H= to je
3

3
66 23V 6
H=
3
6
6 2 6 63 6 2 3 V
H=
3
6
65 2 3 V 6 25 35 2 3 V
H= =
3 3
2 6 35 3 V
H=
3

www.matematiranje.com

12
716
6) Izraunati zapreminu pravilne etvorostrane zarubljene piramide ako su osnovne
ivice 7m i 5m i dijagonala 9m.

a = 7m
a1 a1 = 5m
a1
D = 9m
H ____________
D
V =?

Da bi nali visinu H moramo uoiti dijagonalni presek.

a1 2

D
H a 2 + a1 2
x=
2
x 7 2 +5 2
a1 2 x=
2
x = 6 2m

D2 = H 2 + x2

H 2 = D2 x2

( ) ( )
2
H 2 = 92 6 2 H
V= B + B1 + BB1
3
H 2 = 81 72
V = (a 2 + a12 + aa1 )
H
H2 =9 3
H = 3m
V = (7 2 + 52 + 7 5)
3
3
V = 109m 3

www.matematiranje.com

13
717
7) Izraunati zapreminu pravilne estostrane zarubljene piramide ako su osnovne ivice
2m i 1m i bona ivica 2m

a1
a = 2m
a1 = 1m H 2 = s 2 (a a1 ) 2
s = 2m H 2 = 2 2 12
_________ H H
H2 =3
H= 3
a a a1

V=
H
3
(
B + B1 + BB1 )
H 6a 2 3 6a12 3 6aa1 3
V = + +
3 4 4 4
3 6 3 2 2
V=
3

4
( 2 + 1 + 2 1)
3
V = 7
2
21
V=
2
V = 10,5m3

8) Osnovne ivice pravilne trostrane zarubljene piramide su 2cm i 6cm. Bona strana
nagnuta je prema veoj osnovi pod uglom od 60o . Izraunati zapreminu te piramide.

ru1 a = 6cm
a1
a1 = 2cm
a1
H
PAZI: Kad se u zadatku kae bona strana pod
nekim uglom, to je ugao izmedju visina bone
ru a strane i visine osnove!!!
a

Izvucimo ''na stranu'' trapez (pravougli)

www.matematiranje.com

14
718
 a1 3
6

H H

60 o
a 3 x
6

a 3 a1 3 6 3 2 3 4 3 2 3
x= = = =
6 6 6 6 6 3
H 2 3
tg 60 o = H = x tg 60 o = 3 = 2cm
x 3

V=
2 3 2
3 4
( )
6 + 22 + 6 2

3
V= (36 + 4 + 12)
6
3
V= 52
6
26 3 3
V= m
3

9) Bone ivice pravilne trostrane zarubljene piramide nagnute su prema ravni osnove pod
uglom . Osnovne ivice piramide su a i b (a > b) . Odrediti zapreminu piramide.

Izvucimo obeleeni trapez, iz njega emo nai visinu!

s
H

a b 3
a 3

H H

x
a 3
3 www.matematiranje.com

15
719
 a 3 b 3 ( a b) 3
x= =
3 3 3
H
tg =
x

( a b) 3
H = xtg = tg
3
H a 2 3 b 2 3 ab 3
V= + +
3 4 4 4
1 ( a b) 3 3 2
V= tg (a + b 2 + ab)
3 3 4
(a b)tg 2
V= (a + b 2 + ab)
12

Kako je (a b)(a 2 + b 2 + ab) = a 3 b3

(a 3 b3 )tg
V=
12

10) Data je prava pravilna etvorostrana piramida osnovne ivice a = 5 2cm i bone
ivice s=13cm. Izraunati ivicu kocke koja je upisana u tu piramidu tako da se njena etiri
gornja temena nalaze na bonim ivicama piramide.

C
a = 5 2cm
s = 13cm

s Nadjimo najpre visinu piramide.

2
H a 2
H = s
2 2


B 2
2
x 5 2 2
x a H = 13
2 2


2
x
a
H = 144
2

A
H = 12cm
www.matematiranje.com

16
720
Izvucimo na stranu dijagonalni presek:

C
Dobili smo 2 slina trougla: ABC ~ MNC

M Q N PAZI:
AB je dijagonalna osnove AB = a 2 = 5 2 2 = 10cm
MN je dijagonala stranice kvadrata MN = x 2
A B
D Visina CD=H=12cm
Visina CQ=H-x=12-x

Dakle:

AB : MN = CD : CQ
10 : x 2 = 12 : (12 x)
10(12 x) = 12 x 2
120 10 x = 12 2 x
12 2 x + 10 x = 120 Podelimo sa 2
6 2 x + 5 x = 60
x(6 2 + 5) = 60
60
x= Racionaliemo
6 2 +5
60 6 2 5
x=
6 2 +5 6 2 5
60(6 2 + 5)
x= Ovo je traena ivica kocke.
72 25
60(6 2 + 5)
x=
47

11) Osnova piramide je tangentni poligon sa n stranica opisan oko kruga poluprenika r.
Obim poligona je 2p, bone stranice piramide nagnute su prema ravni osnovne pod
uglom . Odrediti zapreminu piramide.

Baza ove piramide je sastavljena iz n-trouglova. Ako stranice poligona obeleimo sa

a r
a1 , a2 ....an , onda e povrina svakog od tih n-trouglova biti Pi = i , odnosno
2
www.matematiranje.com

17
721
 B = P1 + P2 + ...Pn
a1r a2 r ar r
B= + + ... + n = (a1 + a2 + ...an ) gde je a1 + a2 + ...an obim poligona
2 2 2 2
r
B = 2 p = rp
2

Poto kae da su bone stranice nagnute pod uglom , to je:

H
tg = H = rtg
H r

1
V = BH
3
1
V = rp rtg
3
r 2 p tg
V=
3

www.matematiranje.com

18
722
 19
723
 KUPA I ZARUBLJENA KUPA

KUPA

P= B+M B= r2 M=s r P= r (r+s)

1 1 2
V= BH V= r H
3 3

H s

Osni presek: Oop=2r+2s Pop=rH

H s

r H2+r2= s2

Ravnostrana (jednakostrana ) kupa je ona kod koje je 2r = s, pa je osni presek

jednakostranicni trougao.

www.matematiranje.com

1
724
 ZARUBLJENA KUPA

P= B1+B2+M B1=R2 B2=r2 M= s(R+r) P= [R2+r2+s(R+r)]

H H 2
V= ( B1+B2+ B1 B2 ) V= (R +Rr+r2)
3 3

H s

Osni presek: Pop=(R+r)H H2+(R-r)2= s2 H2+(R+r)2=D2

2r

s D H s

R+r R-r

2R

1) Povrina kupe je 24 , a povrina njene osnove je 9 . Izraunati zapreminu kupe.

P = 24cm 2 B = r 2 M = rs
B = 9cm 2
9 = r
2
15 = 3 s
_______________

V =? r = 3cm s = 5cm

H 2 = s2 r 2 1
V = BH
H = 5 3
2 2 2 3
1
H 2 = 25 9 V = 9 4
3
H 2 = 15
V = 12cm3
H = 4cm

2
725
2) Duina visine i izvodnice prave kupe odnosi se kao 4:5 a njena zapremina je
96 . Nai povrinu kupe.

H : s = 4:5
V = 96
____________

P=?

im imamo neku razmeru koristimo trik sa k

H : s = 4 : 5 H = 4 k i s = 5k

Iskoristimo Pitagorinu teoremu:

r 2 = s2 H 2
r 2 = (5k ) 2 (4k ) 2
r 2 = 25k 2 16k 2
r 2 = 9k 2
r = 3k

Poto nam je data zapremina:

r 2H H = 4k = 8 P = r ( r + s )
V=
3 s = 5k = 10 P = 6 (6 + 10)
(3k ) 2 4k r = 3k = 6 P = 96
96 =
3
96 = 12k 3

k3 = 8
k =2

3) Pravougli trougao sa katetama a i b rotira oko hipotenuze. Nai zapreminu

dobijenog obrtnog tela.

I ovde e slika biti ''presudna''

RAZMILJAMO:

Na ovaj nain se dobijaju dve kupe (priljubljene)

Poluprenik osnove obe kupe je hC (r = hC )
Zbir visina ove dve kupe daje hipotenzu c
Zapreminu moramo da izraunamo preko a i b

3
726
 www.matematiranje.com

V = V1 + V2
r 2H1 r 2H 2 r 2
V= + = ( H1 + H 2 )
3 3 3
r 2 c
V= ( jer je H1 + H 2 = C )
3
chC a b
Kako je: = chC = ab
2 2
h hC C hC ab ab
V= C = i hC =
3 3 a + b2
2

a 2b 2
V=
3 a2 + b2

4) Zapremina zarubljene kupe jednaka je 584 , a poluprenici osnova su 10 i 7.

Nai visinu zarubljene kupe.

V = 584 H 2 2
V= ( R + r + Rr )
R = 10 3
r =7 H
_______ 584 = (10 2 + 7 2 + 10 7)
3
H =? H
584 = (100 + 49 + 70)
3
H
584 = 219
3
584 = H 73
H =8

5) Na kom rastojanju od vrha kupe, ija je visina H, treba postaviti ravan paralelno
sa osnovom koja deli omota kupe na dva dela jednakih povrina.

Neka je X traeno odstojanje. Oigledno da ovakvim presekom kupe dobijamo manju

kupu i zarubljenu kupu.

4
727
Izvucimo osni presek na stranu

Iz slinosti trougla oigledno proizilazi:

R : r = H : X = s : s1

Od nas se trai da omotai budu jednaki, tj. da omota kule M 1 = s1r bude isti sa
omotaem zarubljene kupe M 2 = ( s s1 )( R + r )

Dakle: M 1 = M 2
s1 r = ( s s1 )( R + r )
s1 r = sR + sr s1 R s1 rr
2s1 r + s1 R = sR + sr
s1 (2r + R) = s ( R + r )
s : s1 = (2r + R) : ( R + r )

Ako ovo upakujemo sa ve dobijenom proporcijom s : s1 = R : r

R : r = ( 2r + R ) : ( R + r )
R ( R + r ) = r ( 2r + r )
R 2 + Rr = 2r 2 + rR
R 2 = 2r 2
R = 2r
R:r = 2

Kako je: H : X = R:r

H:X = 2
H
X =
2
H 2
X =
2 2
H 2
X = www.matematiranje.com
2

5
728
6) Kvadrat ABCD stranice a rotira oko ose koje prolazi kroz teme C paralelno sa BD.

Nai zapreminu dobijenog tela.

Paljivo nacrtajte sliku, jer i ovde ona sve govori.

Sa slike se vidi da se radi o dve priljubljene zarubljene kupe iz kojih je izvuena po

jedna kupa.
Oigledno je da poluprenik vee osnove zarubljene kupe R = a 2 (dijagonala kvadrata), a
a 2
poluprenik manje osnove zarubljene kupe je r = , tj. polovina dijagonale kvadrata.
2
(istovremeno i r kupe). Takodje je visina i kupe i zarubljene kupe takodje polovina dijagonale,
a 2
tj. H =
2

Zapreminu tela emo nai kada od zapremine zarubljene kupe oduzmemo

zapreminu kupe, pa to pomnoimo sa dva.

V = 2(VZK VK )
H 2 r 2H
V
= 2 ( R + Rr + r )
2

3 3
H 2
V = 2 ( R + Rr + r 2 r 2 )
3
2
V = H ( R 2 + Rr )
3
2 a 2 a 2
V =
3 3
( ) ( )
2
a 2 + a 2
2



a 2 3a 2 2
V=
3 2
V = a 3 2
www.matematiranje.com

6
729
Zanimljivo da bi povrinu tela nali kao zbir povrina omotaa zarubljene kupe i kupe, pa
putu dva.

P = 2( M ZK M K )

Ali se ovo u zadatku ne trai, Vi moete radi treninga uraditi i ovo.

7) Prava zarubljena kupa ima izvodnicu s = 5 i poluprenike osnova R = 5 i r = 1 .

Nai poluprenik osnove pravog valjka koji ima s njom jednaku visinu i povrinu
omotaa.

s=5
R=5
r =1
______

Omota zarubljene kupe je M = s ( R + r )

Dakle:
M = 5(5 + 1)
M = 30

Visinu zarubljene kupe emo dobiti iz Pitagorine teoreme:

s = H 2 + (R + r)2
52 = H 2 + (5 + 1) 2
H 2 = 25 16
H2 =9
H = 3 Ovo je istovremeno i visina valjka

Omota valjka je M V = 2rH

M V = 2rH
30 = 2 r 3
30 = 6r
r =5

Dakle, poluprenik osnove valjka je 5

www.matematiranje.com

7
730
8) Izraunaj povrinu osnog preseka zarubljene kupe ako je povrina omotaa
M = 10 i ugao izvodnice prema ravni osnove je 30 0 .

M = 10
____________

POP = ?

Izvucimo trougao na kome primenjujemo Pitagorinu teoremu:

M = 10
s ( R + r ) = 10
s ( R + r ) = 10

Odavde je: H
sin 30o =
s
H = s sin 30o
1
H = s
2
s
H=
2
Povrina osnog preseka je: (povrina trapeza)

2 R + 2r 2( R + r )
POP = H = H = (R + r) H
2 2
s (R + r) s
POP = ( R + r ) =
2 2
10
POP =
2
POP = 5
www.matematiranje.com

8
731
 LOPTA

SFERA (LOPTA) i DELOVI LOPTE

4
P= 4R2 V= R3
3

R
R

lopta

OVDE JE : - R je poluprenik lopte

- h je visina zone ( odseka, iseka)
-r1 i r2 su poluprenici presenih krugova

Povrina kalote: P= 2R h

Povrina zone : P= 2R h

h 2
Zapremina loptinog odseka: V= (3R-h)
3

2 2
Zapremina loptinog iseka: V= R h
3

h
Zapremina loptinog sloja: V= (3r12+3r22+h2)
6

h h
r r

R R

kalota(samo poklopac) loptin odsecak

1
732
 h

r2
h R R
r1 .

loptin iseak
loptin sloj(zona) odseak + kupa

UZAJAMNI POLOAJ LOPTE I DRUGIH TELA

- Da bi se u prizmu mogla upisati sfera potrebno je i dovoljno da se u njen normalni presek

moe upisati krug iji je prenik jednak visini prizme

- Da bi se u piramidu mogla upisati sfera dovoljno je da nagibni uglovi bonih

strana prema osnovi piramide budu jednaki
- Ako se oko poliedra moe opisati sfera, tada njen centar lei u taki preseka
simetralnih ravni svih ivica poliedra

- Da bi se oko prizme mogla opisati sfera potrebno je i dovoljno da prizma bude

prava i da se oko njene osnove moe opisati krug.

- Da bi se oko piramide mogla opisati sfera potrebno je i dovoljno da se oko

njene osnove moe opisati krug

- Lopta je upisana u prav valjak ako osnove i sve izvodnice valjka dodiruju
loptu. To je mogue ako je prenik osnove valjka jednak visini valjka

- Lopta je upisana u pravu kupu ako osnova i sve izvodnice kupe dodiruju
loptu. To je uvek moguno!

- Lopta je opisana oko valjka ako su osnove valjka preseci lopte. Oko svakog
pravog valjka moe se opisati lopta

- Lopta je opisana oko kupe ako je osnova kupe presek lopte i ako vrh kupe
pripada odgovarajuoj sferi. Oko svake kupe moe se opisati lopta.

2
733
1) Povrina lopte jednaka je 225 . Nai njenu zapreminu.

P = 225 P = 4 R 2
_____________

V =? 225 = 4 R 2
225
R2 =
4
225
R=
4
15
R=
2
R = 7,5

4 3
V= R
3
4
V = (7,5) 3
3
V = 562,5

2) Preseci dve ravni i lopte imaju povrine 49 i 4 , a rastojanje izmedju tih ravni
koje su sa raznih strana centra lopte iznosi 9. Nai povrinu lopte.

P1 = 49
P2 = 4
h=9
________

PL = ?

Preseci lopte su krugovi, pa emo odatle nai r1 i r2 .

P1 = r12 P2 = r22
49 = r12 4 = r22
r1 = 7 r2 = 2

Uoimo dva pravougla trougla (na slici) ije su hipotenuze R a katete za jedan x i r1 a za
drugi y i r2
x 2 + r12 = y 2 + r22
R 2 = x 2 + r12 x 2 + 49 = y 2 + 4

R 2 = y 2 + r22 45 = ( y x)( y + x)
yx=5
Sada je y x = 5 y + x = 9 y = 7 zamenimo, pa je
R 2 = 7 2 + 2 2 R 2 = 53 P = 4 R 2 P = 212

3
734
3) Poluprenik lopte je 15. Koji se deo povrine lopte vidi iz take koje je od centra
lopte udaljena za 25?

Nacrtamo najpre sliku:

Trouglovi ABC i ABD su oigledno pravougli i slini.

Izvucimo ih na stranu!!!

Iz njihove slinosti sledi proporcionalnost stranica:

x : R = R : 25
x : 15 = 15 : 25
25 x = 225
x=9

Poto je x + h = R

h= Rx
h = 15 9
h=6
Povrina koja se vidi je ustvari kalota visine h = 6

PK = 2 Rh = 2 15 6
PK = 180

4) Izraunati zapreminu odseka lopte ako je poluprenik njegove osnove jednak 6,

a poluprenik lopte je 7,5

r1 = 6
R = 7,5
Najpre i ovde nacrtamo sliku:

Iz pravouglog trougla ABC je: X 2 = R 2 r12

X 2 = 7,52 6 2
X = 4,5

4
735
Kako je h + x = R
h= Rx
h = 7,5 4,5
h=3

Zapremina odseka je:

h 2
V= (3R h )
3
32
V= (3 7,5 3)
3
V = 3 19,5
V = 58,5

5) Povrina lopte opisane oko prave pravilne etvorostrane prizme osnovne ivice
a = 4 je P = 36 . Izraunati povrinu dijagonalnog preseka.

Nacrtajmo i ovde prvo sliku:

a=4
PL = 36

Iz povrine lopte emo izraunati poluprenik:

PL = 4 R 2
36 = 4 R 2
R2 = 9
R=3

Izvucimo na stranu dijagonalni presek:

Odavde je:

2
( )
H 2 = (2 R ) a 2
2

= 36 (4 2 )
2
H2
H 2 = 36 32
H2 = 4
H =2
5
736
Povrina dijagonalnog preseka je:

P = a 2 H = 4 2 2
P =8 2

6) Oko kocke povrine P = 32 opisana je lopta. Izraunati zapreminu dela lopte

iznad gornje strane kocke.

Poto je povrina kocke

P = 32 6a 2 = 32
32
a2 =
6
16
a2 =
3
4 4 3
a= =
3 3

4 3
Poluprenik R lopte je oigledno jednak polovini telesne dijagonale D = a 3 = 3 3
D=4

D
R=
2
R=2

Razmiljamo ovako:

Ovakvih odseka ima 6.

Nadjemo zapreminu lopte i zapreminu kocke
Oduzmemo ih i podelimo sa 6.

4 3 4 32
VL = R = 23 =
3 3 3
3
4 3 64 3 3 64 3
VK = a =
3
=
=
3 27 9
32 64 3 96 64 3
VL VK = =
3 9 9

VL VK =
(
32 3 2 3 )
9
Sad nam treba ovo kroz 6
V VK 32 3 2 3
VOD = L =
( )
6 54
VOD =
16
27
(
3 2 3 )
6
737
7) U pravu kupu ija izvodnica ima duinu 15 i iji je poluprenik osnove 9, upisana
je lopta. Nai zapreminu lopte.

N
s
M R
R
B
A r

s = 15
r =9
_______

VL = ?

H 2 = s2 r 2 Iz slinosti trouglova ABC i MNC dobijamo:

H 2 = 152 9 2
R : r = ( H R) : S
H = 225 81
2
R : 9 = (12 R) : 15
H 2 = 144 15R = 9(12 R)
H = 12 15R = 108 9 R
24 R = 108
108 9
R= =
24 2
9
R=
2
4 3
V= R
3
3
49
V=
32
243
V=
2

7
738
 VALJAK

Valjak je geometrijsko telo ogranieno sa dva kruga u paralelnim ravnima i delom cilindrine povri ije su

izvodnice normalne na ravan tih krugova.

Osa valjka je prava koja prolazi kroz centre baza.

Naravno kao i do sada oznake su:

- P je povrina valjka
- V je zapremina valjka
- B je povrina baze
- M je povrina omotaa
- H je visina valjka
- r je poluprenik osnove ( baze ), onda je 2r prenik

O2

O1

osa valjka

Poetne formule za povrinu i zapreminu valjka iste su kao i formule za P i V prizme:

P = 2B + M i V = BH
www.matematiranje.com

1
739
Pre nego li sklopimo formule za P i V pogledajmo mreu valjka:

B = r 2

M = 2r H H

2r

B = r 2

Baze su oigledno krugovi ija je povrina :

B = r 2 .

Omota je pravougaonik ije su stranice visina H i obim kruga O = 2r , pa je povrina omotaa jednaka

M = 2r H

P = 2B + M V = BH
P = 2r 2 + 2r H V = r 2 H
P = 2r (r + H )

www.matematiranje.com

2
740
Pogledajmo sada kako izgleda osni presek valjka:

D H

2r

osni presek

Ovde primenjujemo Pitagorinu teoremu: D 2 = (2r ) 2 + H 2

Povrina osnog preseka je Pop = 2rH

Ako u tekstu zadatka kae da je valjak RAVNOSTRAN, to znai da mu je osni presek kvadrat i da je H = 2r
Napomenimo jo da valjak moe nastati obrtanjem kvadrata ili pravougaonika oko jedne stranice ili simetrale
stranice.

b H=b b H=b

a r=a a r=a/2

osa rotacije(stranica) osa rotacije (simetrala stranice)

www.matematiranje.com

3
741
 1) Izraunati zapreminu pravog valjka ako je data povrina P = 324cm 3 i odnos
visine prema polupreniku H : r = 7 : 2 .

P = 324cm3
H :r = 7:2
________________

V =?

H = 7k
Kako imamo datu razmeru, upotrebiemo trik sa k H :r = 7:2
r = 2 k

Obrazac za povrinu je:

P = 2r (r + H ) H = 7 3 = 21cm
324 = 2 2k (2k + 7 k ) r = 2 3 = 6cm
324 = 4k 9k V = r 2H
324 = 36k 2 V = 6 2 21
k2 = 9 V = 756cm 3
k =3

2) Povrina pravog valjka je 84 cm 2 , a visina mu je za 5cm vea od prenika

osnove. Izraunati zapreminu valjka.

P = 84cm 2
H = 2r + 5
_______________

V =?
P = 2 r ( r + H )
84 = 2r (r + 2r + 5)
84 = 2r (3r + 5)
84 = 6r 2 + 10r
6r 2 + 10r 84 = 0
3r 2 + 5r 42
5 23
r1, 2 =
6
5 + 23 18
r1 = = =3
6 6
5 23
r2 = Nemogue
6
Dakle r = 3cm

H = 2r + 5 V = r 2H
H = 23+ 5 V = 32 11 www.matematiranje.com
H = 11cm V = 99cm 3

4
742
3) Od drvenog valjka poluprenika osnove r = 9cm , visine H = 12cm istesana je
najvea mogua pravilna trostrana prizma. Kolika je zapremina odpadaka?

Najvea prizma je ona koja je upisana u valjak

Visine prizme i valjka su jednake
Zapreminu odpadaka emo dobiti kad od zapremine
valjka oduzmemo zapreminu prizme!

r = 9cm
H = 12cm

VOD = Vv VP

Nadjimo najpre stranicu prizme.

a 3 VOD = Vv VP
= ro
3 a2 3
VOD = r 2 H H
a 3 4
=9
3 a2 3
VOD = H r 2
a 3 = 27 4
27
( )
3
2
a= 9 3
3
VOD = 12 9
2
4
27 3
a=
3 3 243 3
VOD = 12 81
a=
27 3
4
3
324 243 3
a = 9 3cm VOD = 12
4
(
VOD = 3 81 4 3 3 )
(
VOD = 243 4 3 3 cm3 )
4) Izraunati povrinu upljeg valjka ija je visina H = 25cm , poluprenik
spoljanjeg omotaa R = 15cm , a unutranjeg je r = 6cm

H = 25cm
R = 15cm
r = 6cm
___________

P=?

www.matematiranje.com

5
743
Razmiljamo:

Povrina upljeg valjka se sastoji iz omotaa veeg valjka, omotaa manjeg valjka i
dve baze koje ine kruni prsteni.

Dakle: P = M 1 + M 2 + 2 B

M 1 Omota veeg valjka

M 1 = 2 RH = 2 15 25 = 750cm 2
M 2 Omota manjeg valjka
M 2 = 2rH = 2 6 25 = 300cm 2
B = ( R 2 r 2 ) = (152 62 ) = 189 cm 2
P = 750 + 300 + 2 189
P = 1428 cm 2

5) Kvadrat stranice a rotira oko ose koja je od centra kvadrata udaljena za

a
p p > . Odrediti zapreminu obrtnog tela ako je osa paralelna stranici kvadrata i
2
lei u njegovoj ravni.

Razmiljamo:

Na ovaj nain smo ustvari dobili uplji valjak.

a
Poluprenik osnove veeg valjka je R = p +
2
a
Poluprenik osnove manjeg valjka je r = p
2
Visine oba valjka su iste ako i stranica kvadrata, tj. H = a
Zapreminu upljeg valjka emo dobiti kad od zapremine veeg oduzmemo zapreminu
manjeg valjka!!! a2 a2
V = H p 2 + pa + p 2 + pa
V = V1 V2 4 4
V = R 2H r 2H V = H 2 pa
(
V = H R 2 r 2 ) V = 2 paH
V = 2 pa a www.matematiranje.com
a
2 2
a
V = H p + p V = 2a 2 p
2 2
6
744
6) Osnova prizme je jednakokraki trapez osnovica 8cm i 2cm. U trapez je upisan
valjak. Izraunati razmeru zapremine valjka i zapremine prizme ako je njegova
visina jednaka kraku trapeza.

a = 8cm
b = 2cm
H =C
_________

VV : VP = ?

Ako pogledamo bazu vidimo da je trapez tangentni

etvorougao (moe da se upie krug) pa je:
a + b = 2c
8 + 2 = 2c
Primenom Pitagorine teoreme na trapez: 10 = 2c
c = 5cm H = 5cm
2
a b Povrina kruga je:
h = c
2 2

2 P = r 2 gde je
82
2 h
h = 5
2 2
r = = 2cm
2 2
P = 4cm 2
h 2 = 25 9
h 2 = 16
h = 4cm
VV : VP = BV H : BP H
= BV : BP
Povrina trapeza je:
a+b 8+2 = 20 : 4
P= h = 4 = 5:
2 2
P = 20cm 2 VV : VP = 5 :

www.matematiranje.com

7
745
7) Ravan prolazi kroz centar donje osnove krunog valjka i nagnuta je prema ravni
osnove pod uglom . Ta ravan see gornju osnovu po tetivi b, kojoj odgovara
centralni ugao . Izraunati zapreminu valjka.

Kod ovog zadatka slika je neophodna i sa nje emo uoiti zavisnost izmedju elemenata.
Poto se zapremina valjka rauna V = r 2H , na posao je da r i H izrazimo preko datih
elemenata , i b.

Prouimo najpre gornju bazu!!

Onda je:
b

sin = 2
2 r
b
r=

2sin
2
b

i tg = 2
2 x
b
x=

2tg
2

Dalje emo izvui polovinu osnog preseka (onu desnu, naravno)

odavde je

H b
tg = H = xtg = tg
x
H 2tg
2
btg
H=

2tg
2

Konano, zapremina je:

www.matematiranje.com

8
746
 V = r 2 H
2

b btg
V =

2sin

2tg
2 2
b 2
btg
V=

4sin 2 2tg
2 2
b tg
3
V=

8sin 2 tg
2 2

8) Zapremina kosog valjka kod koga izvodnica zaklapa ugao = 60o sa ravni
osnove je V = 8 3 . Odrediti poluprenik osnove ako se zna da je osni presek
romb.

a=2r

V = 8 3
a _____________

r =?

a=2r
Izvucimo osni presek na stranu

Odavde je:

H
sin 60o = a
a
3
H = a sin 60o I poto je a = 2r onda je H = 2r
2
H =r 3
Upakujemo ovde dve dobijene jednakosti:

V = r 2 H r2H = 8 3
8 3 = r2 H r2 r 3 = 8 3
r2H = 8 3 r3 = 8
r 3 = 23
r=2
www.matematiranje.com

9
747
 POLINOMI SA JEDNOM PROMENLJIVOM
Oblika su:

P ( x) = an x n + an 1 x n 1 + ... + a1 x + a0
Ovaj oblik se dobija ''sredjivanjem polinoma (sabiranjem, oduzimanje...) i naziva se
kanoniki, x-je promenljiva an , an 1 ,..., a0 su koeficijenti (konstante), n je prirodan broj
ili nula.

Ako je an 0 , onda kaemo da je polinom P stepena n , pa je an najstariji

koeficijenat.

Primer: P( x) = 4 x 3 + 6 x 2 2 x + 7

- ovaj polinom je stepena 3 a najstariji koeficijenat je 4.

- zanimljivo je da se lan bez x-sa, takozvani slobodni lan dobija kad umesto x stavimo
0, tj. P (0) = 4 03 + 6 02 2 0 + 7 = 7 P (0) = 7 , ili za
polinom P ( x) = an x n + an 1 x n 1 + ... + a1 x + a0 P (0) = a0

- takodje ako umesto x stavimo 1 imamo P (1) = an + an 1 + ... + a0

SABIRANJE I ODUZIMANJE POLINOMA:

Primer: P ( x) = 3x 3 4 x 2 + 6 x 7
Q( x) = 4 x 3 2 x 2 + 12 x + 3
P ( x) + Q ( x) = (3 x 3 4 x 2 + 6 x 7) + (4 x 3 2 x 2 + 12 x + 3)
= 3x 3 4 x 2 + 6 x 7 + 4 x 3 2 x 2 + 12 x + 3

= krenemo sa sabiranjem lanova sa najveim stepenom pa dok ne
dodjemo do slobodnih lanova, to jest onih bez x-sa
= 7 x 3 6 x 2 + 18 x 4

P ( x) Q ( x) = (3 x 3 4 x 2 + 6 x 7) (4 x 3 2 x 2 + 12 x + 3)
= pazi: Minus ispred zagrade menja znak svim lanovima u
zagradi
= 3x 3 4 x 2 + 6 x 7 4 x 3 + 2 x 2 12 x 3

= x3 2 x 2 6 x 10
Najbolje je da podvlaite sline monome kako se ne bi desila greka u sabiranju
(oduzimanju)
www.matematiranje.com

1
748
 MNOENJE POLINOMA

Primer 1. Pomnoiti sledee polinome:

P( x) = 2 x 3
Q( x) = x 2 + 4 x 7
Reenje:

P ( x) Q ( x) = (2 x 3) ( x 2 + 4 x 7)

Kako mnoiti?

Mnoi se svaki sa svakim. Najbolje je da prvo odredimo znak

(+ + = +, = +, + = , + = ) , onda pomnoimo brojke i na kraju nepoznate.
Naravno da je x x = x 2 , x 2 x = x 3 , x 2 x 2 = x 4 , itd. (ovde koristimo pravila iz
stepenovanja: x m x n = x m + n )
Vratimo se na zadatak:

(2 x 3) ( x 2 + 4 x 7) =

2 x 3 + 8 x 2 14 x 3x 2 12 x + 21 = sad saberemo( oduzmemo) sline monome

3 2
= 2 x + 5 x 26 x + 21

Primer 2. Pomnoiti sledee polinome:

A( x) = x 2 + 4 x 7
B( x) = 2 x 2 + 5 x + 1

Reenje:

A( x) B ( x) = ( x 2 + 4 x 7) (2 x 2 + 5 x + 1)
= 2 x 4 5 x3 x 2 + 8 x3 + 20 x 2 + 4 x 14 x 2 35 x 7
= 2 x 4 + 3 x 3 + 5 x 2 31x 7

www.matematiranje.com

2
749
 DELJENJE POLINOMA

Podsetimo se najpre deljenja brojeva.

Primer: 57146 : 23 = 2484

46
______

111
92
______

194
184
_______

106
92
_____

4 - ostatak

57146 4
Moemo zapisati: = 2848 +
23 23

deljenik ostatak
= reenje +
delilac delilac

Probajmo sad sa polinomima:

Primer 1:

( 2 x 2 5 x + 6) : ( x 2) = 2 x 1 POSTUPAK
2x 2
4x 2x2
( ) ( +) Podelimo prvi sa prvim = 2x
______________
i upiemo 2x u reenju x
x+6
2x pomnoimo sa deliocem i potpiemo
+ x+ 2 ispod 2x-5x
__________
promenimo znake (ono u zagradi)
4 Ostatak prvi se uvek skrate a druge saberemo
-5x+4x=-x
Dakle: dopiemo +6
opet delimo prvi sa prvim x = 1
2 x 2 5x + 6 4 mnoimo sa deliocem x
= 2x 1+ promenimo znake i saberemo
x2 x2

www.matematiranje.com

3
750
Primer 2:

( x 3 + 2 x 2 4 x + 5) : ( x + 1) = x 2 + x 5 POSTUPAK
x3 + x 2 x3
()
() Podelimo prvi sa prvim = x2
_____________ upiemo x 2 u reenje x
x2 4x x 2 pomnoimo sa deliocem i potpiemo
ispod x 3 + 2x 2
() x2 + x promenimo znake kod x 3 + 2x 2
( )
__________ __
prvi se uvek skrate, a 2 x 2 x 2 = x 2
5x + 5 spustimo - 4x
opet prvi u prvom x2
5x 5 =x
(+) (+)
___________ x mnoimo sa deliocem x
menjamo znake kod x+x
10 prvi se skrate a -4x-x=-5x
sputamo +5
Dakle: 5x
= 5
x
x3 + 2x 2 4x + 5 10 -5(x+1)=-5x-5
= x2 + x 5 + promenimo znake i prvi se skrate
x +1 x +1
5+5=10

Primer 3:

( x 4 3 x 3 + 2 x 2 + x 5) : ( x 2 + 2 x 3) = x 2 5 x + 15
x 4 + 2 x3 3x 2
() (+)
______________________

5 x 3 + 5 x 2 + x
5 x 3 10 x 2 + 15 x
(+) (+) ()
___________________________

15 x 2 14 x 5
( ) 15 x 2 + 30 x 45
( ) (+)
__________________________

44 x + 40 ostatak

x 4 3x3 + 2 x 2 + x 5 44 x + 40
2
= x 2 5 x + 15 + 2
x + 2x 3 x + 2x 3

www.matematiranje.com

4
751
Primer 4:

( x 4 1) : ( x 1) = x 3 + x 2 + x + 1 PAZI:
4 3
() x x
Kad skratimo prve a drugi nisu istog
( +)
_____________ stepena prepiemo ih, prvo onaj sa veim
3
+ x 1 pa sa manjim stepenom, to jest: +x-1
+ x3 x 2
() (+)
__________ ___

x2 1
x2 x
( ) (+ )
____________

x 1
x 1
() (+)
_________
Nema ostatka

x4 1
Dakle: = x3 + x 2 + x + 1
x 1

U nekim zadacima interesovae nas samo ostatak koji se dobija deljenjem dvaju
polinoma a ne i kolinik. Tu nam pomae Bezuova teorema:

Ostatak pri deljenju polinoma P(x) sa (x-a) jednak je P(a), to jest vrednosti

polinoma P(x) u taki x = a. Ako je P(a)=0, deljenje je bez ostatka.

Primer1: Nadji ostatak pri deljenju polinoma x 3 5 x 2 + 6 x 7 sa x2

Najpre reimo x-2=0, pa je x = 2

onda uporedjujemo x-a i x-2 a=2

Sada je P( x) = x 3 5 x 2 + 6 x 7
P(2) = 23 5 2 2 + 6 2 7
P(2) = 8 20 + 12 7
P(2) = 7 Ostatak je -7
www.matematiranje.com

5
752
Primer2: Nadji ostatak pri deljenju polinoma 2 x 3 5 x + 6 sa x + 1

Pazi , ovde je a = -1, jer je x+1=0

x = -1
P ( x) = 2 x 2 5 x + 6
P(1) = 2 (1) 2 5 (1) + 6
P(1) = 2 + 5 + 6
P(1) = 13 Ostatak je 13

Jo jedna izuzetna primena Bezueve teoreme je kod rastavljanja polinoma na inioce. Mi

smo do sada nauili da faktoriemo polinome drugog stepena. Za polinome treeg i
etvrtog stepena postoje algoritmi, ali su suvie teki, dok za polinome petog i veeg
stepena ne postoji univerzalan nain da se faktoriu, odnosno ree.
Kako nam to pomae Bezuova teorema?

Primer1: Dat je polinom P ( x) = x 3 6 x 2 + 11x 6 Izvri njegovu faktorizaciju.

P ( x) = x 3 6 x 2 + 11x 6
POSTUPAK
za x=1 uoimo slobodan lan, to jest onaj bez x-sa.
ovde je to 6.
P ( x ) = 13 6 12 + 11 1 6 on se moe podeliti: +1, -1, +2, -2, +3, -3, +6, -6
redom zamenjujemo ove brojeve dok ne
P (1) = 1 6 + 11 6
dobijemo da je P ( a ) = 0
P (1) = 0 nali smo da je a=1
podelimo polinom sa ( x a ) = ( x 1)

( x 3 6 x 2 + 11x 6) : ( x 1) = x 2 5 x + 6
x3 x 2
() (+)
_____________
2
5 x + 11x
5x 2 + 5x
(+) ( )
__________ _____

6x 6
6x 6
() (+)
__________ __
Nema ostatka

Ovim smo smanjili stepen polinoma i sad ve x 2 5 x + 6 znamo da rastavljamo

x 2 5 x + 6 = x 2 2 x 3x + 6
= x( x 2) 3( x 2)
= ( x 2)( x 3)

6
753
Dakle: x 3 6 x 2 + 11x 6 = ( x 1)( x 2)( x 3)

Primer 2:

Izvriti faktorizaciju polinoma:

P( x) = x 4 2 x3 2 x 2 + 4 x + 4

Posmatrajmo broj 4 (slobodan lan). Poto njega moemo podeliti sa

+1, -1, +2, -2,+4, -4, redom menjamo u polinom dok ne bude P(a)=0

Za x = 1 P (1) = 14 2 13 2 12 + 4 1 + 4 = 1 2 3 + 4 + 4
P (1) = 4 0
Idemo dalje:
Za x = -1
P (1) = (1) 4 2 (1) 3 2 (1) 2 + 4 (1) + 4
P (1) = 1 + 2 3 4 + 4 = 0
Dakle, delimo sa x (1) = x + 1

( x 4 2 x 3 3 x 2 + 4 x + 4) : ( x + 1) = x 3 3 x 2 + 4
x 4 + x3
() ()
_____________

3x3 3x 2
3x 3 3x 2
(+) (+)
__________ _____

4x + 4
4x + 4
() ()
__________ __

Dalje gledamo P1 ( x) = x 3 3 x 2 + 4

Za x=-1 P1 (1) = (1)3 3(1) 2 + 4 = 1 3 + 4 = 0

Opet delimo sa (x+1)

( x 3 3 x 2 +4) : ( x + 1) = x 2 4 x + 4
3
x + x2 x 2 4 x + 4 = ( x 2) 2
() ()
____________

4x2 + 4
4x 4x
(+) (+)
______________

7
754
Konano reenje je: x 4 2 x 3 3 x 2 + 4 x + 4 = ( x + 1)( x + 1)( x 2 4 x + 4)
= ( x + 1) 2 ( x 2) 2

Primer 3:

Odrediti realan parametar m tako da polinom P ( x) = x 5 + mx 3 + 3x 2 2 x + 8 bude deljiv

sa x + 2.

Reenje:

Iz x+2 = 0 je x = -2 , pa je a = -2

P ( x) = x5 + mx3 + 3x 2 2 x + 8
P (2) = (2)5 + m(2)3 + 3(2)2 2( 2) + 8
P (2) = 32 8m + 12 + 4 + 8
P (2) = 8m 8
P (2) = 0 jer u zadatku kae da je P(x) deljiv sa -2
8m 8 = 0
m = 1

Primer 4:

Odrediti realne vrednosti parametara a i b tako da polinom P ( x) = ax3 bx 2 5 x + 4

pri deljenju sa x + 1 daje ostatak 6, a pri deljenju sa x 1 daje ostatak 2.

Reenje:

Kako pri deljenju sa x + 1 daje ostatak 6, to je P (1) = 6

P ( x) = ax3 bx 2 5 x + 4
P (1) = a (1)3 b(1) 2 5(1) + 4
P (1) = a b + 9
a b + 9 = 6
a b = 3
a+b = 3
www.matematiranje.com

8
755
Kako pri deljenju sa x 1 daje ostatak 2, to je P (1) = 2

P ( x) = ax3 bx 2 5 x + 4
P (1) = a 13 b 12 5 1 + 4
P (1) = a b 1
a b 1 = 2
a b = 3

Dalje oformimo sistem jednaina:

a+b = 3
a b = 3
a +b = 3
a b = 3
2a = 6 a = 3 b = 0
Reenja su a = 3, b = 0

www.matematiranje.com

9
756
 HORNEROVA EMA

U fajlovima iz prve godine srednje kole , polinomi i algebarski izrazi, smo nauili kako se dele polinomi i kako se

pomou Bezuovog stava dobija ostatak pri deljenju polinoma.

Engleski matematiar Horner je napravio emu za deljenje polinoma P( x) an x n an 1 x n 1 ... a1 x ao sa x c .

Ideju je dobio u teoremi o jednakosti dva polinoma : Polinomi P i Q su identini ako i samo ako su istog stepena i ako

su im koeficijenti uz iste stepene od x jednaki.

Da mi prepriamo njegovu ideju...

Kad delimo polinom P ( x) an x n an 1 x n 1 ... a1 x ao , koji je n - tog stepena sa x c , dobijamo polinom

Q( x) bn 1 x n 1 bn 2 x n 2 ... b1 x bo , koji je n-1 stepena i ostatak, to jest :

Pn x x c Qn 1 x r

Sredjujui ovo i uporedjujui odgovarajue koeficijente Horner je dobio formulice:

bn 1 an
bk 1 ak c bk gde je k 1, 2,...n 1
r a0 c b0

Ovo zapisano u obliku eme bi bilo:

an an 1 ....... ak ....... a0

c bn1 bn 2 an 1 c bn1 ....... bk 1 ak c bk ....... r a0 c b0

Evo nekoliko primera koji e vam verovatno razjasniti primenu Hornerove eme

Primer 1.

Podeliti polinom P ( x) 2 x 4 x3 3 x 2 4 x 1 sa x 1

Reenje:
www.matematiranje.com

1
757
Iz polinoma P( x) 2 x 4 x3 3x 2 4 x 1 proitamo da je:

a4 2 jer je to koeficijent uz najvei stepen x 4

a3 1 jer je to koeficijent uz stepen x3
a2 3 jer je to koeficijent uz stepen x 2
a1 4 to je koeficijent uz x
a0 1 lan bez x- sa ( slobodan lan)

Iz polinoma x 1 proitamo da je: c 1 ( uporedjujemo x 1 sa x c )

Da postavimo Hornerovu emu:

a4 a3 a2 a1 a0
c b3 b2 b1 b0 r

Sad zamenimo vrednosti

2 -1 3 -4 1
1 b3 b2 b1 b0 r

Po Hornerovim formulicama raunamo vrednosti za b- ove.

bn 1 an
Iz formulica bk 1 ak c bk gde je k 1, 2,...n 1 , imamo:
r a0 c b0

b3 a4 b3 2
b3 a4
b2 a3 c b3 b2 a3 c b3 b2 1 1 2 b2 1
b1 a2 c b2 pa je : b1 a2 c b2 b1 3 11 b1 4 ubacimo u emu:
b0 a1 c b1 b0 a1 c b1 b0 4 1 4 b0 0
r a0 c b0
r a0 c b0 r 1 1 0 r 1

2 -1 3 -4 1
1 2 1 4 0 1

Dobili smo polinom treeg stepena iji su koeficijenti b3 2 uz x 3 ; b2 1 uz x 2 ; b1 4 uz x , a slobodan lan je 0.

www.matematiranje.com

2
758
Imamo dakle: 2 x 4 x 3 3x 2 4 x 1 ( x 1)(2 x3 1x 2 4 x) 1 ili zapisano na drugi nain:

2 x 4 x3 3x 2 4 x 1 1
2 x 3 1x 2 4 x
x 1 x 1

Primer 2.

Podeliti polinom P ( x) 3 x 6 2 x 5 x 3 4 x 1 sa x 2

Reenje:

Ovde pazimo jer nema x 4 i x 2 , pa su ti koeficijenti nula!

x 2 uporedjujemo sa x c pa je c 2

Iz P ( x) 3x 6 2 x 5 x 3 4 x 1 je:

a6 3
a5 2
a4 0
a3 1
a2 0
a1 4
a0 1
a6 3 a5 2 a4 0 a3 1 a2 0 a1 4 a0 1
c 2

Preko formulica traimo:

b5 a6 b5 3
b4 a5 c b5 b4 2 (2) 3 b4 8
b3 a4 c b4 b3 0 (2) (8) b3 16
b2 a3 c b3 b2 1 (2) 16 b2 31
b1 a2 c b2 b1 0 (2) (31) b1 62
b0 a1 c b1 b0 4 (2) 62 b0 128
r a0 c b0 r 1 (2) (128) r 255

www.matematiranje.com

3
759
 a6 3 a5 2 a4 0 a3 1 a2 0 a1 4 a0 1
c 2 b5 3 b4 8 b3 16 b2 31 b1 62 b0 128 r 255

Imamo da je:

3x 6 2 x 5 x3 4 x 1 ( x 2)(3x 5 8 x 4 16 x 3 31x 2 62 x 128) 255

3x6 2 x5 x3 4 x 1 255
Ili u drugom zapisu : 3 x 5 8 x 4 16 x 3 31x 2 62 x 128
x2 x2

www.matematiranje.com

4
760
 POLINOMI NAD POLJEM KOMPLEKSNIH BROJEVA I
JEDNAINE

Najprostije reeno, polinom P je funkcija preslikavanja C u C a definisana je sa:

P( z ) = a n z n + a n 1 z n 1 + ... + a1 z + ao

Ako je a 0, kazemo da je n stepen polinoma P(z ) .

Dva polinoma n tog stepena:

P ( z ) = An Z n + An 1Z n 1 + ... + A1Z + Ao
Q( z ) = Bn Z n + Bn 1Z n 1 + ... + B1Z + Bo

Su indentiki jednaki onda i samo onda ako je:

An = Bn , An 1 = Bn 1,..., Ao = Bo

Naravno i ovde vai Bezuova teorema koju smo ve objasnili u obinim polinomima:
Pri deljenju polinoma P( z ) sa ( z a) dobija se ostatak P (a ) . Ako je a-koren polinoma,
tj. P (a ) =0 onda je polinom P( z ) deljiv bez ostatka sa ( z a )

Osnovna teorema algebra je:

Svaki polinom P nad poljem kompleksnih brojeva ima bar jednu nulu.

Prva od posledica ove veoma bitne teoreme odnosi se na faktorizaciju polinoma.

Primer:

z 2 + 1 = z 2 (1)
= z 2 i 2 = ( z i )( z + i )

Svaki polinom n tog stepena moe se napisati u obliku

P ( z ) = an ( z 1 )( z 2 )...( z n )

gde su 1 , 2 ,..., n koreni polinoma i an koeficijenat uz z n .

1
761
 Ako je polinom P deljiv polinomom Q( z ) = ( z a ) k , a nije deljiv polinomom
S ( z ) = ( z a) k +1 , kaemo da je a nula reda k polinoma P.

Polinom P stepena n ne moe se anulirati za vie od n razliitih vrednosti

Primer:

Ako su a,b i c medjusobno razliiti brojevi, dokazati da je:

( x b)( x c) ( x c)( x a ) ( x a )( x b)
+ + =1
(a b)(a c) (b c)(b a ) (c a )(c b)

Reenje:

Prebaciemo sve na levu stranu i napraviti polinom koji je oigledno stepena 2 (pa ne
moe imati vie od 2 reenja)

( x b)( x c) ( x c)( x a ) ( x a )( x b)
P( x) = + + 1
(a b)(a c) (b c)(b a ) (c a )(c b)

Ako stavimo x = a dobijamo

(a b)(a c) (a c)(a a ) (a a )(a b)

P (a ) = + + 1
(a b)(a c) (b c)(b a ) (c a )(c b)
P (a ) = 1 + 0 + 0 1 = 0

Dakle a je reenje (nula, koren) ovog polinoma.

Slino je P (b) = 0 i P(c) = 0
Ovo znai da se polinom anulira za tri razliite vrednosti i P(x) je zato nula polinom, tj.
P ( x) = 0 a odavde direktno izlazi traeno tvrdjenje.

Polinom sa realnim koeficijentima neparnog stepena uvek ima bar jednu realnu
nulu

Vietove formule

One predstavljaju vezu izmedju koeficijenta i nula polinoma. Pomou njih se esto mogu
reavati jednaine P( x) = 0 . Neka je dat polinom :

P ( x) = an x n + an 1 x n 1 + ... + a1 x + ao

2
762
I neka su 1 , 2 ,..., n koreni (nule, reenja) date jednaine, tada je:

an 1
1 + 2 + ... + n =
an
an 2
1 2 + 1 3 + ... + 1 n + 2 3 + ... + n 1 n =
an
an 3
1 2 3 + 1 2 4 + ... + n 2 n 1 n =
an
ao
1 2 3 ... n = (1) n
an

NAPOMENA:

Ve smo pominjali Vietove formule za kvadratnu jednainu:

ax 2 + bx + c = 0 b
x1 + x 2 =
a
c
x1 x 2 =
a
to jest:

a2 x 2 + a1 x + ao = 0 a1
x1 + x 2 =
a2
ao
x1 x 2 = (1) 2
a2
ao
x1 x 2 =
a2
Zadaci:

1) Odrediti parameter m i n tako da polinom P ( x) = x 4 3x 2 + mx + n bude deljiv sa

polinomom P1 ( x) = x 2 2 x + 4

( x 4 3 x 2 + mx + n) : ( x 2 2 x + 4) = x 2 + 2 x
x 4 2 x3 + 4 x 2
() (+) ()
____________________

2 x 3 + 7 x 2 + mx + n
Ovo sad malo sredimo
2 x 3 + (m 8) x + n

3
763
 (3 x 2 + (m 8) x + n) : ( x 2 2 x + 4) = 3
3x 2 + 6 x 12
(+) () (+)
_______________________

(m 8) x 6 x + n + 12 I ovo sredimo
(m 8 6) x + n + 12 =
(m 14) x + n + 12 = 0
Ovo mora biti nula da ne bi bilo ostatka pri deljenju.

m 14 = 0 n + 12 = 0
m = 14 n = 12

2) Odrediti koeficijente a, b i c u polinomu P ( x) = x 3 + ax 2 + bx + c tako da polinom

bude deljiv binomima x 1 i x+2 a da podeljen sa x 4 daje ostatak 18.

Ako moe da je polinom P(x) deljiv polinomom x 1 to znai da je P(1) = 0 , slino je i

P (2) = 0 a poto je pri deljenju sa x 4 ostatak 18, to je P(4) = 18

P ( x) = x 3 + ax 2 + bx + c
P (1) = 13 + a 12 + b 1 + c = a + b + c + 1 = 0
P (2) = (2) 3 + a (2) 2 + b (2) + c = 4a 2b + c 8 = 0
P (4) = 4 3 + a 4 2 + b 4 + c = 16a + 4b + c + 64 = 18

Dobili smo sistem jednaina:

a + b + c = 1
4a 2b + c = 8
16a + 4b + c = 46
_________________________

Reenja ovog sistema su:

a = 2 b = 5 c=6

pa je traeni polinom: P ( x) = x 3 + 2 x 2 5 x + 6

3) Odrediti realne parameter a, b i c tako da polinom x 3 + ax 2 + bx c bude deljiv

sa x i a da podeljen sa x + 1 daje ostatak -5

Poto je polinom deljiv sa x i onda je on deljiv i sa x + i pa i sa

( x i)( x + i ) = x 2 i 2 = x 2 + 1

4
764
 ( x 3 + ax 2 + bx c) : ( x 2 + 1) = x + a
x3 + x
() ()
____________

ax 2 + (b 1) x + c
ax 2 + a
() ()
______________

(b 1) x + c a Ostatak koji mora biti nula!!!

b 1 = 0 ca =0
Dakle i
b =1 c=a

Drugi podatak da polinom deljen sa x + 1 daje ostatak -5 nam govori da je P(1) = 5

P ( x) = x 3 + ax 2 + bx + c
P (1) = (1) 3 + a (1) 2 + b(1) + c = 5
1 + a b + c = 5
a b + c = 4
a 1 + c = 4
a + c = 3
3
a=c=
2

4) Znajui da je zbir dva korena x1 + x2 = 1 jednaine 2 x 3 x 2 7 x + = 0 , nadji

parametar

2x3 x2 7x + = 0

Upotrebiemo Vietove formule za jednainu treeg stepena:

a3 x 3 + a2 x 2 + a1 x + a0 = 0
a2
x1 + x2 + x3 =
a3
a1
x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 =
a3
ao
x1 x2 x3 =
a3

Kod nas je:

5
765
 a3 = 2, a 2 = 1, a1 = 7, a o =

pa je

1 1
x1 + x2 + x3 = =
2 2
7 7
x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 = =
2 2

x1 x2 x3 =
2

1 1
U zadatku kae da je x1 + x2 = 1 pa je x3 = 1 =
2 2

7
x1 x 2 + x1 x3 + x 2 x3 =
2
1 1 7
x1 x 2 + x1 + x 2 =
2 2 2
1 7
x1 x 2 ( x1 + x 2 ) =
2 2
1 7
x1 x 2 1 =
2 2
7 1
x1 x 2 = +
2 2
x1 x 2 = 3

Kako je: x1 x2 x3 =
2
1
3 =
2 2
3
=
2 2
= 3

6
766
 www.matematiranje.com
VEKTORI U RAVNI

Najjednostavnije reeno, vektori su usmerene dui.

Osnovne karakteristike vektora su :
- pravac
- smer
- intenzitet
- poetak i kraj vektora

Pravac vektora je prava na kojoj se on nalazi ali i sve prave paralelne sa njom, to vektoru dozvoljava da skae
sa jedne na drugu paralelnu pravu.
Smer vektora se zadaje strelicom.
Intenzitet vektora je njegova duina i najee se obeleava sa a

A je poetak a B je kraj vektora . Obeleava se AB = a

Kako se vektor zadaje?

a = a1 i + a 2 j ili jednostavnije a =(a1,a2) a intenzitet je a = a12 + a 22

i i j su jedinini vektori (ortovi) koji slue za izraavanje drugih vektora.

i =(1,0) i intenzitet ovog vektora je i =1

767
 www.matematiranje.com
j =(0,1) i takodje je j =1
Kako izraziti vektor ako su date koordinate njegovog poetka i kraja?

a =(x2-x1, y2-y1) i njegov intenzitet je onda a = ( x 2 x1 ) 2 + ( y 2 y1 ) 2

Sabiranje i oduzimanje vektora

Za sabiranje i oduzimanje vektora imamo dva pravila:

1) Pravilo paralelograma

Dva data vektora dovedemo na zajedniki poetak paralelnim pomeranjem.Nad njima kao stranicama oformimo

paralelogram. Dijagonala paralelograma je njihov zbir (ona dijagonala koja polazi iz sastava ta dva vektora).

2) Pravilo poligona (nadovezivanja)

Na kraj prvog vektora paralelnim pomeranjem dovedemo poetak drugog, na kraj drugog dovedemo poetak treeg
vektora......

Rezultanta (njihov zbir) je vektor koji spaja poetak prvog i kraj zadnjeg vektora.

768
 www.matematiranje.com
Evo to na slici:

Na predlog je da uvek upotrebljavate pravilo nadovezivanja.

Svaki vektor ima svoj suprotan vektor, koji ima isti pravac i intenzitet ali suprotan smer sa poetnim vektorom.

-a

a+a =0 i a + ( a) = 0

Nula vektor 0 je onaj iji se poetak i kraj poklapaju.

Kako oduzeti dva vektora?

Recimo da su dati vektori a i b ,.Postupak je slian kao kod sabiranja vektora(pravilo nadovezivanja) samo to
umesto vektora + b na kraj prvog nanosimo - b .

769
 www.matematiranje.com

a
a
- b

Primer:

1) Date su dui AC i BD. Take E i F su sredine ove dve dui. Dokazati da je : AB + CD = 2 EF

Naravno da je ovde najbitnije nacrtati sliku i sa nje uraditi zadatak!

C D

E F

A B

Sad spojimo take koje formiraju vektore.

C
D

E
F

Ideja je da se vektor EF izrazi na obe strane pa se te jednakosti saberu!

EF = EA + AB + BF +
EF = EC + CD + DF

2 EF = AB + CD jer su vektori EA i EC suprotni , pa se skrate a takoe su suprotni i vektori BF DF pa se i oni

skrate.

770
 www.matematiranje.com
Raunski sabiranje i oduzimanje vektora ide vrlo lako:

Ako je a = a1 i + a 2 j to jest a =(a1,a2) i b = b1 i + b2 j , to jest b =(b1,b2)

a + b =(a1,a2) + (b1,b2)= (a1+b1,a2+b2)

a - b =(a1,a2) - (b1,b2)= (a1-b1,a2-b2)

Dakle, radimo tako to saberemo (oduzmemo) koordinatu sa koordinatom.

Mnoenje vektora skalarom (brojem)

Proizvod skalara k i vektora a je vektor k a (ili a k) koji ima isti pravac kao vektor a , intenzitet k a = k a i smer:

- isti kao vektor a ako je k>0

- suprotan od vektora a ako je k<0

Primer: Dat je vektor a , nadji : 2 a i -3 a

Reenje:

2a

-3 a

Svaki vektor a se moe predstaviti u obliku a = a a 0 , gde je a 0 jedinini vektor vektora a .

Linearna zavisnost vektora

Ako su k1,k2,,kn realni brojevi i x1 , x 2 ,, x n vektori razliiti od nule, onda se zbir:

k1 x1 +k2 x 2 ++kn x n

zove linearna kombinacija vektora x1 , x 2 ,, x n

Izjednaimo ovu linearnu kombinaciju sa nulom:

771
 www.matematiranje.com

k1 x1 +k2 x 2 ++kn x n = 0

i) Ako je k1=k2==kn , onda su vektori x1 , x 2 ,, x n linearno nezavisni

ii) Ako je bar jedan od k1,k2,,kn razliit od nule onda su vektori x1 , x 2 ,, x n linearno zavisni

Vai jo:

Dva vektora su kolinearna ako i samo ako su linearno zavisni.(kolinearni znai da lee na istoj pravoj)

Vektori x , y , z su komplanarni ako i samo ako su linearno zavisni(komplanarni znai da lee u istoj ravni)

Razlaganje vektora na komponente

Ako su vektori x i y linearno nezavisni vektori jedne ravni, onda za svaki vektor z te ravni ,postoje jedinstveni
brojevi p i q takvi da je :
z= px+ qy

Primer:

Vektor v =(4,2) razloiti po vektorima a =(2,-1) i b = (-4,3)

Reenje:

v = pa + qb

(4,2) = p(2,-1) + q(-4,3)

(4,2) = (2p,-p) + (-4q,3q)

Odavde pravimo sistem:

4=2p 4q
2=-p + 3q

2p 4q = 4
-p + 3q = 2

p 2q = 2
-p+3q = 2

q=4

772
 www.matematiranje.com
2p-4q = 4 , pa je 2p 16 = 4 , pa 2p = 20 i konano p = 10 .

Dakle, razlaganje vektora je v = 10 a + 4 b

Skalarni proizvod dva vektora ( )

a b = a b cos (a, b)

Ako je a = a1 i + a 2 j to jest a =(a1,a2) i b = b1 i + b2 j , to jest b =(b1,b2)

a b = a1b1 + a2b2

Ugao izmeu dva vektora se rauna :

a b a1b1 + a 2 b2
cos (a, b) = =
ab a + a 22 b12 + b22
2
1

Projekcija vektora : PR b je projekcija vektora b na pravac vektora a i obrnuto :

a

PR a je projekcija vektora a na b
b

PR a b a

a b a b
PR b = i PR a =
a b
a b

Za skalarni proizvod vae osobine:

1) a b = 0 nam govori da su vektori a i b normalni ( ili da je jedan od njih nula), pa ovo moemo uzeti kao
uslov normalnosti dva vektora
773
 www.matematiranje.com
2) Ako su a i b kolinearni vektori onda je a b = a b
2 2
3) a a = a = a ovo je vrlo vana osobina

4) a b a b

5) a b = b a

6) k( a b )= (k a ) b = a (k b )

7) ( a + b ) x = a x + b x

Primer:

Izraunati intenzitet zbira vektora a i b ako je a = 5, b = 3 i ugao izmeu vektora a i b je (a.b) =
3

Reenje: a = 5, b = 3 i (a.b) = a mi traimo a + b = ?
3

Naimo najpre ( a + b) 2 .

2 2
( a + b) 2 = a + 2ab + b

2 2
= a + 2 a b cos (a, b) + b

= 52 + 2 5 3 cos 60 0 +32

= 25+ 15+ 9= 49

Dakle ( a + b) 2 =49 pa je a + b = 49 = 7

Vektorski proizvod ab = c

774
 www.matematiranje.com

..
a

1) Vektor c je normalan i na vektor a i na vektor b

2) Intenzitet vektora c je brojno jednak povrini paralelograma nad vektorima a i b

3) Vektor c se odredjuje pravilom desnog triedra(desnog zavrtnja)

Intenzitet vektora a b je: a b = c = a b sin (a, b)

Osobine vektorskog proizvoda:

1) a b = b a ( alternacija)

2) l (a b) = (l a ) b = a (l b)

3) (b + c) a = b a + c a

Primer:
Ako je a = 10, b = 2 i a b = 12 izraunaj a b = ?

Iz a b = 12 imamo a b = a b cos (a, b) =12

20 cos (a, b) =12

12 3
cos (a, b) = =
20 5
Obeleimo ugao izmeu vektora a i b sa x (a, b) = x , onda je:
3
cos x =
5
Poto vai osnovni identitet sin2x + cos2x = 1, odavde je

775
 www.matematiranje.com

sin2x = 1- cos2x

9
sin2x = 1-
25

16
sin2x =
25
4
sin x =
5

4
izraunajmo sada: a b = c = a b sin (a, b) =20 = 16
5
Dakle: a b = 16

776
 VEKTORI U RAVNI

Najjednostavnije reeno, vektori su usmerene dui.

Osnovne karakteristike vektora su :
- pravac
- smer
- intenzitet
- poetak i kraj vektora

Pravac vektora je prava na kojoj se on nalazi ali i sve prave paralelne sa njom, to vektoru dozvoljava da skae
sa jedne na drugu paralelnu pravu.
Smer vektora se zadaje strelicom.
Intenzitet vektora je njegova duina i najee se obeleava sa a

A je poetak a B je kraj vektora . Obeleava se AB = a

Kako se vektor zadaje?

r r r r
a = a1 i + a2 j ili jednostavnije a = (a1 , a2 ) ; intenzitet je a = a12 + a 22

i i j su jedinini vektori (ortovi) koji slue za izraavanje drugih vektora.

i =(1,0) i intenzitet ovog vektora je i =1

j =(0,1) i takodje je j =1

1
777
Kako izraziti vektor ako su date koordinate njegovog poetka i kraja?

a =(x2-x1, y2-y1) i njegov intenzitet je onda a = ( x 2 x1 ) 2 + ( y 2 y1 ) 2

Sabiranje i oduzimanje vektora

Za sabiranje i oduzimanje vektora imamo dva pravila:

1) Pravilo paralelograma

Dva data vektora dovedemo na zajedniki poetak paralelnim pomeranjem.Nad njima kao stranicama oformimo

paralelogram. Dijagonala paralelograma je njihov zbir (ona dijagonala koja polazi iz sastava ta dva vektora).

2) Pravilo poligona (nadovezivanja)

Na kraj prvog vektora paralelnim pomeranjem dovedemo poetak drugog, na kraj drugog dovedemo poetak treeg
vektora......

Rezultanta (njihov zbir) je vektor koji spaja poetak prvog i kraj zadnjeg vektora.

Evo to na slici:

2
778
Na predlog je da upotrebljavate pravilo nadovezivanja, jer je po naoj proceni lake...

Svaki vektor ima svoj suprotan vektor, koji ima isti pravac i intenzitet ali suprotan smer sa poetnim vektorom.

-a

a+a =0 i a + (a) = 0

Nula vektor 0 je onaj iji se poetak i kraj poklapaju.

Kako oduzeti dva vektora?

Recimo da su dati vektori a i b ,.Postupak je slian kao kod sabiranja vektora(pravilo nadovezivanja) samo to

umesto vektora + b na kraj prvog nanosimo - b .

www.matematiranje.com

3
779
 b

a
a
- b

Primer:

1) Date su dui AC i BD. Take E i F su sredine ove dve dui. Dokazati da je : AB + CD = 2 EF

Reenje:

Naravno da je ovde najbitnije nacrtati sliku i sa nje uraditi zadatak!

C D

E F

A B

Sad spojimo take koje formiraju vektore.

C
D

E
F

Ideja je da se vektor EF izrazi na obe strane pa se te jednakosti saberu!

EF = EA + AB + BF +
EF = EC + CD + DF

2 EF = AB + CD jer su vektori EA i EC suprotni , pa se skrate a takoe su suprotni i vektori BF i DF pa se i oni

skrate.

4
780
Raunski sabiranje i oduzimanje vektora ide vrlo lako:
r r
Ako je a = a1 i + a 2 j to jest a = (a1 , a2 ) i b = b1 i + b2 j , to jest b = (b1 , b2 )

a + b = (a1 , a2 ) + (b1 , b2 ) = (a1 + b1 , a2 + b2 )

a - b = (a1 , a2 ) (b1 , b2 ) = (a1 b1 , a2 b2 )

Dakle, radimo tako to saberemo (oduzmemo) koordinatu sa koordinatom.

Mnoenje vektora skalarom (brojem)

Proizvod skalara k i vektora a je vektor k a (ili a k) koji ima isti pravac kao vektor a , intenzitet k a = k a i smer:

- isti kao vektor a ako je k>0

- suprotan od vektora a ako je k<0

Primer: Dat je vektor a , nadji : 2 a i -3 a

Reenje:

2a

-3 a

Svaki vektor a se moe predstaviti u obliku a = a a 0 , gde je a 0 jedinini vektor vektora a .

Linearna zavisnost vektora

Ako su k1,k2,,kn realni brojevi i x1 , x 2 ,, x n vektori razliiti od nule, onda se zbir:

k1 x1 +k2 x 2 ++kn x n

zove linearna kombinacija vektora x1 , x 2 ,, x n

Izjednaimo ovu linearnu kombinaciju sa nulom:

k1 x1 +k2 x 2 ++kn x n = 0

5
781
i) Ako je k1=k2==kn , onda su vektori x1 , x 2 ,, x n linearno nezavisni
ii) Ako je bar jedan od k1,k2,,kn razliit od nule onda su vektori x1 , x 2 ,, x n linearno zavisni

Vai jo:

Dva vektora su kolinearna ako i samo ako su linearno zavisni (kolinearni znai da lee na istoj pravoj).

Vektori x , y , z su komplanarni ako i samo ako su linearno zavisni (komplanarni znai da lee u istoj ravni).

Razlaganje vektora na komponente

Ako su vektori x i y linearno nezavisni vektori jedne ravni, onda za svaki vektor z te ravni ,postoje jedinstveni
brojevi p i q takvi da je :
z= px+ q y

Primer:

Vektor v =(4,2) razloiti po vektorima a =(2,-1) i b = (-4,3)

Reenje:

v= pa + qb

(4,2) = p(2,-1) + q(-4,3)

(4,2) = (2p,-p) + (-4q,3q)

Odavde pravimo sistem:

4=2p 4q
2=-p + 3q

2p 4q = 4
-p + 3q = 2

p 2q = 2
-p+3q = 2

q=4

2p-4q = 4 , pa je 2p 16 = 4 , pa 2p = 20 i konano p = 10 .

Dakle, razlaganje vektora je v = 10 a + 4 b

6
782
Ako ste prouili ovaj fajl, pogledajte odmah sledei u kome su reeni zadaci...

www.matematiranje.com

7
783
 VEKTORI U RAVNI II DEO

Primer 1.

uuur uuur uuuur

Taka M je sredite stranice BC trougla ABC. Dokazati da je AB + AC = 2 AM

Reenje:

Nacrtajmo najpre sliku i postavimo problem...

C C C

M M M

A B A B A B
slika 1. slika 2. slika 3.

Na slici 1. su obeleeni vektori koji su dati u zadatku.

ta je ideja?

Kod ovakvog tipa zadataka vektor u sredini izrazimo na obe strane!

uuuur uuur uuuur
Na slici 2. je vektor AM izraen ( plavom putanjom) preko: AM = AB + BM .
uuuur uuur uuuur
Na slici 3. je vekor AM izraen ( uta putanja) preko: AM = AC + CM

Dalje emo ove dve jednakosti napisati jednu ispod druge i sabrati ih:

uuuur uuur uuuur

AM = AB + BM
uuuur uuur uuuur
AM = AC + CM
uuuur uuur uuuur uuur uuuur
2 AM = AB + BM + AC + CM pretumbamo malo
uuuur uuur uuur uuuur uuuur uuuur uuuur
2 AM = AB + AC + CM + BM pogledajmo zadnja dva vektora na slici...suprotni su , pa je CM + BM = 0
uuuur uuur uuur
2 AM = AB + AC

Dobili smo traenu jednakost.

WWW.MATEMATIRANJE.COM

1
784
Primer 2.
uuur uuuur
U trouglu ABC take M i K su sredita stranica AB i BC. Dokazati da je AC = 2MK

Reenje:

Opet mora slika:

C C C

K K K

A M B A M B A M B
slika 1. slika 2. slika 3.

Slino kao u prethodnom zadatku, vektor u sredini MK, izraavamo na obe strane.
uuuur uuur uuur uuur
Na slici 2. idemo ulevo: KM = MA + AC + CK
uuuur uuur uuur
Na slici 3. idemo udesno: KM = MB + BK

Napiemo jednakosti jednu ispod druge i saberemo ih:

uuuur uuur uuur uuur
KM = MA + AC + CK
uuuur uuur uuur
KM = MB + BK
uuuuuuuuuuuuuuuuu
uuuur uuur uuur uuur uuur uuur
2 KM = MA + AC + CK + MB + BK

Sad pogledamo sliku i uoimo suprotne vektore ( istog pravca i intenziteta a suproznog smera).
uuuur uuur uuur uuur uuur uuur
2 KM = AC + MA + MB + BK + CK
Uokvireni su nula vektori, pa je:

uuuur uuur
2 KM = AC

Primer 3.

uuuur 1 uuur uuur

Dat je trapez ABCD. Ako je M sredite stranice AD, a N sredite stranice BC, tada je MN = AB + CD
2
( )
Dokazati.

Reenje:

a+b
Ovo je ustvari dokaz injenice da je srednja linija trapeza jednaka polovini zbira osnovica m =
2
2
785
 D C D C D C

M N M N M N

A B A B A slika 3. B
slika 1. slika 2.

Najpre emo vektor MN izraziti odozdo ( slika 2.) pa odozgo ( slika 3.), pa to sabrati
uuuur uuur uuur uuur
MN = MA + AB + BN
uuuur uuuur uuur uuur
MN = MD + DC + CN
uuuur uuur uuur
2 MN = AB + DC suprotni vektori se potiru, to jest daju nula vektor

uuuur 1 uuur uuur

Jo da celu jednakost podelimo sa 2 i dobijamo MN = AB + CD .
2
( )
Primer 4.

Neka su M i N sredita neparalelnih stranica BC i AD trapeza ABCD, a E i F presene take dui MN i

uuur 1 uuur uuur
dijagonala AC i BD. Tada je EF = AB DC
2
( )
Reenje:

I u ovom zadatku se koristi isti trik, al je putanja izraavanja vektora u sredini malo udna , da vidimo:

D C D C D C

E F E F E F

A B A B A slika 3. B
slika 1. slika 2.

uuur uuur uuur uuuv

Na slici 2. vektor EF izraavamo preko: EF = EA + AB + BF .
uuur uuur uuur uuuv
Na slici 3. vektor EF izraavamo preko: EF = EC + CD + DF

Napiemo ove dve jednakosti jednu ispod druge, saberemo ih i potremo suprotne vektore
uuur uuur uuur uuuv
EF = EA + AB + BF
uuur uuur uuur uuuv
EF = EC + CD + DF
uuur uuur uuur
2EF = AB + CD

WWW.MATEMATIRANJE.COM
3
786
 uuuv uuur uuur uuur uuur
Znamo da vai : CD = DC , ubacimo ovo u dobijenu jednakost i evo reenja: 2 EF = AB DC .

uuur 1 uuur uuur

(
Naravno ,ovo sve podelimo sa 2 i dobijamo: EF = AB DC .
2
)

Primer 5.

uuuur uuur uuur uuuur uuuur

Ako je M proizvoljna taka u ravni paralelograma ABCD , tada je 4MO = MA + MB + MC + MD , gde je O

taka preseka dijagonala paralelograma. Dokazati.

Reenje:

D C

A B

Vektor MO emo izraziti na 4 naina pa te jednakosti sabrati:

uuuuv uuur uuur
MO = MA + AO
uuuuv uuur uuur
MO = MB + BO
uuuuv uuuur uuur
MO = MC + CO
uuuuv uuuur uuur
MO = MD + DO
uuuuv uuur uuur uuur uuur uuuur uuur uuuur uuur
4 MO = MA + AO + MB + BO + MC + CO + MD + DO

Pretumbajmo malo ovu jednakost u smislu da uoimo suprotne vektore:

uuuuv uuur uuur uuuur uuuur uuur uuur uuur uuur
4 MO = MA + MB + MC + MD + AO + CO + BO + DO ( pogledajte na slici, ovo su suprotni vektori)
uuuuv uuur uuur uuuur uuuur
4MO = MA + MB + MC + MD

4
787
Primer 6.
uur uur uuur
Ako je T teite trougla ABC, tada je TA + TB + TC = 0 . Dokazati.

Reenje:

Da se podsetimo: teina du spaja teme i sredinu naspramne stranice; sve tri teine dui seku se u jednoj taki T koja

je teite trougla; teite deli teinu du u odnosu 2:1.

Da nacrtamo sliku:

B1 A1
T

A C1 B
uur uur uuur
Krenuemo od TA + TB + TC = i dokazati da je ovaj zbir nula.

Rekosmo da teite deli teinu du u odnosu 2:1, pa je:

uur 2 uuur
TA = A1 A
3
uur 2 uuur uur uur uuur 2 uuur uuur uuuur
TB = B1 B Saberemo ove tri jednakosti i dobijamo: TA + TB + TC = ( A1 A + B1 B + C1C )
3 3
uuur 2 uuuur
TC = C1C
3

Dalje emo izraziti svaki od ovih vektora ( pogledaj na slici, to su isprekidano nacrtani vektori):
C C C

B1 A1 B1 A1 B1 A1
T T T

A C1 B A C1 B A C1 B
uuuur uuur uuur
uuur uuur uuur uuur uuur uuur C1C = C1 B + BC
A1 A = A1C + CA B1 B = B1 A + AB
Saberemo ove tri jednakosti:

5
788
uuur uuur uuur
A1 A = A1C + CA
uuur uuur uuur
B1 B = B1 A + AB
uuuur uuur uuur
C1C = C1 B + BC
uuur uuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur
A1 A + B1 B + C1C = A1C + CA + B1 A + AB + C1 B + BC

Pretumbajmo malo desnu stranu jednakosti:

uuur uuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur
A1 A + B1 B + C1C = CA + AB + + BC + A1C + B1 A + C1 B

Zaokrueni vektori imaju zbir nula, jer se zadnji vektor zavrava gde poinje prvi...
uuur uuur uuur
Pogledajmo sada preostali zbir A1C + B1 A + C1 B , i on je nula, jer je:

uuur 1 uuur
A1C = BC
2
uuur 1 uuur
B1 A = CA
2
uuur 1 uuur
C1 B = AB
2
uuur uuur uuur 1 uuur uuur uuur 1
A1C + B1 A + C1 B = ( BC + CA + AB) = 0 = 0
2 2

E, ovim je dokaz konano zavren.

Primer 7.

uuur 1 uuur uuur uuuur

( )
Ako je M proizvoljna taka u ravni trougla ABC , tada je MT = MA + MB + MC , gde je T teite trougla.
3
Dokazati.

Reenje:

Najpre moramo vektor MT izraziti preko vektora MA,MB i MC.

C

B1 A1
T

A C1 B

6
789
uuur uuur uuur
MT = MA + AT
uuur uuur uuur
MT = MB + BT saberemo ove tri jednakosti...
uuur uuuur uuur
MT = MC + CT
uuur uuur uuur
MT = MA + AT
uuur uuur uuur
MT = MB + BT
uuur uuuur uuur
MT = MC + CT
uuur uuur uuur uuuur uuur uuur uuur
3MT = MA + MB + MC + AT + BT + CT
uuur uuur uuur uuuur
U prethodnom primeru smo videli da ovo uokvireno daje nula vektor, pa je: 3MT = MA + MB + MC , a to smo i trebali

dokazati.

WWW.MATEMATIRANJE.COM

7
790
 VEKTORI U PROSTORU (I deo)

Najbolje je da pre nego to ponete da prouavate vektore u prostoru pogledate fajl

vektori u ravni jer se mnoge stvari prenose i u prostor.

Pogledajmo najpre kako nastaje Dekartov pravougli trijedar.

Kroz jednu taku O postavimo tri numerike prave (brojne ose) normalne jedna na drugu.

X-osa Apscisna osa

Y-osa Ordinatna osa
Z-osa Aplikatna osa
Taka O kordinatni poetak
y

Po dve koordinatne ose ine koordinatne ravni (xOy, xOz i yOz) normalne jedna na
drugu.

Na x,y i z osi uoimo jedinine vektore (ortove) i , j i k

i = (1,0,0)

k
j j = (0,1,0)
I y

k = (0,0,1)
x
i = j = k =1

Svaki vektor a u prostoru predstavljamo:

a = a1 i + a2 j + a3 k ili

a = (a1 , a 2 , a3 ) uredjena trojka

1
791
 z

a3
k

a1 .I j a2
y

Intezitet vektora a je a = a12 + a22 + a32

a
Jedinini vektor vektora a je vektor a 0 =
a

Ako imamo dve take A i B u prostoru, vektor AB se pravi:

A( x1 , y1 , z1 ) B ( x2 , y 2 , z 2 )

AB = ( x2 x1 , y2 y1 , z2 z1 )

AB = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 ) 2 + ( z 2 z1 ) 2

Skalarni proizvod ( )

Neka su dati vektori

a = (a1 , a2 , a3 )

b = (b1 , b2 , b3 )
Tada je:

a b = a b cos ( a , b )

Ako nemamo dat ugao izmedju vektora: a b = a1b1 + a2b2 + a3b3

Ugao izmedju dva vektora:

www.matematiranje.com

2
792

a b a1b1 + a2b2 + a3b3
cos ( a , b ) =
=
ab a + a22 + a32 b12 + b22 + b32
2
1

Uslov normalnosti:

a b a b = 0

Projekcija vektora : PR b je projekcija vektora b na pravac vektora a i obrnuto :

a

PR a je projekcija vektora a na b
b

PR a b a

aob aob
PR b = i PR a =
a b
a b

1) Odrediti skalarni proizvod vektora:

a = (4,3,1)

b = (5,2,3)

a b = (4,3,1) (5,2,3)
= 20 + 6 + (3) = 23

2) Dati su vektori a = (1,1,2) i b = (0,2,1). Odrediti ugao izmedju vektora a + b i a b .

a = (1,1,2)

www.matematiranje.com
b = (0,2,1)

3
793

Nadjimo najpre vektore a + b i a b

a + b = (1,1,2) + (0,2,1) = (1,1,3)

a b = (1,1,2) (0,2,1) = (1,3,1)

Radi lakeg rada nazovimo:
a+ b = x

a b = y

Dakle: x = (1,1,3) i y =(1,3,1)

x y = (1,1,3) (1,3,1) = 1 3 + 3 = 1

x = 12 + 12 + 32 = 11

y = 12 + (3) 2 + 12 = 11

x y 1
cos ( x , y ) =
=
x y 11 11

1
cos ( x , y ) =
11
1
( x , y ) = arccos
11

3) Odredi projekcije vektora a = (5,2,5) na vektor b = (2,1,2)

a = (5,2,5) a b
PR ( a ) =

b = (2,1,2)
b
b
________________
18
PR ( a ) = ? PR ( a ) = www.matematiranje.com
b b 3

PR ( a ) = 6
b

4
794

a b = (5,2,5) (2,1,2) = 10 2 + 10 = 18

b = 2 2 + (1) 2 + 2 2 = 9 = 3

4) Date su koordinate temena trougla ABC (A(-1,3,1),B(3,4,-2), C(5,2,-1)). Odrediti

ugao ABC.

C(5,2,-1)
Nadjimo najpre vektore BA i BC

BA BC
cos =
BA BC

A(-1,3,1) B(3,4,-2)

BA = (1,3,1) (3,4,2) = (4,1,3)

BC = (5,2,1) (3,4,2) = (2,2,1)

BA = (4) 2 + (1) 2 + 32 = 9 + 1 + 16 = 26

BC = 2 2 + (2) 2 + 1 = 9 = 3

BA BC = (4,1,3) (2,2,1) = 8 + 2 + 3 = 3

BA BC
cos =
BA BC

3
cos =
3 26
1
cos =
26
1
= arccos
26

www.matematiranje.com

5
795
 Vektorski proizvod (x)

Neka su dati vektori

a = (a1 , a 2 , a3 ) = a1 i + a 2 j + a3 k

b = (b1 , b2 , b3 ) = b1 i + b2 j + b3 k

..
a ab= c Pazi: b a = - c

1) Vektor c je normalan i na vektor a i na vektor b

2) Intenzitet vektora c je brojno jednak povrini paralelograma nad vektorima a i b

3) Vektor c se odredjuje pravilom desnog triedra(desnog zavrtnja)

Intenzitet vektora a b je: a b = c = a b sin (a, b)

Vektori a i b su kolinearni ako i samo ako je njihov vektorski proizvod jednak 0 .

Konkretno:

i j k
a b = a1 a2 a3 = razvijemo ovu determinantu i (na primer) dobijemo = # i + $ j + & k gde su
b1 b2 b3

#, $, & neki brojevi.

Tada je a b = # 2 +$ 2 + & 2

6
796
Povrina paralelograma nad vektorima a i b je P = a b www.matematiranje.com
Dok povrinu trougla raunamo ( logino) kao polovinu povrine paralelograma:

1
P = ab
2

5. Izraunati povrinu paralelograma konstruisanog nad vektorima:

a =(1,1,-1) i b (2,-1,2)

Reenje: P = a b Najpre traimo a b .

i j k
a b = 1 1 1 = i (2-1) - j (2+2) + k (-1-2) = 1 i - 4 j - 3 k =(1, -4, -3)
2 1 2

a b = 12 + (4) 2 + (3) 2 = 26 dakle P= 26

6. Izraunati povrinu trougla ako su date koordinate njegovih temena: A(2, -3, 4), B(1,2,-1), C(3,-2,1)

Reenje: Najpre oformimo vektore AB i AC

C(3,-2,1)

A(2,-3,4) B(1,2,-1)

AB = (1 2, 2-(-3), -1 4) = (-1,5,-5)

AC = (3-2, -2 (-3), 1 4) = (1,1, -3)

7
797
 1
P = ab
2

i j k i j k
AB AC = a1 a2 a3 = 1 5 5 = -10 i - 8 j - 6 k
b1 b2 b3 1 1 3

AB AC = (10) 2 + (8) 2 + (6) 2 = 200 = 10 2

1 1
P = ab = 10 2 = 5 2 i evo reenja!
2 2

www.matematiranje.com

8
798
 VEKTORI U PROSTORU ( II deo)

Meoviti proizvod tri vektora

Meoviti proizvod je (a b) o c . Najee se obeleava sa a, b, c . [ ] [

Dakle : (a b) o c = a, b, c ]
Kako se on izraunava?

Ako su vektori zadati sa: a = (a1 , a 2 , a3 ) , b = (b1 , b2 , b3 ) i c = (c1 , c 2 , c3 ) onda je:

a1 a2 a3
(a b) o c = b1 b2 b3
c1 c2 c3

A dobijenu determinantu reavamo ili razvijanjem po nekoj vrsti (koloni) ili pomou Sarusovog pravila.

emu slui meoviti proizvod?

i) Apsolutna vrednost meovitog proizvoda tri nekomplanarna vektora jednaka je zapremini paralelopipeda

konstruisanog nad njima, to jest : V ( a , b, c ) = ( a b ) o c

ii) Zapremina trostrane piramide (tetraedra) konstruisane nad nekomplanarnim vektorima a,b,c,je:

1
V= (a b) o c
6
www.matematiranje.com

799
 c

1
Zato u formuli ?
6

Jo od ranije znamo da se zapremina piramide rauna po formuli:

1
V= BH
3

1
Kako je baza trougao , njegovu povrinu raunamo kao : B = a b , pa je onda:
2

1 1 1 1
V= BH= a b H= ( a b) o c
3 3 2 6

Napomena: esto se u zadacima trai visina H neke piramide. Nju emo nai tako to najpre naemo zapreminu
a1 a 2 a3
1 1 1 3V
preko formule ( a b) o c = b1 b2 b3 , zatim nadjemo bazu B= a b pa to zamenimo u H = .
6 6 2 B
c1 c 2 c3

iii) Uslov komplanarnosti

Vektori a, b, c su komplanarni ako i samo ako je njihov meoviti proizvod jednak nuli.

a1 a2 a3
Dakle uslov komplanarnosti je : b1 b2 b3 = 0
c1 c2 c3

www.matematiranje.com

800
 Zadaci

1. Izraunati zapreminu paralelopipeda konstruisanog nad vektorima: a(0,1,1), b(1,0,1), c(1,1,0)

Reenje:

a1 a2 a3 0 1 1 0 1 1 01
V (a, b, c) = (a b) o c = b1 b2 b3 = 1 0 1 = ajmo da upotrebimo Sarusovo pravilo= 1 0 1 1 0 =
c1 c2 c3 1 1 0 1 1 0 11

(0 + 1 + 1) (0+0+0)= 2 [pogledaj fajl determinante]

Dakle : V = 2

2. Dati su vektori a(ln( p 2),2,6), b( p,2,5), c(0,1,3) . Odrediti realan broj p , tako da vektori budu

komplanarni.

Reenje:

a1 a2 a3
Kao to rekosmo, uslov komplanarnosti je : b1 b2 b3 = 0 , pa je
c1 c2 c3

ln( p 2) 2 6
p 2 5 = razvijemo je po prvoj koloni...= ln(p-2)[-6+5] p [-6+6] = - ln(p-2)
0 1 3

Mora biti - ln(p-2) = 0 [ pogledaj logaritmi ,fajl iz druge godine]

p 2 = 1, pa je p = 3 traeno reenje.

3. Dati su vektori a(1,1,1), b(2,1,2), c(1,1,2)

Rastaviti vektor c po pravcima vektora a, b i a b

Reenje: Najpre emo nai a b . www.matematiranje.com

801
 i j k i j k
a b = a1 a2 a3 = 1 1 1 = Razvijamo po prvoj vrsti...= 1 i - 0 j + 1 k = (1,0,1)
b1 b2 b3 2 1 2

Postavimo sada razlaganje:

c = m a + n b + p ( a b ) , gde su m,n i p konstante koje moramo nai.

(1,-1,2) = m (1,1,-1) + n (-2,-1,2) + p (1,0,1) prelazimo u sistem jednaina:

1 = 1m 2n +1p m 2n +p = 1

3
-1 = 1m 1n +0p mn = -1 saberemo prvu i treu...pa je p=
2

2 = -1m +2n +1p -m +2n +p = 2

3 3 1
Vratimo p = u ostale dve jednaine i dobijamo : m = i n=
2 2 2

Vratimo se sada u :

c = ma + nb + p (ab )

3 1 3
c= a b + ( a b ) je konano reenje
2 2 2

4. Dati su vektori a (m 1,1,1), b(1, m + 1,0), c(m,2,1) . Odrediti parametar m tako da vektori a, b, c
budu komplanarni a zatim razloiti a na komponente u pravcu druga dva.

Reenje:

Najpre emo iskoristiti uslov komplanarnosti:

a1 a2 a3 m 1 1 1
b1 b2 b3 = 0 , to jest 1 m + 1 0 = 0 , Ovu determinantu razvijemo po treoj koloni...=
c1 c2 c3 m 2 1

= -2 m(m+1) + (m-1)(m+1) +1 = 0

= - 2 m2 m + m2 1 +1 = 0 pa je odavde m = - 2 www.matematiranje.com

802
Dakle vektori su ( kad zamenimo da je m= -2):

a = (3,1,1)

b = (1,1,0)

c = (2,2,1)

Idemo na razlaganje:

a =m b+n c

(3,1,1) = m (1,1,0) + n (2,2,1) prelazimo u sistem jednaina

-3 = - m 2n

1 = - m + 2n

1 = 0m + n odavde je n = 1 pa to menjamo u gornje dve jednaine...m = 1

Dakle a = m b + n c pa je a = b + c konano reenje

5. Data su temena tetraedra A (2,3,1), B(4,1,-2), C(6,3,7) i D(-5,-4,8).

Odrediti zapreminu tetraedra i duinu visine sputene iz temena D na stranu ABC.

Reenje:

Najpre nacrtamo sliku i postavimo problem:

D(-5,-4,8)

H
C(6,3,7)

A(2,3,1) B(4,1,-2)

www.matematiranje.com

803
Oformimo najpre vektore AB, AC , AD

AB = (4-2,1-3,-2-1) = (2, -2, -3)

AC = (6-2,3-3,7-1) = (4, 0, 6)

AD = (-5-2,-4-3,8-1) = (-7,-7,7)

a1 a2 a3 2 2 3
1 1 1 308
Moemo nai zapreminu tetraedra po formuli: (a b) o c = b1 b2 b3 = 4 0 6 =
6 6 6 6
c1 c2 c3 7 7 7

1
Dalje traimo povrinu baze ABC : B= ab
2

i j k i j k
AB AC = a1 a2 a3 = 2 2 3 = -12 i +24 j +8 k = (-12, 24, 8)
b1 b2 b3 4 0 6

1
B= (12) 2 + 24 2 + 8 2 = 14
2

3V
Iskoristiemo da je H = .
B

308
3
H= 6 = 11 Dakle, traena visina je H =11
14

www.matematiranje.com

Napomena :

Ako vam trae neku drugu visinu, recimo iz temena C, postupak je analogan.

3V
Naete zapreminu, zatim bazu preko AB AD i zamenite u H = .
B

804
 MATRICE (TEORIJA)

Za pravougaonu ( kvadratnu ) emu brojeva aij (i=1,2,,m a j= 1,2,,n ):

a11 a12 . . . a1n

a a . . . a
21 22 2n

.
kaemo da je matrica tipa m n . Brojevi aij su elementi matrice.
.
.

am1 am 2 . . . amn

Tip matrice je vrlo bitna stvar : kad kaemo da je matrica tipa m n , to znai da ona ima m vrsta i n kolona.

Primer:

2 3 -5
Matrica A je tipa 2 3 jer ima dve vrste a tri kolone.
1 2 3

7 8
1 2
Matrica B je tipa 4 2 jer ima 4 vrste i 2 kolone.
7 6

1 -2

Matrice se najee obeleavaju ovim srednjim zagradama , ali da vas ne zbuni, neki profesori ih obeleavaju i

malim zagradama a koriste se jo i . Vi radite onako kako kae va profesor...

Ako matrica ima isti broj vrsta i kolona ( n n ), za nju kaemo da je kvadratna matrica reda n.

0 0
Matrica iji su svi elementi jednaki nuli naziva se nula- matrica. 0 , , itd
0 0

def
Matrica - A definisana sa A (1) A je suprotna matrica za matricu A.

Kvadtarna matrica reda n za koju je aii 1 ( po glavnoj dijagonali su jedinice a sve ostalo nule) naziva se jedinina

matrica reda n i oznaava se sa I n

1 0 0
1 0
I1 1 , I 2 , I 3 0 1 0 ...itd
0 1 0 0 1
Neki profesori jedininu matricu obeleavaju sa E. Vi radite onako kako kae va profesor...
www.matematiranje.com

1
805
Ako su svi elementi kvadratne matrice reda n ispod glavne dijagonale jednaki nuli, takva se matrica naziva gornja

trougaona matrica.

1 8 -2
Na primer : 0 1 6 je gornja trougaona matrica reda 3.
0 0 7

Ako su svi elementi kvadratne matrice reda n iznad glavne dijagonale jednaki nuli, takva se matrica naziva donja

trougaona matrica.

2 0 0
Na primer : 2 3 0 je donja trougaona matrica reda 3.
7 3 8

Dve matrice A i B su jednake ako i samo ako su istog tipa i imaju jednake odgovarajue elemente.

Sabiranje i oduzimanje matrica

Vano: Mogu se sabirati ( oduzimati ) samo matrice istog tipa!

Primer

2 7 -5 3 3 -5
Neka su date matrice A i B . Nadji matricu A+B i A-B.
4 2 3 1 4 0

Najpre primetimo da su matrice A i B istog tipa 2 3 , to jest obe imaju 2 vrste i 3 kolone. To nam govori i da e

matrica koja je njihov zbir takodje biti tipa 2 3 .

Sabiraju se tako to sabiramo mesto s mestomkrenemo od mesta na prvoj vrsti i koloni 2+ 3=5 itd

2 7 -5 3 3 -5 2+3 7+3 -5+(-5) 5 10 -10

A B
4 2 3 1 4 0 4 (1) 2+4 3+0 3 6 3

Analogno radimo i oduzimanje:

2 7 -5 3 3 -5 2-3 7-3 -5-(-5) 1 4 0

A B
4 2 3 1 4 0 4 (1) 2-4 3-0 5 -2 3

www.matematiranje.com

2
806
Mnoenje matrice skalarom (brojem)

Vano: Matrica se mnoi brojem tako to se SVI elementi matrice pomnoe tim brojem!

Pazite, ovde esto doe do greke jer smo, ako se seate ,rekli da se determinanta mnoi brojem tako to se samo

jedna vrsta ili kolona pomnoi tim brojem, a kod matrice svaki element mnoimo tim brojem.

Primer

1 7 -2
Neka je data matrica A 2 1 6 . Odrediti matricu 3A.
1 0 3

Naravno, kod mnoenja matrice skalarom tip matrice se ne menja.

1 7 -2
A 2 1 6
1 0 3
1 7 -2 3 1 3 7 3 (-2) 3 21 -6
3 A 3 2 1 6 3 2 3 1 3 6 6 3 18
1 0 3 3 1 3 0 3 3 3 0 9

Mnoenje matrica

Vano : Proizvod dve matrice je definisan samo ako je broj kolona prve matrice jednak sa brojem vrsta druge

matrice!

Ako recimo uzmemo da je matrica A tipa m n a matrica B tipa n p onda e matrica , recimo C , koja se dobija

njihovim mnoenjem biti tipa m p .

A B C a tip odredjujemo (m n ) ( n p ) m p ( kao da se skrate unutranji)

Primer

Date su matrice :

2 0
1 2 -1
A i B 1 3 .Odrediti njihov proizvod AB.
0 2 3 1 -1

www.matematiranje.com

3
807
Najpre da vidimo koji tip e imati matrica koja se dobija njihovim proizvodom:

A je tipa 2 3 , dok je B tipa 3 2 pa e matrica njihovog proizvoda biti tipa (2 3 ) ( 3 2) 2 2 .

Dakle imae dve vrste i dve kolone.

2 0
1 2 -1
A B 1 3 . Kako sada raunati? Imamo dakle 4 mesta.
0 2 3
1 -1
2 0
1 2 -1 prva vrsta prva kolona prva vrsta druga kolona
0 2 3 1 3 druga vrsta prva kolona druga vrsta druga kolona

1 -1

prva vrsta prva kolona dobijamo :

2 0
1 2 -1 =1 .2+2 .1+(-1) .1= 2+2-1=3
0 2 3 1 3
1 -1

prva vrsta druga kolona dobijamo:

2 0
1 2 -1 . .
0 2 3 1 3 =1 0+2 3+(-1) (-1)=0+6+1=7
.

1 -1

druga vrsta prva kolona :

2 0
1 2 -1 =0 .2+2 .1+3 .1=0+2+3=5

0 2 3 1 3

1 -1

druga vrsta druga kolona :

2 0
1 2 -1 . . .
0 2 3 1 3 =0 0+2 3+3 (-1)=0+6-3=3
1 -1

www.matematiranje.com

4
808
Sad ovo ubacimo gore:

2 0
1 2 -1 3 7
0 2 3 1 3 5 3

1 -1

Naravno, vi ne morate da radite ovoliko postupno, kad se izvebate, sve e ii mnogo bre...

Za proizvod matrica vae zakoni:

1) ( A B) C A ( B C )
2) A (B C) A B A C i (B C) A B A C A
3) ( A B) ( A) B A( B) je skalar ( broj)
4) I A A I gde je I jedinina matrica

Vano: Za matrice u optem sluaju ne vai komutativnost mnoenja A B B A

Ako je A matrica tipa m n , onda se njena transponovana matrica AT dobija kada u matrici A kolone i vrste

zamene mesta. Tip matrice AT je onda naravno n m .

Primer

1 0
1 4 5
Ako je recimo A , onda je A 4
T
0
0 0 3 5 3
1 2 3 1 0 4
Ako je recimo B 0 5 0 B 2 5 5
T

4 5 6 3 0 6

Matrica A za koju je A AT naziva se simetrina matrica.( naravno, matrica A mora biti kvadratna)

Primer

1 2 3 1 2 3

Ako je A 2 0 5 , kad zamenimo mesta kolone u vrste, dobijamo A 2 0 5
T

3 5 1 3 5 1

Dakle, ova matrica je simetrina!

www.matematiranje.com

5
809
Za operaciju transponovanja vae sledee osobine:

1) ( AT )T A
2) ( A)T AT je skalar
3) ( A B )T AT BT ako su matrice A i B istog tipa
4) ( A B )T BT AT

Dalje se moramo upoznati sa determinantama.

Ova tema je obraena u posebnom fajlu determinante, a mi emo vas podsetiti na neke najvanije stvari.

a11 a12 . . . a1n

a a . . . a
21 22 2n

.
Determinantu kvadratne matrice A = obeleavamo sa det (A) ili A a zapisujemo :
.
.

an1 an 2 . . . ann

a11 a12 . . . a1n

a21 a22 . . . a2 n
.
det A
.
.
an1 an 2 . . . ann

Znai da determinante , za razliku od matrica , piemo u zagradama . Determinanta je broj a matrica je ema!

Neemo vas daviti sa teorijom, ve emo na par primera objasniti kako se raunaju determinante:

DRUGOG REDA

a b
= ad bc Raunaju se tako to pomnoimo elemente na takozvanoj glavnoj
c d

dijagonali, pa od toga oduzmemo pomnoene elemente na sporednoj dijagonali.

Primer:

3 4 1 3
= 3 7 - 4 5 = 21-20 = 1 = (-1) 12- (-5) 3=-12+15=3
5 7 5 12
www.matematiranje.com

6
810
TREEG REDA

Determinante treeg reda moemo razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni. Najpre svakom
elementu dodelimo predznak + ili -, i to radimo neizmenino:

Samo da vas podsetimo: vrste su , a kolone

a1 b1 c1
a2 b2 c 2 = Ako recimo hoemo da razvijemo po prvoj vrsti=
a3 b3 c3

b2 c2 a c2 a b2
= a1 b1 2 c1 2 , ili ako recimo razvijamo po drugoj koloni:
b3 c3 a3 c3 a3 b3

a2 c2 a c1 a c1
= b1 b2 1 b3 1
a3 c3 a3 c3 a2 c2

Najbolje je ,naravno, da razvijamo po onoj koloni ili vrsti gde ima najvie nula !

5 3 1
Primer: Izraunaj vrednost determinante 1 7 0
2 3 2

5 3 1
1 7 0 = Najpre iznad svakog broja napiite predznake: , ili ako vam je
2 3 2

lake samo iznad brojeva u vrsti ili koloni po kojoj ste reili da razvijete determinantu. Mi

smo reili po drugoj vrsti jer ima jedna nula (moglo je i po treoj koloni, sve jedno).

Dakle:

5 3 1 5 3 1
3 1 5 1 5 3
1 7 0 = 1 7 0 = 1 7 0 =-1(3 2 - 1 3)+7(5 2-2 1)= -3 +56=53
3 2 2 2 2 3
2 3 2 2 3 2

www.matematiranje.com

7
811
Drugi nain za raunanje determinanti treeg reda, medju uenicima vrlo popularan, je
SARUSOVO pravilo.

Pored date determinante dopiu se prve dve kolone , pa se elementi mnoe dajui im
znake kao na slici:

a1 b1 c1 a1 b1
a2 b2 c2 a 2 b2 = a1b2 c3 b1c 2 a3 c1 a 2 b 3 b1 a 2 c3 a1c 2 b3 c1b2 a3
a3 b3 c3 a3 b3
- - -

+ + +

Primer: Izraunaj vrednost determinante

5 3 1 5 3
1 7 0 1 7 = 572 + 302 + 113 - 312 - 503 - 172 =
2 3 2 2 3
= 70 + 0 +3 6 0 14 = 53

Dakle, na oba naina smo dobili isti rezultat,pa vi odaberite sami ta vam je lake.

ETVRTOG REDA

a1 b1 c1 d1
a2 b2 c2 d2
= Moemo je razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni! I ovde slino kao za
a3 b3 c3 d3
a4 b4 c4 d4

determinante treeg reda prvo napiemo predznake svima ili samo onoj vrsti ili koloni po

kojoj emo da razvijamo determinantu.

Mi emo , recimo, da razvijemo determinantu po prvoj koloni:

www.matematiranje.com

8
812

a1 b1 c1 d1

a2 b2 c2 d2
=
a3 b3 c3 d3

a4 b4 c4 d4

b2 c2 d2 b1 c1 d1 b1 c1 d1 b1 c1 d1
= a1 b3 c3 d 3 a 2 b3 c3 d 3 a3 b2 c2 d 2 a 4 b2 c2 d2
b4 c4 d4 b4 c4 d4 b4 c4 d4 b3 c3 d3

Naravno, sad bi trebalo da razvijemo svaku od ove etiri determinante treeg reda....
Sloiete se da ovo nije ba lako.
Nauimo zato osobine determinanata koje e nam pomoi u reavanju zadataka.

OSOBINE DETERMINANATA

1. Determinanta menja znak ako dve vrste ili kolone izmenjaju svoja mesta.

2. Vrednost determinante se ne menja ako sve vrste i kolone promene svoje

uloge.

3. Determinanta se mnoi brojem, kad se tim brojem pomnoe svi elementi ma

koje (ali samo jedne) vrste ili kolone.
Obrnuto, zajedniki faktor elemenata jedne vrste ili kolone moe se izvui
ispred determinante

Na primer:
a1 b1 c1 a1 k b1 k c1 k a1 k b1 c1
k a 2 b2 c 2 = a 2 b 2 c 2 = a 2 k b2 c 2 itd. ili
a3 b3 c3 a3 b3 c3 a3 k b3 c3

a1 mb1 c1 a1 b1 c1
a2 mb2 c2 = m a2 b2 c2
a3 mb3 c3 a3 b3 c3

4. Ako je u determinanti svaki element neke k-te vrste (kolone) zbir dva ili vie
sabiraka, onda je ona jednaka zbiru dve ili vie determinanata, koje imaju
iste elemente kao i data determinanta, osim elemenata k-te vrste (kolone).

Na primer:

a1 b1 m1 c1 a1 b1 c1 a1 m1 c1
a2 b2 m 2 c2 = a2 b2 c2 + a2 m2 c2
a3 b3 m3 c3 a3 b3 c3 a3 m3 c3
www.matematiranje.com

9
813
5. Ako su svi elementi jedne vrste(kolone) jednaki nuli, vrednost determinante
je nula.

Primeri:

0 0 0 0
3 9 55
77 68 34 80
1 2 4 = 0 ili 0
8 5 7 4
0 0 0
4 5 9 8

6. Ako elementi u dve vrste ili kolone imaju iste vrednosti, vrednost
determinante je opet nula.

Primer:

12 7 3
9 4 6 = 0 jer su elementi prve i tree vrste jednaki
12 7 3

7. Ako su dve vrste ( kolone ) proporcionalne meu sobom , vrednost

determinante je opet nula.

Primer:

2 3 4
9 5 56 = 0 jer su prva i trea vrsta proporcionalne, tj. prva puta 3 daje treu
10 15 20
vrstu.

8. Vrednost neke determinante ostaje nepromenjena ako se elementima jedne

vrste(kolone) dodaju odgovarajui elementi neke druge vrste(kolone)
pomnoeni istim brojem!

Ova osma osobina e nam pomoi da lake reimo determinante

etvrtog i vieg reda.

9. det A det AT

Ako transponujemo matricu , vrednost njene determinante se ne menja.

www.matematiranje.com

10
814
Minor ( u oznaci M ij ) elementa aij determinante reda n jeste determinanta matrice reda n-1 koja se dobija

izostavljanjem i-te vrste i j-te kolone iz date matrice.

Kofaktor ( u oznaci Aij ) elementa aij determinante reda n definiemo sa Aij (1)i j M ij

Primer

a1 b1 c1
Ako posmatramo matricu a2 b2 c2 , njeni minori i kofaktori e biti:
a3 b3 c3
Minori:

b2 c2 a2 c2 a2 b2
M 11 , M 12 , M 13
b3 c3 a3 c3 a3 b3
b1 c1 a1 c1 a1 b1
M 21 , M 22 , M 23
b3 c3 a3 c3 a3 b3
b1 c1 a1 c1 a1 b1
M 31 , M 32 , M 33
b2 c2 a2 c2 a2 b2

Kako smo dobili recimo minor M 11 ?

a1 b1 c1
a b2 c2
2
a3 b3 c3
Oznaka 11 nam govori da poklapamo prvu vrstu i prvu kolonu: , ono to ostane stavimo u malu

determinantu.

a1 b1 c1
a b2 c2
2
a3 b3 c3 a2 c2
Minor M 12 dobijamo kad poklopimo prvu vrstu i drugu kolonu (12): , ostaje , itd.
a3 c3
Kofaktori:

b2 c2 a2 c2 a2 b2
A11 (1)11 M 11 ; A12 (1)1 2 M 12 ; A13 (1)13 M 13
b3 c3 a3 c3 a3 b3

b1 c1 a1 c1 a1 b1
A21 (1) 2 1 M 21 ; A22 (1) 2 2 M 22 ; A23 (1) 23 M 23
b3 c3 a3 c3 a3 b3

b1 c1 a1 c1 a1 b1
A31 (1)31 M 31 ; A32 (1)3 2 M 32 ; A33 (1)33 M 33
b2 c2 a2 c2 a2 b2
www.matematiranje.com

11
815
ta moemo primetiti kod kofaktora to se tie znakova?

Pa, znaci idu naizmenino, kao kad smo razvijali determinante:


i j
Ako va profesor dozvoljava, moete izbei da piete ono (1) , ve odma uzmete znakove neizmenino.

Jedan od estih zadataka na fakultetima je traenje inverzne matrice. Ona se upotrebljava za reavanje sistema

jednaina , matrinih jednaina

Najpre emo rei neto o adjungovanoj matrici.

a11 a12 . . . a1n

a a . . . a
21 22 2n

.
Naka je data matrica A= , ili skraeno zapisana A aij .
.
n n

.

an1 an 2 . . . ann

T
Matricu Aij , gde su Aij kofaktori elemenata aij matrice A, nazivamo adjungovana ( pridruena ) matrica za

matricu A i oznaavamo je sa :

A11 A21 . . . An1

A A . . . A
12 22 n2

T .
adjA Aij
.
.

A1n A2 n . . . Ann

Primer:

1 5 0
Data je matrica A 0 3 2 . Odrediti njenu adjungovanu matricu adjA .
1 0 2

Najpre traimo kofaktoreOnda njih poredjamo u matricu

www.matematiranje.com

12
816
 1 5 0
3 2
A0 3 2 A11 6
0 2
1 0 2
1 5 0
0 2
A 0 3 2 A12 (2) 2
1 2
1 0 2
1 5 0
0 3
A 0 3 2 A13 3
1 0
1 0 2
1 5 0
5 0
A0 3 2 A21 10
0 2
1 0 2
1 5 0
1 0
A0 3 2 A22 2
1 2
1 0 2
1 5 0
1 5
A0 3 2 A23 (5) 5
1 0
1 0 2
1 5 0
5 0
A0 3 2 A31 10
3 2
1 0 2
1 5 0
1 0
A 0 3 2 A32 2
0 2
1 0 2
1 5 0
1 5
A 0 3 2 A33 3
0 3
1 0 2

A11 A21 A31 6 10 10

Sad ove vrednosti menjamo u : adjA A12 A22 A32 , pa je adjA 2 2 2
A13 A23 A33 3 5 3
www.matematiranje.com

13
817
Sad moemo definisati i inverznu matricu.

Naka je A kvadratna matrica reda n . Ako postoji matrica A1 reda n takva da je A A1 A1 A I n , gde je

I n jedinina matrica reda n , tada kaemo da je A1 inverzna matrica matrice A.

1
Formula po kojoj traimo inverznu matricu je : A1 adjA
det A

Naravno , treba rei da inverzna matrica postoji ako i samo ako je det A 0 .

Inverzna matrica je, ako postoji, jedinstvena!

Primer

2 3 1
Odrediti inverznu matricu matrice B 4 5 2
5 7 3

1
Radimo po formuli: B 1 adjB
det B

Najpre traimo det B , jer ta vrednost mora biti razliita od nule da bi postojala inverzna matrica...

2 3 1
det B 4 5 2 koristimo Sarusov postupak...
5 7 3
2 3 1 2 3
det B 4 5 2 4 5 2 (5) 3 (3) 2 5 1 4 (7) (3) 4 3 2 2 (7) 1 (5) 5
5 7 3 5 7
30 30 28 36 28 25 88 89 1
det B 1

Dalje traimo adj B.

www.matematiranje.com

14
818
 B11 B21 B31
adjB B12 B22 B32
B13 B23 B33

2 3 1
5 2
B4 5 2 B11 15 (14) 1
7 3
5 7 3
2 3 1
4 2
B4 5 2 B12 [12 10] 2
5 3
5 7 3
2 3 1
4 5
B4 5 2 B13 28 (25) 3
5 7
5 7 3
2 3 1
3 1
B4 5 2 B21 [9 (7)] 2
7 3
5 7 3
2 3 1
2 1
B4 5 2 B22 6 5 1
5 3
5 7 3
2 3 1
2 3
B4 5 2 B23 [14 (15)] 1
5 7
5 7 3
2 3 1
3 1
B4 5 2 B31 6 (5) 1
5 2
5 7 3
2 3 1
2 1
B4 5 2 B32 0
4 2
5 7 3
2 3 1
2 3
B4 5 2 B33 10 (12) 2
4 5
5 7 3

Poredjamo kofaktore u matricu adj B.

www.matematiranje.com

15
819
 1 2 1
1
adjB 2 1 0 , sada se vraamo u formulu B 1 adjB , pa je :
det B
3 1 2

1 2 1 1 2 1
1
B 2 1 0 B 2 1 0
1 1

1
3 1 2 3 1 2

Ako za matricu A postoji inverzna matrica, kaemo da je matrica A regularna matrica.

U protivnom, za matricu A kaemo da je singularna ( neregularna).

Evo nekoliko pravila koja vae za regularne matrice:

1) ( A1 )T ( AT ) 1
2) ( A B) 1 B 1 A1
3) ( A1 A2 ... An ) 1 An 1 ... A2 1 A11

Ako za kvadratnu matricu A vai da je AT A1 , onda nju nazivamo ortogonalna matrica.

Rang matrice

Najpre da kaemo koje su elementarne transformacije matrica:

i) zamena mesta dve vrste ( kolone)

ii) mnoenje elemenata jedne vrste (kolone) nekim brojem koji je razliit od nule

iii) dodavanje elementima jedne vrste (kolone) elemenata(odgovarajuih) neke druge vrste(kolone)
koji su prethodno pomnoeni proizvoljnim brojem.

Matrica A je ekvivalentna sa matricom B ( oznaka A B ) ako se od matrice A moe prei na matricu B primenom

konano mnogo ekvivalentnih transformacija.

www.matematiranje.com

16
820
Posmatrajmo neku matricu A M mn ( matricu A iz skupa matrica M tipa m n )

Ako u matrici A izostavimo neke vrste ili neke kolone ( a moe istovremeno i vrste i kolone), tako dobijenu

matricu nazivamo PODMATRICA matrice A.

Determinantu kvadratne podmatrice reda k matrice A M mn nazivamo MINOR reda k matrice A.

Neka je M mn skup svih matrica tipa m n i N 0 0,1, 2,3....... skup prirodnih brojeva ( sa 0).

Rang matrice u oznaci rang ( ili r) je preslikavanje:

rang : M mn N 0

odreeno sa

a) rang ( A) 0 ako je A nula matrica

b) rang ( A) p , ako postoji minor reda p matrice A koji je razliit od nule , a SVI minori veeg reda od p, ukoliko

oni postoje, su jednaki nuli.

Primer 1.

2 4
Odrediti rang matrice A 1 2 .
3 6

Reenje:

Retko kada moemo odmah rei koji je rang date matrice.

Prvi posao nam je da koristei navedene elementarne transformacije matrica napravimo ekvivalentnu matricu koja

e ispod glavne dijagonale imati sve nule! ( takozvana TRAPEZNA matrica)

Kod nas su na glavnoj dijagonali 2 i -2, pa ispod njih pravimo nule.

2 4

Za nau matricu nule moraju biti na UOKVIRENIM mestima: A1 2
3 6

I redosled pravljenja nula je vrlo bitan!

www.matematiranje.com

17
821
 2 4 2 4 2 4

Nule pravimo najpre na mestu A 1 2 , zatim na mestu A 1 2 i na kraju A 1 2 .
3 6 3 6 3 6

Neki profesori trae da se svaki korak transformacija objanjava, neki dozvoljavaju da se odmah prave nule na svim

mestima u prvoj koloni, pa u drugom koraku na svim mestima u drugoj koloni , itd.

Na savet je kao i uvek da posluate vaeg profesora kako on zahteva a mi emo pokuati da vam objasnimo korak

po korak.

2 4
A 1 2 . Najpre emo zameniti mesta prvoj i drugoj vrsti , da nam jedinica bude u prvoj vrsti zbog lakeg
3 6
raunanja ( ovo nije neophodno al olakava posao...)

2 4 1 2 2 4 1 2
1 2 2 4 Sad pravimo nulu na mestu gde je 3: 1 2 2 4

3 6 3 6 3 6 3 6

Prvu vrstu emo pomnoiti sa -3 i sabrati sa treom vrstom i to upisati u treu vrstu.

Na mestu gde je bilo 3 bie: 1 (3) 3 0

Na mestu gde je bilo -6 bie 2 (3) (6) 0

2 4 1 2 1 2 2 4 1 2 1 2
Pa je 1 2 2 4 2 4 . Dalje nam treba nula gde je dvojka: 1 2 2 4 2 4


3 6 3 6 0 0 3 6 3 6 0 0

Prvu vrstu emo pomnoiti sa -2 , sabrati sa drugom vrstom i upisati umesto druge vrste:

Na mestu gde je bilo 2 na taj nain smo dobili nulu, a na mestu gde je bilo -4 bie: 2 (2) (4) 0

2 4 1 2 1 2 1 2
1 2 2 4 2 4 0 0

3 6 3 6 0 0 0 0
www.matematiranje.com

18
822
Sad razmiljamo: Poto je matrica tipa 3 2 , njen maksimalni rang moe biti 2, jer postoje samo determinante

drugog reda. Ali, koju god da uzmemo determinantu drugog reda ona e imati u jednoj vrsti obe nule a znamo da je

vrednost takve determinante nula. Rang ove matrice je znai 1, u oznaci r ( A) 1 .

Primer 2.
1 1 4
Odrediti rang matrice A 2 1 1
3 0 5
Reenje:

Ova matrica je tipa 3 3 , tako da postoji determinanta reda 3 , a to znai da i maksimalni rang moe biti 3.

1 1 4

Da se ne zaliemo, prvo mi da napravimo nule ispod glavne dijagonale, na uokvirenim mestima: 2 1 1
3 0 5

Zameniemo drugu i prvu kolonu, jer ve imamo nulu...

1 1 4 1 1 4

A 2 1 1 1 2 1 sad pravimo nulu na mestu gde je 1 ( uokvireno)
3 0 5 0 3 5

Saberemo prvu i drugu vrstu i to ide u drugu vrstu...

Na mestu gde je 1( uokvireno) bie 0.

Na mestu gde je 2 bie: 2+1=3

Na mestu gde je 1 bie : 4+1 = 5

1 1 4 1 1 4 1 1 4

A 2 1 1 1 2 1 0 3 5 dalje pravimo nulu na uokvirenom mestu( gde je 3):
3 0 5 0 3 5 0 3 5

Od tree vrste oduzmemo drugu i to ide u treu vrstu.

1 1 4 1 1 4 1 1 4 1 1 4
A 2 1 1 1 2 1 0 3 5 0 3 5
3 0 5 0 3 5 0 3 5 0 0 0
www.matematiranje.com

19
823
 1 1 4
Sad je jasno da rang ne moe biti tri jer je vrednost determinante 0 3 5 0
0 0 0

1 1
Ako recimo uzmemo , njena vrednost je 3 0 , pa je rang ove matrice 2: r ( A) 2
0 3

Evo jo nekoliko stvari koje bi trebalo da znamo o matricama:

1) Ekvivalentne matrice imaju isti rang!

2) Ako posmatramo tri matrice A,B i C iz skupa svih matrica M mn , za njih vai:

A A refleksivnost
A B B A simetricnost
A B B C A C tranzitivnost

Ovo nam govori da je relacija ekvivalencije na skupu svih matrica tipa m n .

3) Neka je A matrica ranga p veeg ili jednakog jedinici p 1 . Tada postoje p nezavisnih vrsta ( kolona) matrice A

takvih da su ostale vrste (kolone) linearne kombinacije tih p vrsta ( kolona).

4) Rang matrice jednak je maksimalnom broju linearno nezavisnih vrsta ( kolona) te matrice.

www.matematiranje.com

20
824
 MATRICE ZADACI I DEO

2 3 1 1 0 -3
1. Date su matrice A i B 2 6 -8 . Izraunati:
2 16 0

a) A B ?

b) A B ?

v) 2 A 3B ?

g) AT BT ?

Reenje:

a)
2 3 1 1 0 -3 2 1 3+0 1 (3) 3 3 -2
A B
2 16 0 2 6 -8 2 2 16+6 0+( 8) 0 22 -8

b)
2 3 1 1 0 -3 2 1 3-0 1 (3) 1 3 4
A B
2 16 0 2 6 -8 2 2 16-6 0 ( 8) -4 10 8

v)
2 3 1 1 0 -3 4 6 2 3 0 -9
2 A 3B 2 3
2 16 0 2 6 -8 -4 32 0 6 18 -24

4-3 6-0 2-(-9) 1 6 11

-4-6 32-18 0-(-24) -10 14 24

g)
2 -2 1 2 2 1 -2+2 3 0
A B 3 16 0 6 3+0
T T 16+6 3 22
1 0 -3 -8 1+(-3) 0+(-8) -2 -8

1 0 3 2 1 0
2. Date su matrice
A -2 -4 1 i B -3 4 1 . Izraunati:
3 2 5 0 0 3
a) 2A B ?

b) ( AT B)T ?

www.matematiranje.com

1
825
Reenje:

a)

1 0 3 2 1 0 2 0 6 2 1 0 0 -1 -6
2 A B 2 -2 -4 1 -3 4 1 -4 -8 2 -3 4 1 -1 -12 1

3 2 5 0 0 3 6 4 10 0 0 3 6 4 7

b)
1 -2 3

AT 0 -4 2
-3 1 5
1 -2 3 2 1 0 3 -1 3

AT B 0 -4 2 -3 4 1 -3 0 3
-3 1 5 0 0 3 -3 1 8
3 -3 -3
( AT B)T -1 0 1
3 3 8

3 0 2 1
3. Ako su nam date matrice A i B , izraunati:
-1 2 8 0

a) A B ?

b) B A ?

Reenje:

3 0 2 1 3 2+0 8 3 1+0 0 6 3
A B
-1 2 8 0 -1 2 2 8 -11 2 0 14 -1

2 1 3 0 2 3+1 (1) 2 0+1 2 5 2

B A
8 0 -1 2 8 3 0 (1) 8 0 0 2 10 0

I na ovom primeru uoavamo jednu bitnu injenicu koju smo napomenuli u teoretskom delu MATRICE:

a to je da komutativni zakon za mnoenje matrica NE VAI.

www.matematiranje.com

2
826
 1 2 2 4 1 1
4. Ako su date matrice A 2 1 2 i B -4 2 0 , izraunati:
1 2 3 1 2 1

a) A B ?

b) B A ?

Reenje:

a)

1 2 2 4 1 1 1 4 2 (4) 2 1 1 1 2 2 2 2 1 1 2 0 2 1
A B 2 1 2 -4 2 0 2 4 1 (4) 2 1 2 1 1 2 2 2
2 1 1 0 2 1
1 2 3 1 2 1 1 4 2 (4) 3 1 1 1 2 2 3 2 1 1 2 0 3 1
4-8+2 1+4+4 1+0+2 -2 9 3

8-4+2 2+2+4
2+0+2 6 8 4
4-8+3 1+4+6 1+0+3 -1 11 4

b)

4 1 1 1 2 2 4 1 1 2 1 1 4 2 1 1 1 2 4 2 1 2 1 3
B A -4 2 0 2 1 2 4 1 2 2 0 1
-4 2 2 1 0 2 -4 2 2 2 0 3 =
1 2 1 1 2 3 11 2 2 1 1 1 2 2 1 1 2 1 2 2 2 1 3
4+2+1 8+1+2 8+2+3 7 11 13
-4+4+0 -8+2+0 -8+4+0 0 -6 -4
1+4+1 2+2+2 2+4+3 6 6 9

Jo jednom vidimo da je A B B A

2 1
2 1 11 1 1
5. Ako su date matrice A , B , C 5 1 izraunati:
2 3 0 1 1
6 1

a) A C B ?

b) B C T ?

Reenje:
www.matematiranje.com

3
827
 a)
2 1
2 1 11 1 1
AC B 5 1
2 3 0 1 1
6 1
2 2 1 5 11 6 2 1+1 1 11 1 1 1

2 2 35 0 6 2 1 3 1 0 1 1 1
4 5 66 2+1 11 1 1

4 15 0 2 3 0 1 1
75 14 1 1 76 15

19 5 1 1 20 6

b)
2 5 6
CT
1 1 1

1 1 2 5 6 1 2+1 1 1 5+11 1 6+11

B CT
1 1 1 1 1 1 2 11 1 5 11 1 6 11
2+1 5+1 6+1 3 6 7

2+1 5+1 6+1 3 6 7

3 0 2
6. Za dati polinom P ( x) x 2 i matricu A 2
2
1 4 izraunati P A .
1 -1 0

Reenje:

Kako je P( A) A2 2 , nadjimo najpre matricu A2 :

3 0 2 3 0 2 3 3 0 2 2 1 3 0 +0 1 2 (1) 3 2+0 4 2 0
A2 A A 2 1 4 2 1 4 2 3 1 2 4 1 2 0 1 1 4 (1) 2 2 1 4 4 0
1 -1 0 1 -1 0 1 3 (1) 2 0 1 1 0 ( 1) 1 0 ( 1) 1 2 ( 1) 4 0 0

9+0+2 0+0-2 6+0+0 11 -2 6

6+2+4 0+1-4 4+4+0 12 -3 8
3-2+0 0-1+0 2-4+0 1 -1 -2

www.matematiranje.com

4
828
Sad ovo menjamo u P( A) A2 2 , ali pazimo da uz 2 obavezno dodamo jedininu matricu I, naravno treeg reda.

Dakle P ( A) A2 2 I

11 -2 6 1 0 0 11 -2 6 2 0 0 13 -2 6
P ( A) A 2 I 12
2
-3 8 2 0
1 0 12 -3 8 0
2 0 12 -1 8
1 -1 -2 0 0 1 1 -1 -2 0 0 2 1 -1 0

2 1 1
7. Za dati polinom P ( x) x 5 x 3 i matricu A 3
2
1 2 odredi P A .
0 0 2

Reenje:

P ( A) A2 5 A 3 I

Nai emo na stranu svaki od sabiraka pa to ubaciti u P ( A) A2 5 A 3 I . Moemo i direktno sve da radimo ali se

ukomplikuje

2 1 1 2 1 1 2 2 1 3 1 0 2 1 +1 1 1 0 2 1+1 2 1 2
A A A 3
2
1 2 3 1 2 3 2 1 3 2 0 3 1 1 1 2 0 3 1 1 2 2 2
0 0 2 0 0 2 0 2 03 20 0 1 0 1 2 0 0 1 0 2 2 2

7 3 6
A 9
2
4 9
0 0 4

2 1 1 10 5 5
5 A 5 3 1 2 15 5 10
0 0 2 0 0 10

1 0 0 3 0 0
3 I 3 0 1 0 0 3 0
0 0 1 0 0 3

7 3 6 10 5 5 3 0 0 0 -2 1
P ( A) 9 4 9 15 5 10 0 3
0 P ( A) -6 2 -1
0 0 4 0 0 10 0 0 3 0 0 -3
www.matematiranje.com

5
829
Dalje emo pokuati da vam objasnimo kako se trai matrica An ako je data matrica A.

Ovakav tip zadatka moemo reavati na vie naina:

i Traimo matrice A2 , A3 , A4 i ako treba jo par njih dok ne zakljuimo po kojoj se zakonitosti pojavljuju elementi

matrice Zatim zapiemo kako bi trebalo da izgleda An i izvrimo dokaz matematikom indukcijom.

n n n n
ii Drugi nain je da koristimo binomnu formulu (a b) n a nb 0 a n 1b1 a n 2b 2 ....... a 0b n .
0 1 2 n
Datu matricu napiemo kao zbir dve matrice,od kojih je jedna jedinina matrica a druga kada se trai njen stepen,

postaje nula matrica ve kod treeg ili etvrtog stepena.

iii Trei nain je da upotrebljavamo sopstvene vrednosti i vektore a to je objanjeno u fajlu matrice zadaci 2. deo.

1 1 1
8. Ako je data matrica A 0 1 1 , nadji An .
0 0 1

Reenje:

I nain

1 1 1 1 1 1 1 2 3 1 2 1 2
A A A 0 1 1 0 1 1 0 1 2 0 1
2
2
0 0 1 0 0 1 0 0 1 0 0 1

1 2 3 1 1 1 1 3 6 1 3 1 2 3
A A A 0 1 2 0 1 1 0 1 3 0 1
3 2
3
0 0 1 0 0 1 0 0 1 0 0 1

1 3 6 1 1 1 1 4 10 1 4 1 2 3 4
A A A 0 1 3 0 1 1 0 1 4 0 1
4 3
4

0 0 1 0 0 1 0 0 1 0 0 1

1 n 1 2 ... n
Na osnovu ovoga moemo predpostaviti da je An 0 1 n , odnosno, poto je 1 2 3 ... n n(n 1)
2
0 0 1

www.matematiranje.com

6
830
 n(n 1)
1 n 1 2 ... n 1 n 2
to je onda An 0 1 An 0 1
n n
0 0 1 0 0 1

Sada ovo moramo dokazati primenom matematike indukcije . Da bi se podsetili kako ide indukcija, pogledajte

istoimeni fajl iz tree godine.

1 1 1
za n=1 je A1 0 1 1 tano.
0 0 1

23
1 2 2 1 2 3

za n=2 je A2 0 1 2 0 1 2 takodje tano
0 0 1 0 0 1

postavljamo indukcijsku hipotezu, da je formula tana za n k

k (k 1)
1 k 2

za n=k je Ak 0 1 k
0 0 1

da dokaemo da je formula tana za n k 1

k (k 1) k (k 1)
1 k
2 1 k 2 1 1 1

Ak 0 1 k Ak A 0 1 k 0 1 1
0 0 1 0 0 1 0 0 1


(k 1)(k 2)
1 k 1
2

Ak 1 0 1 k 1
0 0 1

Dakle, naa formula je dobra.

www.matematiranje.com

7
831
II nain

Datu matricu rastavimo na jedininu i jo jednu matricu:

1 1 1 1 0 0 0 1 1 0 1 1
A 0 1 1 0 1 0 0 0 1 I 0 0 1

0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 1
Obeleimo matricu 0 0 1 sa slovom M.

0 0 0

Tada je A I M
An ( I M ) n

n n n n
Koristimo (a b) n a nb 0 a n 1b1 a n 2b 2 ....... a 0b n , ali najpre da vidimo kako se ponaaju stepeni
0 1 2 n
matrice M.

0 1 1
M 0 0 1
0 0 0
0 1 1 0 1 1 0 0 1
M M M 0 0 1 0
2
0 1 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 1 0 1 1 0 0 0
M M M 0 0 0 0
3 2
0 1 0 0 0 odavde zakljuujemo da je:
0 0 0 0 0 0 0 0 0
M 4 M 5 ... M n 0

Sad koristimo binomnu formulu:

n n n
( I M ) n I n M 0 I n 1M 1 I n 2 M 2 , svi ostali lanovi su jednaki nuli.
0 1 2

www.matematiranje.com

8
832
 n(n 1)
( I M ) n 1 I 1 n I M I M 2
2
n(n 1) 2
( I M )n I n M M
2
1 0 0 0 1 1 0 0 1
n(n 1)
( I M ) 0 1 0 n 0 0 1
n
0 0 0
2
0 0 1 0 0 0 0 0 0
n(n 1)
0 0
1 0 0 0 n n 2

( I M ) n 0 1 0 0 0 n 0 0 0
0 0 1 0 0 0 0 0 0


n(n 1) 2n n( n 1) 2n n 2 n
1 n n 2 1 n 2 1 n 2


( I M ) n 0 1 n 0 1 n 0 1 n
0 0 1 0 0 1 0 0 1


n2 n n(n 1)
1 n 1 n
2 2

0 1 n ( I M ) n 0 1 n
0 0 1 0 0 1

1 1
9. Ako je data matrica A , nadji An .
1 1

Reenje:

1 1 1 1 1 1 (1) ( 1) 1 ( 1) (1) 1 2 2
A2 A A
1 1 1 1 1 1 1 (1) (1) (1) 1 1 2 2
2 2 1 1 4 4 22 22
A3 A2 A 2
2 2 1 1 4 4 2 22
4 4 1 1 8 8 23 2 3
A4 A3 A 3
4 4 1 1 8 8 2 23
8 8 1 1 16 16 24 24
A5 A4 A 4
8 8 1 1 16 16 2 24
Na osnovu ovoga moemo predpostaviti da je :

2n 1 2n 1
A n 1
n

2 2n 1

www.matematiranje.com
9
833
Moramo ovo dokazati matematikom indukcijom:

211 211 20 20 1 1
za n = 1 je A 111
A
2 211 20 2 0 1 1

2k 1 2k 1
Pretpostavimo da je formula tana za n=k A k 1
k

2 2k 1

Da dokaemo da formula vai i za n k 1

2k 1 2k 1 1 1 2k 1 1 (2k 1 )( 1) 2k 1 ( 1) ( 2k 1 ) 1
Ak 1 Ak A k 1
2 2k 1 1 1 2k 1 1 2k 1 (1) 2k 1 (1) 2k 1 1
2k 1 2k 1 2k 1 2k 1 2 2k 1 2 2k 1 2k 2k
k 1 k 1
2 2 2k 1 + 2k 1 2 2k 1 2 2k 1 2k 2k

U sledeim primerima emo pokuati da vam pribliimo reavanje matrinih jednaina. Takav zadatak se najee

sastoji iz dva dela. U prvom delu trebate reiti matrinu jednainu, odnosno da izrazite X, a u drugom delu se koriste

operacije sa matricama...

10. Reiti sledee matrine jednaine:

1) AX B
2) XA B
3) AX I X B
4) (3 X ) 1 B 1 ( AX ) 1
5) ( AX A) 1 BA
6) ( AX 1 B ) 1 XB

( AX ) X T B A B
1
7) T

Reenja:

Bilo bi dobro da se podsetite pravila koja vae za matrice a koja su date u prethodnom fajlu.

1)
AX B sa leve strane mnoimo celu jednainu sa A1
A1 AX A1 B
A1 A X A1 B
I X A1 B
X A1 B
10
834
2)

XA B sa desne strane mnoimo celu jednainu sa A1

XAA1 BA1
X I BA1
X BA1

3)

AX I X B nepoznate na levu a poznate na desnu stranu...

AX X B I izvlaimo X kao zajedniki ispred zagrade , ali sa desne strane!
(A I)X B I celu jednainu mnoimo sa ( A I ) 1 , ali sa leve strane!
( A I ) 1 ( A I ) X ( A I ) 1 ( B I )
I X ( A I ) 1 ( B I )
X ( A I ) 1 ( B I )

4)

(3 X ) 1 B 1 ( AX ) 1
X 1 31 B 1 X 1 A1 Nepoznate na jednu, poznate na drugu stranu...
1 1 1 1 1
B X A X 3 Izvlaimo X 1 kao zajedniki ispred zagrade ali sa leve strane...
1
Pazi , moramo dodati I kod 31
3
1
B 1 X 1 ( A1 I ) Celu jednainu mnoimo sa X sa leve strane
3
1
X B 1 X X 1 ( A1 I )
3
1
X B 1 I ( A1 I )
3
1
X B 1 ( A1 I ) Celu jednainu mnoimo sa B sa desne strane
3
1
X B 1 B ( A1 I ) B
3
1
X I ( A1 I ) B
3
1
X ( A1 I ) B
3

www.matematiranje.com

11
835
5)
( AX A) 1 BA unutar zagrade izvuemo A sa leve strane
[ A( X I )]1 BA celu jednainu stepenujemo na () 1
[ A( X I )1 ]1 ( BA) 1
A( X I ) A1 B 1 mnoimo celu jednainu sa A1 sa leve strane
A1 A( X I ) A1 A1 B 1
I ( X I ) A2 B 1
X I A2 B 1
X A2 B 1 I

6)

( AX 1 B) 1 XB celu jednainu stepenujemo na () 1

(( AX 1 B) 1 ) 1 ( XB) 1
AX 1 B B 1 X 1 sad nepoznate na levu a poznate na desnu stranu...
1 1 1
AX B X B
1 1
(A B )X B pomnoimo celu jednainu sa X ali sa desne strane...
1 1
( A B ) X X BX
( A B 1 ) I BX
A B 1 BX pomnoimo celu jednainu sa B 1 ali sa leve strane...
B 1 ( A B 1 ) B 1 BX
B 1 ( A B 1 ) I X
B 1 ( A B 1 ) X
X B 1 ( A B 1 )

7)
( AX ) X B A B
T T 1

X A X B A B
1
T T T
unutar zagrade izvuemo X T ...

X ( A B) A B
1
T T
celu jednainu na -1...
X T ( AT B ) ( A B ) 1 sa desne strane mnoimo sa ( AT B ) 1
X T ( AT B)( AT B) 1 ( A B ) 1 ( AT B) 1
X T ( A B) 1 ( AT B ) 1 spakujemo malo desnu stranu
X T [( AT B )( A B )]1 celu jednainu transponujemo...
( X T )T [( AT B)( A B)]1
T

X [( AT B)( A B)]1
T

www.matematiranje.com

12
836
 2 1 0
11. Reiti matrinu jednainu AX X A ako je data matrica A 0 2 1
1 1 2

Reenje:

Najpre reavamo zadatu matrinu jednainu:

AX X A
AX X A
(A I)X A
( A I ) 1 ( A I ) X ( A I ) 1 A
I X ( A I ) 1 A
X ( A I ) 1 A

Dalje traimo matricu A I , pa njenu inverznu. Ako va profesor dozvoljava , radi lakeg rada, matricu A I moemo

obeleiti nekim slovom, recimo sa M. Ako se profesor ljuti, vi nastavite da radite sa A I .

2 1 0 1 0 0 1 1 0
A I 0 2 1 0 1 0 0 1 1 M
1 1 2 0 0 1 1 1 1

sada je X M 1 A

1
traimo M 1 adjM
det M

1 1 0 1 1 0 1 1
det M 0 1 1 0 1 1 0 1 1 1 0 0 1 0 1 det M 1 , matrica je regularna
1 1 1 1 1 1 1 1

Ako vam se u radu dogodi da je det M 0 , onda takva matrica nema inverznu matricu i tu prekidate sa radom.

Traimo kofaktore i adjungovanu matricu:

www.matematiranje.com

13
837
 1 1 0 1 1 0 1 1 0
1 1 1 0 1 0
M 0 1 1 M 11 0 M 0 1 1 M 21 1 M 0 1 1 M 31 1
1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 0 1 1 0 1 1 0
0 1 1 0 1 0
M 0 1 1 M 12 1 M 0 1 1 M 22 1 M 0 1 1 M 32 1
1 1 1 1 0 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 0 1 1 0 1 1 0
0 1 1 1 1 1
M 0 1 1 M 13 1 M 0 1 1 M 23 0 M 0 1 1 M 33 1
1 1 1 1 0 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1

0 1 1
adjM 1 1 1 , odavde smo dobili da je inverzna matrica:
1 0 1

0 1 1 0 1 1
1
M 1
1 1 1 M 1 1 1
1

1
1 0 1 1 0 1

Sad moemo da se vratimo u reenje i da zamenimo:

X M 1 A
0 1 1 2 1 0
X 1 1 1 0 2 1
1 0 1 1 1 2
0 2 (1) 0 1 1 0 1 (1) 2 1 1 0 0 (1) 1 1 2
X 1 2 1 0 (1) 1 1 1 1 2 (1) 1 1 0 1 1 ( 1) 2
(1) 2 0 0 11 (1) 1 0 2 1 1 (1) 0 0 1 1 2
1 1 1
X 1 2 1
1 0 2

12. Reiti matrinu jednainu AX B BX I ako su date matrice:

1 2 1 1 2 2
A 0 1 1 i B 1 1 2 .
0 2 2 2 1 1

Reenje:
www.matematiranje.com

14
838
AX B BX I
AX BX B I
A B X B I
A B A B X A B B I
1 1

X A B B I
1

Izrazili smo X, sada traimo inverznu matricu

1 2 1 1 2 2 0 0 1
A B 0 1 1 1 1 2 1 0 1
0 2 2 2 1 1 2 1 3

Kao i malopre, radi lakeg rada, ovu matricu emo obeleiti sa M.

0 0 1
1
M 1 0 1 , onda je M 1 adjM
det M
2 1 3

0 0 1 0 0
det M 1 0 1 1 0 0 0 1 0 0 0 1
2 1 3 2 1

0 0 1 0 0 1 0 0 1
0 1 0 1 0 1
M 1 0 1 M 11 1 M 1 0 1 M 21 1 M 1 0 1 M 31 0
1 3 1 3 0 1
2 1 3 2 1 3 2 1 3
0 0 1 0 0 1 0 0 1
1 1 0 1 0 1
M 1 0 1 M 12 1 M 1 0 1 M 22 2 M 1 0 1 M 32 1
2 3 2 3 1 1
2 1 3 2 1 3 2 1 3
0 0 1 0 0 1 0 0 1
1 0 0 0 0 0
M 1 0 1 M 13 1 M 1 0 1 M 23 0 M 1 0 1 M 33 0
2 1 2 1 1 0
2 1 3 2 1 3 2 1 3

1 1 0 1 1 0 1 1 0
1
adjM 1 2 1 M 1 2 1 M 1 2 1
1 1

1
1 0 0 1 0 0 1 0 0

1 2 2 1 0 0 2 2 2
B I 1 1 2 0 1 0 1 2 2
2 1 1 0 0 1 2 1 2
www.matematiranje.com

15
839
I konano je :

1 1 0 2 2 2
X A B B I 1 2 1 1 2 2
1

1 0 0 2 1 2
1 2 1 1 0 2 1 2 1 2 0 1 1 2 1 2 0 2

1 2 2 1 1 2 1 2 2 2 1 1 1 2 2 2 1 2
1 2 0 1 0 2 1 2 0 2 0 1 1 2 0 2 0 2
1 0 0
X 2 5 4
2 2 2

www.matematiranje.com

16
840
 MATRICE ZADACI ( II DEO)

REAVANJE SISTEMA LINEARNIH ALGEBARSKIH JEDNAINA

Sistem od m jednaina sa n nepoznatih je najee uopteno dat sa:

a11x1 + a12 x 2 + . . . + a1n xn b1

a21x1 + a22 x 2 + . . . + a2 n xn b2
.
.
.
am1x1 + am 2 x 2 + . . . + amn xn bm

Ovde su: x1 , x2 ,...xn nepoznate, brojevi aij su koeficijenti a b1 , b2 ,...bm su slobodni lanovi .

Iz ovog sistema mi izvlaimo tri matrice:

a11 a12 . . . a1n

a a . . . a
21 22 2n

.
A je matrica sistema.
.
.

am1 am 2 . . . amn

a11 a12 . . a1n b1

a a22 . . a2 n b2
21
A . . . je proirena matrica sistema

. . .
am1 am 2 amn bm

b1
b
2
B . je matrica sa slobodnim lanovima.

.
bm

Kada je A kvadratna matrica, to jest kada je broj jednaina sistema jednak sa brojem nepoznatih , onda takav sistem

nazivamo kvadratnim. Ako je i det A 0 onda je on Kramerovski.

Ako je B nula matrica, sistem je homogen. (desno su sve nule)

Ako B nije nula matrica, sistem je nehomogen. ( bar jedan slobodan lan nije nula)
www.matematiranje.com

1
841
 x1
x
2
Koristei ove matrice, jasno je da sistem moemo zapisati kao : A X B gde je X . reenje sistema.

.
xm

Jo neki izrazi se upotrebljavaju esto , pa i njih da objasnimo:

- jedinstveno reenje je kad sistem ima samo jedno reenje ( odredjen je)

- kada sistem ima vie od jednog reenja kae se da je neodredjen

- kada sistem ima reenja, bez obzira dal je jedno il beskonano mnogo njih, kae se da je reiv ( saglasan,
neprotivrean)

- kada sistem nema reenja kae se da je nereiv ( nesaglasan, protivrean)

Teorema ( Kroneker- Kapeli) kae: ( vai za nehomogen sistem)

Sistem ima reenje ako i samo ako je rang matrice sistema jednak rangu matrice proirenog sistema, tj r ( A) r ( A)

Ako sistem ima maksimalan rang n, vai:

i) reenje je jedinstveno ako je r ( A) r ( A) n

ii) sistem ima beskonano mnogo reenja ako je r ( A) r ( A) n

esto se javlja problem kad posmatramo homogen sistem:

a11x1 + a12 x 2 + . . . + a1n xn 0

a21x1 + a22 x 2 + . . . + a2 n xn 0
.
.
.
am1x1 + am 2 x 2 + . . . + amn xn 0

Ovaj sistem uvek ima reenje (0, 0, 0,..., 0) . Ovo se reenje naziva trivijalno reenje.
www.matematiranje.com

2
842
Pitamo se kad sistem ima i netrivijalna reenja?

Homogen sistem ima netrivijalna reenja ako i samo ako je rang matrice sistema manji od broja nepoznatih .

Posledica ove teoreme je :

Ako u homogenom sistemu vai da je broj jednaina manji od broja nepoznatih, onda sistem ima netrivijalna

reenja.

Pre nego li krenemo sa zadacima, savetujemo vam da jo jednom proitate i prouite fajl matrice, a posebno deo vezan

za traenje ranga matrice.

ZADACI

1. Odrediti rang matrice u zavisnosti od parametra a.

2 1 a
A 3 5 0
1 4 1

Reenje:

Pre nego li krenete da pravite nule ispod glavne dijagonale, nije loe da parametar prebacimo da je u zadnjoj vrsti , na

krajnjoj desnoj poziciji. Zato emo najpre da zamenimo mesta I vrsti i treoj vrsti.

2 1 a 1 4 1 1 4 1

A 3 5 0 3 5 0 Sad pravimo nule na naznaenim mestima 3 5 0
1 4 1 2 1 a 2 1 a

III vrsta minus I vrsta pomnoena sa 2 ide u III vrstu

II vrsta minus I vrsta pomnoena sa 3 ide u II vrstu

1 4 1 1 4 1 1 4 1

A 3 5 0 0 7 3 Sad pravimo jo jednu nulu na mestu 0 7 3
2 1 a 0 7 a 3 0 7 a 3

www.matematiranje.com

3
843
Od IV vrste oduzmemo III i to upiemo umesto tree vrste.

1 4 1 1 4 1 1 4 1

A 0 7 3 0 7 3 Uoimo poziciju 0 7 3 .
0 7 a 3 0 0 a 0 0 a

1 4 1
Jasno je da ako je za a 0 , rang matrice 2, jer imamo matricu 0 7 3
0 0 0
1 4 1
A, ako je a 0 , rang matrice je tri, jer dobijamo matricu 0 7 3 , ija determinanta je razliita od nule, jer ako
0 0 a
se seate, vrednost determinante ove matrice je proizvod brojeva po glavnoj dijagonali: det A 1 (7) a

2. Odrediti rang matrice u zavisnosti od parametra a.

1 1 1 a
1 1 a 1
A
1 a 1 1

a 1 1 1

Reenje:

1 1 1 a

1 1 a 1
Pravimo nule na mestima A .
1 a 1 1
a 1 1 1

II vrsta I vrsta na mesto II vrste

III vrsta I vrsta na mesto III vrste

IV vrsta I vrsta pomnoena sa a na mesto IV vrste

1 1 1 a 1 1 1 a 1 1 1 a
1 0 a 1 1 a
1 a 1 0 0 a 1 1 a 0
A . Sad pravimo nule na mestima 0
1 a 1 1 0 a 1 0 1 a a 1 0 1 a

a 1 1 1 0 1 a 0 1 a 0 1 a 0 1 a

www.matematiranje.com

4
844
Uoimo treu kolonu. U njoj ve ima nule koje nama trebaju. Zato emo zameniti mesta II i III koloni.

1 1 1 a 1 1 1 a
0 0 a 1 1 a 0 a 1 0 1 a
A
0 a 1 0 1 a 0 0 a 1 1 a

0 1 a 0 1 a 0 0 1 a 1 a

1 1 1 a
0 a 1 0 1 a
Dalje moramo napraviti nulu na uokvirenom mestu:
0 0 a 1 1 a

0 0 1 a 1 a

Saberemo IV i III vrstu i to upiemo na mestu IV vrste...

1 1 1 a 1 1 1 a
0 a 1 0 1 a 0 a 1 0 1 a

0 0 a 1 1 a 0 0 a 1 1 a

0 0 1 a 1 a 0 0 0 2(1 a )

Odavde je ve izvesno:

Ako je a 1 0 a 1 rang matrice je 4.

1 1 1 1
0 0 0 0
Ako je a 1 0 a 1 matrica postaje pa je rang matrice 1.
0 0 0 0

0 0 0 0

3. Dokazati da sledei sistem ima netrivijalna reenja:

x 2 y z t 3u 0
3 x 4 y 5 z 3t u 0
2 x 3 y 3 z 2t 2u 0
2 x 5 y z 2t 10u 0

Reenje:
www.matematiranje.com

5
845
Ovde nam je posao da dokaemo da je rang manji od maksimalnog mogueg ranga( to jest od 4) , jer je sistem

homogen i vai: Ako u homogenom sistemu vai da je broj jednaina manji od broja nepoznatih, onda sistem

ima netrivijalna reenja.

1 2 1 1 3
3 4 5 3 1
Uoimo matricu sistema:
2 3 3 2 2

2 5 1 2 10

1 2 1 1 3

3 4 5 3 1
Kao i obino, najpre pravimo nule na mestima .
2 3 3 2 2
2 5 1 2 10

II vrsta - I vrsta pomnoena sa 3 ide na mesto II vrste

III vrsta - I vrsta pomnoena sa 2 ide na mesto III vrste

IV vrsta - I vrsta pomnoena sa 2 ide na mesto IV vrste

1 2 1 1 3 1 2 1 1 3

3 4 5 3 1 0 2 2 0 8

2 3 3 2 2 0 1 1 0 4

2 5 1 2 10 0 1 1 0 4

1 2 1 1 3
0 2 2 0 8
Sledee nule moraju biti na mestima:
0 1 1 0 4

0 1 1 0 4

III vrsta pomnoena sa dva minus II vrsta ide na mesto III vrste

IV vrsta pomnoena sa dva plus II vrsta na mesto IV vrste

1 2 1 1 3
0 2 2 0 8
Dobijamo matricu:
0 0 0 0 0

0 0 0 0 0
www.matematiranje.com

6
846
Jasno je da je rang ove matrice 2, to je manje od maksimalnog ranga, to jest , dokazali smo da sistem ima netrivijalna

reenja.

U sledeem primeru emo pokazati kako se ona trae...

4. U zavisnosti od parametra m diskutovati reenja sistema:

x 2 y 3 z mt 0
x 2 y (m 2) z 2t 0
x (m 1) y 3 z 2t 0
mx 2 y 3 z 4t 0

Reenje:

Opet se radi o homogenom sistemu...

1 2 3 m
1 2 m 2 2
A
1 m 1 3 2

m 2 3 4

1 2 m 3
IIvrsta Ivrsta IIvrsta
1 2 m2 2
Pravimo nule: IIIvrsta Ivrsta IIIvrsta
1 m 1 3 2
IVvrsta Ivrsta m IVvrsta
m 2 3 4

1 2 3 m 1 2 3 m
1 2
m 2 2 0 0 m 1 2 m
A
1 m 1 3 2 0 m 1 0 2m

m 2 3 4 0 2(1 m) 3(1 m) 4 m 2

Zamenimo mesta II i III vrsti...

1 2 3 m 1 2 3 m 1 2 3 m
1 2 m 2 2 0 0 m 1 2 m 0 m 1 0 2 m
A
1 m 1 3 2 0 m 1 0 2 m 0 0 m 1 2m
2
m 2 3 4 0 2(1 m) 3(1 m) 4 m 0 2(1 m) 3(1 m) 4 m 2

IVvrsta IIvrsta 2 IVvrsta

www.matematiranje.com

7
847
 1 2 3 m 1 2 3 m
0 m 1 0
2 m 0 m 1 0 2 m
A
0 0 m 1 2 m 0 0 m 1 2m

0 2(1 m) 3(1 m) 4 m 0 3(1 m) 8 2m m 2
2
0

1 2 3 m
0 m 1 0 2m
I jo da napravimo nulu na uokvirenom mestu:
0 0 m 1 2m

0 0 3(1 m) 8 2m m 2

IVvrsta IIIvrsta 3 IVvrsta

1 2 3 m 1 2 3 m
0 m 1 0
2 m 0 m 1 0 2 m
A
0 0 m 1 2 m 0 0 m 1 2m
2
0 0 3(1 m) 8 2m m 0 0 0 14 5m m 2

Kao rang ove matrice mora biti manji od 4, da bi sistem imao netrivijalna reenja, na mestu

1 2 3 m
0 m 1 0 2m
mora biti 0.
0 0 m 1 2m

0 0 0 14 5m m 2

Dakle:

14 5m m 2 0
b b 2 4ac 5 52 4 1 (14)
m 5m 14 0 m1,2
2

2a 2
m1 2
m2 7

Postoje dve vrednosti za parametar m, za koje sistem ima netrivijalna reenja.

Moramo prouiti obe mogunosti.

www.matematiranje.com

8
848
za m 2

1 2 3 m 1 2 3 2
0 m 1 0 2 m 0 1 0 0

0 0 m 1 2m 0 0 1 0

0 0 0 14 5m m 2 0 0 0 0

Iz tree vrste imamo 1 z 0 z 0

Iz druge vrste imamo 1 y 0 y 0
Iz prve vrste imamo 1x 2 y 3 z 2t 0 x 2t 0 x 2t

Reenje je dakle ( x, y, z , t ) (2t , 0, 0, t ) gde je t R

za m 7

1 2 3 m 1 2 3 7
0 m 1 0 2 m 0 8 0 9

0 0 m 1 2m 0 0 8 9

0 0 0 14 5m m 2 0 0 0 0

9t
Iz tree vrste imamo -8 z 9t 0 8 z 9t z
8
9t
Iz druge vrste imamo -8 y 9t 0 8 y 9t y
8
18t 27t
Iz prve vrste imamo 1x 2 y 3 z 7t 0 x 7t 0
8 8
11t
8 x 18t 27t 56t 0 8 x 11t x
8

11t 9t 9t
Reenje je dakle ( x, y, z , t ) ( , , , t ) gde je t R
8 8 8
Zakljuak bi bio:

Za m1 2, m2 7 sistem ima samo trivijalna reenja (0,0,0,0)

Za m=2 sistem ima reenja ( x, y, z , t ) (2t , 0, 0, t ) gde je t R

11t 9t 9t
Za m= -7 sistem ima reenja ( x, y, z , t ) ( , , , t ) gde je t R
8 8 8
www.matematiranje.com

9
849
5. U zavisnosti od parametra a diskutovati reenja sistema:

ax y z 0
x ay z 2
x y az a

Reenje:

Ovde se radi o nehomogenom sistemu.

a 1 1 a 1 1 0

Matrica sistema je A 1 a a , a matrica proirenog sistema je A 1 a a 2 .
1 1 a 1 1 a a

U matrici proirenog sistema pravimo nule na ve opisani nain...

a 1 1 0

A 1 a a 2 najpre nule na ova dva mesta
1 1 a a

a 1 1 0 a 1 1 0
A 1 a a 2 0 a 1 a 1 2a
2

1 1 a a 0 a 1 a 1 a
2 2

a 1 1 0

0 a 1 a 1 2a jo ovde da napravimo nulu
2

0 a 1 a2 1 a2

a 1 1 0 a 1 1 0 a 1 1 0

A 1 a a 2 0 a 1 a 1 2a 0 (a 1)( a 1)
2
a 1 2a

1 1 a a 0 a 1 a 1 a 0
2 2
0 a (a 1)(a 2) a (a 1)(a 2)

Sad koristimo Kroneker Kapelijevu teoremu:

Sistem ima reenje ako i samo ako je rang matrice sistema jednak rangu matrice proirenog sistema, tj r ( A) r ( A)

Ako sistem ima maksimalan rang n, vai:

i) reenje je jedinstveno ako je r ( A) r ( A) n

ii) sistem ima beskonano mnogo reenja ako je r ( A) r ( A) n

www.matematiranje.com

10
850
 a 1 1 0

Posmatrajmo 0 (a 1)(a 1) a 1 2a .

0 0 a (a 1)(a 2) a(a 1)(a 2)

Da bi sistem imao jedinstveno reenje, rang sistema mora biti jednak rangu proirenog sistema.

Onda je jasno da na uokvirenim pozicijama NE SMEJU biti nule.

To je znai uslov da sistem ima jedinstveno reenje. a (a 1)(a 2) 0

Kako je svaka kolona vezana za po jednu nepoznatu, krenuemo od tree vrste, nai nepoznatu z, pa iz druge vrste nai

nepoznatu y i na kraju iz prve vrste nai nepoznatu x.

a 1 1 0
0 (a 1)(a 1) a 1 2a

0 0 a (a 1)(a 2) a (a 1)(a 2)

x y z

trea jednaina:
a (a 1)(a 2) z a (a 1)(a 2) z 1 , naravno za a 0, a 1, a 2
druga jednaina:
(a 1)(a 1) y (a 1) z 2a
(a 1)(a 1) y (a 1) 1 2a
(a 1)(a 1) y 2a a 1
(a 1)(a 1) y a 1
a 1 1
y y
(a 1) (a 1) a 1
prva jednaina:
ax y z 0
1 1
ax 1 0 x
a 1 1 a

1 1
Dobili smo jedinstveno reenje: ( x, y, z ) (1, , )
a 1 1 a

Ali tu nije kraj zadatka...

Moramo ispitati i situacije kad je a 2 0 a 2 i a 1 0 a 1

www.matematiranje.com

11
851
Za a 1

a 1 1 0 a 1 1 0
0 (a 1)(a 1) a 1 2a 0 0 0 2

0 0 a (a 1)(a 2) a (a 1)(a 2) 0 0 0 0

Vrednost a 1 smo zamenili u dobijenoj matrici. Novonastala matrica nam govori sledee:

a 1 1
Rang sistema je 1, jer posmatramo samo 0 0 0 a rang proirenog sistema je 2. Znai da ovde sistem nema

0 0 0
reenja.

Za a 2

a 1 1 0 2 1 1 0
0 (a 1)(a 1) a 1 2a 0 3 3 4

0 0 a (a 1)(a 2) a (a 1)(a 2) 0 0 0 0

Ovde je rang sistema jednak rangu proirenog sistema, tj r ( A) r ( A) 2 4, ali kako je rang manji od
maksimalnog ranga, sistem e imati beskonano mnogo reenja, odnosno : neodredjen je.

druga jednaina:
3 y 3 z 4
3 y 3z 4
3z 4
y
3
prva jednaina:
2 x y z 0
3z 4
2 x z0
3
3z 2
x
3

Dve nepoznate, x i y, smo izrazili preko tree, preko z. Reenja su :

3z 2 3z 4
( x, y , z ) ( , , z) zR
3 3
www.matematiranje.com

12
852
6. U zavisnosti od parametra p, diskutovati i reiti sistem:

x 2 y 3z 5u 13
2 x 2 y z 3u 11
x y z u 3
2 x 2 y 2 z pu 3

Reenje:

Oformimo matricu proirenog sistema i radimo opisani postupak...

1 2 3 5 13
2 IIvrsta Ivrsta 2 IIvrsta
2 1 3 11
IIIvrsta Ivrsta IIIvrsta
1 1 1 1 3
IVvrsta Ivrsta 2 IVvrsta
2 2 2 p 3
1 2 3 5 13
0 -2 -5 -7 -15
II i III vrsta zamene mesta
0 -1 -2 -4 -10

0 -2 -4 p-10 -23
1 2 3 5 13
0 -1 -2 -4 -10 IIIvrsta IIvrsta 2 IIIvrsta

0 -2 -5 -7 -15 IVvrsta IIvrsta 2 IVvrsta

0 -2 -4 p-10 -23
1 2 3 5 13
0 -1 -2 -4 -10

0 0 -1 1 5

0 0 0 p-2 -3

Ispod glavne dijagonale smo napravili nule. Sad diskutujemo. Uoimo poziciju sa parametrom od koje nam zavisi rang

1 2 3 5 13 1 2 3 5 13
0 0
-1 -2 -4 -10 -1 -2 -4 -10
sistema: . Ako je ovde nula, to jest, ako je p=2,
0 0 -1 1 5 0 0 -1 1 5

0 0 0 p-2 -3 0 0 0 0 -3

vidimo da je rang matrice sistema 3 a da je rang matrice proirenog sistema 4, a po teoremi Kroneker Kapelija tada

sistem nema reenja.

Dakle, da bi sistem imao reenja, mora da je p-2 0 p 2

www.matematiranje.com

13
853
Sad krenemo od etvrte vrste i traimo vrednosti nepoznatih...Evo da napiemo sve etiri jednaine:

x 2 y 3 z 5u 13 iz prve vrste
y 2 z 4u 10 iz druge vrste
z u 5 iz tree vrste
( p 2)u 3 iz etvrte vrste

3
( p 2)u 3 u
p2

z u 5
z u 5
3 3 5 p 10 7 5p
z 5 z z
p2 p2 p2

itd

3 7 5p 20 p 22 12(1 p )
Dobijamo reenje: u ,z ,y ,x
p2 p2 p2 p2

Evo jednog primera kako reiti sistem jednaina pomou inverzne matrice.

7. Reiti sistem:

x yz 9
x 2 y 3z 16
x 3 y 4 z 21
Reenje:

Iz zadatog sistema najpre izdvojimo matrice:

1 1 1 x 9
A 1 2 3 X y B 16
1 3 4 z 21

Oformimo matrinu jednainu:

AX B
X A1 B
1
A1 adjA
det A
www.matematiranje.com

14
854
Sad radimo ceo postupak...

1 1 1 1 1 1 1 1
det A 1 2 3 1 2 3 1 2 8 3 3 4 9 2 1 , znai da postoji inverzna matrica
1 3 4 1 3 4 1 3

1 1 1
A 1 2 3
1 3 4
2 3 1 1 1 1
A11 1; A21 1; A31 1;
3 4 3 4 2 3
1 3 1 1 1 1
A12 1; A22 3; A32 2;
1 4 1 4 1 3
1 2 1 1 1 1
A13 1; A23 2; A33 1
1 3 1 3 1 2
1 1 1
adjA 1 3 2
1 2 1

1
A1 adjA
det A
1 1 1 1 1 1
1
1
A 1 3 2 1 3 2
1
1 2 1 1 2 1

X A1 B
1 1 1 9 9 16 21 4
X 1 3 2 16 9 48 42 3
1 2 1 21 9 32 21 2

4
X 3
2

Reenje je dakle: ( x, y, z ) (4,3, 2)

Vidite i sami da je ovaj postupak teak, pa ga primenjujte samo kad to od vas izriito trae

www.matematiranje.com

15
855
 MATRICE ZADACI ( III DEO)

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI MATRICE

Postupak traenja sopstvenih vrednosti je sledei:

i) Za datu kvadratnu matricu ( recimo matricu A) odredimo matricu A I n , gde je I n jedinina matrica . Znai,
u datoj matrici po glavnoj dijagonali oduzmemo . Ova matrica A I n se naziva karakteristina matrica.

ii) Traimo vrednost determinante karakteristine matrice: det( A I ) . Dobiemo polinom po . Taj polinom
se obeleava sa PA ( ) i naziva se karakteristini polinom matrice A.

iii) Dobijeni polinom izjednaimo sa nulom: PA ( ) 0 . Ovo je karakteristina jednaina matrice A. Reenja
ove jednaine su 1 , 2, 3,....... ( zavisno kog je karakteristina jednaina stepena, toliko e imati i reenja...) i
nazivaju se sopstvene (karakteristine) vrednosti matrice A.
Skup svih sopstvenih vrednosti matrice A nazivamo spektar matrice A i obeleavamo ga sa S p ( A) .

Primer 1.

Odrediti sopstvene vrednosti za matrice:

4 1
a) A
1 2

1 3 2
b) A 1 2 1
0 3 1
Reenje:

4 1
a) A
1 2

1 0
Najpre formiramo matricu A I 2 , gde je I 2 , jedinina matrica drugog reda.
0 1

4 1 1 0 4 1 0 4 1
A I2
1 2 0 1 1 2 0 1 2

Dalje traimo determinantu ove matrice:

4 1
det( A I ) (4 )(2 ) 1 8 4 2 2 1
1 2
det( A I ) 2 6 9

www.matematiranje.com

1
856
Dobili smo karakteristini polinom:

PA ( ) 2 6 9
2 6 9 0 1 3, 2 3

Reavanjem karakteristine jednaine smo dobili sopstvene vrednosti: 1 3, 2 3 . Vidimo da je ovde u pitanju

dvostruka vrednost ( nula drugog reda), jer su reenja jednaka.

1 3 2
b) A 1 2 1
0 3 1

1 3 2 1 0 0 1 3 2 0 0
A I 3 1 2 1 0 1 0 1 2 1 0 0

0 3 1 0 0 1 0 3 1 0 0
1 3 2

A I 1 2 1
0 3 1

1 3 2
det( A I ) 1 2 1
0 3 1

1 3 2
2 1 3 2
1 2 1 (1 ) (1) 0
3 1 3 1
0 3 1
(1 ) [(2 )(1 ) 3] 1 [3( 1 ) 6]
(1 ) [2 2 2 3] 3 3 6
(1 ) [ 2 5] 3 3
2 5 3 2 5 3 3
3 2 2 2
2 ( 2) 1( 2)
( 2)(1 2 ) ( 2)(1 )(1 )

Kad ovo izjednaimo sa nulom dobijamo tri razliite sopstvene vrednosti:

( 2)(1 )(1 ) 0 2 0 1 0 1 0
1 2, 2 1, 3 1

Spektar matrice A je dakle: S p ( A) {1,1, 2} www.matematiranje.com

2
857
Postupak traenja sopstvenih vektora je sledei:

i) Pronadjemo sve sopstvene vrednosti, to jest spektar matrice A

ii) Za svaku sopstvenu vrednost posebno radimo sledee:

- zamenimo u karakteristinu matricu A I n

- dobijena matrica je ustvari matrica homogenog sistema koji e uvek biti neodreen, odnosno imae

beskonano mnogo reenja.

Naemo ta reenja koja nam ustvari daju taj sopstveni vektor.

Malo je zeznuta situacija kad su nule karakteristinog polinoma dvostruke ili trostruke, pa emo mi na sledeem

primeru pokuati da vam objasnimo sve tri situacije ( naravno ako govorimo o matrici 3 3 ).

Primer 2.

Odrediti sopstvene vektore sledeih matrica:

1 1
a) A
1 1

1 1 3
b) A 1 5 1
3 1 1

1 2 1
v) A 2 4 2
1 2 1

5 6 3
g) A 1 0 1
1 2 1

www.matematiranje.com

3
858
Reenje:

1 1
a) A
1 1

Dakle, najpre traimo sopstvene vrednosti:

1 1 1 1
A A I
1 1 1 1

1 1
det( A I ) (1 ) 2 1 1 2 2 1 2 2
1 1

PA ( ) 2 2
2 2 0 1 0, 2 2

Dobili smo dve razliite sopstvene vrednosti, sad ih vraamo u karakteristinu matricu:

1 0
1 0 1 1 1
A 1 I
1 1 0 1 1

Odavde pravimo homogen sistem i reimo ga:

x y 0
x y 0
x y 0 y x ( x, y ) ( x, x ) xR

E sad, svaki profesor ima svoja obeleavanja...

Vi naravno radite kako va profesor zahteva, a mi smo nauili da sopstvene vektore izraavamo preko grkog

alfabeta...

x1 ( , ) (1, 1) evo prvog sopstvenog vektora.

Vraamo i drugu sopstvenu vrednost u karakteristinu matricu:

2 2
1 2 1 1 1
A 2 I
1 1 2 1 1

Pravimo homogen sistem:

www.matematiranje.com

4
859
x y 0
x y 0
x y ( x, y ) ( x, x ) xR

Odavde je drugi sopstveni vektor: x2 ( , ) (1,1)

1 1 3
b) A 1 5 1
3 1 1

1 1 3

A I 1 5 1
3 1 1
1 1 3
det( A I ) 1 5 1
3 1 1
1 1 3 1 1
1 5 1 1 5 (1 )(5 )(1 ) 3 3 1(1 ) 1(1 ) 9(5 )
3 1 1 3 1
3 7 2 36

Dobili smo karakteristinu jednainu:

PA ( ) 3 7 2 36
3 7 2 36 0

Evo malog problema... Karakteristina jednaina je treeg stepena, njene nule emo nai tako to posmatramo slobodan

lan, dakle 36 i brojeve sa kojima on moe da se podeli: 1, 2, 3,...

Redom ih menjamo u karakteristinu jednainu dok ne dobijemo nulu . ( podsetite se Bezuove teoreme).

Kod nas je to : (2)3 7(2) 2 36 8 28 36 0 2

Sad ceo karakteristini polinom delimo sa ( 2) . Podsetite se deljenja polinoma. Imate kod nas na sajtu, fajl I godina.

www.matematiranje.com

5
860
( 3 7 2 36) : ( 2) 2 9 18
3 2 2
9 2 36
9 2 18
18 36
18 36

2 9 18 0 6 , 3

S p ( A) {2,3, 6}

Imamo tri razliite sopstvene vrednosti, pa za svaku posebno:

za 1 2

1 (2) 1 3 3 1 3

A (2) I 1 5 (2) 1 1 7 1
3 1 1 (2) 3 1 3
3x y 3z 0
1x 7 y 1z 0
3x y 3z 0
3x y 3z 0
1x 7 y 1z 0..... / 3
3x y 3z 0
3x 21y 3z 0
y 0 3x 3z 0 z x
( x, y, z ) ( x, 0, x) x R

x1 ( , 0, ) (1, 0, 1)

za 2 3
1 3 1 3 2 1 3 1 2 1
A 3I 1 5 3 1 1 2 1 Ivrsta i II vrsta zamene mesta
2
1 3
3 1 1 3 3 1 2 3 1 2
1 2 1 1 2 1
Ivrsta 2 IIvrsta IIvrsta 0 5 5 IIvrsta IIIvrsta IIIvrsta 0 5 5
Ivrsta (3) IIIvrsta IIIvrsta
0 5 5 0 0 0

6
861
Kao to vidite, moramo da znamo i rad sa matricama da bi lake reili dobijeni homogeni sistem.

1 2 1
Iz 0 5 5 napravimo sistem:
0 0 0
x 2y z 0
5 y 5z 0 y z
x 2 y z 0 x 2z z 0 x z
( x, y , z ) ( z , z , z ) z R

x2 ( , , ) (1, 1,1)

za 3 6
1 6 1 3 5 1 3 1 1 1

A 6I 1 56 1 1 1 1 Ivrsta i II vrsta zamene mesta 5 1 3

3 1 1 6 3 1 5 3 1 5
1 1 1
Ivrsta 5 IIvrsta IIvrsta 0 4 8
IIvrsta IIIvrsta IIIvrsta
Ivrsta (3) IIIvrsta IIIvrsta
0 4 8
1 1 1
0 4 8

0 0 0
x yz 0
4 y 8 z 0 y 2 z
x y z 0 x 2z z 0 x z
( x, y , z ) ( z , 2 z , z )

x3 ( , 2 , ) (1, 2,1)

1 2 1
v) A 2 4 2
1 2 1

1 2 1 1 2 1
A I 2 4
2 det( A I ) 2 4 2
1 2 1 1 2 1

www.matematiranje.com

7
862
1 2 1 1 2
2 4 2 2 4 (1 ) 2 (4 ) 4 4 4(1 ) 4(1 ) (4 )
1 2 1 1 2
(1 2 2 )(4 ) 8 4 4 4 4 4
4 8 2 2 4 2 3 9 4
3 6 2 2 (6 )
2 (6 ) 0 1 2 0, 3 6

Sad imamo da je nula dvostruka sopstvena vrednost:

za 0
1 0 2 1 1 2 1

A 0 I 2 40 2 2 4 2
1 2 1 0 1 2 1

x 2y z 0
2x 4 y 2z 0
x 2y z 0
x 2 y z 0 x 2 y z
( x, y, z ) (2 , , ) gde je , R
Ako uzmemo da je 0 (2 , , ) (2 , , 0) (2,1, 0)
Ako uzmemo da je 0 (2 , , ) ( , 0, ) (1, 0,1)

(2 , , ) (2,1, 0) (1, 0,1)

x1 (2,1, 0) x2 (1, 0,1)

za 6
1 6 2 1 5 2 1 1 2 5
A 6I 2 46
2 2 2 2 Ivrsta IIIvrsta 2 2 2

1 2 1 6 1 2 5 5 2 1
1 2 5 1 2 5
IIvrsta Ivrsta (2) IIvrsta
0 6 12 IIIvrsta IIvrsta 2 IIIvrsta 0 6 12
IIIvrsta Ivrsta 5 IIIvrsta
0 12 24 0 0 0
x 2 y 5z 0
6 y 12 z 0 y 2 z
x 2 y 5z 0 x 2 2 z 5z 0 x z
( x, y , z ) ( z , 2 z , z ) zR

x3 ( , 2 , ) (1, 2,1)

8
863
 5 6 3
g) A 1 0 1
1 2 1

5 6 3 5 6 3

A I 1 0 1 1 1
1 2 1 1 2 1
5 6 3
det( A I ) 1 1
1 2 1
5 6 3 5 6
1 1 1 (5 )(1 ) 6 6 6(1 ) 2(5 ) 3
1 2 1 1 2
(5 5 2 ) 12 6 6 10 2 3
5 6 2 3 8 7
3 6 2 5 8 (2 )3
(2 )3 0 2

Evo situacije gde imamo trostruku sopstvenu vrednost:

2
5 2 6 3 3 6 3
A 2 I 1 0 2 1 1 2 1
1 2 1 2 1 2 1
3x 6 y 3z 0
x 2 y z 0
x 2y z 0

x 2 y z 0 z x 2 y ( x, y, z ) ( x, y, x 2 y ); x, y R
( , , 2 )
0 ( , , 2 ) (0, , 2 ) (0,1, 2)
0 ( , , 2 ) ( , 0, ) (1, 0,1)

x ( , , 2 ) (1, 0,1) (0,1, 2)

x1 (1, 0,1)

x2 (0,1, 2)

x3 (1,1,3) za recimo 1 1

www.matematiranje.com

9
864
I jo nam ostaje da pokuamo da vam objasnimo kako se trai matrica An uz pomo sopstvenih vektora.

U fajlu matrice zadaci (I deo) smo traili matricu An na dva naina: logiki i to dokazivali matematikom indukcijom i

preko binomne formule. Videli smo da na ova dva naina radimo kad su u pitanju specifine matrice.

Rad sa sopstvenim vektorima zahteva mnogo posla...

Primer 3.

1 1 3
Data je matrica A 1 5 1 . Izraunati An , gde je n N
3 1 1

Kao to rekosmo, prvo treba nai sopstvene vrednosti i sopstvene vektore.

1 1 3

A I 1 5 1
3 1 1
1 1 3
det( A I ) 1 5 1
3 1 1
1 1 3
1 5 1 posle sredjivanja ( 2)(3 )( 6)
3 1 1
( 2)(3 )( 6) 0 1 2, 2 3, 3 6

za 2
1 2 1 3 3 1 3 1 7 1

A (2) I 1 5 2 1 1 7 1
IIvrsta
Ivrsta
3 1 3
3 1 1 2 3 1 3 3 1 3
1 7 1 1 7 1
IIvrsta Ivrsta (3) IIvrsta
0 20 0 0 20 0
IIIvrsta Ivrsta (3) IIIvrsta
0 20 0 0 0 0
x 7y z 0
20 y 0 y 0
x 7 y z 0 x z 0 z x
( x, y, z ) ( x, 0, x), x R

x1 ( , 0, ) (1, 0, 1) za =1 je x1 (1, 0, 1)
www.matematiranje.com

10
865
za 3
1 3 1 3 2 1 3 1 2 1
A 3I 1 5 3 1 1 2 1 Ivrsta IIvrsta 2 1 3


3 1 1 3 3 1 2 3 1 2
1 2 1 1 2 1
IIvrsta Ivrsta 2 IIvrsta 0 5 5 IIIvrsta IIvrsta IIIvrsta 0 5 5
IIIvrsta Ivrsta (3) IIIvrsta
0 5 5 0 0 0
x 2y z 0
5 y 5z 0 y z 0 y z
x 2 y z 0 x 2z z 0 x z
( x, y , z ) ( z , z , z ) z R

x2 ( , , ) (1, 1,1) za 1 je x2 (1, 1,1)

za 6
1 6 1 3 5 1 3 1 1 1

A 6I 1 56
1 1 1 1 Ivrsta IIvrsta 5 1 3

3 1 1 6 3 1 5 3 1 5
1 1 1 1 1 1
IIvrsta Ivrsta 5 IIvrsta 0 4 8 IIIvrsta IIvrsta IIIvrsta 0 4 8
IIIvrsta Ivrsta (3) IIIvrsta
0 4 8 0 0 0
x yz 0
4 y 8 z 0 y 2 z
x y z 0 x 2z z 0 x z
( x, y , z ) ( z , 2 z , z ) z R

x3 ( , 2 , ) (1, 2,1) za =1 je x3 (1, 2,1)

Nali smo sopstvene vektore, i izabrali proizvoljne vrednosti za , i . Najee se uzima jedinica ali moe i neki

drugi broj.

Formiramo matricu S tako to sopstvene vektore naredjamo po kolonama:

1 1 1
S 0 1 2
1 1 1
www.matematiranje.com

11
866
ta je ovde ideja?

Pravimo dijagonalnu matricu D:

D S 1 A S , ako je kvadriramo , dobijamo:

D S 1 A S D 2 ( S 1 A S ) 2 ( S 1 A S )( S 1 A S ) S 1 A S S 1 A S
D 2 S 1 A2 S

Dalje bi bilo:

D 3 D 2 D S 1 A2 S S 1 A S D 3 S 1 A3 S

Zakljuujemo da je : D n S 1 An S

Odavde e biti:

D n S 1 An S mnoimo sa leva sa S
S D n S S 1 An S
S D n An S mnoimo sa desna sa S 1
S D n S 1 An S S 1
S D n S 1 An
An S D n S 1

1
Pa da krenemo polako na posao: S 1 adjS
det S

1 1 1
S 0 1 2
1 1 1
1 1 1
1 2 1 1
det S 0 1 2 1 1 3 3 6
1 1 1 2
1 1 1

www.matematiranje.com
12
867
 1 1 1 1 1 1 1 1 1

S 0 1 2 S11 3 S 0 1 2 S21 0 S 0 1 2 S31 3

1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1

S 0 1 2 S12 2 S 0 1 2 S 22 2 S 0 1 2 S32 2

1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1

S 0 1 2 S13 1 S 0 1 2 S 23 2 S 0 1 2 S33 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1

3 0 3 3 0 3
1 1
2 2 2 S 1 2 2 2
S 1
6 6
1 2 1 1 2 1

Da nadjemo matricu D:

D S 1 A S
3 0 3 1 1 3 1 1 1
1
D 2 2 2 1 5 1 0 1 2
6
1 2 1 3 1 1 1 1 1
6 0 6 1 1 1
1
D 6 6 6 0 1 2
6
6 12 6 1 1 1
1 0 1 1 1 1
D 1 1 1 0 1 2
1 2 1 1 1 1
2 0 0
D 0 3 0
0 0 6

www.matematiranje.com

13
868
 2 0 0 (2) n 0 0

Jasno je da vai: D 0 3 0 D n 0 3n
0
0 0 6 0 0 6n

Rekosmo da je : An S D n S 1

1 1 1 (2) 0 0 3 0 3
n

1
An 0 1 2 0 3n 0 2 2 2
6
1 1 1 0 0 6n 1 2 1

1 1 1 (2) 0 0 3 0 3
n

1
An 0 1 2 0 3n 0 2 2 2
6
1 1 1 0 0 6n 1 2 1

3 (2) n 2 3n 6n 2 3n 2 6n 3 (2) n 2 3n 6n
1
An 2 3n 2 6n 2 3n 4 6n 2 3n 2 6n
6
3 (2) n 2 3n 6n 2 3n 2 6n 3 (2) 2 3 6
n n n

I evo je traena matrica An .

Jo jednom vam napominjemo da e va profesor verovatno imati druga obeleavanja, pa vi ispotujte njega a mi se

nadamo da smo vam pribliili postupak.

www.matematiranje.com

14
869
www.matematiranje.com

DETERMINANTE

Najprostije reeno determinante su kvadratne eme. Mogu biti drugog, treeg,

etvrtog,...n-tog reda.

DRUGOG REDA

a b
= ad bc Znai raunaju se tako to pomnoimo elemente na takozvanoj glavnoj
c d

dijagonali, pa od toga oduzmemo pomnoene elemente na sporednoj dijagonali.

Primer:

3 4 1 3
= 3 o 7 - 4 o 5 = 21-20 = 1 = (-1) o 12- (-5) o 3=-12+15=3
5 7 5 12

TREEG REDA

Determinante treeg reda moemo razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni. Najpre svakom
elementu dodelimo predznak + ili -, i to radimo neizmenino:
+ +
+ Samo da vas podsetimo: vrste su , a kolone
+ +

a1 b1 c1
a2 b2 c 2 = Ako recimo hoemo da razvijemo po prvoj vrsti=
a3 b3 c3

b2 c2 a c2 a b2
= + a1 b1 2 + c1 2 , ili ako recimo razvijamo po drugoj koloni:
b3 c3 a3 c3 a3 b3

a2 c2 a c1 a c1
= b1 + b2 1 b3 1
a3 c3 a3 c3 a2 c2

Najbolje je ,naravno, da razvijamo po onoj koloni ili vrsti gde ima najvie nula !

870
www.matematiranje.com

Primer: Izraunaj vrednost determinante

5 3 1 + +
1 7 0 = Najpre iznad svakog broja napiite predznake: + , ili ako vam je
2 3 2 + +
lake samo iznad brojeva u vrsti ili koloni po kojoj ste reili da razvijete determinantu. Mi
smo reili po drugoj vrsti jer ima jedna nula (moglo je i po treoj koloni, sve jedno).

Dakle:

5 3 1 5 3 1
+ 3 1 5 1 5 3
1 7 0 = 1 7 0 = 1 +7 0 =-1(3 o 2 - 1 o 3)+7(5 o 2-2 o 1)= -3 +56=
3 2 2 2 2 3
2 3 2 2 3 2
= 53

Drugi nain za raunanje determinanti treeg reda, medju uenicima vrlo popularan, je
SARUSOVO pravilo.

Pored date determinante dopiu se prve dve kolone , pa se elementi mnoe dajui im
znake kao na slici:

a1 b1 c1 a1 b1
a2 b2 c2 a 2 b2 = a1b2 c3 + b1c 2 a3 + c1 a 2 b 3 b1 a 2 c3 a1c 2 b3 c1b2 a 3
a3 b3 c3 a3 b3
- - -

+ + +

Primer: Izraunaj vrednost determinante

5 3 1 5 3
1 7 0 1 7 = 5o7o2 + 3o0o2 + 1o1o3 - 3o1o2 - 5o0o3 - 1o7o2 =
2 3 2 2 3
= 70 + 0 +3 6 0 14 = 53

Dakle, na oba naina smo dobili isti rezultat,pa vi odaberite sami ta vam je lake.

871
www.matematiranje.com

ETVRTOG REDA

a1 b1 c1 d1
a2 b2 c2 d2
= Moemo je razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni! I ovde slino kao za
a3 b3 c3 d3
a4 b4 c4 d4

determinante treeg reda prvo napiemo predznake svima ili samo onoj vrsti ili koloni po
kojoj emo da razvijamo determinantu.

+ +
+ +
Mi emo , recimo, da razvijemo determinantu po prvoj koloni:
+ +
+ +

+
a1 b1 c1 d1

a2 b2 c2 d2
+ =
a3 b3 c3 d3

a4 b4 c4 d4

b2 c2 d2 b1 c1 d1 b1 c1 d1 b1 c1 d1
= + a1 b3 c3 d 3 a 2 b3 c3 d 3 + a3 b2 c2 d 2 a 4 b2 c2 d2
b4 c4 d4 b4 c4 d4 b4 c4 d4 b3 c3 d3

Naravno, sad bi trebalo da razvijemo svaku od ove etiri determinante treeg reda....

Sloiete se da ovo nije ba lako.

Nauimo zato osobine determinanata koje e nam pomoi u reavanju zadataka.

OSOBINE DETERMINANATA

1. Determinanta menja znak ako dve vrste ili kolone izmenjaju svoja mesta.

2. Vrednost determinante se ne menja ako sve vrste i kolone promene svoje

uloge.

872
www.matematiranje.com

3. Determinanta se mnoi brojem, kad se tim brojem pomnoe svi elementi ma

koje (ali samo jedne) vrste ili kolone.
Obrnuto, zajedniki faktor elemenata jedne vrste ili kolone moe se izvui
ispred determinante
.
Na primer:

a1 b1 c1 a1 k b1 k c1 k a1 k b1 c1
k a2 b2 c2 = a2 b2 c 2 = a 2 k b2 c 2 itd ili
a3 b3 c3 a3 b3 c3 a3 k b3 c3

a1 mb1 c1 a1 b1 c1
a2 mb2 c2 = m a2 b2 c2
a3 mb3 c3 a3 b3 c3

4. Ako je u determinanti svaki element neke k-te vrste (kolone) zbir dva ili vie
sabiraka, onda je ona jednaka zbiru dve ili vie determinanata, koje imaju
iste elemente kao i data determinanta, osim elemenata k-te vrste (kolone).

Na primer:

a1 b1 + m1 c1 a1 b1 c1 a1 m1 c1
a2 b2 + m 2 c2 = a2 b2 c2 + a2 m2 c2
a3 b3 + m3 c3 a3 b3 c3 a3 m3 c3

5. Ako su svi elementi jedne vrste(kolone) jednaki nuli, vrednost determinante

je nula.

0 0 0 0
3 9 55
77 68 34 80
1 2 4 =0 ili =0
8 5 7 4
0 0 0
4 5 9 8

873
www.matematiranje.com

6. Ako elementi u dve vrste ili kolone imaju iste vrednosti, vrednost
determinante je opet nula.

Primer:

12 7 3
9 4 6 = 0 jer su elementi prve i tree vrste jednaki
12 7 3

7. Ako su dve vrste ( kolone ) proporcionalne meu sobom , vrednost

determinante je opet nula.

Primer:

2 3 4
9 5 56 = 0 jer su prva i trea vrsta proporcionalne, tj. prva puta 3 daje treu
10 15 20
vrstu.

8. Vrednost neke determinante ostaje nepromenjena ako se elementima jedne

vrste(kolone) dodaju odgovarajui elementi neke druge vrste(kolone)
pomnoeni istim brojem!

Ova osma osobina e nam pomoi da lake reimo determinante

etvrtog i vieg reda.

874
www.matematiranje.com

Primer :

1 2 4 1
2 2 3 5
Izraunaj vrednost determinante:
3 1 1 2
4 2 1 2
Reenje:

1 2 4 1
2 2 3 5
Ideja je da se ispod jedinice u prvoj koloni naprave sve nule, koristei
3 1 1 2
4 2 1 2
osobinu determinanti broj 8.
Prvo emo napraviti nulu gde je 4. Prvu vrstu emo pomnoiti sa 4 i to sabrati sa
etvrtom vrstom i reenja upisati umesto etvrte vrste.Prve tri vrste se prepisuju!

1 o (-4)+4=0
2 o (-4)+2= -6
4 o (-4)+1= -15
(-1)(-4)+(-2)=2

1 2 4 1 1 2 4 1
2 2 3 5 2 2 3 5
=
3 1 1 2 3 1 1 2
4 2 1 2 0 6 15 2

Dalje pravimo nulu gde je trojka. Prvu vrstu emo pomnoiti sa 3 i to sabrati sa treom
vrstom , pa reenja upisati umesto tree vrste. Prvu, drugu i etvrtu vrstu prepisujemo.

1 o 3+(-3)=0
2 o 3+1 = 7
4 o 3+1 =13
(-1) o 3+(-2)= -5

1 2 4 1 1 2 4 1
2 2 3 5 2 2 3 5
=
3 1 1 2 0 7 13 5
0 6 15 2 0 6 15 2

875
www.matematiranje.com

Jo nam preostaje da gde je 2 napravimo nulu.Prvu vrstu emo pomnoiti sa 2 i to

sabrati sa drugom vrstom. Dakle

(-2) o 1+2= 0
(-2) o 2+2= -2
(-2) o 4+(-3)=-11
(-2)(-1)+5=7

1 2 4 1 1 2 4 1
2 2 3 5 0 2 11 7
=
0 7 13 5 0 7 13 5
0 6 15 2 0 6 15 2

Ako ovu determinantu razvijemo po prvoj koloni, imaemo samo jedan lan , jer se svi
ostali mnoe sa nulom, pa imaju vrednost nula!

1 2 4 1
2 11 7
0 2 11 7
= 7 13 5 Upotrebimo Sarusovo pravilo:
0 7 13 5
6 15 2
0 6 15 2

2 11 7 2 11
7 13 5 7 13 = -52-330-735+154+150+546 = -267
6 15 2 6 15
- - -
+ + +

Vi naravno ne morate da idete korak po korak, ve odmah napravite sve tri nule!

876
www.matematiranje.com

Primer:
a a a a
a b b b
Izraunaj determinantu:
a b c c
a b c d

Reenje:

Napraviemo nule po prvoj koloni i to:

- Od etvrte vrste oduzmemo prvu pa to upiemo umesto etvrte vrste

- Od tree vrste oduzmemo prvu pa to upiemo umesto tree vrste
- Od druge vrste oduzmemo prvu pa to upiemo umesto druge vrste

a a a a a a a a
a b b b 0 ba ba ba
=
a b c c 0 ba ca ca
a b c d 0 ba ca d a

Iz prve vrste moemo izvui zajedniko a. Pa je:

a a a a 1 1 1 1
0 ba ba ba 0 ba ba ba
=a
0 ba ca ca 0 ba ca ca
0 ba ca d a 0 ba ca d a

Ovu novu determinantu naravno razvijamo po prvoj koloni:

ba ba ba
a b a c a c a = I ovde iz prve kolone moemo izvui zajedniki (a-b)
ba ca d a

1 ba ba
a(a-b) 1 c a c a = Ajde opet da napravimo one nule u prvoj koloni!
1 ca d a

- od druge vrste oduzmemo prvu : c-a-b+a=c-b

- od tree vrste oduzmemo prvu : c-a-b+a=c-b i d-a-b+a=d-b

877
www.matematiranje.com

1 ba ba
cb cb
a(a-b) 0 c b c b = a(a-b) = a(a-b)(c-b)(d-c)
cb d b
0 c b d b

Dakle reenje poetne determinante je:

a a a a
a b b b
= a(a-b)(c-b)(d-c)
a b c c
a b c d

878
 REAVANJE SISTEMA JEDNAINA ( METODA DETERMINANTI)

U prethodnim fajlovima smo govorili kako se reavaju sistemi upotrebom matrica. U ovom fajlu emo pokuati da vam

objasnimo kako se primenjuju determinante na reavanje sistema linearnih jednaina.

Vano je napomenuti da emo ovde posmatrati samo kvadratne sisteme S nn , to jest sisteme koji imaju jednak broj

nepoznatih i jednaina. Profesori najee zadaju sisteme S33 ili S 44 , pa emo njima posvetiti panju.

Govorili smo ve da sistem moe biti homogen i nehomogen.

Pogledajmo najpre nehomogen sistem S33 ( tri jednaine , tri nepoznate):

a1 x b1 y c1 z t1
a2 x b2 y c2 z t2
a3 x b3 y c3 z t3

a1 b1 c1
Odavde najpre formiramo determinantu sistema uzimajui brojeve ispred nepoznatih: D a2 b2 c2
a3 b3 c3
t1 b1 c1
Zatim lanove uz x zamenimo slobodnim lanovima ( sa desne strane jednakosti): Dx t2 b2 c2
t3 b3 c3

a1 t1 c1
lanove uz y zamenimo slobodnim lanovima: Dy a2 t2 c2
a3 t3 c3

a1 b1 t1
lanove uz z zamenimo slobodnim lanovima: Dz a2 b2 t2
a3 b3 t3

Na ovaj nain smo dobili etiri determinante :

a1 b1 c1 t1 b1 c1 a1 t1 c1 a1 b1 t1
D a2 b2 c2 Dx t2 b2 c2 Dy a2 t2 c2 Dz a2 b2 t2
a3 b3 c3 t3 b3 c3 a3 t3 c3 a3 b3 t3

U svakom zadatku nam je prvi posao da nadjemo vrednosti za ove determinante.

www.matematiranje.com

1
879
Dalje reenja traimo koristei Kramerovu teoremu:

a1 b1 c1
i) Ako je determinanta sistema D a2 b2 c2 razliita od nule , onda sistem ima jedinstveno reenje koje
a3 b3 c3
Dx D D
traimo preko: x ; y y; z z
D D D

ii) Ako je determinanta sistema D 0 i Dx Dy Dz 0 sistem ima beskonano mnogo reenja

( neodredjen je)

iii) Ako je determinanta sistema D 0 i Dx 0 Dy 0 Dz 0 ( znai, bar jedna od ove tri determinante

da je razliita od nule) sistem je nemogu, to jest nema reenja.

Pazite, sve ovo vai za nehomogen sistem.

ta ako imamo homogen sistem?

a1 x b1 y c1 z 0
Ako posmatramo homogen sistem : a2 x b2 y c2 z 0
a3 x b3 y c3 z 0

Jasno je da on uvek ima trivijalna reenja ( x, y, z ) (0, 0, 0)

Kvadratni homogen sistem ima netrivijalna reenja ako i samo ako je D 0

a1 b1 c1
Znai, da bi na homogen sistem imao netrivijalna reenja, mora biti D a2 b2 c2 0
a3 b3 c3

www.matematiranje.com

2
880
Razmiljanje za sisteme S 44 ( 4 jednaine, 4 nepoznate) je potpuno analogno sa ovim, s tim da nas ovde eka mnogo

vei posao kod nalaenja vrednosti determinanata:

a1 x b1 y c1 z d1t u1
a2 x b2 y c2 z d 2t u2
Posmatrajmo sistem : . Ovde traimo sledee determinante:
a3 x b3 y c3 z d3t u3
a4 x b4 y c4 z d 4t u4

a1 b1 c1 d1 u1 b1 c1 d1 a1 u1 c1 d1 a1 b1 u1 d1 a1 b1 c1 u1
a2 b2 c2 d 2 u2 b2 c2 d 2 a2 u2 c2 d 2 a2 b2 u2 d 2 a2 b2 c2 u2
D Dx Dy Dz Dt
a3 b3 c3 d3 u3 b3 c3 d3 a3 u3 c3 d3 a3 b3 u3 d 3 a3 b3 c3 u3
a4 b4 c4 d 4 u4 b4 c4 d 4 a4 u4 c4 d 4 a4 b4 u4 d 4 a4 b4 c4 u4

Reenja traimo:

Dx D D D
x ; y y ; z z ; t t , naravno sve po Kramerovoj teoremi...
D D D D

Ako je homogen sistem:

a1 x b1 y c1 z d1t 0
a2 x b2 y c2 z d 2t 0
a3 x b3 y c3 z d3t 0
a4 x b4 y c4 z d 4t 0

za njega isto vai da ima netrivijalna reenja ako je D 0 .

ZADACI

1. Reiti sistem jednaina:

x 2 y 5z 6
2x y 2z 5
3 x 3 y 4 z 8
Reenje:

Naravno, ovaj sistem je mnogo lake reiti Gausovom metodom ili nekom drugom, ali poto prouavamo determinante,

ovom prilikom emo ii teim putem:

Izraunavamo vrednosti sledeih determinanti( mi emo koristiti Sarusovo pravilo sa dopisivanjem prve dve kolone a

vi moete i razvijati determinantukako vam je lake) www.matematiranje.com

3
881
 1 2 5
D 2 1 2
3 3 4
1 2 5 1 2
2 1 2 2 1 4 12 30 16 6 15 51 D 51
3 3 4 3 3

Poto je determinanta sistema razliita od nule, odmah znamo da e sistem imati jedinstveno reenje.

Idemo dalje:

6 2 5
Dx 5 1 2
8 3 4
6 2 5 6 2
5 1 2 5 1 24 32 75 40 36 40 23 Dx 23
8 3 4 8 3

1 6 5
Dy 2 5 2
3 8 4
1 6 5 1 6
2 5 2 2 5 20 36 80 48 16 75 179 Dy 179
3 8 4 3 8

1 2 6
Dz 2 1 5
3 3 8
1 2 6 1 2
2 1 5 2 1 8 30 36 32 15 18 15 Dz 15
3 3 8 3 3

Kramerova teorema nam daje sledee reenje:

Dx 15 5
x
D 51 17
D 179 179
y y
D 51 51
D 23 23
z z
D 51 51
www.matematiranje.com

4
882
2. U zavisnosti od parametra a , diskutovati i reiti sistem:

ax y z 1
x ay z a
x y az a 2

Reenje:

a 1 1
D 1 a 1
1 1 a
a 1 1 a 1
1 a 1 1 a a 3 1 1 a a a a 3 3a 2
1 1 a 1 1

a 3 3a 2 a 3 a 2a 2 a (a 2 1) 2(a 1) a (a 1)(a 1) 2(a 1) (a 1)(a 2 a 2)

(a 1)(a 1)(a 2) (a 1) 2 (a 2)

D (a 1) 2 (a 2)

Ovde nije dovoljno samo nai vrednost determinante, ve to reenje moramo spakovati u proizvod.

1 1 1
Dx a a 1
a2 1 a
1 1 1 1 1
a a 1 a a a 2 a 2 a a 2 1 a 3 a 3 a 2 a 1 a 2 (a 1) 1(a 1)
a2 1 a a2 1

(a 1)( a 2 1) (a 1)(1 a )(1 a ) (a 1)(a 1)(1 a ) (a 1)2 (a 1)

Dx (a 1) 2 (a 1)

a 1 1
Dy 1 a 1
1 a2 a
a 1 1 a 1
1 a 1 1 a a 3 1 a 2 a a 3 a a 2 2a 1 (a 1) 2
1 a2 a 1 a2

Dy (a 1) 2

5
883
 a 1 1
Dz 1 a a
1 1 a2
a 1 1 a 1
1 a a 1 a a 4 a 1 a 2 a 2 a a 4 2a 2 1 (a 2 1) 2 (a 1) 2 ( a 1) 2
1 1 a2 1 1

Dz (a 1) 2 (a 1) 2

Zavrili smo tehniki deo posla, nali reenja i spakovali ih. Na savet je da ih sada prepiete, jer sledi diskusija:

D (a 1) 2 (a 2)
Dx (a 1) 2 (a 1)
Dy (a 1) 2
Dz (a 1) 2 (a 1) 2

Kramer kae da sistem ima jedinstveno reenje ako je D 0 .

U ovom sluaju mora biti:

D 0 (a 1) 2 (a 2) 0 a 1 a 2

Ako je a 1 a 2 sistem ima jedinstveno reenje:

Dx (a 1) (a 1)
2
a 1 a 1
x x
D (a 1) (a 2)
2
a2 a2

Dy (a 1) 2 1 1
y y
D (a 1) 2 (a 2) a2 a2

Dz (a 1) (a 1)
2 2
(a 1) 2 (a 1) 2
z z
D (a 1) 2 (a 2) a2 a2

Ali ovde posao nije gotov, jer moramo ispitati ta se deava ako je a 1 , pa ako je a 2 .

www.matematiranje.com

6
884
za a 1
D (a 1) 2 (a 2) (1 1) 2 (1 2) 0
Dx (a 1) 2 (a 1) (1 1) 2 (1 1) 0
Dy (a 1) 2 (1 1) 2 0
Dz (a 1) 2 (a 1) 2 (1 1) 2 (1 1) 2 0

Po Krameru ovde sistem ima beskonano mnogo reenja, vraamo se u poetni sistem i zamenjujemo a 1 .

ax y z 1 1x y z 1 x y z 1
x ay z a x 1 y z 1 x y z 1
x y az a 2 x y 1z 12 x y z 1
x y z 1 z 1 x y

Sistem je neodredjen a reenja opisujemo sa ( x, y, z ) ( x, y,1 x y ) x R,y R

Napomena: Neki profesori zahtevaju da se uvede neko novo slovo(slova) kod opisivanja reenja, recimo:

( p, q,1 p q ) p R,q R

Na savet je kao i uvek isti: radite kako zahteva va profesorne talasajte

za a 2
D (a 1) 2 (a 2) (2 1) 2 (2 2) 0
Dx (a 1) 2 (a 1) ( 2 1) 2 ( 2 1) 9 ( 1) 9 Dx 0

Ne moramo menjati dalje, po Krameru, ovde je sistem nemogu.

3. U zavisnosti od parametra a , diskutovati i reiti sistem:

x yz 0
ax 4 y z 0
6 x (a 2) y 2 z 0

Reenje:

Najpre uoimo da je sistem homogen, to jest da uvek ima reenje (0,0,0).

www.matematiranje.com

7
885
Da bi ovaj sistem imao i netrivijalna reenja determinanta sistema mora biti ba jednaka nula.

1 1 1
D a 4 1
6 a2 2

1 1 1 1 1
a 4 1 a 4 8 6 a(a 2) 2a (a 2) 24 14 a 2 2a 2a a 2 24 a 2 a 12
6 a2 2 6 a2

1 49 1 7
a 2 a 12 0 a1,2 a1 4; a2 3
2 2

Sad moramo ispitati za oba reenja ta se deava. Vraamo ove vrednosti u poetni sistem :

za a 4
x yz 0
4x 4 y z 0
6 x (4 2) y 2 z 0
x yz 0
4x 4 y z 0
6 x 6 y 2 z 0......./ : 2
x yz 0
4x 4 y z 0
3x 3 y z 0
II III x y 0 y x x y z 0 z 0
Reenja su: ( x, y, z ) ( x, x, 0) xR
za a 3

x yz 0
3 x 4 y z 0
6 x (3 2) y 2 z 0
x yz 0
3 x 4 y z 0
6x y 2z 0
3 z
III I 7 x 3 z 0 x
7
3 z 3z 4 z
x y z 0 y z 0 y z y
7 7 7

3 z 4 z
Reenja su: ( x, y, z ) ( , , z) z R
7 7
www.matematiranje.com

8
886
4. U zavisnosti od parametra m , diskutovati i reiti sistem:

x y mz t 0
x y z t 0
mx y 5 z 3t 0
x 5 y 11z 8t 0

Reenje:

1 1 m 1
1 1 1 1
D
m 1 5 3
1 5 11 8

Osobine determinante ( pogledaj istoimeni fajl iz III godine) e nam pomoi da ovu determinantu lake reimo.

Nemojte juriti i odmah pokuati da pravite nule radei sa vrstama, nekad je lake raditi sa kolonama

1 1 m 1 1 2 m 1 2
IIkolona Ikolona IIkolona
1 1 1 1 1 0 0 0
D IIIkolona Ikolona IIIkolona
m 1 5 3 m m 1 m 5 m 3
IVkolona Ikolona IVkolona
1 5 11 8 1 6 12 9
1 2 m 1 2
2 m 1 2
Razvijamo po drugoj vrsti: 1 0 0 0 1 m 1 m 5 m 3
m m 1 m 5 m 3 6 12 9
1 6 12 9
2 m 1 2 2 m 1 2
1 m 1 m 5 m 3 0 m 1 m 5 m 3 0
6 12 9 6 12 9
2 m 1 2 2 m 1
m 1 m 5 m 3 m 1 m 5 18(m 5) 6(m 1)(m 3) 24(m 1) 9(m 1) 2 24(m 3) 12(m 5)
6 12 9 6 12

18m 90 6(m 2 4m 3) 24m 24 9(m 2 2m 1) 24m 72 12m 60

18m 90 6m 2 24m 18 24 9m 2 18m 9 72 12m 60
3m 2 12m 9
D 0 3m 2 12m 9 0......./ : ( 3)
m 2 4m 3 0 m1 3; m2 1

www.matematiranje.com

9
887
za m 3 za m 1
x y 3z t 0 x y zt 0
x y z t 0 x y z t 0
3x y 5 z 3t 0 x y 5 z 3t 0
x 5 y 11z 8t 0 x 5 y 11z 8t 0
( x, y, z , t ) ( z , 2 z , z , 0) zR ( x, y, z , t ) (0, y, y, 2 y ) y R

I da ne bude nekih iznenadjenja, evo jednog primera i sa sistemom dve jednaine, dve nepoznate.

5. U zavisnosti od parametara n i m , diskutovati i reiti sistem:

x my m
x ny n

Reenje:

x my m
x ny n
1 m
D nm
1 n
m m
Dx mn mn 2mn
n n
1 m
Dy nm
1 n
D 0 n m 0 n m
Dx 2mn 2mn
x x
D nm nm
Dy nm nm
y y
D nm nm

za n m
D0
Dx 2mn 2m 2
D y n m 2 m

Ako je vrednost za m ba nula, sistem e imati beskonano mnogo reenja, a ako je m razliito od nule sistem je

nemogu.
www.matematiranje.com

10
888
za m 0 n 0
Vratimo ove vrednosti u sistem:

x my m
x ny n
x 0 y 0
x 0 y 0

Odavde zakljuujemo da x mora biti jednak nula, a y je proizvoljan broj.

Reenja zapisujemo: ( x, y ) (0, y ) yR

www.matematiranje.com

11
889
www.matematiranje.com

GRANINE VREDNOSTI FUNKCIJA:

(teorijske napomene)

Posmatrajmo skup A R

Taka a je taka nagomilavanja skupa A ako u svakoj njenoj okolini postoji bar jedna taka skupa A razliita od
a.
__
Neka je A R i a R taka nagomilavanja skupa A. Kaemo da funkcija f : A R ima graninu vrednost
__
b R u taki a ako za svaki niz {x n }nN za koji je x n A \ {a} i lim xn = a vai da je lim x n = f ( x n ) = b . Tada
n n
piemo:

lim f ( x) = b
xa

__
Ova definicija poznata je kao Hajneova. Sledeu definiciju dao je Koi: Neka je A R i a R taka
__
nagomilavanja skupa A. kaemo da je b R granina vrednost funkcije f : A R u taki a i piemo
lim f ( x) = b ako za svaku okolinu U(b) take b postoji okolina U(a) take a tako da vai implikacija
xa

(x A \ {a})(x U (a) f ( x) U (b) ) . Naravno, ove dve definicije su ekvivalentne. Kaemo da funkcija f ima

beskonanu graninu vrednost + () u taki a R ako za proizvoljno veliki broj M > 0 (proizvoljno mali broj
M < 0 ) postoji > 0 tako da vai:

(x A \ {a})( x a < f ( x) > M )

i lim f ( x) = +
xa

Odnosno:

(x A \ {a})( x a < f ( x) < M )

i lim f ( x) =
xa

Ako funkcija f ima graninu vrednost u taki a , onda je ta granina vrednost jednoznano odredjena. Neka je
lim f ( x) = b i lim g ( x) = c gde je a R i b, c R tada je:
x a x a

1) lim f ( x) = lim f ( x) = b
xa xa

2) lim( f ( x) g ( x) ) = b c
xa

3) lim[ f ( x) g ( x)] = b c
x a

1
890
www.matematiranje.com
f ( x) b
4) lim = ,c 0
xa g ( x) c
5) lim[ f ( x)] = b k , k Q
k
xa

6) lim f ( x) = b
xa

Neke vane granine vrednosti:

sin x
1) lim =1
x 0 x
x
1
2) lim1 + = e
x
x
1
3) lim(1 + x ) x = e
x 0

log a (1 + x) ln(1 + x)
4) lim = log a e to jest: lim =1
x 0 x x 0 x
a x 1 ex 1
5) lim = ln a to jest: lim =1
x 0 x x 0 x

Lopitalovo pravilo:

f ( x) 0
Ako se pri izraunavanju granine vrednosti lim javi neodredjeni oblik ili tada koristimo pravilo
x 0 g ( x ) 0
Lopitala (naravno, f (x) i g (x) su diferencijabilne u taki x = a i njenoj okolini, i g ' (a) 0 ). Tada je:
f ( x) f ' ( x) 0 f ' ' ( x)
lim = lim = ako opet dobijemo oblik ili = lim = itd.
xa g ( x) xa g ' ( x) 0 x a g ' ' ( x)

PAZI: Ne radi se izvod kolinika ve posebno izvod gore, posebno izvod dole.

Odredjeni izrazi su:

=
+ =

k = (k 0)
A
=0 ( A je neki broj )

A
= ( A je neki broj )
0

2
891
www.matematiranje.com
Neodredjeni izrazi (koji se najee javljaju) su:

= ?
0 = ?

=?

0
=?
0

3
892
www.matematiranje.com
GRANINE VREDNOSTI FUNKCIJA
(zadaci) I deo

1) Izraunati granine vrednosti sledeih funkcija:

a) lim 2 x
x2

x2
b) lim
x 1 3 x

10
v) lim
x 5 x 5

x3
g) lim
x 3 7

Reenje:

ta da radimo?

Gde vidimo x mi zamenimo vrednost kojoj on tei, ako je taj izraz odredjen , zadatak je gotov.

a) lim 2 x 2 2 4
x2

x 2 1 2 3
b) lim 1
x 1 3 x 3 1 3
10 10 10
v) lim
x 5 x 5 55 0
x 3 33 0
g) lim 0
x 3 7 7 7

2) Odrediti granine vrednosti sledeih funkcija:

3x 1
a) lim
x 2 x 5x 6
2

2 x 3 3x 12
b) lim
x x2 5
5 x 2 3x 2
v) lim 2
x 2 x 4 x 1

x2 1
g) lim
x 3 x 2

f ( x)
ZAPAMTI: Kod ovog tipa zadataka, gde x , a funkcija je racionalna: , i nema korena, ln, sin i ostalih
Q ( x)
funkcija koristimo sledee zakljuke:

1
893
www.matematiranje.com
i) Ako je najvei stepen gore u brojiocu vei od najveeg stepena dole u imeniocu reenje je

ii) Ako je najvei stepen dole vei od najveeg stepena gore, reenje je 0

iii) Ako su najvei stepeni isti, reenje je kolinik brojeva ispred najveih stepena.

Reenja:

3x 1
a) lim 0 (pravilo ii) jer u imeniocu imamo x 2 a u brojiocu samo x
x 2 x 5x 6
2

2 x 3 3x 12
b) lim (pravilo i) , gore je polinom treeg stepena a u imeniocu drugog stepena
x x2 5
5 x 2 3x 2 5
v) lim 2 (pravilo iii) , ovde su polinomi istog stepena
x 2 x 4 x 1 2
x2 1 1
g) lim 1 (pravilo iii) , polinomi su istog stepena , ispred x 2 u brojiocu je 1 a u imeniocu -1
x 3 x 2 1

Moda vai profesori nee dozvoliti da koristite ova pravila , e onda morate da radite sve postupno:

Ideja je da se svaki sabirak podeli sa najveim stepenom x-sa.

3x 1
2
3x 1 2
a) lim 2 lim 2x x sve smo podelili sa x 2 , jer je to najvei stepen ...sad pokratimo...
x 2 x 5 x 6 x 2 x 5x 6
2
2 2
x x x

3x 1 3 1
2 2
3x 1 x 2
x x x A
lim 2 lim lim dalje koristimo da je 0 , pa je
x 2 x 5 x 6 x
2x 2
5 x 6 x 2 5 6
2 x x 2
x2 x2 x
3 1 5 6
0, 0, 0, 0 i dobijamo:

3x 1 3 1
2 2
3x 1 x 2
x x x 00 0
lim 2 lim lim 0
x 2 x 5 x 6 5 6
2 2 200 2
x 2 x
2x 5x 6
2
2 x x
x2 x x
Ovaj postupak bi onda morali da primenjujemo za sve ostale zadatke, evo recimo pod g)

5 x 2 3x 2 5 x2 3x 2
2 2 2
5 x 2 3x 2 2 x 2
x2 x 500 5
lim 2 lim 2 x
x x lim
x 2 x 4 x 1 x 2 x 4 x 1 x 200 2
2 2 2 x2 4x 1
2
x2 x x x 2
x2 x
2
894
www.matematiranje.com
3) Odrediti granine vrednosti:

x2 4
a) lim ;
x2 x 2

x2 6x 7
b) lim 2 ;
x 1 x 5 x 4

x 4 6 x 2 27
v) lim 3 ;
x 3 x 3 x 2 x 3

Ovaj tip zadatka je ( ako je to mogue i ako znate izvode ) najbolje raditi preko LOPITALOVOG pravila. Ako ne,

morate i imenilac i brojilac rastaviti na inioce! ( Pogledajte taj PDF fajl u I godini i II godini )

a)
x2 4 ( x 2)( x 2) ( x 2) ( x 2)
lim lim lim lim( x 2) 2 2 4
x 2 x 2 x 2 x2 x 2 x2 x 2

b)
x2 6x 7
lim PAZI: ovde emo iskoristiti znanje iz II godine vezano za kvadratnu jednainu:
x 1 x 2 5x 4

ax 2 bx c a ( x x1 )( x x2 )

x 2 6x 7 0 x 2 5x 4 0
6 64 5 9
x1, 2 x1, 2
2 2
68 53
x1, 2 x1, 2
2 2
x1 1 x1 4
x 2 7 x2 1
x 2 6 x 7 ( x 1)( x 7) x 2 5 x 4 ( x 4)( x 1)

x2 6x 7 ( x 1)( x 7) ( x 1) ( x 7) x 7 1 7 8
lim 2 lim lim lim
x 1 x 5 x 4 x 1 ( x 4)( x 1) x 1 ( x 4) ( x 1) x 1 x 4 1 4 3

Preko Lopitala bi bilo:

x2 6 x 7 ( x 2 6 x 7)` 2 x 6 2 1 6 8
lim lim lim
x 1 x 5x 4
2 x 1 ( x 5 x 4)`
2 x 1 2 x 5 2 1 5 3

3
895
www.matematiranje.com
v)

x 4 6 x 2 27
lim izdvajamo na stranu:
x 3 x 3 3 x 2 x 3

x 4 6 x 2 27 0 Ovo je bikvadratna jednaina , uvodimo smenu x 2 t

t 2 6t 27 0
6 12
t1, 2
2
t1 9
t 2 3
x 4 6 x 2 27 ( x 2 9)( x 2 3) ( x 3)( x 3)( x 2 3)

A izraz u imeniocu emo rastaviti sklapanjem dva po dva :

x 3 3 x 2 x 3 x 2 ( x 3) 1( x 3) ( x 3)( x 2 1)

Vratimo se sad u zadatak:

x 4 6 x 2 27 ( x 3) ( x 3) ( x 2 3) ( x 3)( x 2 3) (3 3)(9 3) 6 12 72 36
lim lim lim
x 3 x 3 3 x 2 x 3 x 3 ( x 3) ( x 1)
2 x 3 ( x 1)
2
(9 1) 10 10 5
Preko Lopitala:

x 4 6 x 2 27 ( x 4 6 x 2 27)` 4 x3 12 x 4 ( 3)3 12 ( 3)
lim lim lim
x 3 x 3 3 x 2 x 3 x 3 ( x 3 3 x 2 x 3)` x 3 3 x 2 6 x 1 3 (3) 2 6 (3) 1
4 27 36 72 36

27 18 1 10 5

4) Odrediti sledee granine vrednosti:

1 x 1 x
a) lim ;
x 0 4x
x3
b) lim ;
x 3 x 1 2
x2 1 1
v) lim ;
x 0
x 2 16 4

Reenje:

Ovo je novi tip zadatka, s korenima. Ideja je da se izvri racionalizacija. To jest, koristimo razliku kvadrata:
( A B)( A B) A2 B 2

4
896
www.matematiranje.com
a)
1 x 1 x 1 x 1 x 1 x 1 x
lim lim
x 0 4x x 0 4x 1 x 1 x
2 2
(1 x) (1 x) 1 x (1 x) 1 x 1 x
lim lim lim
x 0
4x 1 x 1 x x 0
4x 1 x 1 x x 0
4x 1 x 1 x
2x 2x 1
lim lim lim
x 0
4x 1 x 1 x x 0
4x 1 x 1 x x 0
2 1 x 1 x
1 1 1

2 1 0 1 0 22 4

b)
x 3 x 3 x 1 2
lim lim
x 3 x 1 2 x 3 x 1 2 x 1 2

lim
( x 3) x 1 2 lim ( x 3) x 1 2 lim ( x 3) x 1 2
x 3
x 1 22
2 x 3 x 1 4 x 3 x3
lim( x 1 2) 3 1 2 2 2 4
x 3

v)
x2 1 1
lim Ovde moramo da izvrimo duplu racionalizaciju.
x 0
x 2 16 4
x2 1 1 x2 1 1 x 2 16 4 x2 1 1 x2 1 1 x 2 16 4
lim spakujemo= lim
x 0
x 2 16 4 x2 1 1 x 2 16 4 x 0
x 2 16 4 x2 1 1 x 2 16 4

lim
[ ( x 2 1) 2 12 ] lim ( x 1 1) x 16 4 lim x x 16 4
x 2 16 4 2 2 2 2

x 0
[ ( x 2 16) 2 4 ] x 1 1
2 2
( x 16 16) x 1 1
x 0 2
x x 1 1
2 x 0 2 2

x 2 16 4 0 16 4 8
lim 4
x 0
x2 1 1 0 1 1 2

5) Odredi sledee granine vrednosti:

1 x2 1
3
a) lim ;
x 0 x2
3
x 1
b) lim ;
x 0 x 1

5
897
www.matematiranje.com
Reenje:

PAZI: Kad su u pitanju trei koreni, moramo koristiti formule:

( A B )( A2 AB B 2 ) A3 B 3 razlika kubova

( A B)( A2 AB B 2 ) A3 B 3 zbir kubova

a)

Ovde u imeniocu imamo izraz 3

1 x 2 1 , a to nam je ustvari ( A - B). Moramo dodati ( A2 AB B 2 ) , to jest,
poto je A= 3 1 x 2 a B=1 racionaliemo sa 3
(1 x 2 ) 2 3 1 x 2 1

1 x2 1
3 3
1 x 2 1 3 (1 x 2 ) 2 3 1 x 2 1
lim lim
x 0 x2 x 0 x2 3
(1 x 2 ) 2 3 1 x 2 1
3
3
1 x 2 13
lim
x 0
x 2 [ 3 (1 x 2 ) 2 3 1 x 2 1]
1 x2 1 x2
lim lim
x 0
x 2 [ 3 (1 x 2 ) 2 3 1 x 2 1] x 0
x 2 [ 3 (1 x 2 ) 2 3 1 x 2 1]
1 1 1
lim
x 0 3
(1 x ) 1 x 1
2 2 3 2 3
(1 0) 1 0 1
2 3 3

b)

3
x 1
lim PAZI: I ovde mora dupla racionalizacija
x 0 x 1
x 1 3 x2 3 x 1 x 1
3 3
x 1 3
x2 3 x 1 x 1
lim spakujemo lim
x 1 x 1 3 x2 3 x 1 x 1 x 1
x 1
3
x x 1
2 3
x 1

lim
3
3
x 13 x 1
lim
( x 1) x 1
x 1
x 1
2
2
3
x x 1
2 3
x 1
( x 1) 3
x x 1
2 3

x 1 1 1 11 2
lim
x 1 3
x2 3 x 1 1 3 1 1 111 3
3 2

6
898
www.matematiranje.com
6) Odredi sledee granine vrednosti:

a) lim( x x 2 10 x )
x

b) lim( x 2 1 x)
x

x a
c) lim
x a 4 x4a

Reenja:

a) lim( x x 2 10 x ) i ovde emo vriti racionalizaciju

x

x x 2 10 x x x 2 10 x x 2 ( x 2 10 x) 2
lim( x x 2 10 x ) lim lim
x x 1 x x 2 10 x x x x 2 10 x

U brojiocu je oigledno razlika kvadrata . Moramo malo i imenilac da prisredimo, odnosno da pod korenom

izvuemo x 2 ispred zagrade pa zatim x ispred korena

x 2 ( x 2 10 x) 2 x 2 ( x 2 10 x) x 2 x 2 10 x
lim lim lim
x
x x 2 10 x x 10 x 10
x x (1 )
2
x x (1 )
x x
10 x 10
lim lim
x 10 x 10
x 1 1 1 1
x x

10
Izraz tei nuli kad x , pa je
x

10 10 10 10
lim 5
x 10
1 1
1 1 0 11 2
x

Slian nain rada primenjujemo i u narednom primeru:

7
899
www.matematiranje.com

b) lim( x 2 1 x)
x

x2 1 x x2 1 x ( x 2 1) 2 x 2 x2 1 x2
lim( x 1 x) lim
2
lim lim
x x 1 x 2 1 x x x 2 (1 1 ) x x x (1 1 ) x
x2 x2
1 1
lim 0
x 1
x [ (1 2 ) 1]
x

x a
c) lim ?
x a 4 x4a

Ovde emo upotrebiti jedan trik: x a emo malo prepraviti...

x a 4 x 2 4 a 2 a ovo je sada razlika kvadrata x a 4 x 2 4 a 2 ( 4 x 4 a )( 4 x 4 a )

Vraamo se u zadatak:

x a (4 x 4 a) (4 x 4 a)
lim lim lim( 4 x 4 a ) ( 4 a 4 a ) 2 4 a
x a 4 x a
4 x a 4
x a4 x a

8
900
www.matematiranje.com
GRANINE VREDNOSTI FUNKCIJA
zadaci II deo

U sledeim zadacima emo koristiti poznatu graninu vrednost:

sin x
lim 1 ali i manje varijacije
x 0 x
sin ax sin n ax
lim 1 i lim 1
x 0 ax x 0 ( ax ) n

Zadaci:

1) Odrediti sledee granine vrednosti:

sin 4 x
a) lim ;
x 0 x
tgx
b) lim ;
x0 x

1 cos x
v) lim ;
x 0 x2
sin x sin a
g) lim ;
x a xa

Reenja:

sin 4 x 4sin 4 x sin 4 x

a) lim ; (i gore i dole dodamo 4) = lim 4 lim 4 1 = 4
x 0 x x 0 4x x 0 4x

sin ax
Ovde smo napravili i upotrebili da je lim 1
x 0 ax

sin x
tgx sin x 1 sin x 1 1
b) lim lim cos x lim lim lim1
x 0 x x 0 x x 0 x cos x x 0 x cos x x 0 cos x
1 1 1
1 lim 1 1 1
x 0 cos x cos 0 1

1 cos x x
v) lim 2
iskoristiemo formulu iz trigonometrije: 1 cos x 2 sin 2
x 0 x 2
x x x
2 sin 2 4sin 2 sin 2
lim 2 (i gore i dole dodamo 4) lim 2 2 8 lim 2 8 1 8
2 2 2
x 0 x x 0 x x 0
x
4
2

1
901
www.matematiranje.com

sin x sin a
g) lim iskoristiemo formulu ( pogledaj PDF fajl iz II godine )
xa xa
A B A B
sin A sin B 2 cos sin
2 2
xa xa
2 cos sin
lim 2 2 malo prisredimo...
xa xa
xa
sin
xa 2 lim cos x a 1
lim cos
xa 2 x a x a 2
2
aa 2a
cos cos cos a
2 2

2) Izraunati sledee granine vrednosti:

sin 4 x
a) lim ;
x 0 x 1 1

x
cos
b) lim 2;
x x

sin(1 x)
v) lim ;
x 1 x 1

a)

sin 4 x
lim najpre racionalizacija
x 0 x 1 1
sin 4 x x 1 1
lim
x 0
x 1 1 x 1 1

lim

sin 4 x x 1 1
lim

sin 4 x x 1 1
x 0 x 11 x 0 x

sad i gore i dole dodamo 4

4sin 4 x lim 4 sin 4 x

x 1 1
lim
x 0 4x x 0 4x

x 1 1 lim 4 1
x 0

x 1 1

4
0 1 1 4 2 8

2
902
www.matematiranje.com
b)

x
cos
lim 2 ovde emo najpre uzeti smenu: x t , , pa kad x , onda t 0, dakle t 0
x x
t t t
cos cos sin
2 lim 2 2 lim 2
lim ( jer je cos sin )
t 0 t t 0 t t 0 t 2
t t
sin sin
lim 2 lim 1 2 1 1 1
t 0 t t 0 2 t 2 2
2
2 2

v)

sin(1 x)
lim najpre racionalizacija
x 1 x 1
sin(1 x) x 1 sin(1 x)( x 1)
lim lim sada smena x 1 t , kad x 1 tad t 0
x 1 x 1 x 1 x 1 x 1
sin(t ) t 1 1 lim sin(t ) lim sin t
t 1 1
lim
t 0 t t 0 t t 0 t

t 1 1

lim1
t 0

t 1 1 (1 1) 2

U sledeim zadacima emo koristiti:

x ax
1 1
lim 1 e I lim1 e
x
x x
ax

Jo nam treba i injenica da je e x neprekidna funkcija i vai:

lim f ( x )
lim e f ( x ) e xa
x a

3) Odrediti sledee granine vrednosti:

x
3
a) lim1 ;
x
x
x 1
x

b) lim ;
x x 1

c) lim x(ln( x 1) ln x);

x

3
903
www.matematiranje.com
Reenja:

a)

x
3
lim1 ovde gde je 3 mora biti 1, pa emo 3 spustiti ispod x
x
x
x

3
x
1
lim1 lim 1 sad kod x u eksponentu pomnoimo i podelimo sa3
x
x x
x
3
3
x x
x 3
3 3

3
x
1 1 1
lim1 lim 1 lim 1 lim 1 e3
x
x x
x x
x x
x
3 3 3

b)

x 1
x

lim
x x 1
trik: u zagradi emo dodati 1 i oduzeti 1

x 1 x 1 1( x 1) x 1 x 1
x x x

lim 1 1 lim 1 lim 1

x
x 1 x
x 1 x
x 1
x 1 2
x x
2 x 1

2
x
1 1
lim 1 lim 1 lim 1
x

x 1 x x 1 x x 1

2 2
2x
x 1 2 x x 1 x 1

2 x 1 2
1 1 2x
lim
2x
lim 1 lim 1 lim e x 1 e x x 1 e 2
x x 1 x x 1 x

2 2

v)
x 1 x 1
x

lim x (ln( x 1) ln x) lim[ x ln ] lim ln

x x x x
x

( poto je ln neprekidna funkcija i ona moe da zameni mesto sa lim )

x 1
x x x
x 1 1
ln lim ln lim ln lim 1 ln e 1
x
x
x x x x
x

A
Ovde smo koristili pravila(pogledaj II godina logaritmi): lnA - lnB = ln i n ln A ln An
B
4
904
www.matematiranje.com
4) Odrediti sledee granine vrednosti:

2
a) lim(1 3tg 2 x)ctg x ?
x 0

?
2
b) lim(cos x) sin x
x 0

Reenja:

2
a) lim(1 3tg 2 x)ctg x ?
x 0

2 1 ctg 2 x 1 ctg 2 x
lim(1 3tg 2 x)ctg x lim(1 3 ) lim(1 )
x 0 x 0 ctg 2 x x 0 ctg 2 x
3
3
2 2
1 ctg 2 x 33 1 ctg3 x 3 1 ctg3 x
lim(1 ) lim(1 ) lim(1 ) e3
x 0 ctg 2 x x 0 ctg 2 x x 0 ctg 2 x
3 3 3

?
2
b) lim(cos x) sin x
x 0

Najpre emo dodati i oduzeti jedinicu

1 1

lim(cos x) sin 2 x
lim(1 cos x 1) sin 2 x
x 0 x 0

x
Dalje moramo upotrebiti formulicu: 1 cos x 2sin 2
2

5
905
www.matematiranje.com
1
sin2 x

1 1 1
x 2
1 1
lim(cos x) sin2 x
lim(1 cos x 1) sin2 x
lim(1 (1 cos x)) sin2 x
lim(1 2sin )sin x
2
lim1
x0 x0 x0 x0 2 x0
1
2 x
2sin
2
1 1 1 1

sin2 x 4sin2 x cos2 x sin2
x
4cos2
x

2 2 2 2

1 x x 1 1
lim1 { formula sin2 x 4sin2 cos2 } lim1 lim1
x0
1 2 2 x0 1 x0
1
x x x
2sin2 2sin2 2sin2
2 2 2
1
1 2 x
2cos
2sin2
x 2

2
1
1 lim
x0
2cos2
x

1
lim1 e 2
e 2
x0
1
x
2sin2
2

Ko je upoznat sa Lopitalovom teoremom moe ove zadaie reavati i na drugi nain:

2
a) lim(1 3tg 2 x)ctg x ?
x 0

Ceo limes obeleimo sa nekim slovom, recimo A i elenujemo ga:

2
lim(1 3tg 2 x)ctg x A............ / ln
x 0
2
ln lim(1 3tg 2 x)ctg x ln A
x 0
2
lim ln(1 3tg 2 x)ctg x ln A
x 0

lim ctg 2 x ln(1 3tg 2 x) ln A

x 0

1
lim ln(1 3tg 2 x) ln A
x 0 tg 2 x

ln(1 3tg 2 x)
lim ln A sad na levoj strani upotrebljavamo Lopitalovu teoremu
x 0 tg 2 x
1 1
3 2tgx
1 3tg x
2
cos 2 x
lim ln A
x 0 1
2tgx
cos 2 x
3 3 3
lim ln A ln A ln A ln A 3 A e3
x 0 1 3tg x
2
1 3tg 0
2
1

6
906
www.matematiranje.com
1

?
2
b) lim(cos x) sin x
x 0

lim(cos x) sin 2 x
A............ / ln
x 0
1

ln lim(cos x) sin 2 x
ln A
x 0
1

lim ln(cos x) sin 2 x

ln A
x 0

1
lim ln(cos x) ln A
x 0 sin 2 x
ln(cos x)
lim ln A na levoj strani Lopital...
x 0 sin 2 x

1
( sin x )
lim cos x ln A
x 0 2 sin x cos x

1 1 1 1
1
lim ln A ln A ln A ln A A e 2
x 0 2 cos 2 x 2 cos 2 0 2 1 2

Vi naravno radite kako zahteva va profesor...

Kao to vidite, Lopitalova teorema je elegantan nain da se dodje do reenja kod odredjivanja graninih vrednosti

0
funkcija. Ali pazite, ona radi samo u situacijama i .
0

5) Odrediti sledee granine vrednosti:

a) lim x 2 ln x
x 0

b) lim x ctg 2 x
x 0

Reenja:

a) lim x 2 ln x
x 0

Ako zamenimo da x tei nuli , dobijamo : lim x 2 ln x 02 ln 0 0 ()

x 0

Ovo je neodredjen izraz a ne smemo koristiti Lopitalovu teoremu . ta uraditi?

7
907
www.matematiranje.com
0
Moramo prepraviti funkciju od koje traimo limes da bude oblika ili .
0

ln x
lim x 2 ln x lim ako ovde zamenimo da x tei nuli , dobijamo:
x 0 x 0 1

x2

ln x ln 0
lim x 2 ln x lim , pa moemo koristiti Lopitala
x 0 x 0 1 1
x2 02
1
ln x (ln x )` x3 x2
lim x 2 ln x lim lim lim x lim lim 0
x 0 x 0 1 x 0 1 x 0 2 x 0 2 x x 0 2
( 2 )`
x2 x x3

b) lim x ctg 2 x
x 0

Slian trik kao u prethodnom primeru

1
2
ctg 2 x (ctg 2 x)` sin 2
2 x 2 x2 0
lim x ctg 2 x lim ( ) lim lim lim 2 ( )
x 0 x 0 1 x 0 1 x 0 1 x 0 sin 2 x 0
( )` 2
x x x

Opet koristimo Lopitalovu teoremu

2x2 0 (2 x 2 )` 4x 4x x 0
lim ( ) lim lim lim lim ( )
2
x 0 sin 2 x 0 2
x 0 (sin 2 x )` x 0 2sin 2 x cos 2 x 2 x 0 4 sin 2 x cos 2 x x 0 sin 2 x cos 2 x 0

Auuu, opet Lopital

x 0 1
lim ( ) lim
x 0 sin 2 x cos 2 x 0 x 0 [(sin 2 x)` cos 2 x sin 2 x (cos 2 x)`]
1 1 1
lim lim
x 0 [cos 2 x 2 cos 2 x sin 2 x ( sin 2 x ) 2] x 0 2 cos 2 x 2sin 2 x
2 2
2 cos 2 0 2sin 2 2 0
2

1 1 1

2 cos 0 2sin 0 2 1 0 2
2 2

Ovaj zadatak ba ispade teak, zar ne?

Al to je zato to ne razmiljamo, ve odmah krenemo u rad...

Evo kako bi moglo prostije:

8
908
www.matematiranje.com

1 x 0 1 cos 2 2 x cos 2 0 1
lim x ctg 2 x lim x lim ( ) lim lim
x 0 x 0 tg 2 x x 0 tg 2 x 0 x 0 1 x 0 2 2 2
2
2
cos 2 x

Dakle, prvo pogledajte malo zadatak, analizirajte, pa onda krenite na reavanje

9
909
 www.matematiranje.com

IZVOD FUNKCIJE

Predpostavimo da je funkcija f(x) definisana u nekom intervalu (a,b) i da je taka x0 iz intervala (a,b) fiksirana.

Uoimo neku proizvoljnu taku x1 iz tog intervala (a,b). Ova taka x1 moe da se pomera levo desno, pa emo

je zvati promenljiva taka intervala (a,b). Razlika x1 x0 pokazuje promenu ili prirataj vrednosti nezavisno

promenljive x i najee se obeleava sa x = x1 x0

Razlika f(x1)- f(x0) predstavlja odgovarajuu promenu ili prirataj funkcije f(x) i obino se obeleava sa

f(x)= f(x1)- f(x0) ili ako je funkcija oznaena sa y=f(x) moe se zapisati: y= f(x1)- f(x0).

Evo kako bi to izgledalo na slici:

y

f(x1) y= f(x)

f(x)

f(x0 )

x0 x x1 x

y f ( x1 ) f ( x 0 )
Kolinik = naziva se srednjom ili prosenom brzinom promene funkcije u intervalu [x0,x1]
x x1 x0
Razmiljamo ta e se deavati kada se taka x1 pribliava taki x0?( st kad x1 tei x0)

Ako ta granina vrednost postoji normalno je da nju uzmemo za brzinu promene funkcije u taki x0.

Brzina promene funkcije f(x) u taki x0 u matematici se naziva IZVOD funkcije i obeleava se sa :

f`(x0) ili sa y` . Dakle definicija izvoda je :

f ( x 0 + x ) f ( x 0 )
f `( x0 ) = lim
x 0 x

910
 www.matematiranje.com

esto se umesto take x0 jednostavno stavlja x pa izvod onda glasi:

f ( x + x) f ( x )
f `( x ) = lim
x 0 x

Reima ova definicija bi glasila:

Izvod funkcije jednak je graninoj vrednosti kolinika prirataja funkcije i prirataja nezavisno

promenljive, kad prirataj nezavisno promenljive tei nuli.

Geometrijska interpretacija izvoda

y
s
t s s
f(x1)
B y= f(x)

f(x)

A f(x0 )

x0 x x1 x

Posmatrajmo seicu S koja prolazi kroz take A(x0,f(x0)) i B(x1,f(x1)) . U situaciji kada se x smanjuje,

odnosno x1 se sve vie pribliava taki x0, ona sve manje i manje see datu krivu y=f(x) dok u jednom

graninom trenutku ne postane tangenta t te krive!

y f ( x1 ) f ( x 0 )
Tada kolinik prirataja funkcije i prirataja nezavisno promenljive = predstavlja
x x1 x0
koeficijent pravca k, to jest tangens ugla koji tangenta zaklapa sa pozitivnim smerom x ose.

911
 www.matematiranje.com

Dakle: VREDNOST PRVOG IZVODA U TOJ TAKI JE : y` = tg =k

TABLICA IZVODA

1. C`=0
2. x`=1
3. (x2)`=2x
4. (xn)`=nxn-1

5. (ax)`=axlna
6. (ex)`=ex
1
7. (logax)`=
x ln a
1
8. (lnx)`=
x
`
1 1
9. = 2
x x

10. (sinx)`=cosx
11. (cosx)`= - sinx
1
12. (tgx)`=
cos 2 x
1
13. (ctgx)`=
sin 2 x

1
14. (arcsinx)`=
1 x2
1
15. (arccosx)`= -
1 x2
1
16. (arctgx)`=
1+ x2
1
17. (arcctgx)`= -
1+ x2

PRAVILA ZA IZVODE

1. [cf(x)]`=cf `(x) Kad je konstanta vezana za funkciju, nju prepiemo a traimo izvod samo od
funkcije. A kad je konstanta sama, izvod od nje je 0.

912
 www.matematiranje.com

2. [f(x) g(x)]` = f `(x) g`(x) Od svakog sabirka traimo izvod posebno.

3. (u o v)`=u`v+v`u izvod proizvoda

`
u u`v v`u
4. = izvod kolinika
v v2
5. f[g(x)]`= f `[g(x)] o g`(x) izvod sloene funkcije

Izvod funkcije u parametarskom obliku

Ako je funkcija zadata parametarski x=x(t) i y=y(t) prvi izvod traimo:

`
` y
yx = t
xt `

Izvod implicitno zadate funkcije

Kada je funkcija y=f(x) zadata u implicitnom obliku F(x,y) = 0 , njen prvi izvod dobijamo iz relacije:

d
F(x,y)=0
dx

Izvodi vieg reda

y``= (y`)` drugi izvod je prvi izvod prvog izvoda

y```=(y``)` trei izvod je prvi izvod drugog izvoda

y(n)= (yn-1))` n-ti izvod je prvi izvod (n-1)-vog izvoda

Jednaina tangente

Jednaina tangente na krivu y=f(x) u taki (x0,y0) u kojoj je funkcija diferencijabilna, rauna se po formuli:

y y0 = f `(x0)(x x0)

913
 www.matematiranje.com

Jednaina normale

Normala na krivu y=f(x) u taki (x0,y0) je prava normalna na tangentu krive u toj taki. Njena jednaina je :

1
y y0 = `
(x x0)
f ( x0 )

Diferencijal

Ako je funkcija y=f(x) diferencijabilna u taki x, tada je y=y` x + o( x) kada x 0

Glavni deo y` x prirataja y vrednosti funkcije nazivamo diferencijalom funkcije y=f(x).

Specijalno za y = x vai da je dx = x` x =1 x = x , pa je:

dy
dy = y` dx tj. y`=
dx

Osnovne teoreme diferencijalnog rauna

1) Fermaova teorema

Neka je funkcija y=f(x) definisana na odseku [a,b] i neka u nekoj taki c (a,b) ima najveu (ili
najmanju) vrednost. Ako postoji obostrani konaan izvod f `(c) , onda je f `(c) = 0

2) Darbuova teorema

Ako funkcija y=f(x) ima konaan izvod u svakoj taki odseka [a,b] , tada funkcija y`=f `(x)
za x [a,b] uzima bar jednom sve vrednosti izmeu f `(a) i f `(b)

3) Rolova teorema

Neka je funkcija y=f(x) definisana i neprekidna na odseku [a,b] i neka postoji konaan izvod
y`=f `(x) bar na intervalu (a,b) i neka je f(a) = f(b).
Tada postoji bar jedan broj c (a,b) , takav da je f `(c) = 0

4) Lagranova teorema

Neka je funkcija y=f(x) definisana i neprekidna na odseku [a,b] i neka postoji konaan izvod
y`=f `(x) bar u svakoj taki na intervalu (a,b) .
Tada postoji bar jedan broj c (a,b) , takav da je :

914
www.matematiranje.com

f (b) f (a)
= f ` (c )
ba
5) Koijeva teorema

Neka su funkcije f(x) i g(x) definisane i neprekidne na odseku [a,b] , neka postoje konani izvodi
f (x) i g (x) bar na intervalu (a,b) i neka je g (x) 0, za svako x (a,b).
Tada postoji bar jedan broj c (a,b) takav da je :

f (b) f (a ) f `(c)
=
g (b) g (a ) g `(c)

915
 IZVODI ZADACI (I deo)

Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:

1. C`=0

2. x`=1

3. (x2)`=2x

4. (xn)`=nxn-1

5. (ax)`=axlna

6. (ex)`=ex
1
7. (logax)`= (ovde je x >0 i a >0)
x ln a
1
8. (lnx)`= (x>0)
x
`
1 1
9. = 2 ( x 0)
x x
1
10. x `= (x>0)
2 x

11. (sinx)`=cosx

12. (cosx)`= - sinx

1
13. (tgx)`= x + k
cos 2 x 2
1
14. (ctgx)`= x k
sin 2 x

1
15. (arcsinx)`= x <1
1 x2
1
16. (arccosx)`= -
1 x2
1
17. (arctgx)`=
1+ x2
1
18. (arcctgx)`= -
1+ x2

www.matematiranje.com
916
 1. [cf(x)]`=cf `(x) Kad je konstanta vezana za funkciju, nju prepiemo a traimo izvod samo od
funkcije. A kad je konstanta sama, izvod od nje je 0.

2. [f(x) g(x)]` = f `(x) g`(x) Od svakog sabirka traimo izvod posebno.

3. (u v)`=u`v+v`u izvod proizvoda

`
u u `v v`u
4. = izvod kolinika
v v2

Zadaci:

1. Nai izvode sledeih funkcija:

a) y = x5
b) y = 10x
c) f(x) = x
d) y = log3 x
3
e) f(x) = x5
1
f) f(x) = 7
x
1
g) y =
8
x5
h) y = x x
x2 x
i) y = 2
3
x
Reenje:

a) y = x5 y` = 5x4 kao 4-ti tablini

b) y = 10x y` = 10xln10 kao 5-ti tablini

1
c) f(x) = x f `( x) = kao 10-ti tablini
2 x

1
d) y = log3 x pa je y` = kao 7-mi tablini
x ln 3
3
e) f(x) = x5 Pazi: Ovde funkciju moramo prvo pripremiti za izvod. Iskoristiemo pravilo vezano za
m 5

stepenovanje: m
x n = x n . Dakle 3
x 5 = x 3 pa dalje radimo kao (xn)`=nxn-1

5 2
5 3 1 5 3
f `(x) = x = x
3 3

1 1 1
f) f(x) = 7
I ovde moramo pripremiti funkciju. Kako je n = a n to je 7 = x 7 pa je izvod
x a x
f `(x)= -7 x -7-1 = -7x 8 www.matematiranje.com

917
 5 5 13
1 5 1 5
g) y= ovde je y = x 8
pa e izvod biti y` = x 8 = x 8
8
x5 8 8

1 3 3 1
3 2 1 3 2 3
h) y = x x = x1 x 2 = x 2 pa je y`= x = x = x
2 2 2
1 5
2 2 11 11 5
x x x x 2
x 2
11 6 1 11 6
i) y= 2
= 2
= 2
=x 6
pa e izvod biti y` = x = x
3
x 3 3
6 6
x x

2. Nai izvode sledeih funkcija:

a) y = 5 sinx
1
b) y = lnx
2
3
c) y = tgx
4
d) y = x3
4
e) f(x) = arctgx
5
f) f(x) = - a ctgx

g) y = 10

h) y = -2abx

Reenje:

a) y = 5 sinx 5 je konstanta, pa nju prepiemo i traimo izvod od sinx, a to je cosx. Dakle:

y` = 5 cosx

1 1 1 1 1
b) y = lnx je konstanta..... y` = =
2 2 2 x 2x

3 3 1
c) y= tgx konstanta ostaje a od tgx je izvod 13. tablini, pa je y` =
4 4 cos 2 x

d) y = x3 Pazi : je takodje konstanta, a od x3 izvod je 3x2, pa je dakle:

y` = 3x2

4 4 1 4
e) f(x) = arctgx f `(x)= = kao 17. tablini
5 5 1+ x 2
5(1 + x 2 )
918 www.matematiranje.com
 1 a
f) f(x) = - a ctgx f `(x) = -a ( 2
)= 2
sin x sin x

g) y = 10 Pazi: kad je konstanta sama izvod od nje je 0. Dakle y`=0

h) y = -2abx Ovde je 2ab konstanta, akako je od x izvod 1 to je : y` = -2ab

3. Nai izvode:

a) y = 5x6 3x5 +4x 8

1
b) f(x) = 3sinx - ex + 7arctgx 5
2
2 3 1
c) y = 3 x + 2 3 +4
x x 5x

Reenje:

a) y = 5x6 3x5 +4x 8 Iskoristiemo pravilo [f(x) g(x)]` = f `(x) g`(x) i od svakog lana traiti izvod

posebno, naravno prepisujui konstantu ispred funkcije.

y` = 5(x6)` 3(x5)` +4(x)` 8`

y` = 30x5 15 x4 +4 0 Pazi jo jednom, kad je konstanta sama izvod je 0.

y` = 30x5 15 x4 +4

1 x
b) f(x) = 3sinx - e + 7arctgx 5
2
1
f `(x) = 3(sinx)` - (ex)` + 7(arctgx)` 5`
2
1 1 1 7
f `(x) = 3 cos x - ex + 7 - 0 = 3 cos x - ex +
2 1+ x 2
2 1+ x2

2 3 1
c) y = 3
x + 2 3 + 4 Najpre emo koristei ve pomenuta pravila za stepenovanje i korenovanje,
x x 5x
pripremiti funkciju, a zatim traiti izvode u tablici...

1 1
1 -3
y = x3 - 2 x 2
+ 3x-2 - x +4
5

2 3 2 3
1 3 1 1 1 3
y` = x -2 ( ) x 2 +3(-2)x-3 (-3)x-4 + 0 = x 3 + x 2 - 6 x-3 + x-4
3 2 5 3 5
www.matematiranje.com
919
4. Nai izvode sledeih funkcija:

a) f(x) = x3 sinx

b) f(x) = ex arcsinx

c) y = (3x2+1)(2x2+3)

d) y = x sinxcosx

Reenje: Kao to primeujete, u ovom zadatku moramo koristiti pravilo za izvod proizvoda: (u v)`=u`v+v`u

a) f(x) = x3 sinx Ovde je x3 kao funkcija u, dok je sinx kao funkcija v

f `(x) = (x3)` sinx + (sinx)`x3

f `(x) = 3x2 sinx + cosx x3 = x2(3sinx+xcosx)

b) f(x) = ex arcsinx Ovde je ex kao funkcija u, dok je arcsinx kao funkcija v

f `(x) = (ex)`arcsinx + (arcsinx)`ex

1 1
f `(x) = ex arcsinx + ex = ex( arcsinx + )
1 x 2
1 x2

c) y = (3x2+1)(2x2+3) Naravno ovde moemo sve pomnoiti pa traiti izvod od svakog posebno, ali malo je

lake upotrebiti izvod proizvoda.

y` = (3x2+1)`(2x2+3)+ (3x2+1)(2x2+3)`= 6x (2x2+3)+ 4x (3x2+1)= 2x[(6x2+9)+ (6x2+2)]=2x[12x2+11]

d) y = x sinxcosx Od x je izvod 1 a sinxcosx moramo kao izvod proizvoda

y` = 1 [ (sinx)`cosx + (cosx)`sinx]

y` = 1 [ cosx cosx - sinx sinx] Znamo da je sin2x + cos2x = 1

y` = sin2x + cos2x - cos2x + sin2x = 2 sin2x

920 www.matematiranje.com
5. Nai izvode sledeih funkcija:

x2 +1
a) y =
x2 1

cos x
b) y =
1 sin x

5 ex
c) y =
ex + 2

ln x + 1
d) y =
ln x

`
u u `v v`u
Reenje: Ovde emo koristiti izvod kolinika : =
v v2

x2 +1
a) y = ovde je x2 + 1 funkcija u, dok je x2-1 funkcija v
x2 1

( x 2 + 1)`( x 2 1) ( x 2 1)`( x 2 + 1)
y`= savet : imenilac nek ostane ovako do kraja!
( x 2 1) 2

2 x( x 2 1) 2 x( x 2 + 1)
y`= izvuci zajedniki ispred zagrade ako ima, bie lake za rad!
( x 2 1) 2

2 x[( x 2 1) ( x 2 + 1)]
y`= malo prisredimo...
( x 2 1) 2

4x
y`= evo konanog reenja!
( x 2 1) 2

cos x
b) y = u je cosx ; a v je 1 - sinx
1 sin x

(cos x)`(1 sin x) (1 sin x)`cos x

y`= nadjemo izvode u brojiocu...
(1 sin x) 2

sin x(1 sin x) + cos x cos x

y`=
(1 sin x) 2

921 www.matematiranje.com
 sin x + sin 2 x + cos 2 x
y`= kako je sin2x + cos2x = 1 to je
(1 sin x) 2

1 sin x
y`= skratimo 1 sinx, naravno postavimo uslov da je to razliito od 0
(1 sin x) 2

1
y`= i evo konanog reenja!
1 sin x

5 ex
c) y =
ex + 2

(5 e x )`(e x + 2) (e x + 2)`(5 e x )
y`=
(e x + 2) 2

e x (e x + 2) e x (5 e x )
y`= izvlaimo ex kao zajedniki ispred zagrade
(e x + 2) 2

e x (e x + 2 + 5 e x )
y`= malo sredimo...
(e x + 2) 2

7e x
y`= konano reenje
(e x + 2) 2

ln x + 1
d) y =
ln x

(ln x + 1)`ln x (ln x)`(ln x + 1)

y`=
ln 2 x

1 1
ln x (ln x + 1)
y`= x x
ln 2 x

1 1 1
ln x ln x
y`= x x x
ln 2 x

1

1
y`= 2x pa je y`= konano reenje www.matematiranje.com
ln x x ln 2 x
922
6. Odrediti jednainu tangente funkcije y = 2x2 3x + 2 u datoj taki A(2,y) koja pripada funkciji.

Reenje:

Najpre emo nai nepoznatu koordinatu y tako to emo u datoj funkciji zameniti x = 2

y = 2* 22- 6 + 2 = 4, pa je data taka ustvari A(2,4)

Da vas podsetimo:

Jednaina tangente

Jednaina tangente na krivu y=f(x) u taki (x0,y0) u kojoj je funkcija diferencijabilna, rauna se po formuli:

y y0 = f `(x0)(x x0)

f(x) = 2x2 3x + 2 Naemo izvod ...

f `(x) = 4x - 3 Ovde zamenimo vrednost x = 2

f `(2) = 8-3 = 5 Vrednost prvog izvoda u dvojci je 5. Sad upotrebimo formulu:

y y0 = f `(x0)(x x0)

y 4 = 5 (x- 2) malo prisredimo

y = 5x 6 je traena jednaina tangente

7. U kojoj taki parabole y = x2 7x + 3 je tangenta paralelna sa pravom y = 5x + 2 ?

Reenje:

f(x) = x2 7x + 3 pa je prvi izvod

f `(x) = 2x 7

Uslov paralelnosti je da je k1= k2 , iz prave y = 5x + 2 je k = 5 pa zakljuujemo da je f `(x) = 5, to jest

2x 7 = 5
2x = 12
x=6

Sada ovu vrednost zamenimo u jednainu parabole da naemo koordinatu y. Dakle :

y = x2 7x + 3
y = 36 42 +3
y = -3

Traena taka koja pripada paraboli je ( 6,-3) www.matematiranje.com

923
8. Odrediti jednainu normale funkcije y = x4 x2 + 3 u taki M(1,y) koja pripada grafiku te funkcije.

Reenje:

Najpre nadjemo nepoznatu koordinatu y.

Y = 1 1 +3 = 3, dakle koordinate su M(1,3)

Normala se trai po formuli :

Jednaina normale

Normala na krivu y=f(x) u taki (x0,y0) je prava normalna na tangentu krive u toj taki. Njena jednaina je :

1
y y0 = `
(x x0)
f ( x0 )

y = x4 x2 + 3

y` = 4x3 2x pa zamenimo x koordinatu take M

y`(1)= 4 2 =2 i sad upotrebimo formulu:

1
y3= ( x 1) malo sredimo
2

2y 6 = -x +1 pa je normala n: x+2y 7 = 0 traeno reenje

www.matematiranje.com

924
925
 IZVODI ZADACI ( II deo)

U ovom delu emo pokuati da vam objasnimo traenje izvoda sloenih funkcija.

Prvo da razjasnimo koja je funkcija sloena? Pa, najprostije reeno, to je svaka funkcija koje nema u tablici ( tamo

su samo elementarne funkcije) i iji izvod se ne moe nai primenom datih pravila.

Evo par primera:

Primer 1.

Nai izvod funkcije y = (1+5x)12

Kako da razmiljamo?

Da je data funkcija y = x12, njen izvod bi bio y` = 12 x11, i to ne bi bio problem. Ali mi umesto x-sa imamo 1+5x i

to nam govori da je funkcija sloena! Radimo isto kao za elementarnu funkciju, i dodamo izvod od onog to je

sloeno! Dakle: y = (1+5x)12

y` = 12(1+5x)11(1+5x)` [ od jedinice je izvod 0, a od 5x je izvod 5]

y` = 12 (1+5x)115

y` = 60 (1+5x)11

Primer 2.

y sin x

1
Podsetimo se : ako je y = x izvod je y` , ali poto unutar korena imamo sinx, funkcija je sloena!
2 x

y sin x

1
y` (sinx)`
2 sin x

1
y` cosx
2 sin x

www.matematiranje.com

926
Primer 3.
2
2 x 3
Nai izvod funkcije y ex

Znamo da je (ex)`=ex . A poto umesto x-sa imamo izraz x2 + 2x 3, to se znai radi o sloenoj funkciji.

2
2 x 3
y ex

2
2 x 3
y` e x ( x 2 2 x 3)`

2
2 x 3
y` e x ( 2 x 2)

Primer 4.

1 x
Nai izvod funkcije y ln
1 x

1 1 x
Od ln x funkcije izvod je , ali ovde je umesto x- sa izraz pa radimo kao sloenu funkciju! Dakle:
x 1 x

1 x
y ln
1 x

`
1 1 x 1 x
y` ovde pazimo, jer je ( )` izvod kolinika!
1 x 1 x 1 x
1 x

1 (1 x)`(1 x) (1 x)`(1 x)
y` skratimo po 1-x
1 x (1 x) 2
1 x

1 1 x 1 x
y`
1 x 1 x

1 2
y` u imeniocu je razlika kvadrata
1 x 1 x

2
y` konano reenje!
1 x2

ZNAI: Radimo sve isto kao da je elementarna funkcija i pomnoimo sve sa izvodom od onog to je sloeno!

www.matematiranje.com
927
Ako nismo ovo ba razumeli evo tablice izvoda sloene funkcije, y = f(u) a u = g(x) pa je y` = f `(u) g`(x)

1. (u2)`=2u u`

2. (un)`=nun-1u`

3. (au)`=aulna u`

4. (eu)`=euu`
1
5. (logau)`= u`
u ln a
1
6. (lnu)`= u`
u
`
1 1
7. 2 u`
u u
1
8. u ` u`
2 u

9. (sinu)`=cosu u`

10. (cosu)`= - sinu u`

1
11. (tgu)`= u`
cos 2 u
1
12. (ctgu)`= u`
sin 2 u

1
13. (arcsinu)`= u`
1 u2
1
14. (arccosu)`= - u`
1 u2
1
15. (arctgu)`= u`
1 u2
1
16. (arcctgu)`= - u`
1 u2

www.matematiranje.com

928
ZADACI:

1. Nai izvod funkcije a) y = sin5x

b) y = sin 5x

Reenje:

Ovde moramo voditi rauna , sin5x emo raditi kao drugi tablini , jer vai sin5x = (sinx)5 dok emo sin 5x raditi

kao deveti tablini, to jest kao sin u, gde je u = 5x

a) y = sin5x b) y = sin 5x

y` = 5sin4x(sinx)` y` = cos5x(5x)`

y` = 5sin4x cosx y` = cos5x 5= 5cos5x

1 sin x
2. Nai izvod funkcije y ln
1 sin x

1 sin x
Reenje: Ovde imamo viestruko sloenu funkciju...Najpre idemo izvod ln u, gde je u =
1 sin x

1 sin x
y ln
1 sin x

1 1 sin x 1 1 sin x
y` ( )` sada radimo izvod u ` u` gde je u =
1 sin x 1 sin x 2 u 1 sin x
1 sin x

1 1 1 sin x 1 sin x
y` ( )` pazi : je izvod kolinika
1 sin x 1 sin x 1 sin x 1 sin x
2
1 sin x 1 sin x

1 (1 sin x)`(1 sin x) (1 sin x)`(1 sin x)

y`
1 sin x (1 sin x) 2
2
1 sin x

1 cos x(1 sin x) cos x(1 sin x)

y` www.matematiranje.com
1 sin x (1 sin x) 2
2
1 sin x

929
 1 cos x cos x sin x cos x cos x sin x
y`
1 sin x (1 sin x) 2
2
1 sin x

1 2 cos x
y` pokratimo ta moe...
1 sin x (1 sin x) 2
2
1 sin x

cos x
y` u imeniocu je razlika kvadrata
(1 sin x)(1 sin x)

cos x
y` znamo da je sin2x + cos2x = 1
1 sin 2 x

cos x
y` skratimo cos x
cos 2 x

1
y` konano reenje!
cos x

1 x
3. Nai izvod funkcije y = arc tg
1 x

Reenje: Kako razmiljamo?

1 1 x
Moramo raditi kao (arctgu)`= u` gde je u=
1 u2 1 x

1 x
y = arc tg
1 x

`
1 1 x 1 x
y` 2 pazi : je izvod kolinika i odmah ostalosredjujemo
1 x 1 x 1 x
1
1 x

1 (1 x)`(1 x) (1 x)`(1 x)
y` www.matematiranje.com
(1 x) 2
(1 x) 2
1
(1 x) 2

930
 1 1(1 x) 1(1 x)
y` pokratimo (1-x)2
(1 x) (1 x)
2 2
(1 x) 2
(1 x) 2

1 1 x 1 x
y` sredimo malo...
1 2x x 1 2x x
2 2
1

2 2 1 1
y` = = Dakle , konano reenje je: y`=
2 2x 2
2(1 x ) (1 x 2 )
2
(1 x 2 )

2x
4. Nai izvod funkcije y = arcsin
1 x2

1 2x
Reenje: Radimo po formuli (arcsinu)`= u` gde je u =
1 u2 1 x2

2x
y = arcsin
1 x2

1 2x
y` ( )`
2x 2 1 x2
1 ( )
1 x2

1 2(1 x 2 ) 2 x 2 x
y` sredjujemo dalje izraz pod korenom...
4x 2 (1 x 2 ) 2
1
(1 x 2 ) 2

1 2 2x 2 4x 2
y`
(1 x 2 ) 2 4 x 2 (1 x 2 ) 2
(1 x 2 ) 2

1 2 2x 2
y`
1 2 x 2 x 4 4 x 2 (1 x )
2 2

(1 x 2 ) 2

www.matematiranje.com

931
 1 2(1 x 2 )
y`
1 2 x 2 x 4 (1 x )
2 2

(1 x 2 ) 2

1 2(1 x 2 )
y`
(1 x 2 ) 2 (1 x )
2 2

(1 x 2 ) 2

1 2(1 x 2 ) 2
y` pokratimo... i dobijamo konano reenje y`
1 x 2 (1 x 2 ) 2 1 x2
1 x2

Podsetimo se teorijskog dela iz izvoda vieg reda...

Izvodi vieg reda

y``= (y`)` drugi izvod je prvi izvod prvog izvoda

y```=(y``)` trei izvod je prvi izvod drugog izvoda

y(n)= (yn-1))` n-ti izvod je prvi izvod (n-1)-vog izvoda

Znai da ovde praktino nema nieg novog, jer mi ustvari uvek traimo prvi izvod i naravno moramo da

idemo redom , prvi izvod, pa drugi, pa trei itd...

Evo nekoliko primera:

Primer 1.

Odredi drugi izvod sledeih funkcija :

a) y 3 x 2 4 x 5
2
b) y ex
1 x
v) y www.matematiranje.com
1 x

932
Reenja:

a) y 3x 2 4 x 5
y` = 6x 4
y``= 6

2
b) y ex Pazi , ovo je sloena funkcija...

2 2 2
y` e x ( x 2 )` = e x (-2x) = -2x e x evo ga prvi izvod , sad radimo kao izvod proizvoda, a konstanta 2

ostaje ispred
2 2
y``= -2[x` e x +( e x )`x]
2 2 2 2
y``= -2[ e x +(-2x e x )x] pa je y``=-2[ e x -2 x 2 e x ]
2
y``= -2 e x [1-2 x 2 ] evo drugog izvoda

1 x
v) y Najpre radimo kao izvod kolinika...
1 x

(1 x)`(1 x) (1 x)`(1 x)
y`
(1 x) 2

1(1 x) 1(1 x)
y`
(1 x) 2

1 x 1 x
y`
(1 x) 2

2 2
y` sada traimo drugi izvod, ali radi lakeg rada emo napisati 2(1 x) 2 i ovo dalje
(1 x) 2
(1 x) 2

radimo kao sloenu funkciju

y` 2(1 x) 2
y`` 2(2)(1 x) 21
y`` 4(1 x) 3
4
y``
(1 x) 3

www.matematiranje.com

933
Primer 2.

Data je funkcija f(x)= exsinx.

Dokazati da je tana jednakost: f ``(x) 2f `(x) + 2f(x) = 0

Reenje:

Mi dakle moramo nai prvi i drugi izvod funkcije f(x)= exsinx i to treba da zamenimo u datoj jednakosti!

f(x)= exsinx

f `(x) = (ex)`sinx + (sinx)`ex

f `(x) = exsinx + cosx ex Nali smo prvi izvod, sad traimo drugi...

f ``(x) = (exsinx)` + (cosx ex)`

f ``(x) = (ex)`sinx + (sinx)`ex + (cosx)`ex + (ex)`cosx

f ``(x) = exsinx + cosx ex - sinx ex + excosx

f ``(x) = 2excosx

Sada se vraamo u poetnu jednakost:

f ``(x) 2f `(x) + 2f(x) = zamenimo

2excosx 2 (exsinx + cosx ex) + 2 exsinx =

2excosx 2 exsinx -2 cosx ex + 2 exsinx = sve se potire...=0

Time smo dokazali da je zaista f ``(x) 2f `(x) + 2f(x) = 0

www.matematiranje.com

934
Primer 3.

Nadji n- ti izvod funkcije:

a) y = e- 2x

b) y = sinx

Reenje:

a) y = e- 2x Pazi, izvod sloene funkcije...

y` = e- 2x(-2x)`= -2 e- 2x

y`` = -2 (-2 e- 2x) = 4 e- 2x

y```= 4 (-2 e- 2x) = -8 e- 2x

yiv = -8(-2 e- 2x) = 16 e- 2x

..

Pitamo se kako e izgledati n-ti izvod ?

Tu ve nastaju mali problemi. Iz nekoliko prvih izvoda, najee 5,6 njih mi trebamo nai n-ti izvod.

Probamo da uoimo kako se ponaaju odredjeni lanovi u izvodima.

Recimo, kod ovog primera se e- 2x javlja u svim izvodima, a ove brojke emo malo prepraviti

y` = -2 e- 2x = (-2)1 e- 2x

y`` = 4 e- 2x = (-2)2 e- 2x

y```= -8 e- 2x = (-2)3 e- 2x

yiv = 16 e- 2x = (-2)4 e- 2x

Vidimo da (-2) ima onaj stepen koji je izvod u pitanju!

Iz ovoga zakljuujemo da e n-ti izvod biti : y(n) =(-2)n e- 2x

Meutim, ovde posao nije gotov. Neki profesori zahtevaju da se ova formula dokae i primenom

matematike indukcije. I u pravu su!

Prouite Matematiku indukciju (naravno na sajtu) i probajte da radi vebe uradite ovaj dokaz.

www.matematiranje.com

935
b) y = sinx

y` cos x sin( x ) veza u prvom kvadrantu (pogledaj temu II godina prebacivanje u I kvadrant)
2

y`` sin x sin( x 2 )
2

y``` cos x sin( x 3 )
2

y ( 4 ) sin x sin( x 4 ) itd.
2
.

Vidimo da svaki izvod moemo izraziti preko sinusa i jo primeujemo da koji je izvod u pitanju taj je broj

uz . Dakle n-ti izvod je y ( n ) sin( x n )
2 2

I ovo naravno treba dokazati indukcijom!

NAPOMENA:

Ako funkcije u=u(x) i v=v(x) imaju u taki x0 izvode do reda n, tada njihova linearna kombinacija au + bv ,

gde a i b pripadaju skupu R i njihov proizvod u v imaju takodje izvode do reda n u taki x0 i pri tome vai:

1. (au+bv)(n) =a u(n) + b v(n)

n n n n ( n 1) n ( n )
2. (u v)(n) = u ( n ) v u ( n 1) v` u ( n 2 ) v``....... u`v uv
0 1 2 n 1 n

Ova druga formula je poznata i kao Lajbnicova formula!

www.matematiranje.com

936
937
 IZVODI ZADACI ( III deo) www.matematiranje.com

Izvodi imaju iroku primenu. O upotrebi izvoda u ispitivanju toka funkcije ( monotonost, ekstremne vrednosti,

prevojne take, konveksnost i konkavnost) bie posebno rei u delu o funkcijama.

Ovde emo pokazati na nekoliko primera kako reavati zadatke u kojima se trai da 'neto' bude

maksimalno ili minimalno.

To su tei zadaci, mogu biti i ispitni na nekim fakultetima. Zahtevaju odlino poznavanje cele srednjokolske

matematike , moramo najee nacrtati sliku i postaviti problem tako to oformimo funkciju sa jednom ili dve

nepoznate i od nje naemo izvod. Kad prvi izvod izjednaimo sa nulom dobijemo traeno reenje.

ZADACI:

1. U krunici poluprenika r upisan je pravougaonik maksimalne povrine. Odrediti dimenzije

pravougaonika i maksimalnu povrinu.

Reenje:

Najpre moramo skicirati problem i nai odgovarajuu vezu izmeu podataka:

2r b

Znamo da se povrina pravougaonika rauna po formuli P = ab

Na posao je da a ili b izrazimo preko r i to zamenimo u formuli za povrinu.

Primeniemo pitagorinu teoremu na ofarbani trougao:

( 2r ) 2 = a 2 + b 2
4r 2 = a 2 + b 2 odavde je a 2 = 4r 2 b 2 to jest a = 4r 2 b 2

P = ab

P = b 4r 2 b 2 Od ove povrine traimo izvod 'po b, ali pazimo jer r moramo tretirati kao konstantu!

938
P` = b` 4r 2 b 2 + ( 4r 2 b 2 )`b Pazi , izvod sloene funkcije je ovo! www.matematiranje.com

2b
P` = 4r 2 b 2 + b
2 4r 2 b 2

b2
P`= 4r 2 b 2 + Nadjemo zajedniki...
4r 2 b 2

4r 2 b 2 b 2
P` =
4r 2 b 2

4r 2 2b 2
P` = Sad ovo izjednaimo sa 0. ( Samo brojilac, naravno)
4r 2 b 2

P`= 0 je za 4r 2 2b 2 = 0 a odavde je b = r 2 , pa to zamenimo u a = 4r 2 b 2 i dobijamo

a = 4r 2 2r 2

a = 2r 2

a=r 2 a kako smo ve nali da je b = r 2 to zakljuujemo da je traeni pravougaonik ustvari kvadrat ija

je stranica a = r 2 , pa e traena povrina biti:

P = a 2 = ( r 2 ) 2 = 2r 2

Jedna napomena: Bilo bi nam malo lake da smo umesto funkcije P = b 4r 2 b 2 posmatrali funkciju

P= 4b 2 r 2 b 4 koju smo dobili kad b uvuemo pod koren. Ili jo bolje da posmatramo neku funkciju ,

nazovimo je recimo f = 4b 2 r 2 b 4 , koja ima istu maksimalnu vrednost kao i funkcija 4b 2 r 2 b 4 .

Jo jedna napomena: Kako da znamo da je dobijeno reenje ba maksimum, odnosno minimum?

Trebalo bi nai drugi izvod i to potvrditi jer ako je f ``>0 u nekoj taki , onda je ta taka minimum a ako je

f ``< 0 u nekoj taki ,onda je ta taka maksimum. Ovo ispitujte ako trai Va profesor!

2. U polukrunici poluprenika r upisan je trapez, ija je vea osnovica prenik krunice.Odrediti visinu
939
i manju osnovicu trapeza, tako da mu povrina bude maksimalna. www.matematiranje.com

Reenje:

c r c
h

b a-b
a 2 2

2r = a

a+b
Povrina trapeza se kao to znamo rauna po formuli : P = h
2

Na osenenom trouglu emo primeniti pitagorinu teoremu:

2
b b2
h = r
2 2
pa je h = r 2
2 4

a+b 2r + b b2
P= h= r
2
malo prisredimo i dobijamo
2 2 4

( 2r + b) 4r 2 b 2
P= moemo odavde traiti izvod ili je moda pametnije da prvo sve uvuemo pod koren...
4

( 2r + b) 2 ( 4r 2 b 2 )
P=
4

Sada moemo posmatrati samo funkciju (2r + b)2(4r2 b2) koja ima istu maksimalnu vrednost kao i P.

Dakle, obeleimo sa (uzmite neko slovo) G = (2r + b)2(4r2 b2) i naimo njen izvod po b

G = (2r + b)2(4r2 b2)

G` = 2(2r + b) (4r2 b2) + (-2b) (2r + b)2 izvuemo zajedniki...

G` = (2r + b)[ 2(4r2 b2) -2b (2r + b)]

G` = (2r + b)[ 8r2 2b2 4rb 2b2]

G` = (2r + b)[ 8r2 4rb 4b2]

Ovo sada izjednaavamo sa 0.

940
 www.matematiranje.com
G` = 0

(2r + b)[ 8r2 4rb 4b2] = 0 odavde je 2r + b= 0 ili 8r2 4rb 4b2= 0

Iz 2r + b= 0 dobijamo b= - 2r to je oigledno nemogue, pa dakle mora biti:

8r2 4rb 4b2= 0 podelimo sve sa 4

2r2 rb b2= 0 napravimo proizvod ( Ima objanjeno u delu I godina,na sajtu), a moe da se radi i kao

kvadratna...

(r - b)(b + 2r ) = 0 Odavde je oigledno r = b

b2 r 3
h = r2 pa kad zamenimo r = b dobijamo h=
4 2

a+b 2r + r r 3 3r r 3 3r 2 3
P= h= = =
2 2 2 2 2 4

3. Odrediti dimenzije pravog krunog valjka , maksimalne zapremine, koji se moe upisati u pravu

krunu kupu poluprenika R i visine H.

Reenje:

H-x

H
r P
Q
x
r
C A
R
Naravno, prvo nacrtamo sliku

Uoimo trouglove BCA i BQP. Oni su oigledno slini, pa su odgovarajue stranice proporcionalne:
941
 www.matematiranje.com
CA : QP = BC : BQ to jest

R : r = H : ( H-x ) gde je sa x obeleena visina valjka ( vidi sliku)

R(H x) = rH

RH Rx = rH

(R r)H
RH rH = Rx i odavde je x=
R

Znamo da se zapremina valjka rauna po formuli : V = r2 Hv to jest ,poto smo visinu obeleili sa x

V = r2 x

(R r)H
V = r2 sredimo ovo i nadjimo izvod po r
R

(r 2 R r 3 ) H
V= Pazi , kad radimo izvod po r , sve ostale nepoznate su kao konstante!
R

(2rR 3r 2 ) H (2rR 3r 2 ) H
V `= sada ovo izjednaimo sa 0 . Dakle V` = 0 za = 0 to jest
R R

2rR 3 r2 = 0

2R (R r)H H
r(2R 3r) = 0 pa je odavde r= , vratimo ovo u x = i dobijamo x =
3 R 3

2R 2 H 4 R 2 H
Vmax = ( ) =
3 3 27

4. Meu svim pravim kupama opisanim oko lopte poluprenika R , odrediti onu ija je zapremina

minimalna.

Reenje:

Kao i obino, prvo moramo nacrtati sliku:

942
 B

H-R
R
. sM
N
R

. A
O r

Uoimo trouglove OAB i MNB. Oni su slini jer imaju po dva ista ugla. Iz njihove slinosti sledi

proporcionalnost odgovarajuih stranica.

OA : MN = AB : BN Znamo da je s2 = r2 + H2 to jest s = r 2 + H 2

r:R = r 2 + H 2 : (H R)

r(H R) = R r2 + H 2 kvadriramo

r2(H R)2 = R2 (r2 + H2) sredimo i izrazimo H...

2r 2 R
H= 2
r R2

1 2
Zapremina kupe se rauna po formuli : V = r H Ovde zamenimo H to smo izrazili...
3

1 2
V= r H
3

1 2 2r 2 R
V= r 2 malo prisredimo...
3 r R2

2 r 4 R
V= odavde traimo izvod po r i pazimo, jer je R kao konstanta i u pitanju je izvod kolinika!
3 r 2 R2

www.matematiranje.com
943
 2 4r 3 R(r 2 R 2 ) 2r (r 4 R)
V `=
3 (r 2 R 2 ) 2

2 4r 5 R 4r 3 R 3 2r 5 R
V`=
3 (r 2 R 2 ) 2

2 2r 5 R 4r 3 R 3
V`= naravno V `= 0
3 (r 2 R 2 ) 2

2 r5R 4r3R3 = 0 pa je odavde

2r3R (r2-2R2) = 0 to jest r2-2R2 = 0 pa je r = 2 R , vratimo se da nadjemo H

2r 2 R
H= = 4R , dakle H = 4R
r 2 R2

1 2
V= r H kad zamenimo r i H dobijamo:
3

1
Vmin= ( 2 R)2 4R
3

8 3
Vmin= R
3

5. Date su take A(0,a) i B(0,b), gde je 0 < a < b. Odredi koordinatu x take C(x,0) gde je x > 0 tako

da se du AB vidi pod maksimalnim uglom iz take C.

Reenje:

I ovde emo najpre nacrtati sliku i postaviti problem:

www.matematiranje.com

944
 B(0,b) .
.
A(0,a)
max
ugao

.
C(x,0)

k 2 k1
Ideja je da koristimo formulicu za ugao izmeu dve prave tg = .
1 + k1k 2
Nai emo koeficijente pravca za pravu AC i za pravu BC.

y 2 y1
Iskoristiemo formulicu k = .
x2 x1

y 2 y1 0 a a
Za pravu AC je k1 = = =
x2 x1 x 0 x

y 2 y1 0 b b
Za pravu BC je k 2 = = =
x 2 x1 x 0 x

b a
+
k 2 k1 x x = sredimo = x(a b) znai da je :
Sada je tg = =
1 + k1k 2 ab x 2 + ab
1+
xx

x ( a b) x ( a b)
tg = odnosno = arctg 2 Sad od ovog traimo izvod:
x + ab
2
x + ab

x ( a b)
= arctg
x 2 + ab

`
1 x ( a b)
`= 2 2 www.matematiranje.com
x(a b) x + ab
1+ 2
x + ab

945
 1 x 2 + ab 2 x 2
`= ( a b ) pokratimo i spakujemo
( x 2 + ab) 2 + x 2 (a b) 2 ( x 2 + ab) 2
( x 2 + ab) 2

(a b)(ab x 2 )
`= Sad ovo izjednaimo sa 0, naravno samo brojilac!
( x 2 + ab) 2 + x 2 (a b) 2

ab x2= 0 pa je x2= ab odnosno traeno reenje je x = ab

Dakle koordinata x je geometrijska sredina koordinata a i b !

ZA RADOZNALE: POGLEDAJ PROBLEM SLIKA NA ZIDU I PRIMENI OVO REENJE!

www.matematiranje.com

946
 IZVODI ZADACI ( IV deo)

LOGARITAMSKI IZVOD

Logaritamskim izvodom funkcije y = f(x) , gde je y>0 i y 1 , nazivamo izvod logaritma te funkcije, to jest:

y` f `( x)
(ln y )`= =
y f ( x)

Primer 1.

Nadji izvod funkcije y = xx

Reenje: Najpre emo logaritmovati ovu jednakost sa ln ( to bee prirodni logaritam za osnovu e) a zatim emo

primeniti jedno od pravila vezana za logaritme: ln An = n ln A

y = xx logaritmujemo

ln y = ln xx ovo x u izloiocu ide ispred logaritma...

ln y = x ln x sada diferenciramo ( pazi, na desnoj strani je izvod proizvoda)

y`
= x` lnx + (ln x)` x
y

y` 1
= ln x + x skratimo x
y x

y`
= ln x + 1 sada sve pomnoimo sa y
y

y` = y( lnx + 1) ovde zamenimo y sa xx

y` = xx( lnx + 1) je konano reenje!

Primer 2.

Nadji izvod funkcije y = (cosx)sinx

Postupak je isti: logaritmujemo, pa pravilo za log., pa sredjujemo

www.matematiranje.com
947
Reenje:

y = (cosx)sinx

ln y = ln (cosx)sinx prebacimo sinx ispred logaritma

lny = sinx ln(cosx) sada diferenciramo

y`
= (sinx)` ln(cosx) + [ln(cosx)]` sinx Pazi ln(cosx) je izvod sloene funkcije
y

y` 1
= cos x ln(cosx) + (cosx)` sinx
y cos x

y` 1
= cos x ln(cosx) + (-sinx) sinx prisredimo malo
y cos x

y` sin 2 x
= cos x ln(cosx) - sve pomnoimo sa y
y cos x

sin 2 x
y` = y [cos x ln(cosx) - ] zamenimo y = (cosx)sinx
cos x

sin 2 x
y` = (cosx)sinx[cos x ln(cosx) - ] je konano reenje
cos x

Primer 3.

sin x
ln x
Nadji izvod y=
x

Reenje:

sin x
ln x
y= logaritmujemo
x

sin x
ln x
lny = ln
x

ln x
lny = sinx ln diferenciramo, pazimo jer na desnoj strani je izvod proizvoda a ima i sloena funkcija...
x

www.matematiranje.com
948
y` ln x ln x
= (sinx)`ln + [ln ]` sinx
y x x

y` ln x 1 ln x ln x
= cosx ln + ( )` sinx pazi mora kao izvod kolinika
y x ln x x x
x

1
( x ln x)
y` ln x x x
= cosx ln + sinx
y x ln x x2

y` ln x x (1 ln x)
= cosx ln + sinx skratimo po jedno x i sredimo
y x ln x x2

y` ln x (1 ln x)
= cosx ln + sinx sve pomnoimo sa y
y x x ln x

sin x
ln x (1 ln x) ln x
y` = y [cosx ln + sinx] zamenimo y =
x x ln x x

sin x
ln x ln x (1 ln x)
y` = [cosx ln + sinx] kraj zadatka
x x x ln x

IZVOD FUNKCIJE DATE U PARAMETARSKOM OBLIKU

Ako u funkciji y=f(x) promenljive x i y zavise od parametra t ( x=x(t) i y=y(t) ) , prvi izvod funkcije y=f(x) se

rauna po formuli :
y t`
y = `
`
x
xt

www.matematiranje.com

949
Primer 1.

Izraunati prvi izvod funkcije zadate u parametarskom obliku: x = 2t t2 i y = 4t t3

Reenje:

x = 2t t2 odavde je x`t = 2 2t

y = 4t t3 odavde je y`t = 4 3t2

Sada x`t i y`t ubacimo u formulu:

y t` 2 2t
y x` = = i evo reenja!
xt`
4 3t 2

Primer 2.

Izraunati prvi izvod funkcije zadate u parametarskom obliku: x = r cost y = r sint

Reenje: ( pazimo jer r je kao konstanta poto radimo po t )

x = r cost x`t = - r sin t

y = r sint y`t = r cost

y t` r cos t cos t
y = `=
`
x = skratimo r = = - ctg t konano reenje
xt r sin t sin t

Primer 3.

Izraunati prvi izvod funkcije: x = cost +t sint i y = sint t cost

Reenje:

x = cost +t sint odavde je x`t = - sint + [ t`sint + (sint)`t] = - sint + sint + t cost = t cost

y = sint t cost pa je y`t = cost [t` cost + (cost)` t] = cost cost + t sint = t sint

y t` t sin t sin t
y x` = = = = tg t
xt` t cos t cos t
www.matematiranje.com
950
IZVOD IMPLICITNO ZADATE FUNKCIJE

Kada je funkcija y = f(x) zadata u implicitnom obliku F(x,y) = 0, njen prvi izvod dobijamo iz relacije:

d
F ( x, y ) = 0
dx

Primer 1.

Izraunati prvi izvod funkcije: x3 2y y2= 0

Reenje:

Obeleimo sa F(x,y) = x3 2y y2

ta je ovde tos?

Od lanova sa x-som traimo normalno izvode, a kod onih gde se javlja i y (ipsilon) nadjemo izvod i dodamo

jo y`. Tako da u naem primeru od x3 izvod je 3x2, od y izvod je 1y` a od y2 je izvod 2yy`. Dakle:

F(x,y) = x3 2y y2

d
F ( x, y ) = 3x2- 2y` - 2yy` pa sad ovo izjednaimo sa 0
dx

3x2- 2y` - 2yy`= 0 odavde sada izrazimo y` i to je to .

3x2 = 2y` + 2yy`

3x 2
3x2 = 2y`(1+y) pa je y`= konano reenje
2(1 + y )

Primer 2.

Izraunati prvi izvod funkcije: x2+ xy + y2 + 6 = 0

Reenje:

F(x,y) = x2+ xy + y2 + 6

Pazimo : xy mora kao izvod proizvoda !

www.matematiranje.com

951
d
F ( x, y ) = 2x + y + xy` + 2yy`
dx

2x + y + xy` + 2yy`= 0 odavde moramo da izrazimo y`

xy` + 2yy` = - 2x y

2x y
y`(x + 2y) = -2x y pa je y` = konano reenje
x + 2y

Primer 3.

Izraunati prvi izvod funkcije: exy = x3 y3

Reenje:

Moemo odmah diferencirati , a moemo prvo oformiti funkciju F(x,y), kako vie volite!

Mi emo odmah diferencirati :

exy = x3 y3

exy(xy)` = 3x2 3y2y`

exy(y + xy`) = 3x2 3y2y`

exyy + exy xy` = 3x2 3y2y` sada da izrazimo y`

exy xy` + 3y2y` = 3x2 - exyy

y`( exy x + 3y2) = 3x2 - exyy pa je odavde

3x 2 e xy y
y` = konano reenje
e xy x + 3 y 2

Primer 4.

Izraunati prvi izvod funkcije: xy yx = 0

Ovde je malo tea situacija, jer moramo da logaritmujemo funkciju pa tek onda da traimo izvod.

xy = yx logaritmujemo

ln xy = ln yx izloioce prebacimo ispred ln...

www.matematiranje.com
952
y lnx = x lny sada izvod , ali kao izvod proizvoda!

1 1
y`lnx + y = lny + y`x
x y

x y
y` lnx - y` = lny -
y x

x y
y` (lnx - ) = lny - i izrazimo y`
y x

y
ln y
y` = x konano reenje
x
ln x
y

IZVOD INVERZNE FUNKCIJE

Neka funkcija f ima prvi izvod razliit od 0 na nekom intervalu i neka je g njena inverzna funkcija . Tada i g

ima izvod i pri tome vai:

1
g `( x) =
f `( g ( x))

esto se ova formula zapisuje u obliku :

1
y x` = a moe i x`y y`x = 1
x `y

Primer 1.

Ako je y = arcsin x , -1 x 1, y , da nadjemo izvod od y !
2 2
1
Poto je y = arcsin x , tada je x = siny , primenimo y x` = i dobijamo:
x `y
www.matematiranje.com
953
 1 1
(arcsinx)` = = = {sad iskoristimo da je sin2y + cos2y = 1 to jest cosy = 1 sin 2 y }=
(sin y )` cos y

1 1
= = { sad vratimo da je siny = x } =
1 sin 2 y 1 x2

1
Znai, dobili smo da je (arcsinx)` =
1 x2

Primer 2.

Ako je y = arctg x i < x < i y da nadjemo izvod od y !
2 2

1
Kako je y = arctg x to je inverzna funkcija x = tg y , pa primenimo y x` = :
x `y

1 1
(arctgx)` = = = {kako je sin2y + cos2y = 1}
(tgy )` 1
cos 2 y

1 1 1
= = = a kako je tgy = x
sin y + cos y
2 2 2
sin y cos y 2
1 + tg 2 y
+
cos 2 y cos 2 y cos 2 y

1
=
1+ x2

1
Dakle: (arctgx)`=
1+ x2

Primer 3.

Ako je y = logax , a>0 , a 1 , x>0 i < y < , da nadjemo izvod.

1
Inverzna funkcija za y = logax je x = ay, pa je po formuli y x` = :
x `y
www.matematiranje.com

954
 1
(logax)` = = znamo da je izvod od ay= aylna =
(a y )`

1
= = i sad samo zamenimo da je x = ay
a ln a
y

1
=
x ln a

1
Dakle : (logax)`=
x ln a

www.matematiranje.com

955
 IZVODI ZADACI (I deo)

Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:

1. C`=0

2. x`=1

3. (x2)`=2x

4. (xn)`=nxn-1

5. (ax)`=axlna

6. (ex)`=ex
1
7. (logax)`= (ovde je x >0 i a >0)
x ln a
1
8. (lnx)`= (x>0)
x
`
1 1
9. = 2 ( x 0)
x x
1
10. x `= (x>0)
2 x

11. (sinx)`=cosx

12. (cosx)`= - sinx

1
13. (tgx)`= x + k
cos 2 x 2
1
14. (ctgx)`= x k
sin 2 x

1
15. (arcsinx)`= x <1
1 x2
1
16. (arccosx)`= -
1 x2
1
17. (arctgx)`=
1+ x2
1
18. (arcctgx)`= -
1+ x2

www.matematiranje.com
956
 1. [cf(x)]`=cf `(x) Kad je konstanta vezana za funkciju, nju prepiemo a traimo izvod samo od
funkcije. A kad je konstanta sama, izvod od nje je 0.

2. [f(x) g(x)]` = f `(x) g`(x) Od svakog sabirka traimo izvod posebno.

3. (u v)`=u`v+v`u izvod proizvoda

`
u u `v v`u
4. = izvod kolinika
v v2

Zadaci:

1. Nai izvode sledeih funkcija:

a) y = x5
b) y = 10x
c) f(x) = x
d) y = log3 x
3
e) f(x) = x5
1
f) f(x) = 7
x
1
g) y =
8
x5
h) y = x x
x2 x
i) y = 2
3
x
Reenje:

a) y = x5 y` = 5x4 kao 4-ti tablini

b) y = 10x y` = 10xln10 kao 5-ti tablini

1
c) f(x) = x f `( x) = kao 10-ti tablini
2 x

1
d) y = log3 x pa je y` = kao 7-mi tablini
x ln 3
3
e) f(x) = x5 Pazi: Ovde funkciju moramo prvo pripremiti za izvod. Iskoristiemo pravilo vezano za
m 5

stepenovanje: m
x n = x n . Dakle 3
x 5 = x 3 pa dalje radimo kao (xn)`=nxn-1

5 2
5 3 1 5 3
f `(x) = x = x
3 3

1 1 1
f) f(x) = 7
I ovde moramo pripremiti funkciju. Kako je n = a n to je 7 = x 7 pa je izvod
x a x
f `(x)= -7 x -7-1 = -7x 8 www.matematiranje.com

957
 5 5 13
1 5 1 5
g) y= ovde je y = x 8
pa e izvod biti y` = x 8 = x 8
8
x5 8 8

1 3 3 1
3 2 1 3 2 3
h) y = x x = x1 x 2 = x 2 pa je y`= x = x = x
2 2 2
1 5
2 2 11 11 5
x x x x 2
x 2
11 6 1 11 6
i) y= 2
= 2
= 2
=x 6
pa e izvod biti y` = x = x
3
x 3 3
6 6
x x

2. Nai izvode sledeih funkcija:

a) y = 5 sinx
1
b) y = lnx
2
3
c) y = tgx
4
d) y = x3
4
e) f(x) = arctgx
5
f) f(x) = - a ctgx

g) y = 10

h) y = -2abx

Reenje:

a) y = 5 sinx 5 je konstanta, pa nju prepiemo i traimo izvod od sinx, a to je cosx. Dakle:

y` = 5 cosx

1 1 1 1 1
b) y = lnx je konstanta..... y` = =
2 2 2 x 2x

3 3 1
c) y= tgx konstanta ostaje a od tgx je izvod 13. tablini, pa je y` =
4 4 cos 2 x

d) y = x3 Pazi : je takodje konstanta, a od x3 izvod je 3x2, pa je dakle:

y` = 3x2

4 4 1 4
e) f(x) = arctgx f `(x)= = kao 17. tablini
5 5 1+ x 2
5(1 + x 2 )
958 www.matematiranje.com
 1 a
f) f(x) = - a ctgx f `(x) = -a ( 2
)= 2
sin x sin x

g) y = 10 Pazi: kad je konstanta sama izvod od nje je 0. Dakle y`=0

h) y = -2abx Ovde je 2ab konstanta, akako je od x izvod 1 to je : y` = -2ab

3. Nai izvode:

a) y = 5x6 3x5 +4x 8

1
b) f(x) = 3sinx - ex + 7arctgx 5
2
2 3 1
c) y = 3 x + 2 3 +4
x x 5x

Reenje:

a) y = 5x6 3x5 +4x 8 Iskoristiemo pravilo [f(x) g(x)]` = f `(x) g`(x) i od svakog lana traiti izvod

posebno, naravno prepisujui konstantu ispred funkcije.

y` = 5(x6)` 3(x5)` +4(x)` 8`

y` = 30x5 15 x4 +4 0 Pazi jo jednom, kad je konstanta sama izvod je 0.

y` = 30x5 15 x4 +4

1 x
b) f(x) = 3sinx - e + 7arctgx 5
2
1
f `(x) = 3(sinx)` - (ex)` + 7(arctgx)` 5`
2
1 1 1 7
f `(x) = 3 cos x - ex + 7 - 0 = 3 cos x - ex +
2 1+ x 2
2 1+ x2

2 3 1
c) y = 3
x + 2 3 + 4 Najpre emo koristei ve pomenuta pravila za stepenovanje i korenovanje,
x x 5x
pripremiti funkciju, a zatim traiti izvode u tablici...

1 1
1 -3
y = x3 - 2 x 2
+ 3x-2 - x +4
5

2 3 2 3
1 3 1 1 1 3
y` = x -2 ( ) x 2 +3(-2)x-3 (-3)x-4 + 0 = x 3 + x 2 - 6 x-3 + x-4
3 2 5 3 5
www.matematiranje.com
959
4. Nai izvode sledeih funkcija:

a) f(x) = x3 sinx

b) f(x) = ex arcsinx

c) y = (3x2+1)(2x2+3)

d) y = x sinxcosx

Reenje: Kao to primeujete, u ovom zadatku moramo koristiti pravilo za izvod proizvoda: (u v)`=u`v+v`u

a) f(x) = x3 sinx Ovde je x3 kao funkcija u, dok je sinx kao funkcija v

f `(x) = (x3)` sinx + (sinx)`x3

f `(x) = 3x2 sinx + cosx x3 = x2(3sinx+xcosx)

b) f(x) = ex arcsinx Ovde je ex kao funkcija u, dok je arcsinx kao funkcija v

f `(x) = (ex)`arcsinx + (arcsinx)`ex

1 1
f `(x) = ex arcsinx + ex = ex( arcsinx + )
1 x 2
1 x2

c) y = (3x2+1)(2x2+3) Naravno ovde moemo sve pomnoiti pa traiti izvod od svakog posebno, ali malo je

lake upotrebiti izvod proizvoda.

y` = (3x2+1)`(2x2+3)+ (3x2+1)(2x2+3)`= 6x (2x2+3)+ 4x (3x2+1)= 2x[(6x2+9)+ (6x2+2)]=2x[12x2+11]

d) y = x sinxcosx Od x je izvod 1 a sinxcosx moramo kao izvod proizvoda

y` = 1 [ (sinx)`cosx + (cosx)`sinx]

y` = 1 [ cosx cosx - sinx sinx] Znamo da je sin2x + cos2x = 1

y` = sin2x + cos2x - cos2x + sin2x = 2 sin2x

960 www.matematiranje.com
5. Nai izvode sledeih funkcija:

x2 +1
a) y =
x2 1

cos x
b) y =
1 sin x

5 ex
c) y =
ex + 2

ln x + 1
d) y =
ln x

`
u u `v v`u
Reenje: Ovde emo koristiti izvod kolinika : =
v v2

x2 +1
a) y = ovde je x2 + 1 funkcija u, dok je x2-1 funkcija v
x2 1

( x 2 + 1)`( x 2 1) ( x 2 1)`( x 2 + 1)
y`= savet : imenilac nek ostane ovako do kraja!
( x 2 1) 2

2 x( x 2 1) 2 x( x 2 + 1)
y`= izvuci zajedniki ispred zagrade ako ima, bie lake za rad!
( x 2 1) 2

2 x[( x 2 1) ( x 2 + 1)]
y`= malo prisredimo...
( x 2 1) 2

4x
y`= evo konanog reenja!
( x 2 1) 2

cos x
b) y = u je cosx ; a v je 1 - sinx
1 sin x

(cos x)`(1 sin x) (1 sin x)`cos x

y`= nadjemo izvode u brojiocu...
(1 sin x) 2

sin x(1 sin x) + cos x cos x

y`=
(1 sin x) 2

961 www.matematiranje.com
 sin x + sin 2 x + cos 2 x
y`= kako je sin2x + cos2x = 1 to je
(1 sin x) 2

1 sin x
y`= skratimo 1 sinx, naravno postavimo uslov da je to razliito od 0
(1 sin x) 2

1
y`= i evo konanog reenja!
1 sin x

5 ex
c) y =
ex + 2

(5 e x )`(e x + 2) (e x + 2)`(5 e x )
y`=
(e x + 2) 2

e x (e x + 2) e x (5 e x )
y`= izvlaimo ex kao zajedniki ispred zagrade
(e x + 2) 2

e x (e x + 2 + 5 e x )
y`= malo sredimo...
(e x + 2) 2

7e x
y`= konano reenje
(e x + 2) 2

ln x + 1
d) y =
ln x

(ln x + 1)`ln x (ln x)`(ln x + 1)

y`=
ln 2 x

1 1
ln x (ln x + 1)
y`= x x
ln 2 x

1 1 1
ln x ln x
y`= x x x
ln 2 x

1

1
y`= 2x pa je y`= konano reenje www.matematiranje.com
ln x x ln 2 x
962
6. Odrediti jednainu tangente funkcije y = 2x2 3x + 2 u datoj taki A(2,y) koja pripada funkciji.

Reenje:

Najpre emo nai nepoznatu koordinatu y tako to emo u datoj funkciji zameniti x = 2

y = 2* 22- 6 + 2 = 4, pa je data taka ustvari A(2,4)

Da vas podsetimo:

Jednaina tangente

Jednaina tangente na krivu y=f(x) u taki (x0,y0) u kojoj je funkcija diferencijabilna, rauna se po formuli:

y y0 = f `(x0)(x x0)

f(x) = 2x2 3x + 2 Naemo izvod ...

f `(x) = 4x - 3 Ovde zamenimo vrednost x = 2

f `(2) = 8-3 = 5 Vrednost prvog izvoda u dvojci je 5. Sad upotrebimo formulu:

y y0 = f `(x0)(x x0)

y 4 = 5 (x- 2) malo prisredimo

y = 5x 6 je traena jednaina tangente

7. U kojoj taki parabole y = x2 7x + 3 je tangenta paralelna sa pravom y = 5x + 2 ?

Reenje:

f(x) = x2 7x + 3 pa je prvi izvod

f `(x) = 2x 7

Uslov paralelnosti je da je k1= k2 , iz prave y = 5x + 2 je k = 5 pa zakljuujemo da je f `(x) = 5, to jest

2x 7 = 5
2x = 12
x=6

Sada ovu vrednost zamenimo u jednainu parabole da naemo koordinatu y. Dakle :

y = x2 7x + 3
y = 36 42 +3
y = -3

Traena taka koja pripada paraboli je ( 6,-3) www.matematiranje.com

963
8. Odrediti jednainu normale funkcije y = x4 x2 + 3 u taki M(1,y) koja pripada grafiku te funkcije.

Reenje:

Najpre nadjemo nepoznatu koordinatu y.

Y = 1 1 +3 = 3, dakle koordinate su M(1,3)

Normala se trai po formuli :

Jednaina normale

Normala na krivu y=f(x) u taki (x0,y0) je prava normalna na tangentu krive u toj taki. Njena jednaina je :

1
y y0 = `
(x x0)
f ( x0 )

y = x4 x2 + 3

y` = 4x3 2x pa zamenimo x koordinatu take M

y`(1)= 4 2 =2 i sad upotrebimo formulu:

1
y3= ( x 1) malo sredimo
2

2y 6 = -x +1 pa je normala n: x+2y 7 = 0 traeno reenje

www.matematiranje.com

964
965
 IZVODI ZADACI ( II deo)

U ovom delu emo pokuati da vam objasnimo traenje izvoda sloenih funkcija.

Prvo da razjasnimo koja je funkcija sloena? Pa, najprostije reeno, to je svaka funkcija koje nema u tablici ( tamo

su samo elementarne funkcije) i iji izvod se ne moe nai primenom datih pravila.

Evo par primera:

Primer 1.

Nai izvod funkcije y = (1+5x)12

Kako da razmiljamo?

Da je data funkcija y = x12, njen izvod bi bio y` = 12 x11, i to ne bi bio problem. Ali mi umesto x-sa imamo 1+5x i

to nam govori da je funkcija sloena! Radimo isto kao za elementarnu funkciju, i dodamo izvod od onog to je

sloeno! Dakle: y = (1+5x)12

y` = 12(1+5x)11(1+5x)` [ od jedinice je izvod 0, a od 5x je izvod 5]

y` = 12 (1+5x)115

y` = 60 (1+5x)11

Primer 2.

y sin x

1
Podsetimo se : ako je y = x izvod je y` , ali poto unutar korena imamo sinx, funkcija je sloena!
2 x

y sin x

1
y` (sinx)`
2 sin x

1
y` cosx
2 sin x

www.matematiranje.com

966
Primer 3.
2
2 x 3
Nai izvod funkcije y ex

Znamo da je (ex)`=ex . A poto umesto x-sa imamo izraz x2 + 2x 3, to se znai radi o sloenoj funkciji.

2
2 x 3
y ex

2
2 x 3
y` e x ( x 2 2 x 3)`

2
2 x 3
y` e x ( 2 x 2)

Primer 4.

1 x
Nai izvod funkcije y ln
1 x

1 1 x
Od ln x funkcije izvod je , ali ovde je umesto x- sa izraz pa radimo kao sloenu funkciju! Dakle:
x 1 x

1 x
y ln
1 x

`
1 1 x 1 x
y` ovde pazimo, jer je ( )` izvod kolinika!
1 x 1 x 1 x
1 x

1 (1 x)`(1 x) (1 x)`(1 x)
y` skratimo po 1-x
1 x (1 x) 2
1 x

1 1 x 1 x
y`
1 x 1 x

1 2
y` u imeniocu je razlika kvadrata
1 x 1 x

2
y` konano reenje!
1 x2

ZNAI: Radimo sve isto kao da je elementarna funkcija i pomnoimo sve sa izvodom od onog to je sloeno!

www.matematiranje.com
967
Ako nismo ovo ba razumeli evo tablice izvoda sloene funkcije, y = f(u) a u = g(x) pa je y` = f `(u) g`(x)

1. (u2)`=2u u`

2. (un)`=nun-1u`

3. (au)`=aulna u`

4. (eu)`=euu`
1
5. (logau)`= u`
u ln a
1
6. (lnu)`= u`
u
`
1 1
7. 2 u`
u u
1
8. u ` u`
2 u

9. (sinu)`=cosu u`

10. (cosu)`= - sinu u`

1
11. (tgu)`= u`
cos 2 u
1
12. (ctgu)`= u`
sin 2 u

1
13. (arcsinu)`= u`
1 u2
1
14. (arccosu)`= - u`
1 u2
1
15. (arctgu)`= u`
1 u2
1
16. (arcctgu)`= - u`
1 u2

www.matematiranje.com

968
ZADACI:

1. Nai izvod funkcije a) y = sin5x

b) y = sin 5x

Reenje:

Ovde moramo voditi rauna , sin5x emo raditi kao drugi tablini , jer vai sin5x = (sinx)5 dok emo sin 5x raditi

kao deveti tablini, to jest kao sin u, gde je u = 5x

a) y = sin5x b) y = sin 5x

y` = 5sin4x(sinx)` y` = cos5x(5x)`

y` = 5sin4x cosx y` = cos5x 5= 5cos5x

1 sin x
2. Nai izvod funkcije y ln
1 sin x

1 sin x
Reenje: Ovde imamo viestruko sloenu funkciju...Najpre idemo izvod ln u, gde je u =
1 sin x

1 sin x
y ln
1 sin x

1 1 sin x 1 1 sin x
y` ( )` sada radimo izvod u ` u` gde je u =
1 sin x 1 sin x 2 u 1 sin x
1 sin x

1 1 1 sin x 1 sin x
y` ( )` pazi : je izvod kolinika
1 sin x 1 sin x 1 sin x 1 sin x
2
1 sin x 1 sin x

1 (1 sin x)`(1 sin x) (1 sin x)`(1 sin x)

y`
1 sin x (1 sin x) 2
2
1 sin x

1 cos x(1 sin x) cos x(1 sin x)

y` www.matematiranje.com
1 sin x (1 sin x) 2
2
1 sin x

969
 1 cos x cos x sin x cos x cos x sin x
y`
1 sin x (1 sin x) 2
2
1 sin x

1 2 cos x
y` pokratimo ta moe...
1 sin x (1 sin x) 2
2
1 sin x

cos x
y` u imeniocu je razlika kvadrata
(1 sin x)(1 sin x)

cos x
y` znamo da je sin2x + cos2x = 1
1 sin 2 x

cos x
y` skratimo cos x
cos 2 x

1
y` konano reenje!
cos x

1 x
3. Nai izvod funkcije y = arc tg
1 x

Reenje: Kako razmiljamo?

1 1 x
Moramo raditi kao (arctgu)`= u` gde je u=
1 u2 1 x

1 x
y = arc tg
1 x

`
1 1 x 1 x
y` 2 pazi : je izvod kolinika i odmah ostalosredjujemo
1 x 1 x 1 x
1
1 x

1 (1 x)`(1 x) (1 x)`(1 x)
y` www.matematiranje.com
(1 x) 2
(1 x) 2
1
(1 x) 2

970
 1 1(1 x) 1(1 x)
y` pokratimo (1-x)2
(1 x) (1 x)
2 2
(1 x) 2
(1 x) 2

1 1 x 1 x
y` sredimo malo...
1 2x x 1 2x x
2 2
1

2 2 1 1
y` = = Dakle , konano reenje je: y`=
2 2x 2
2(1 x ) (1 x 2 )
2
(1 x 2 )

2x
4. Nai izvod funkcije y = arcsin
1 x2

1 2x
Reenje: Radimo po formuli (arcsinu)`= u` gde je u =
1 u2 1 x2

2x
y = arcsin
1 x2

1 2x
y` ( )`
2x 2 1 x2
1 ( )
1 x2

1 2(1 x 2 ) 2 x 2 x
y` sredjujemo dalje izraz pod korenom...
4x 2 (1 x 2 ) 2
1
(1 x 2 ) 2

1 2 2x 2 4x 2
y`
(1 x 2 ) 2 4 x 2 (1 x 2 ) 2
(1 x 2 ) 2

1 2 2x 2
y`
1 2 x 2 x 4 4 x 2 (1 x )
2 2

(1 x 2 ) 2

www.matematiranje.com

971
 1 2(1 x 2 )
y`
1 2 x 2 x 4 (1 x )
2 2

(1 x 2 ) 2

1 2(1 x 2 )
y`
(1 x 2 ) 2 (1 x )
2 2

(1 x 2 ) 2

1 2(1 x 2 ) 2
y` pokratimo... i dobijamo konano reenje y`
1 x 2 (1 x 2 ) 2 1 x2
1 x2

Podsetimo se teorijskog dela iz izvoda vieg reda...

Izvodi vieg reda

y``= (y`)` drugi izvod je prvi izvod prvog izvoda

y```=(y``)` trei izvod je prvi izvod drugog izvoda

y(n)= (yn-1))` n-ti izvod je prvi izvod (n-1)-vog izvoda

Znai da ovde praktino nema nieg novog, jer mi ustvari uvek traimo prvi izvod i naravno moramo da

idemo redom , prvi izvod, pa drugi, pa trei itd...

Evo nekoliko primera:

Primer 1.

Odredi drugi izvod sledeih funkcija :

a) y 3 x 2 4 x 5
2
b) y ex
1 x
v) y www.matematiranje.com
1 x

972
Reenja:

a) y 3x 2 4 x 5
y` = 6x 4
y``= 6

2
b) y ex Pazi , ovo je sloena funkcija...

2 2 2
y` e x ( x 2 )` = e x (-2x) = -2x e x evo ga prvi izvod , sad radimo kao izvod proizvoda, a konstanta 2

ostaje ispred
2 2
y``= -2[x` e x +( e x )`x]
2 2 2 2
y``= -2[ e x +(-2x e x )x] pa je y``=-2[ e x -2 x 2 e x ]
2
y``= -2 e x [1-2 x 2 ] evo drugog izvoda

1 x
v) y Najpre radimo kao izvod kolinika...
1 x

(1 x)`(1 x) (1 x)`(1 x)
y`
(1 x) 2

1(1 x) 1(1 x)
y`
(1 x) 2

1 x 1 x
y`
(1 x) 2

2 2
y` sada traimo drugi izvod, ali radi lakeg rada emo napisati 2(1 x) 2 i ovo dalje
(1 x) 2
(1 x) 2

radimo kao sloenu funkciju

y` 2(1 x) 2
y`` 2(2)(1 x) 21
y`` 4(1 x) 3
4
y``
(1 x) 3

www.matematiranje.com

973
Primer 2.

Data je funkcija f(x)= exsinx.

Dokazati da je tana jednakost: f ``(x) 2f `(x) + 2f(x) = 0

Reenje:

Mi dakle moramo nai prvi i drugi izvod funkcije f(x)= exsinx i to treba da zamenimo u datoj jednakosti!

f(x)= exsinx

f `(x) = (ex)`sinx + (sinx)`ex

f `(x) = exsinx + cosx ex Nali smo prvi izvod, sad traimo drugi...

f ``(x) = (exsinx)` + (cosx ex)`

f ``(x) = (ex)`sinx + (sinx)`ex + (cosx)`ex + (ex)`cosx

f ``(x) = exsinx + cosx ex - sinx ex + excosx

f ``(x) = 2excosx

Sada se vraamo u poetnu jednakost:

f ``(x) 2f `(x) + 2f(x) = zamenimo

2excosx 2 (exsinx + cosx ex) + 2 exsinx =

2excosx 2 exsinx -2 cosx ex + 2 exsinx = sve se potire...=0

Time smo dokazali da je zaista f ``(x) 2f `(x) + 2f(x) = 0

www.matematiranje.com

974
Primer 3.

Nadji n- ti izvod funkcije:

a) y = e- 2x

b) y = sinx

Reenje:

a) y = e- 2x Pazi, izvod sloene funkcije...

y` = e- 2x(-2x)`= -2 e- 2x

y`` = -2 (-2 e- 2x) = 4 e- 2x

y```= 4 (-2 e- 2x) = -8 e- 2x

yiv = -8(-2 e- 2x) = 16 e- 2x

..

Pitamo se kako e izgledati n-ti izvod ?

Tu ve nastaju mali problemi. Iz nekoliko prvih izvoda, najee 5,6 njih mi trebamo nai n-ti izvod.

Probamo da uoimo kako se ponaaju odredjeni lanovi u izvodima.

Recimo, kod ovog primera se e- 2x javlja u svim izvodima, a ove brojke emo malo prepraviti

y` = -2 e- 2x = (-2)1 e- 2x

y`` = 4 e- 2x = (-2)2 e- 2x

y```= -8 e- 2x = (-2)3 e- 2x

yiv = 16 e- 2x = (-2)4 e- 2x

Vidimo da (-2) ima onaj stepen koji je izvod u pitanju!

Iz ovoga zakljuujemo da e n-ti izvod biti : y(n) =(-2)n e- 2x

Meutim, ovde posao nije gotov. Neki profesori zahtevaju da se ova formula dokae i primenom

matematike indukcije. I u pravu su!

Prouite Matematiku indukciju (naravno na sajtu) i probajte da radi vebe uradite ovaj dokaz.

www.matematiranje.com

975
b) y = sinx

y` cos x sin( x ) veza u prvom kvadrantu (pogledaj temu II godina prebacivanje u I kvadrant)
2

y`` sin x sin( x 2 )
2

y``` cos x sin( x 3 )
2

y ( 4 ) sin x sin( x 4 ) itd.
2
.

Vidimo da svaki izvod moemo izraziti preko sinusa i jo primeujemo da koji je izvod u pitanju taj je broj

uz . Dakle n-ti izvod je y ( n ) sin( x n )
2 2

I ovo naravno treba dokazati indukcijom!

NAPOMENA:

Ako funkcije u=u(x) i v=v(x) imaju u taki x0 izvode do reda n, tada njihova linearna kombinacija au + bv ,

gde a i b pripadaju skupu R i njihov proizvod u v imaju takodje izvode do reda n u taki x0 i pri tome vai:

1. (au+bv)(n) =a u(n) + b v(n)

n n n n ( n 1) n ( n )
2. (u v)(n) = u ( n ) v u ( n 1) v` u ( n 2 ) v``....... u`v uv
0 1 2 n 1 n

Ova druga formula je poznata i kao Lajbnicova formula!

www.matematiranje.com

976
977
1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y = x3 3x + 2

Oblast definisanosti (domen)

Kako zadata funkcija nema razlomak, to je x (, ) to jest x R

Nule funkcije

y = 0 to jest x 3 3 x + 2 = 0

Ovo je jednaina treeg stepena. U ovakvim situacijama moemo koristiti Bezuovu teoremu ( pogledaj fajl iz 1.

godine) ili da pokuamo sklapanje 2 po 2.

x3 3x + 2 = 0
x3 x 2 x + 2 = 0
x( x 2 1) 2 x + 2 = 0
x( x 1)( x + 1) 2( x 1) = 0 izvuemo zajedniki
( x 1)[ x( x + 1) 2] = 0
( x 1)[ x 2 + x 2] = 0
Kako je za x 2 + x 2 = 0 x1 = 1, x2 = 2 a znamo formulicu ax 2 + bx + c = a ( x x1 )( x x2 ) to je
( x 1)( x 1)( x + 2) = 0
( x 1) 2 ( x + 2) = 0

Nule funkcije su dakle x = 1 i x = - 2

Na skici to su mesta gde grafik funkcije see x osu

y

2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1

Znak funkcije

Posmatrajmo sklopljeni oblik funkcije y = ( x 1) 2 ( x + 2)

Odavde moemo zakljuiti da je ( x 1) 2 0 pa ne utie na znak funkcije. Dakle znak zavisi samo od izraza x+2 :

y > 0 za x +2 >0 to jest za x > -2

y < 0 za x +2 <0 to jest za x < -2

Na grafiku bi to znailo : www.matematiranje.com

1
978
 y
5
4
3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3
-4
-5

Grafik se nalazi samo u ovim obeleenim oblastima.

Parnost i neparnost

f ( x) = ( x)3 3( x) + 2 = x3 + 3 x + 2
A ovo je f(x) i -f(x)

Dakle funkcija nije ni parna ni neparna pa ne postoji simetrinost grafika ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

koordinatni poetak.

Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

y = x3 3x + 2
y`= 3 x 2 3
y`= 0
3x 2 3 = 0
3( x 1)( x + 1) = 0 x = 1 x = 1
y
5
Za x = -1 M (-1,4)
4

y = (1) 3 (1) + 2 = 1 + 3 + 2 = 4
3 3
2

Dobili smo taku M 1 (1, 4) 1

-1 0 M (1,0) 2
Za x = 1 -5 -4 -3 -2
-1
3 4 5 x

y = 13 3 1 + 2 = 0
-2
-3
Dobili smo taku M 2 (1, 0) -4
-5

Za raenje i opadanje znamo da kada je y`>0 tu funkcija raste, a za y`<0 funkcija opada.

Kako je y`= 3 x 2 3 upotrebiemo znanje iz II godine da kvadratni trinom ima znak broja a svuda osim izmedju

nula... www.matematiranje.com

2
979
 +
-1
- 1
+
+ - +
-1 1 pa je onda

Funkcija raste za x (, 1) (1, )

Funkcija opada za x (1,1)

Prevojne take i konveksnost i konkavnost

Traimo drugi izvod...

y`= 3 x 2 3
y``= 6 x
y``= 0
6x = 0 x = 0
Ovu vrednost menjamo u poetnu funkciju
za x = 0
y = 03 3 0 + 2
y=2
Dobili smo taku prevoja P(0, 2)

Znamo da je za y``> 0 funkcija konveksna ( smeje se ) a za y``<0 konkavna ( mrti se )

y``>0 za 6x > 0 , to jest x > 0

y``<0 za 6x < 0 , to jest x < 0

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

Vertikalna asimptota

Ne postoji jer funkcija nema nigde prekid, odnosno definisana je svuda...

Horizontalna asimptota

lim( x 3 3x + 2) = lim( x 1) 2 ( x + 2) = =
x x

lim ( x 3 x + 2) = lim ( x 1) 2 ( x + 2) = ( ) =
3
x x
Dakle , nemamo horizontalnu asimptotu. www.matematiranje.com

3
980
Kosa asimptota

y = kx + n

f ( x) x3 3x + 2
k = lim = lim =
x x x x

Dakle, nema ni kose asimptote...

Skica grafika

Kao to smo videli svaka taka u ispitivanju toka funkcije nam kae po neto o tome kako funkcija izgleda.

Da nacrtamo sada celu funkciju...

y
5
M (-1,4)
4
3
P(0,2)

-5 -4 -3 -2 -1 0 M (1,0) 2 3 4 5 x
-1
-2
-3
-4
-5

-1 1

Predlaemo vam da za poetak ispod grafika nanesete paralelno dve prave na kojima ete najpre uneti rezultate za

monotonost i konveksnost. To bi trebalo da pomogne...

www.matematiranje.com

4
981
 x2 4
2. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y=
1 x2

Oblast definisanosti (domen)

Funkcija je definisana za 1 x 2 0 to jest (1 x)(1 + x) 0 odnosno x 1 i x 1

Dakle x (, 1) (1,1) (1, )

Ovo nam govori da funkcija ima prekide u x=-1 i x=1 ( tu su nam asimptote)
y
x=-1 x=1

3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Nule funkcije

y = 0 za x 2 4 = 0 ( x 2)( x + 2) = 0 x = 2 x = 2

Dakle, grafik see x osu u dvema takama -2 i 2

y

2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1

Znak funkcije

x 2 4 ( x 2)( x + 2)
y= = Najbolje je koristiti tablicu
1 x2 (1 x)(1 + x)

- -2 -1 1 2
8

x-2
x+2
1-x
1+x

ta nam tablica govori? www.matematiranje.com

5
982
Ona nam kae gde je grafik iznad x ose ( gde su plusevi) i gde je ispod x ose ( gde su minusi)

Na slici bi to izgledalo ovako:

x=-1 x=1
y

0
-5 -4 -3 -2 -1 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Funkcija postoji samo u osenenim delovima.

Parnost i neparnost

( x) 2 4 x 2 4
f ( x) = = = f ( x)
1 ( x) 2 1 x 2

Dakle , funkcija je parna, pa e grafik biti simetrian u odnosu na y osu.

Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

x2 4
y=
1 x2
( x 2 4)`(1 x 2 ) (1 x 2 )`( x 2 4)
y`=
(1 x 2 ) 2
2 x(1 x 2 ) (2 x)( x 2 4)
y`=
(1 x 2 ) 2
2 x(1 x 2 ) + 2 x( x 2 4)
y`= izvuemo 2x kao zajedniki ispred zagrade...
(1 x 2 ) 2
2 x(1 x 2 + x 2 4)
y`=
(1 x 2 ) 2
6 x
y`=
(1 x 2 ) 2

y` = 0 za -6x = 0 , pa je x = 0 taka ekstrema. Kad zamenimo x = 0 u poetnu funkciju, dobijamo:

02 4
y= = 4
1 02

Dobili smo taku ekstremne vrednosti M(0,-4)

Za monotonost nam treba znak prvog izvoda. Razmislimo malo... www.matematiranje.com

6
983
Izraz u imeniocu je uvek pozitivan ( zbog kvadrata) , tako da na znak prvog izvoda utie samo izraz u brojiocu.

y`> 0 6 x > 0 x < 0

Dakle
y`< 0 6 x < 0 x > 0

8
0
Na skici to bi izgledalo :

Dobijena taka M(0,-4) je dakle taka minimuma.

Prevojne take i konveksnost i konkavnost

6 x
y`=
(1 x 2 ) 2
(6 x)`(1 x 2 ) 2 ((1 x 2 ) 2 )`(6 x)
y``= pazi , izraz ((1 x 2 )2 )` mora kao izvod sloene funkcije...
(1 x 2 ) 4
6(1 x 2 ) 2 2(1 x 2 )(2 x)(6 x)
y``=
(1 x 2 ) 4
6(1 x 2 ) 2 24 x 2 (1 x 2 )
y``= izvuemo (1 x 2 ) ispred zagrade...
(1 x 2 ) 4
(1 x 2 )[6(1 x 2 ) 24 x 2 ]
y``=
(1 x 2 ) 4
6 + 6 x 2 24 x 2
y``=
(1 x 2 )3
6 18 x 2
y``=
(1 x 2 )3
6(1 + 3x 2 )
y``=
(1 x 2 )3

y`` = 0 za 6(3x 2 + 1) = 0 , a ovo nema racionalna reenja, to nam govori da funkcija nema prevojnih taaka.

Konveksnost i konkavnost ispitujemo iz znaka drugog izvoda. Razmislimo opet malo...

3x 2 + 1 > 0 pa on ne utie na znak drugog izvoda .

Radiemo tablino, ali vodimo rauna da u tablici mora biti i -6.

www.matematiranje.com

7
984
 - -1 1

8
-6
1-x
1+x
y``

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

Vertikalna asimptota

x2 4 x2 4 12 4 3 3
lim = lim = = = = +
1 x 2
(1 x)(1 + x) (1 (1 + ))(1 + 1 + ) (1 1 )2 ( )2
x 1+ , kad 0 x 1+ , kad 0

x2 4 x2 4 12 4 3 3
lim = lim = = = = -
1 x 2
(1 x)(1 + x) (1 (1 ))(1 + 1 ) (1 1 + )2 2
x 1 , kad 0 x 1 , kad 0

x2 4 x2 4 (1) 2 4 3 3
lim = lim = = = = -
1 x 2
(1 x)(1 + x) (1 (1 + ))(1 + (1 + )) (2 ) 2
x 1+ , kad 0 x 1+ , kad 0

x2 4 x2 4 (1) 2 4 3 3
lim = lim = = = =+
1 x 2
(1 x)(1 + x) (1 (1 ))(1 + (1 )) (2 + )( ) 2( )
x 1 ,kad 0 x 1 , kad 0

Horizontalna asimptota

x2 4 1
lim = = 1 pa je y = - 1 horizontalna asimptota
x 1 x 2
1

Znai da , poto ima horizontalna asimptota, kose asimptote nema.

Jo da sklopimo konaan grafik:

www.matematiranje.com

8
985
 x=-1 x=1
y
5
4
3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
y=-1
-2
-3
M(0,-4)

-5

-1 1

x2 4
3. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y=
x 1

Oblast definisanosti (domen)

Funkcija je definisana za x 1 0 odnosno x 1

Dakle x (,1) (1, )

Znai , u x=1 je vertikalna asimptota

y
x=1

3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

www.matematiranje.com

9
986
Nule funkcije

y = 0 za x 2 4 = 0 ( x 2)( x + 2) = 0 x = 2 x = 2

Dakle, grafik see x osu u dvema takama x = -2 i x = 2

y

2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1

Znak funkcije

x 2 4 ( x 2)( x + 2)
y= =
x 1 x 1
y x=1

- -2 1 2
8

x-2
x+2 -5 -4 -3 -2 -1
0
1 2 3 4 5 x
-1

x-1 -2
-3

Funkcija je u uto osenenim oblastima.

Parnost i neparnost

( x) 2 4 x 2 4
f ( x) = =
x 1 x 1

Funkcija nije ni parna ni neparna.

Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

x2 4
y=
x 1
( x 2 4)`( x 1) ( x 1)`( x 2 4)
y`=
( x 1) 2
2 x( x 1) 1( x 2 4)
y`=
( x 1) 2
2 x 2 2 x 1x 2 + 4 x 2 2 x + 4
y`= =
( x 1) 2 ( x 1) 2
www.matematiranje.com

10
987
y`= 0 za x 2 2 x + 4 = 0
Kako je x 2 2 x + 4 > 0 jer je a > 0 D < 0 (pogledaj fajl iz druge godine, kvadratna funkcija)

zakljuujemo da funkcija nema ekstremnih vednosti, i da je stalno rastua. ( y`> 0 )

Prevojne take i konveksnost i konkavnost

x2 2 x + 4
y`=
( x 1) 2
( x 2 2 x + 4)`( x 1) 2 (( x 1) 2 )`( x 2 2 x + 4)
y``=
( x 1) 4
(2 x 2)( x 1) 2 2( x 1)( x 2 2 x + 4)
y``= gore izvuemo x-1 ispred zagrade
( x 1) 4
( x 1)[(2 x 2)( x 1) 2( x 2 2 x + 4)]
y``=
( x 1) 4
[2 x 2 2 x 2 x + 2 2 x 2 + 4 x 8]
y``=
( x 1)3
6
y``=
( x 1)3

Zakljuujemo da funkcija nema prevojnih taaka, jer je 6 0 .

Konveksnost i konkavnost ispitujemo :

-
1
8

-6
x-1
y``

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

Vertikalna asimptota

x 2 4 12 4 3 3
lim = = = = -
x 1 1 + 1 + + 0
x 1+ , kad 0

x 2 4 12 4 3 3
lim = = = = +
x 1 1 1 0
x 1 , kad 0
www.matematiranje.com

11
988
horizontalna asimptota:

x2 4
lim = Ovo nam govori da nema horizontalne asimptote pa moramo traiti kosu!
x x 1

kosa asimptota:
Kosa asimptota je prava y = kx + n

f ( x)
k= lim i n= lim [ f ( x) kx]
x x x

x 4
2

x 1 x2 4
k= lim = lim 2 =1
x x x x x

x2 4 x 2 4 x( x 1) x2 4 x2 + x x 4
n= lim [ f ( x) kx] = lim 1x = lim = lim = lim =1
x x
x 1 x
x 1 x
x 1 x
x 1

Sada k i n zamenimo u formulu: y = kx + n i dobijamo da je y = x + 1 kosa asimptota

y x=1 y=x+1

5
4
3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3
-4
-5

www.matematiranje.com

12
989
 13
990
www.matematiranje.com

ISPITIVANJE TOKA I GRAFIK FUNKCIJE

1. OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE:

P( x)
Ako je data racionalna funkcija onda je Q(x) 0
Q ( x)
Ako je data ln , onda je >0

Ako je data , onda je 0

Ako je data 3 @ , onda je svuda definisana

.
Funkcija ex je svuda definisana.

2. NULE FUNKCIJE: To su mesta gde grafik see x-osu i dobijaju se reavanjem

P( x)
jednaine y=0. (Kod racionalne funkcije samo P(x)=0)
Q( x)

3. ZNAK FUNKCIJE: Reavamo nejednaine y>0 i y<0, dobijamo gde je grafik

iznad x-ose (y>0) i ispod x-ose(y<0). Koristimo tablicu..najee

4. PARNOST I NEPARNOST : Ako je f(-x)=f(x) funkcija je parna a grafik

simetrian u odnosu na y-osu, a ako je f(-x)=-f(x) funkcija je neparna a grafik
simetrian u odnosu na koordinatni poetak.

5. EKSTREMNE VREDNOSTI (MAXIMUM I MINIMUM) I MONOTONOST

Traimo y`. Kad y`=0, dobijamo (ako ima) x1, x2, i te vrednosti zamenimo u
poetnu funkciju da nadjemo y1,y2, Dobijene take su ekstremi.
Ako je y`>0 funkcija raste a ako je y`<0 funkcija opada.

6. PREVOJNE TAKE I KONVEKSNOST I KONKAVNOST:

Traimo y`` . Kad y``=0 , dobijamo take prevoja (to su mesta gde funkcija
prelazi iz konveksnosti u konkavnost ili obrnuto). Ako je y``>0 funkcija je
konveksna , a ako je y``<0 funkcija je konkavna.

991
www.matematiranje.com

7. ASIMPTOTE FUNKCIJE

- vertikalna

Potencijalna vertikalna asimptota se nalazi u prekidima iz oblasti definisanosti. Ako je

recimo taka x = prekid, moramo ispitati kako se funkcija ponaa u nekoj okolini
te take, pa traimo dva limesa:

lim f ( x) i lim f ( x) Ako su reenja ova dva limesa + ili - onda je prava
x + , kad 0 x , kad 0

x = vertikalna asimptota, a ako dobijemo neki broj za reenje, onda funkcija tei tom
broju ( po ipsilonu)

Pazite: Za svaki prekid mora da se krae oba limesa, osim moda ako funkcija nije
negde definisana.

- horizontalna

Ovde traimo dva limesa: lim f ( x) i lim f ( x) .

x + x

Ako kao reenje dobijemo neki broj , recimo #, onda je y = # horizontalna asimptota, a
ako dobijemo + ili - onda kaemo da nema horizontalna asimptota.

- kosa

Kosa asimptota je prava y = kx + n

f ( x)
k= lim i n= lim[ f ( x) kx]
x x x

Naravno, potrebno je raditi ove limese i za + i za - , naroito kod sloenijih

funkcija,jer se moe desiti da nema ove asimptote sa obe strane...

AKO IMA HORIZONTALNA ASIMPTOTA, KOSA NEMA!

8. PERIODINOST FUNKCIJE

Ovu taku ispitujemo samo za trigonometrijske i sline funkcije koje imaju peridu
ponavljanja(bie detaljno objanjeno)

I NA KRAJU SKLOPITE GRAFIK NA OSNOVU ISPITIVANJA KOJE STE

IZVRILI U PRETHODNIM TAKAMA

992
www.matematiranje.com

993
 ASIMPTOTE FUNKCIJA

Na savet je da najpre dobro prouite granine vrednosti funkcija.

Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa
kako oni rade tako i vi

Jo jedna stvar, neki profesori ne ispituju horizontalnu asimptotu kao posebnu, ve to odrade u sklopu kose
asimptote. Mi emo pokuati da vam objasnimo svaku asimptotu posebno.

Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija pribliava u beskonano dalekoj taki. Postoje tri vrste asimptota:

- vertikalna

- horizontalna

- kosa

- vertikalna

Potencijalna vertikalna asimptota se nalazi u prekidima iz oblasti definisanosti. Ako je recimo taka
x = prekid, moramo ispitati kako se funkcija ponaa u nekoj okolini te take, pa traimo dva
limesa:

lim f ( x) i lim f ( x) Ako su reenja ova dva limesa + ili - onda je prava x =
x + , kad 0 x , kad 0

vertikalna asimptota, a ako dobijemo neki broj za reenje, onda funkcija tei tom broju ( po ipsilonu)

Pazite: Za svaki prekid mora da se trae oba limesa, osim moda ako funkcija nije negde definisana.

- horizontalna

Ovde traimo dva limesa: lim f ( x) i lim f ( x) .

x + x
Ako kao reenje dobijemo neki broj , recimo #, onda je y = # horizontalna asimptota, a ako dobijemo
+ ili - onda kaemo da nema horizontalna asimptota.

- kosa

Kosa asimptota je prava y = kx + n

f ( x)
k= lim i n= lim[ f ( x) kx]
x x x

Naravno, potrebno je raditi ove limese i za + i za - , naroito kod sloenijih funkcija,jer se

moe desiti da nema ove asimptote sa obe strane...

AKO IMA HORIZONTALNA ASIMPTOTA, KOSA NEMA!

www.matematiranje.com

994
Pre nego krenemo sa izradom zadataka, podsetimo se kako se trai oblast definisanosti :

1. OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE:

P( x)
Ako je data racionalna funkcija onda je Q(x) 0
Q ( x)
Ako je data ln , onda je >0

Ako je data , onda je 0

Ako je data 3 @ , onda je svuda definisana

Funkcija ex je svuda definisana.

Ako je data arcsin @ onda je 1 @ 1

Ako je data arctg % onda je svuda definisana

ZADACI

1. Nadji asimptote sledeih funkcija:

x +1
a) y =
x 1

x2 4
b) y =
x 1

x2 4
v) y =
1 x2

Reenja:

x +1
a) y =
x 1
vertikalna

Funkcija je definisana za x 1 0 to jest x 1 .To nam govori da je x = 1 vertikalna asimptota. Traimo sada 2
limesa:

x +1 1+1 2 2
lim = = pazi: samo dole menjamo 1+ , jer nam gore to nista ne znai = = = +
x 1 1 + 1 + +0
x 1+ , kad 0

x +1 1+1 2
lim = = = - TA OVO ZNAI KONKRETNO NA GRAFIKU? POGLEDAJMO:
x 1 1 1
x 1 , kad 0

www.matematiranje.com
995
 y

x=1

.
1 x

x +1
lim = + Ovo je uta crta na grafiku, a znai da kada se x pribliava 1 sa pozitivne strane(+ ) da
x 1
x 1+ , kad 0

funkcija y tei + .

x +1
lim = - Ovo je crvena crta na grafiku, a znai da kada se x pribliava 1 sa negativne strane (- ) da
x 1
x 1 , kad 0

funkcija y tei - .

Horizontalna:

x +1
lim = 1, to znai da je y = 1 horizontalna asimptota i da kose nema! Na grafiku:
x x 1

x=1

y=1 .1
.
1 x

www.matematiranje.com

996
 x2 4
b) y=
x 1

Funkcija je definisana za x 1 0 to jest x 1 .Onda je x = 1 vertikalna asimptota. Traimo sada 2 limesa:

x 2 4 12 4 3 3
lim = = = = - ( uta crta na grafiku)
x 1 1 + 1 + + 0
x 1+ , kad 0

x 2 4 12 4 3 3
lim = = = = + ( crvena crta na grafiku)
x 1 1 1 0
x 1 , kad 0

horizontalna asimptota:

x2 4
lim = Ovo nam govori da nema horizontalne asimptote pa moramo traiti kosu!
x x 1

kosa asimptota:

Kosa asimptota je prava y = kx + n

f ( x)
k= lim i n= lim [ f ( x) kx]
x x x

x2 4
x 1 x2 4
k= lim = lim 2 =1 (pogledaj fajl granine vrednosti funkcija, zadaci (i deo))
x x x x x

x2 4 x 2 4 x( x 1) x2 4 x2 + x x 4
n= lim [ f ( x) kx] = lim 1x = lim = lim = xlim x 1 =1
x x
x 1 x
x 1 x
x 1

Sada k i n zamenimo u formulu: y = kx + n i dobijamo da je y = x + 1 kosa asimptota

y

y=x+1

1.
-1. .
1 x

x=1

www.matematiranje.com

997
 x2 4
v) y =
1 x2

Funkcija je definisana za 1 x 2 0 to jest (1 x)(1 + x) 0 to jest x 1 i x 1

Ovo znai da moramo traiti etiri limesa, za +1 i za 1 sa obe strane.

x2 4 x2 4
lim = lim = Pazi , pametno je dole izraz napisati kao razliku kvadrata, pa tek onda menjati...=
1 x2 (1 x)(1 + x)
x 1+ , kad 0 x 1+ , kad 0

12 4 3 3
= = = + (plava crta)
(1 (1 + ))(1 + 1 + ) (1 1 )2 ( )2

x2 4 x2 4 12 4 3 3
lim = lim = = = = - (crvena crta)
1 x 2
(1 x)(1 + x) (1 (1 ))(1 + 1 ) (1 1 + )2 2
x 1 , kad 0 x 1 , kad 0

x2 4 x2 4 (1) 2 4 3 3
lim = lim = = = = - ( uta crta)
1 x 2
(1 x)(1 + x) (1 (1 + ))(1 + (1 + )) (2 ) 2
x 1+ , kad 0 x 1+ , kad 0

x2 4 x2 4 (1) 2 4 3 3
lim = lim = = = = + ( zelena crta)
1 x 2
(1 x)(1 + x) (1 (1 ))(1 + (1 )) (2 + )( ) 2( )
x 1 ,kad 0 x 1 , kad 0

horizontalna asimptota:

x2 4 1
lim = = 1 pa je y = - 1 horizontalna asimptota pa kose asimptote nema.
x 1 x 2
1
y

x=-1 x=1

. .
-1 0 1 x
.
-1 y=-1

www.matematiranje.com
998
2. Nadji asimptote sledeih funkcija:

a) y=e x

b) y = xe x

Reenja:

a) y = ex

Funkcija je definisana za x 0 , pa je x = 0 potencijalna vertikalna asimptota.

1 1

lim e x
=e 0 +
= e + = (crvena crta na grafiku)
x 0 + , kad 0

1 1
lim e x = e 0 = e = 0 ta sad ovo znai? Trebali smo da dobijemo + ili beskonano...
x 0 ,kad 0

Ovo znai da kada x tei nuli sa leve, negativne strane, funkcija tei nuli, to na grafiku prikazujemo STRELICOM.

horizontalna asimptota:

1 1
lim e = e
x +
= e0 = 1
x +

1 1
lim e x = e = e 0 = 1 Dakle y = 1 je horizontalna asimptota!
x

.1 y=1
x
0

www.matematiranje.com

999
 1

b) y = xe x

Funkcija je definisana za x 0 , pa je x = 0 potencijalna vertikalna asimptota.

1 1

lim xe x = (0 + )e 0 = 0 o a ovo je neodreen izraz! Ideja je da iskoristimo Lopitalovu teoremu, ali pre toga
x 0 +

0
moramo prepraviti funkciju da bude oblika ili .
0
1
1
e x

lim xe = limx
Ako ovde zamenimo da x tei nuli, dobijamo , pa smemo da koristimo Lopitalovu teoremu
x 0 + x 0 + 1
x

1
1 1
1 e (
x
) 1 1
x 2 = lim e x = e 0+ = e + = (uta
x
e
lim xe = limx
= traimo izvod gore, izvod dole, posebno= lim
x 0 + x 0 + 1 x 0 + 1 x 0 + , kad 0
2
x x
crta)

1 1
lim xe = (0 )e
x
= 0 o 0 = 0 (strelica)
x 0

horizontalna asimptota:

1 1
lim xe x = o e = o e 0 = o 1 =
x +

1 1
lim xe = o e = o e 0 = o 1 =
x
x

Dakle, nema horizontalne asimptote, pa moramo potraiti kosu:

Kosa asimptota je prava y = kx + n

f ( x)
k= lim i n= lim [ f ( x) kx]
x x x

1
1 1
f ( x) xe x
k= lim = lim = lim e x = e = e 0 = 1
x x x x x

1 1
n= lim [ f ( x) kx] = lim [ xe 1x] = lim x[e 1] = slian trik kao malopre, da bi mogli da upotrebimo Lopitala
x x
x x x

1
1 1
e x ( ) 1 1
e 1 x
0 x 2 = lim e x = e = e 0 = 1
= lim = sada je ovaj izraz oblika ,traimo izvode= lim
x 1 0 x 1 x
2
x
1000 x
 www.matematiranje.com

Dobili smo kosu asimptotu y = x +1

y
y=x+1

1.
-1.
0 x

x2
3. Nadji asimptote funkcije: y=
x2 + 4

Reenje:

Poto je izraz x 2 + 4 > 0 za svako x, funkcija je svuda definisana, a to nam govori da ona nema vertikalnih
asimptota!

horizontalna asimptota:

x2 x2 x2
lim = lim = lim PAZI ! Poto smo dole dobili apsolutnu vrednost, moramo
x
x2 + 4 x 4 x 4
x (1 + 2 )
2
x (1 + 2 )
x x
odvojiti limese za + i za beskonano!

x2
lim =1
x + 4
x (1 + 2 )
x

x2
lim = -1
x 4
x (1 + 2 )
x

Vrlo neobina situacija koja se ipak javlja kod korenih funkcija:

1001
 www.matematiranje.com

K X TEI + BESKONANO HORIZONTALNA ASIMPTOTA JE y = 1

K X TEI - BESKONANO HORIZONTALNA ASIMPTOTA JE y = -1

Na slici bi to izgledalo ovako:

y

y=1
1.

x
.-1
y=-1

x2
4. Nadji asimptote funkcije: y = ln
x +1

Najpre kao i uvek moramo ispitati oblast definisanosti:

x2
> 0 Najbolje je da idemo preko tablice: (pogledaj fajl sa nejednainama iz prve godine)
x +1

-1 -1 2 2 +
x-2 - - +
x+1 - + +
x2 + - +
x +1

Ovo nam dakle govori da je funkcija definisana x (,1) (2, ) , to jest izmedju 1 i 2 je NEMA!

x=-1 x=2

. .
-1 0 2 x

1002
 www.matematiranje.com

To znai da emo traiti za x = 2 limes samo sa desne strane, a za x = -1 samo sa leve strane!

x2
lim ln = [Kako je ln neprekidna funkcija, ona moe da zameni mesto sa lim ]=
x 2 + x +1
2+ 2
ln = ln 0 = (crvena crta)
2 +1

x2 1 2 3
lim ln = ln = ln = ln = (zelena crta)
x 1 x +1 1 +1
y

x=-1 x=2

. .
-1 0 2 x

horizontalna asimptota:

x2 x2
lim ln = ln lim = ln 1 = 0 Dakle y = 0 (x- osa) je horizontalna asimptota.(plave crtke)
x x +1 x x +1
y

x=-1 x=2

x
. .
-1 0 2
y=x+1

1003
1004
 x2
1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y = ln
x +1

Oblast definisanosti (domen)

Sve iza ln mora da je vee od 0.

x2
>0 Koristimo tablicu...
x +1

- -1 2
8

x-2
x+1
x-2
x+1

Domen funkcije je x (, 1) (2, ) . Ovo nam govori da funcija ne postoji izmeu -1 i 2, na skici je to

y
N
E
M
A
F
-5 -4 -3 -2 -1 U 2 3 4 5
N x
K
C
I
J
E

Nule funkcije

Da vas podsetimo : ln = 0 = 1

y=0
x2
=1
x +1
x 2 = x +1
2 = 1

Dakle nema nule , a to nam govori da funkcija ne see x osu.

Znak funkcije

Opet malo podseanje :

ln > 0 > 1
ln < 0 < 0 < < 1
www.matematiranje.com
1
1005
Dakle:

y>0
x2
>1
x +1
x2
1 > 0
x +1
x 2 1( x + 1)
>0
x +1
x 2 x 1
>0
x +1
3
> 0 pomnoimo sa -1
x +1
3
<0
x +1
x +1 < 0
x < 1

Ako je y > 0 za x < -1 ( grafik iznad x ose) onda je jasno da je y < 0 za x > 2 (grafik ispod x ose)
y
N
E
M NEMA
A F-JE
F 2 3 4 5
-5 -4 -3 -2 -1 U
N x
K
NEMA C
I
F-JE J
E

Parnost i neparnost

Funkcija nije ni parna ni neparna. To nam je jasno i iz oblasti definisanosti Ako ba mora , onda je

x 2
f ( x) = ln f ( x)
x +1

Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

Pazi, radi se o izvodu sloene funkcije...

x2
y = ln
x +1
1 x2 x + 1 ( x 2)`( x + 1) ( x + 1)`( x 2) x + 1 1( x + 1) 1( x 2) x + 1 x + 2
y`= ( )`= = =
x 2 x +1 x2 ( x + 1) 2 x2 ( x + 1) 2 ( x 2)( x + 1)
x +1
3
y`=
( x 2)( x + 1)

2
1006
y` = 0 za 3=0 , pa zakljuujemo da nema ekstremnih vrednosti.

Dalje razmiljamo od ega zavisi znak prvog izvoda? d (x-2)(x+1).

- -1 2
8

8
x-2
x+1

y` nema
f-je

Ova tablica je ista kao i ona za oblast definisanosti. To nam govori da je funkcija stalno monotono rastua.

Prevojne take i konveksnost i konkavnost

x2
y = ln
x +1
3 1 1
y`= pazi `= 2 `
( x 2)( x + 1)
3
y``= [( x 2)( x + 1)]`
( x 2) ( x + 1) 2
2

3
y``= [1( x + 1) + 1( x 2)]
( x 2) ( x + 1) 2
2

3
y``= (2 x 1)
( x 2) ( x + 1) 2
2

3(1 2 x)
y``=
( x 2) 2 ( x + 1) 2

1
y`` = 0 za 1-2x = 0 pa je x = , ali PAZI , ova taka NE PRIPADA oblasti definisanosti , pa funkcija nema
2
prevoj.

1
y``> 0 1 2 x > 0 x < x < 1
2
1
y``< 0 1 2 x < 0 x > x > 2
2

-1 2

www.matematiranje.com

3
1007
Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

vertikalna asimptota

x2
lim ln = [Kako je ln neprekidna funkcija, ona moe da zameni mesto sa lim ]=
x +1
x 2 +

2+ 2
ln = ln 0 = (crvena crta)
2 +1

x2 1 2 3
lim ln = ln = ln = ln = (zelena crta)
x 1 x +1 1 +1
y

x=-1 x=2

. .
-1 0 2 x

horizontalna asimptota:

x2 x2
lim ln = ln lim = ln 1 = 0 Dakle y = 0 (x- osa) je horizontalna asimptota.(plave crtke)
x x +1 x x + 1

x=-1 x=2

x
. .
-1 0 2
y=x+1

Kako smo nali da horizontalna asimptota postoji, zakljuujemo da nema kose asimptote.

Jo da sklopimo konaan grafik... www.matematiranje.com

4
1008
 x=-1 x=2
y

5
4
3
2
1
x
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5
-1
-2
-3
-4
-5

-1 2

-1 2

1 + ln x
2. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y=
1 ln x

Oblast definisanosti (domen)

Sve iza ln mora da je vee od 0, pa je odatle x > 0.

Kako imamo i razlomak, sve u imeniocu mora da je razliito od 0.

1 ln x 0
ln x 1
xe

Oblast definisanosti je :

x (0, e) (e, ) www.matematiranje.com

5
1009
Na skici, to bi izgledalo ovako:
x=e
y

nema 2
1
e
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1

funkcije -2
-3

Nule funkcije

1
y = 0 1 + ln x = 0 ln x = 1 x = e 1 =
e
y

2
1
0 11 2 3 4 5 x
-1 e

Znak funkcije

1 -1 e
e =e
8

1+lnx
1-lnx

Na skici to bi izgledalo ovako:

y

2
1
e3 4 5
0 1 2 x
-1

Funkcija se nalazi samo u obeleenim oblastima.

Parnost i neparnost

Funkcija nije ni parna ni neparna. Zato?

Pa nema smisla ni traiti f(-x) jer funkcija nije ni definisana za x<0

www.matematiranje.com

6
1010
Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

1 + ln x
y=
1 ln x
(1 + ln x)`(1 ln x) (1 ln x)`(1 + ln x)
y`=
(1 ln x) 2
1 1
(1 ln x) ( )(1 + ln x)
1
y`= x x izvuemo u brojiocu kao zajedniki...
(1 ln x) 2
x
1
[(1 ln x) + (1 + ln x)]
x 1 ln x + 1 + ln x 2
y`= = =
(1 ln x) 2
x (1 ln x) 2
x (1 ln x) 2

Kako je 2 0 funkcija nema ekstremnih vrednosti.

Razmiljamo dalje: x > 0 uvek ( iz oblasti definisanosti) i (1 ln x) 2 > 0 tako da je uvek y`>0, pa je funkcija stalno

rastua.

Prevojne take i konveksnost i konkavnost

1 + ln x
y=
1 ln x
2
y`=
x (1 ln x) 2
2
y``= 2 [ x (1 ln x) 2 ]`
x (1 ln x) 4

2
y``= 2 [ x`(1
ln x) 2 + ((1 ln x) 2 )`x]
x (1 ln x) 4
2 1
y``= 2 [1 (1 ln x) 2 + 2(1 ln x)( ) x]
x (1 ln x) 4
x
2 2
y``= 2 [1 (1 ln x) 2 + 2(1 ln x)(1)] = 2 [(1 ln x) 2 2(1 ln x)]
x (1 ln x) 4
x (1 ln x) 4

2 2
y``= 2 (1 ln x) [1 ln x 2] = 2 [ ln x 1]
x (1 ln x) 4
x (1 ln x)3
2(1 + ln x)
y``= 2
x (1 ln x)3
1
y``= 0 1 + ln x = 0 ln x = 1 x = e 1 =
e
1
1 + ln e 1 1
y= 1
= =0
1 ln e 1+1

1
Taka P ( , 0) je taka prevoja. www.matematiranje.com
e

7
1011
Od ega zavisi znak drugog izvoda?

Od 1+lnx i od 1-lnx. Idemo u tablicu

1 -1 e
e =e

8
0

1+lnx
1-lnx

y``
1 e
odnosno 0 e

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

vertikalna asimptota

1
1 + ln x 1 + ln(0 + )
lim = = = lopital = lim x = 1 ( strelica na skici)
x o + 1 ln x 1 ln(0 + ) x o +

1
x
1 + ln x 1 + ln(e + ) 2
lim = = = ( zelena crta)
x e + 1 ln x 1 ln(e + )
1 + ln x 1 + ln(e ) 2
lim = = = + ( crvena crta)
x e 1 ln x 1 ln(e ) +

x=e
y

3
2
1
e
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

horizontalna asimptota:

1
1 + ln x
lim = = lopital = lim x = 1
x 1 ln x x 1

x
y = 1 je horizontalna asimptota , pa kose nema...

I da skolopimo konaan grafik www.matematiranje.com

8
1012
y
x=e

5
4
3
2
1
P(1/e,0) x
0 1 2e3 4 5
-1 y=-1

-2
-3
-4
-5

01/e e

www.matematiranje.com

9
1013
 10
1014
1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y = xe x

Oblast definisanosti (domen)

Ova funkcija je svuda definisana, jer nema razlomka a funkcija e x je definisana za svako x iz skupa R.

Dakle x (, ) . Ovo nam odmah govori da funkcija nema vertikalne asimptote!

Nule funkcije

y=0
xe x = 0 x = 0

Da vas podsetimo da je e x >0 uvek.

Znak funkcije

y > 0 xe x > 0 x > 0

y < 0 xe x < 0 x < 0

Na skici bi to izgledalo:

3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1
0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Funkcija se nalazi samo u plavim oblastima a x- osu see samo u x = 0.

Parnost i neparnost

x
f ( x) = xe x = f ( x)
ex

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrina ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

koordinatni poetak.

www.matematiranje.com
1
1015
Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

y = xe x pazi , mora kao izvod proizvoda

y`= x`e x + (e x )`x
y`= 1e x + e x x
y`= e x (1 + x)
y`= 0 e x (1 + x) 1 + x = 0 x = 1
1
Za x = -1 je y = (1)e 1 y=
e
1
Dakle , taka ekstrema je M (1, )
e
y
7
6
5
4
3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1
0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Od ega nam zavisi znak prvog izvoda?

Kako je e x > 0 uvek, to znak prvog izvoda zavisi samo od 1+ x

-
-1
8

1+x
y`

Taka M je onda taka minimuma.

Prevojne take i konveksnost i konkavnost

y`= e x (1 + x)
y``= (e x )`(1 + x) + (1 + x)`e x
y``= e x (1 + x) + e x
y``= e x ( x + 2)

y``= 0
x + 2 = 0 x = 2
2
za x = -2 je y = 2e2 =
e2
2
1016
Dakle, postoji prevoj i to je taka P (2, 2e 2 ) .

Nadjemo priblino da je 2e2 0, 27 i na skici to bi bilo:

y
7
6
5
4
3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1 0
1 2 3 4 5 x
-1
P(2, 2e )
-2
-3

Od ega nam zavisi znak drugog izvoda?

e x > 0 to znak drugog izvoda zavisi samo od x + 2

- -2
8

x+2
y``

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

Kao to smo ve rekli , nema vertikalne asimptote!

Horizontalna asimptota

Jedan mali savet : Kod funkcija koje imaju e x , radite posebno limese kad x + i kad x , jer vai da je

e =
e = 0

Dakle:

lim xe x = e = =
x +

lim xe x = e = 0 = ?
x

x 1 1
lim xe x = lim x
= ( ) = = lopital = lim x = = 0
x x e e x e

ta nam ovo govori?

Kad x + ne postoji horizontalna asimptota , ali kad x imamo horizontalnu asimptotu y=0, odnosno,

Kad x tei , funkcija se pribliava nuli sa donje, negativne strane! To je ovo 0 u reenju.

3
1017
 y
7
6
5
4
3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1
0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

I jo da sklopimo konaan grafik:

y
7

6
5
4
3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1 x
0 1 2 3 4 5
P M -1
-2
-3
-4
-5

-1

-2

www.matematiranje.com

4
1018
 ex
2. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y=
x

Oblast definisanosti (domen)

x 0 x (, 0) (0, )

Ovo znai da funkcija u x=0 ima potencijalnu vertikalnu asimptotu.

y

3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

x= 0 je y- o sa

Nule funkcije

Kako smo ve rekli e x >0 , pa funkcija nema nula, odnosno nigde ne see x osu.

Znak funkcije

Jasno je da znak funkcije zavisi samo od x.

y>0x>0
y<0 x<0

nema
3
funkcije 2
1
-5 -4 -3 -2 -1
0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
nema
-3
funkcije

Parnost i neparnost

e x 1
f ( x) = = x
x xe

dakle, funkcija nije ni parna ni neparna.

www.matematiranje.com
5
1019
Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

ex y
y=
x
(e x )`x x`e x e3
2
M (1,e)

y`=
x2 1
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
e x x 1e x -1

y`= -2

x2 -3

e x ( x 1)
y`=
x2
y`= 0 e x ( x 1) = 0 x 1 = 0 x = 1
e1
Za x=1 je y = y = e
1
M (1, e) je taka ekstremne vrednosti

Dalje razmiljamo od ega nam zavisi znak prvog izvoda?

Kako je x 2 > 0 i e x > 0 zakljuujemo da znak prvog izvoda zavisi samo od x-1.

- 1
8

x-1
y`

Taka M je onda taka minimuma!

Prevojne take i konveksnost i konkavnost

e x ( x 1)
y`=
x2
[e x ( x 1)]`x 2 ( x 2 )`e x ( x 1)
y``= 4
pazi e x ( x 1) mora kao izvod proizvoda
x
[(e )`( x 1) + ( x 1)`e x ] x 2 2 x e x ( x 1)
x
y``=
x4
[e x ( x 1) + 1e x ] x 2 2 x e x ( x 1)
y``=
x4
[e x x 1e x + 1e x ] x 2 2 x e x ( x 1) e x x x 2 2 x e x ( x 1) e x x ( x 2 2( x 1))
y``= =
x4 x4 x4
e x ( x 2 2 x + 2)
y``=
x3

6
1020
y``= 0 x 2 2 x + 2 = 0
Ova kvadratna jednaina nema reenja, jer je kod nje D<0 i a > 0.
Moemo zakljuiti da je zato x2 2 x + 2 > 0

( pogledaj fajl kvadratna funkcija iz druge godine)

Dakle, funkcija nema prevojnih taaka!

Od ega nam zavisi znak drugog izvoda?

Pa samo od x3 , odnosno samo od x.

-
8

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

Vertikalna asimptota

ex e0 1
lim = = = + (plava crta)
x 0 + x 0 + +
ex e0 1
lim = = = ( uta crta)
x 0 x 0
y

3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Horizontalna asimptota

e x e (e x )` ex
lim = = = lopital = lim = lim = e = ( crna crtka)
x + x x + x` x + 1
x
e e 0
lim = = = 0_ (crvena crtka)
x x

Dakle, funkcija ima horizontalnu asimptotu y = 0 ali samo sa leve strane.

Onda nema kose asimptote! www.matematiranje.com

7
1021
Konaan grafik izgleda:

5
4

e 3 M(1,e)
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3
-4
-5

1
3. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y = x e x 2

Oblast definisanosti (domen)

x 2 0 x 2 x (, 2) (2, )

y x=2

3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

www.matematiranje.com
8
1022
 Nule funkcije

1 1
y = 0 x e x 2 = 0 x = 0 jer e x 2 > 0 uvek

Znak funkcije

1
Kako je e x 2 > 0 , zakljuujemo da znak funkcije zavisi samo od x

y > 0 kad x > 0 , pa je tu x > 0

y < 0 kad x < 0 , pa je tu x < 0

x=2
y

3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1
0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Funkcija se nalazi samo u utim oblastima.

Parnost i neparnost
1
f ( x) = x e x 2 f ( x)

funkcija nije ni parna ni neparna.

Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

1 1
y = xe x2
moramo kao izvod proizvoda i pazimo da je e x 2
sloena funkcija (e )`= e `
1 1
x 2 x 2
y`= 1 e + (e )`x
1 1
x2 x 2
1
y`= e +e (
)` x
x2
1 1 1 1 1 1
1 1 x ( x 2) 2 x
y`= e x 2 + e x 2 ( ) x = e x 2
e x2
x = e x 2
(1 ) = e x 2

( x 2) 2 ( x 2)2 ( x 2) 2 ( x 2) 2
1
x2 4x + 4 x
y`= e x 2
( x 2) 2
1
x2
x2 5x + 4
y`= e
( x 2) 2

Izjednaimo prvi izvod sa nulom da nadjemo ekstremne vrednosti. www.matematiranje.com

9
1023
 b b 2 4ac
y`= 0 x 2 5 x + 4 = 0 x1,2 = x1 = 1; x2 = 4
2a
x=2
y
M(4,4 e)
7
6
5
4
3

Za x=1 2
1 M(1,1/e)

1 -5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
1 1 -1

y = 1 e1 2 = e 1 = M 1 = (1, ) -2
-3
e e

Za x=4
1 1
y = 4 e 4 2 = 4e 2 = 4 e M 2 = (4, 4 e )

Od ega nam zavisi znak prvog izvoda?

1
Kako je e x 2
> 0 i ( x 2) 2 > 0 , znak zavisi samo od x 2 5 x + 4

-
1 4
8

x-1
x-4
y`

Prevojne take i konveksnost i konkavnost

1
x2
x2 5x + 4
y`= e
( x 2) 2
1
x 2 5 x + 4 x 2 5 x + 4 x 1 2
y``= (e x 2 )` +( )`e
( x 2) 2 ( x 2) 2
1
1 x 2 5 x + 4 ( x 2 5 x + 4)`( x 2 5 x + 4) x 1 2
x 2)2 (( x 2) 2 )`(
y``= e x 2 ( ) + e
( x 2) 2 ( x 2) 2 ( x 2) 4
Posle sredjivanja dobijamo:

5 x 8 x 1 2
y``= e
( x 2) 4
www.matematiranje.com

10
1024
 8
y``= 0 5 x 8 = 0 x =
5
1 1
8 2
8 8 8 8 52 5
2
5
Za x = y = e y = e y = e
5 5 5 5
5
8 8
Taka prevoja je dakle : P ( , e 2 )
5 5
x=2
y
7
6
5
4
3
2
1 P( , e )
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Od ega nam zavisi znak drugog izvoda ?

Samo od izraza 5x-8

8
5
-
8

5x-8

y``

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

Vertikalna asimptota

1
y = x e x 2

1 1 1
lim xe x 2 = 2 e 2+ 2 = 2 e + = 2 e = (uta crta)
x 2+

1 1 1
lim xe x 2 = 2 e 2 2 = 2 e = 2 e = 2 0 = 0 (plava strelica)
x 2

y x=2

3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

www.matematiranje.com
11
1025
Horizontalna asimptota

1 1 1
lim xe x 2
= e 2
= e = e 0 = 1 =

x +

1 1 1
lim xe x 2 = e 2 = e = e0 = 1 =
x

Nema horizontalne asimptote, pa moramo ispitati da li postoji kosa asimptota!

Kosa asimptota

y= kx+n

1
x2 1 1
f ( x) xe
k = lim = lim = lim e x2
=e 2
= e0 = 1
x x x x x

1 1
x2 x2
n = lim [ f ( x) kx] = lim [ xe 1 x] = lim x(e 1) = 0 = ?
x x x
1
1 x 2
1
e ( ) 1 1
e x 2
1 0 ( x 2) 2 x2
x2 x 2
x2
= lim = = lopital = lim = lim e 2
= lim e lim = 11 = 1
x 1 0 x 1 x ( x 2) x x ( x 2) 2
2
x x

Dobili smo kosu asimptotu :

y= kx + n pa je y = x + 1

Davidimo kako ona izgleda:

Za x=0
y = 0 +1 = 1

Za y=0
0 = x + 1 x = 1

y x=2
y=x+1

3
2 x 0 -1
1
-2 -1 0 1 2 3 5
y 1 0
-5 - 4 - 3 4 x
-1
-2
-3

I da sklopimo konaan grafik:

12
1026
 x=2
y
y=x+1

6
5
4
3
2
1
x
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5
-1
-2
-3
-4
-5

1 4

8
5

www.matematiranje.com

13
1027
 14
1028
1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y = 3 x 2 x3

Oblast definisanosti (domen)

Ova funkcija je svuda definisana jer nema razlomaka a trei korern je svuda definisan... D f = (, )

Ovo nam govori da nema vertikalne asimptote.

Nule funkcije

y = 0 x 2 x3 = 0 x 2 (1 x) = 0
x = 0; x = 1

X osu grafik see u dvema takama:

y

2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1

Znak funkcije

Kao i uvek, najpre razmiljamo od ega zavisi znak funkcije?

y = 3 x 2 x3 = 3 x 2 (1 x)

Samo od 1-x , pa je
y

- 1 1
1 2 3 4 5
8

-5 -4 -3 -2 -1 0 x
1-x -1

na skici je to

Parnost i neparnost

f ( x ) = 3 ( x ) 2 ( x )3 = 3 x 2 + x 3

Funkcija nije ni parna ni neparna!

www.matematiranje.com

1
1029
Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

y = 3 x 2 x3 lake nam je da traimo izvod ako funkciju posmatramo kao

1
y = ( x 2 x3 ) 3
1
1 1
y`= ( x 2 x3 ) 3 ( x 2 x3 )`
3
2
1 2
y`= ( x x ) (2 x 3 x 2 )
3 3

3
1 2 x 3x 2
y`=
3 3 ( x 2 x3 )2

2
y`= 0 2 x 3x 2 = 0 x(2 3x) = 0 x = 0 x =
3

Za x = 0
y = 3 00 = 0

2
Za x =
3
3
2 2 4 8 4 4
y = 3 ( ) 2 ( )3 = 3 =3 =
3 3 9 27 27 3
Dakle :

2 34
M 1 (0, 0); M 2 ( , )
3 3
y
7
6
5
4
3
2
2 4
M ( , )
1 3 3
-5 -4 -3 -2 -1
M (0, 0) 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Od ega nam zavisi znak prvog izvoda ?

Pa samo od izraza u brojiocu! x(2-3x)

2
0 3
-
8

x
2-3x
y`

www.matematiranje.com

2
1030
Prevojne take i konveksnost i konkavnost

y = 3 x 2 x3
2
1 2
y`= ( x x ) (2 x 3 x 2 ) radimo kao izvod proizvoda
3 3

3
2 2
1
y``= [(( x 2 x 3 ) 3 )`(2
x 3 x 2 ) + ( x 2 x 3 ) 3 (2 x 3 x 2 )`]
3
5 2
1 2 2
y``= [ ( x x ) (2 x 3 x ) (2 x 3 x ) + ( x x ) (2 6 x)]
3 3 2 2 2 3 3

3 3
Posle paljivog sredjivanja dobijamo da je
1 2
y``=
3 3 x 2 (1 x) 4

Odavde moemo zakljuiti da nema prevojnih taaka i da je uvek y``<0, pa je funkcija konkavna na celom

domenu ( mrti se).

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

Kao to smo ve zakljuili , funkcija nema vertikalnu asimptotu!

Horizontalna asimptota

1 1
lim 3
x 2 x 3 = lim 3 x3 ( 1) = lim x lim 3 ( 1) = (1) =
x + x + x x + x + x

1 1
lim 3
x 2 x 3 = lim 3 x3 ( 1) = lim x lim 3 ( 1) = (1) = +
x x x x x x

Dakle, nemamo horizontalnu asimptotu pa moramo potraiti kosu.

Kosa asimptota

1 1
x3 ( 1) 3 x 3 ( 1)
x x3 2 3
x x 1
k = lim = lim = lim = lim 3 ( 1) = 0 1 = 1
x x x x x x x x

www.matematiranje.com

3
1031
n = lim[ f ( x) kx]
x

n = lim[ 3 x 2 x 3 + x] ovde moramo racionalisati , upotrebljavamo : A3 + B 3 = ( A + B )( A2 AB + B 2 )

x

( 3 x 2 x3 )2 3 x 2 x3 x + x 2 ( 3 x 2 x 3 )3 + x 3
n = lim( 3 x 2 x 3 + x) = lim
x
( 3 x 2 x3 )2 3 x 2 x3 x + x 2 x
( 3 x 2 x3 )2 3 x 2 x3 x + x 2
x 2 x3 + x3 x2
n= lim = lim
x 1 x 1 2 1
3
x 4 2 x 5 + x 6 3 x 3 (1 ) x + x 2 3 x6 ( 2
+ 1) x 3 (1 ) x + x 2
x x x x
x2 1 1
n = lim = =
x 1 2 1 1 (1) + 1 3
x2 [ 3 ( 2
+ 1) 3 (1 ) + 1]
x x x

1
y = x + je kosa asimptota
3
y 1
x 0 3
1
y 3 0
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
1
y = x +
3

I konano:

y
7
6
5
4
3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

2
0
3

www.matematiranje.com

4
1032
 x2
1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y=
x2 + 2

Oblast definisanosti (domen)

Ovde moramo posmatrati dva uslova:

x2 + 2 0 i x2 + 2 0
Ovo sklopljeno u jedan uslov daje x 2 + 2 > 0

A ovo je oigledno tano za svako realno x , pa je D f = ( , )

A odavde zakljuujemo da funkcija nema vertikalne asimptote.

Nule funkcije

y=0 za x-2 = 0 , to jest x = 2

y

2
1
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1

Znak funkcije

x2
y=
x2 + 2

Kako je izraz u imeniocu uvek pozitivan, zakljuujemo da znak zavisi samo od brojioca...
y

2
-
2
8

1
-5 -4 -3 -2 -1
x-2 0
-1
1 2 3 4 5 x

Parnost i neparnost

x 2 x 2
f ( x) = = f ( x)
( x) + 22
x2 + 2

Funkcija nije ni parna ni neparna.

www.matematiranje.com

5
1033
Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

x2
y=
x2 + 2
( x 2)` x 2 + 2 ( x 2 + 2)`(
x 2)
y`= pazi , x 2 + 2 mora kao sloena funkcija...
( x + 2)2 2

1
1 x 2 + 2 ( x 2 + 2)`(
x 2)
y`= 2 x +2 2

x2 + 2
1
1 x 2 + 2 2 x ( x 2)
2 x2 + 2
y`=
x2 + 2
( x 2 + 2) 2 x( x 2)

y`= x2 + 2
x2 + 2
x2 + 2 x2 + 2x
y`=
( x 2 + 2) x 2 + 2
2 + 2x
y`=
( x 2 + 2) x 2 + 2
2( x + 1) 2( x + 1)
y`= ili ako odmah pripremimo za drugi izvod y`= 3
( x 2 + 2) x 2 + 2 ( x + 2)
2 2

y`=0 za x+1 = 0 , to jest x = -1

Za x = -1
1 2 3 3 3
y= = = = 3
1+ 2 3 3 3
M (1, 3)
y
7
6
5
4
3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1
0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
M ( 1, 3) -3

Znak prvog izvoda zavisi samo od izraza u brojiocu , pa je :

- -1
8

2x+2
y`

taka M minimum funkcije.

www.matematiranje.com

6
1034
Prevojne take i konveksnost i konkavnost

x2
y=
x2 + 2
2( x + 1)
y`= 3
( x + 2)
2 2

3 3
( x + 1)`(
x + 2) (( x + 2) )`( x + 1)
2 2 2 2
y``= 2 3
(( x 2 + 2) 2 ) 2
3 3
3 2 1
1 ( x + 2) ( x + 2) 2 ( x 2 + 2)`(
2 2
x + 1)
y``= 2 2
( x 2 + 2)3
3 1
3 2
( x 2 + 2) 2 ( x + 2) 2 2 x ( x + 1)
2
y``= 2
( x 2 + 2)3
3 1
( x 2 + 2) 2 3( x 2 + 2) 2 x ( x + 1) 1
y``= 2 izvuemo zajedniki ( x 2 + 2) 2 u brojiocu
( x 2 + 2)3
1
( x 2 + 2) 2 [ x 2 + 2 3 x ( x + 1)]
y``= 2
( x 2 + 2) 3
x 2 + 2 3x 2 3x
y``= 2 5
( x 2 + 2) 2
2 x 2 3 x + 2
y``= 2 5
( x + 2)
2 2

y``= 0
b b 2 4ac 1
2 x 2 3 x + 2 = 0 x1,2 = x1 = 2 x2 =
2a 2
4
Za x1 = 2 y1 =
6
1
Za x2 = y1 = 1
2
Imamo dve prevojne take:
4
P1 (2, )
6
1
P2 ( , 1)
2

www.matematiranje.com

7
1035
 y
7
6
5
4
3
2
1
-5 -4 -3 -2 -1 0
1 2 3 4 5 x
-1 1
P ( , 1)
2
4 -2
P (2, )
6 -3

Znak drugog izvoda opet zavisi samo od izraza u brojiocu 2 x 2 3 x + 2 .

Upotrebiemo da kvadratni trinom ima znak broja a = -2 svuda osim izmedju nula!
- + -
-2 1
2

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

Vertikalna asimptota ne postoji.

Horizontalna asimptota

x2 x2 x2
lim = lim = lim PAZI ! Poto smo dole dobili apsolutnu vrednost,
x
x2 + 2 2 x
x 2
x (1 + 2 ) x (1 + 2 ) 2

x x
moramo odvojiti limese za + i za beskonano!

x2
lim =1
x + 2
x (1 + 2 )
x
x2
lim = -1
x 2
x (1 + 2 )
x
K X TEI + BESKONANO HORIZONTALNA ASIMPTOTA JE y = 1

K X TEI - BESKONANO HORIZONTALNA ASIMPTOTA JE y = -1

Na slici bi to izgledalo ovako:

y

y=1
1.

x
.-1
y=-1

Kose asimptote naravno nema, jer postoji horizontalna!

www.matematiranje.com

8
1036
Konaan grafik je :

y
7
6
5
4
3
2
y=1
1
-5 -4 -3 -2 -1 0
1 2 3 4 5 x
y=-1
-1 P2
P1 -2
M
-3

-1

-2 1
2

www.matematiranje.com

9
1037
 10
1038
 PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI

Sama definicija parcijalnog izvoda i diferencijala je malo tea , mi se njome ovde neemo baviti a vi ete je ,

naravno, nauiti onako kako va profesor zahteva. Mi emo probati da vas nauimo kako se konkretno trae

parcijalni izvodi...

Najpre par rei o obeleavanjima: najee se u zadacima zadaje funkcija z = z ( x, y ) , pa je:

z
oznaka za parcijalni izvod po x-su
x
z
oznaka za parcijalni izvod po y
y

2 z 2 z z
oznaka za dupli parcijalni izvod po x-su , a rauna se =
x 2 x 2 x x

2 z 2 z z
oznaka za dupli parcijalni izvod po y , a rauna se =
y 2 y 2 y y

2 z 2 z 2 z z 2 z z
i su meoviti dupli parcijalni izvodi a trae se = i =
yx xy yx y x xy x y

Ovde je najvanije zapamtiti sledeu stvar:

Kad traimo parcijalni izvod po x-su tada y tretiramo kao konstantu ( broj)

Kad traimo parcijalni izvod po y tada x tretiramo kao konstantu ( broj)

primer 1.

Odrediti prve parcijalne izvode za funkciju z = x2 + y2 2x + 3 y

Reenje:

z
Prvo traimo parcijalni izvod po x. Znai da je y konstanta. z = x 2 + y 2 2 x + 3 y
x

Znamo da je izvod od konstante 0 kad nije vezana za funkciju , pa je:

1
1039
z = x2 + y2 2x + 3 y
z
= 2x + 0 2 + 0 = 2x 2
x

Sad traimo po y:

z = x 2 + y 2 2 x + 3 y zaokrueno su konstante, pa je izvod od njih 0.

z = x2 + y2 2x + 3 y
z
= 0 + 2y 0 + 3 = 2y + 3
y

primer 2.

Odrediti prve parcijalne izvode za funkciju z = 3 x3 y 6 xy + 5 y 2 + 7 x 12 y

Reenje:

z = 3 x3 y 6 xy + 5 y 2 + 7 x 12 y
z
= 3 y 3 x 2 6 y 1 + 0 + 7 0 = 9 x 2 y 6 y + 7
x

Sad su konstante vezane za funkciju, njih prepiemo a traimo normalno izvod od funkcije po x, recimo za

3 x 3 y konstanta je 3y koje prepisujemo a izvod od x3 je 3x 2 .

Da naemo prvi parcijalni izvod po y:

z = 3 x3 y 6 xy + 5 y 2 + 7 x 12 y
z
= 3 x3 1 6 x 1 + 10 y + 0 12 = 3 x 3 6 x + 10 y 12
y

Kad radimo po y, sve to ima x je konstanta, pa je tako recimo za 3 x 3 y izraz 3x3 konstanta koju prepisujemo a

znamo da je od y izvod 1.

www.matematiranje.com

2
1040
primer 3.

3x 7 y
Odrediti prve parcijalne izvode za funkciju z= +
y x

Reenje:

3x 7 y
z= +
y x
z 3 1 3 7y
= 1 + 7 y ( 2 ) = 2
x y x y x
z 1 7 3x 7
= 3 x ( 2 ) + 1 = 2 +
y y x y x

primer 4.

Nai prve parcijalne izvode za funkciju u = ln( x + y 2 )

Reenje:

Pazite, ovde imamo i izvod sloene funkcije:

u = ln( x + y 2 )
u 1 1 1
= ( x + y 2 )`po x = (1 + 0) =
x x + y 2
x+ y 2
x + y2
u 1 1 2y
= ( x + y 2 )`po y = (0 + 2 y ) =
y x + y 2
x+ y 2
x + y2

primer 5.

Nai prve parcijalne izvode za funkciju z = xy

Reenje:

z = xy
z
= y x y 1 ovde radimo kao ( x )`= x 1
x
z
= x y ln x
y
Za parcijalni izvod po y radimo kao : (a y )`= a y ln a
3
1041
primer 6.

x+ y
Odrediti prve parcijalne izvode za funkciju z=
x2 + y 2

Reenje:

Ovde moramo raditi kao izvod kolinika:

x+ y
z=
x2 + y 2
z ( x + y ) po x ( x + y ) + ( x + y ) po x ( x + y )
` 2 2 2 2 `

=
x ( x 2 + y 2 )2
z 1 ( x 2 + y 2 ) + 2 x ( x + y ) x 2 + y 2 + 2 x 2 + 2 xy 3 x 2 + y 2 + 2 xy
= = =
x ( x 2 + y 2 )2 ( x2 + y 2 )2 ( x2 + y 2 )2
z ( x + y ) po y ( x + y ) + ( x + y ) po y ( x + y )
` 2 2 2 2 `

=
y ( x2 + y 2 )2
z 1 ( x 2 + y 2 ) + 2 y ( x + y ) x 2 + y 2 + 2 xy + 2 y 2 x 2 + 3 y 2 + 2 xy
= = =
y ( x2 + y 2 )2 ( x2 + y 2 )2 ( x 2 + y 2 )2

primer 7.

Odrediti prve parcijalne izvode za funkciju u = ln( x 2 + y 2 + z 2 )

Reenje:

u = ln( x 2 + y 2 + z 2 )
u 1 1 2x
= 2 ( x 2 + y 2 + z 2 )`po x = 2 2x = 2
x x + y + z
2 2
x +y +z
2 2
x + y2 + z2
u 1 1 2y
= 2 ( x 2 + y 2 + z 2 )`po y = 2 2y = 2
y x + y + z
2 2
x +y +z
2 2
x + y2 + z2
u 1 1 2z
= 2 ( x 2 + y 2 + z 2 )`po z = 2 2z = 2
z x + y + z
2 2
x +y +z
2 2
x + y2 + z2

www.matematiranje.com

4
1042
primer 8.

z
x
Odrediti prve parcijalne izvode za funkciju u=
y

Reenje:

z
x
u =
y
z 1 ` z 1 z 1
u x x x 1 z x
= z = z =
x y y po x y y y y

z 1 ` z 1 z
u x x x 1 z x
= z = z x 2 =
y y y po y y y y y

z
u x x
= ln
z y y

primer 9.

2 z 2 z 2 z 2 z
Odrediti = ?, = ?, = ?, = ? za funkciju z = 3 x3 y 6 xy + 5 y 2 + 7 x 12 y
x 2 xy yx y 2

Reenje:

Naravno, najpre moramo nai prve parcijalne izvode:

z = 3 x3 y 6 xy + 5 y 2 + 7 x 12 y
z
= 3 y 3 x 2 6 y 1 + 0 + 7 0 = 9 x 2 y 6 y + 7
x
z
= 3 x3 1 6 x 1 + 10 y + 0 12 = 3x 3 6 x + 10 y 12
y

Sad koristei njih traimo dalje:

5
1043
z
= 9 x2 y 6 y + 7
x
z
= 3 x3 6 x + 10 y 12
y
2 z z
= = (9 x 2 y 6 y + 7) = 18 xy
x 2
x x x
2 z z
= = (9 x 2 y 6 y + 7) = 9 x 2 6
yx y x y
2 z z
= = (3 x 3 6 x + 10 y 12) = 9 x 2 6
xy x y x
2 z z
= = (3 x3 6 x + 10 y 12) = 10
y 2
y y y

primer 10.

2 z 2 z 2 z 2 z
Odrediti = ?, = ?, = ?, = ? za funkciju z = e xy
x 2 xy yx y 2

Reenje:

z = e xy
z z
= e xy ( xy )`po x = e xy y = ye xy = ye xy
x x
z z
= e xy ( xy )`po y = e xy x = xe xy = xe xy
y y
2 z z
= = ( ye xy ) = y ye xy = y 2 e xy
x 2 x x x
2 z z
= = ( ye xy ) = 1 e xy + xe xy y = e xy (1 + xy )
yx y x y
2 z z
= = ( xe xy ) = 1 e xy + ye xy x = e xy (1 + xy )
xy x y x
2 z z
= = ( xe xy ) = x xe xy = x 2 e xy
y 2
y y y

www.matematiranje.com

6
1044
primer 11.

x z 1 z
Pokazati da je + = 2 z ako je z = x y
y x ln x y

Reenje:

Kod ovog tipa zadatka najpre naemo parcijalne izvode koji se javljaju u zadatku ( ovde na levoj strani jednakosti)

Zamenimo ih i sredimo da dobijemo desnu stranu:

z = xy
z
= y x y 1
x
z
= x y ln x
y

Sad prepiemo levu stranu i zamenimo parcijalne izvode:

x z 1 z
+ =
y x ln x y
x 1
y x y 1 + x y ln x =
y ln x
x y + x y = 2x y = 2z

Dokazali smo traenu jednakost.

primer 12.

z z
Pokazati da je x y = x ako je z = x + ( xy )
x y

Reenje:

z = x + ( xy )

z
= 1 + `( xy ) ( xy )`po x = 1 + `( xy ) y = 1 + y `( xy )
x

z
= 0 + `( xy ) ( xy )`po y = `( xy ) x = x `( xy )
y

zamenimo u levoj strani:

7
1045
 z z
x y =
x y
x (1 + y `( xy )) y x `( xy ) =
x + xy `( xy ) xy `( xy ) = x

Dobili smo desnu stranu jednakosti!

primer 13.

z z
Pokazati da je y x = 0 ako je z = ( x 2 + y 2 )
x y

Reenje:

z = ( x2 + y 2 )

z 1 1
= `( x 2 + y 2 ) ( x 2 + y 2 )`po x = `( x 2 + y 2 ) ( x 2 + y 2 )`po x = `( x 2 + y 2 ) 2x
x 2 x +y
2 2
2 x2 + y 2
z x
= `( x 2 + y 2 )
x x2 + y 2

z 1 1
= `( x 2 + y 2 ) ( x 2 + y 2 )`po y = `( x 2 + y 2 ) ( x 2 + y 2 )`po y = `( x 2 + y 2 ) 2y
y 2 x +y
2 2
2 x2 + y 2
z y
= `( x 2 + y 2 )
y x + y2
2

z z
y x =
x y
x x
y `( x 2 + y 2 ) x `( x 2 + y 2 ) =
x2 + y2 x2 + y2
xy xy
`( x 2 + y 2 ) `( x 2 + y 2 ) =0
x2 + y 2 x2 + y 2

www.matematiranje.com

8
1046
 TOTALNI DIFERENCIJAL funkcije z = z ( x, y ) u oznaci dz se trai po formuli:

z z
dz = dx + dy
x y

Dakle, naemo parcijalne izvode i zamenimo ih u formulu.

primer 14.

Nai totalni diferencijal sledeih funkcija:

a) z = x 2 y

z
b) u =
x + y2
2

Reenje:

a)

z = x2 y
z
= 2 xy
x
z
= x2
y
z z
dz = dx + dy
x y
dz = 2 xydx + x 2 dy

b)
z
u=
x + y2
2

u u u
du = dx + dy + dz
x y z
u 1 2 xz u 2 xz
= z ( 2 ) 2x = 2 = 2
x (x + y )
2 2
(x + y )2 2
x ( x + y 2 )2
u 1 2 yz u 2 yz
= z ( 2 )2y = 2 = 2
y (x + y )
2 2
(x + y )2 2
y ( x + y 2 )2
u 1
= 2
z x + y 2

9
1047
Sad ovo zamenimo u formulu:

u u u
du = dx + dy + dz
x y z

2 xz 2 yz 1
du = dx 2 dy + 2 dz
(x + y )
2 2 2
(x + y )2 2
x + y2

Ako u zadacima trae totalni diferencijal vieg reda , onda radimo, na primer:

u u
Za u = u ( x, y ) je du = dx + dy a totalni diferencijali drugog i treeg reda bi bili:
x y

u u 2u 2u 2u
d 2u = ( dx + dy ) 2 = 2 dx 2 + 2 dxdy + 2 dy 2
x y x xy y

u u 3u 3u 3u 3u 3
d 3u = ( dx + dy )3 = 3 dx 3 + 3 2 dx 2 dy + 3 dxdy 2
+ dy
x y x x y xy 2 y 3

primer 15.

Ako je u = x 3 + y 3 3x 2 y + 3xy 2 nai d 2u

Reenje:

u = x 3 + y 3 3 x 2 y + 3 xy 2
u 2u
= 3 x 2 6 xy + 3 y 2 2 = 6 x 6 y
x x
u 2u
= 3 y 2 3 x 2 + 6 xy 2 = 6 y + 6 x
y y
2u 2u
= = 6 x + 6 y
xy yx

2u 2 2u 2u 2
d u = 2 dx + 2
2
dxdy + 2 dy
x xy y
d 2u = (6 x 6 y )dx 2 + 2(6 x + 6 y ) dxdy + (6 y + 6 x) dy 2

www.matematiranje.com
10
1048
 11
1049
 EKSTREMUMI FUNKCIJA VIE PROMENLJIVIH ( I deo )

Kod ovakvih zadataka najee se zadaje funkcija f ( x, y ) .

f f
Prvi posao nam je da naemo parcijalne izvode i .
x y

f f
Zatim reavamo sistem jednaina =0 i = 0.
x y

Reenja ovog sistema ( moe da bude jedno, ali i vie njih) nam daju stacionarne take ( x0 , y0 ) , ( x1 , y1 ) , ...itd.

2 f 2 f 2 f
Dalje traimo: A = , B = , C =
x 2 xy y 2

Oformimo D = A C B 2

Za svaku stacionarnu taku radimo isto:

Najpre vrednosti stacionarne take zamenimo u D. Dobijena vrednost mora da je vea od nule D > 0 , ako se desi

da nije , onda ta taka nije taka ekstremuma.

Dalje ispitujemo da li je maksimum ili minimum:

i) Ako je D > 0 i A < 0 (C < 0) onda je stacionarna taka maksimum

ii) Ako je D > 0 i A > 0 (C > 0) onda je stacionarna taka minimum

iii) Ako je D = 0 sluaj je neodreen

iv) Ako je D < 0 nema ekstremuma

Ako se desi da je D = 0 , to jest da je sluaj neodreen, onda moramo ii na iru definiciju ekstremuma, to jest

traimo diferencijal drugog reda d 2 f i

a) Ako je d 2 f > 0 funkcija ima minimum

b) Ako je d 2 f < 0 funkcija ima maksimum

www.matematiranje.com

1
1050
primer 1.

Nai ekstremume funkcije z = x 3 + 8 y 3 6 xy + 5

Reenje:

Najpre traimo prve parcijalne izvode:

z = x3 + 8 y 3 6 xy + 5
z
= 3x 2 6 y
x
z
= 24 y 2 6 x
y

z z
Oformimo sistem jednaina =0 i =0.
x y

3 x 2 6 y = 0...../ : 3
24 y 2 6 x = 0....../ : 6
x2
x2 2 y = 0 y = zamenimo u 4 y 2 x = 0
2
4 y2 x = 0
x2 2 x4
4( ) x = 0 4 x = 0 x 4 x = 0 x( x3 1) = 0
2 4
x = 0 x =1
x2
Za x = 0 y = y = 0 M 1 (0, 0)
2
x2 1 1
Za x = 1 y = y = M 1 (1, )
2 2 2

1
Dobili smo dve stacionarne take : M 1 (0, 0) i M 1 (1, ) .
2

2 z 2 z 2 z
Dalje traimo A= , B = , C = i pravimo D = A C B2
x 2 xy y 2
www.matematiranje.com

2
1051
z
= 3x 2 6 y
x
z
= 24 y 2 6 x
y
D = A C B2
2
z
A= 2
= (3 x 2 6 y ) = 6 x pa je: D = (6 x)(48 y ) (6) 2
x x
2
z D = 288 xy 36
B= = (24 y 2 6 x) = 6
xy x
2 z
C= 2
= (24 y 2 6 x) = 48 y
y y

Uzimamo prvu stacionarnu taku i ispitujemo:

M 1 (0, 0)

D = 288 xy 36 D(0, 0) = 288 0 0 36 = 36 D(0, 0) < 0

Dakle, pokazali smo da ova taka nije ekstrem!

Ispitujemo drugu stacionarnu taku:

1
M 1 (1, )
2

1 1 1
D = 288 xy 36 D(1, ) = 288 1 36 = 144 36 = 108 D(1, ) > 0
2 2 2

Ova taka jeste ekstrem, jo da ispitamo da li je max ili min.

1 1
A = 6 x A(1, ) = 6 1 = 6 A(1, ) > 0
2 2

Zakljuujemo da je ova taka minimum!

Vratimo ovu vrednost u poetnu funkciju da izraunamo tu minimalnu vrednost:

z = x 3 + 8 y 3 6 xy + 5
1 1 1
zmin (1, ) = 13 + 8( )3 6 1 ( ) + 5 = 1 + 1 3 + 5 = 4
2 2 2
1
zmin (1, ) = 4
2
www.matematiranje.com

3
1052
primer 2.

Ispitati ekstremume funkcije: z = x y x2 y + 6 x + 3

Reenje:

z = x y x2 y + 6x + 3
z
= y 2x + 6
x
z x
= 1
y 2 y

y 2x + 6 = 0
x
1 = 0
2 y
x
Iz 1 = 0 x = 2 y pa ovo zamenimo u y 2x + 6 = 0
2 y
y 22 y + 6 = 0
3 y + 6 = 0 y = 2 y = 4
x = 2 y x = 2 4 x = 4
M (4, 4) je stacionarna taka ( jedina)

2 z 2 z 2 z
Dalje traimo A= , B = , C = i oformimo D = A C B2
x 2 xy y 2

z
= y 2x + 6
x
z x
= 1
y 2 y
2 z
A= = ( y 2 x + 6) = 2
x 2 x
2 z x 1
B= = ( 1) =
xy x 2 y 2 y
2 z x x 12 x
C= 2
= ( 1) = ( y 1) =
y y 2 y y 2 4y y

www.matematiranje.com

4
1053
 D = A C B2
x 1 2
Pa je : D = (2)( )( )
4y y 2 y
x 1
D=
2y y 4y

Vrednost stacionarne take M (4, 4) zamenimo u D :

x 1
D=
2y y 4y
4 1 1 1 3
D(4, 4) = = =
2 4 4 4 4 4 16 16
3
D(4, 4) = >0
16

Zakljuujemo da je naa taka M (4, 4) ekstrem, zamenimo je u A da odredimo da li je max ili min.

Kako je A = -2 nemamo ta da zamenjujemo , ve odmah zakljuujemo A = -2 < 0 , taka M (4, 4) je maksimum!

Vratimo se u poetnu funkciju da naemo tu maksimalnu vrednost:

z = x y x2 y + 6 x + 3
z (4, 4) = 4 4 4 2 4 + 6 4 + 3
z (4, 4) = 15

primer 3.

x
Ispitati ekstremume funkcije: z = 3ln + 2 ln y + ln(12 x y )
6

Reenje:

x
z = 3ln + 2 ln y + ln(12 x y )
6
z 1 1 1 z 3 1
= 3 + (1) =
x x 6 12 x y x x 12 x y
6
z 1 1 z 2 1
= 2 + (1) =
y y 12 x y y y 12 x y

5
1054
Izjednaimo prve parcijalne izvode sa nulom i reavamo sistem jednaina:

3 1
=0
x 12 x y
2 1
=0
y 12 x y
3 1
= 4 x + 3 y = 36
x 12 x y
2 1
= 2 x + 3 y = 24
y 12 x y
4 x + 3 y = 36
2 x + 3 y = 24
x=6
y=4
M (6, 4)

Dobili smo stacionarnu taku.

2 z 2 z 2 z
Traimo A= , B = , C = i oformimo D = A C B2
x 2 xy y 2

z 3 1
=
x x 12 x y
z 2 1
=
y y 12 x y
2 z 3 1
A= 2
= 2
x x (12 x y )2
2 z 1
B= =
xy (12 x y ) 2
2 z 2 1
C= 2
= 2
y y (12 x y )2

D = A C B2
3 1 2 1 1
D = ( 2
2
) ( 2 2
)
x (12 x y ) y (12 x y ) (12 x y ) 4

Zamenimo vrednost stacionarne take u D da vidimo da li je pna potencijalni ekstrem:

www.matematiranje.com
6
1055
 3 1 2 1 1
M (6, 4) D = ( 2
2
) ( 2 2
)
x (12 x y ) y (12 x y ) (12 x y ) 4
3 1 2 1 1
D(6, 4) = ( 2 2
) ( 2 2
)
6 (12 6 4) 4 (12 6 4) (12 6 4) 4
1
D(6, 4) = > 0
8

Sad menjamo u A da odredimo da li je max ili min:

3 1
M (6, 4) A =
x (12 x y )2
2

3 1 1 1
A(6, 4) = 2 2
= <0
6 (12 6 4) 12 4

Naa taka M(6,4) je dakle maksimum!

Vrednost funkcije u njoj je:

x
z = 3ln + 2 ln y + ln(12 x y )
6
6
z (6, 4) = 3ln + 2 ln 4 + ln(12 6 4)
6
z (6, 4) = 3ln1 + 2 ln 22 + ln 2 = 3 0 + 2 2 ln 2 + ln 2
z (6, 4) = 5ln 2

www.matematiranje.com

7
1056
 EKSTREMUMI FUNKCIJA VIE PROMENLJIVIH ( II deo )

USLOVNI EKSTREMUM

Ovde osim funkcije imamo zadate i uslove. Najee je to jedan uslov, ali u ozbiljnijim primerima mogu biti dva i

vie njih.

Ako je recimo zadata funkcija f (x) , i uslov (x) mi najpre oformimo funkciju :

F ( x) = f ( x) + ( x)

je nepoznati koeficijenat koji traimo:

- naemo prve parcijalne izvode i izjednaimo ih sa nulom

- odatle izrazimo x i y preko

- zamenimo x i y u uslov (x) i odredili smo vrednost za ( moe ih biti i nekoliko)

- vratimo tu vrednost u x i y , dobijamo tako stacionarne take.

- traimo drugi totalni diferencijal d 2 F da bi ispitali da li je u pitanju maksimum ili minimum

( ako je d 2 F < 0 u pitanju je max, a ako je d 2 F > 0 u pitanju je min.)

primer 1.

Nai uslovne ekstremume funkcije z = ax + by ako je uslov x 2 + y 2 = 1

Reenje:

Dakle, prvo oformimo funkciju:

F = ax + by + ( x 2 + y 2 1) pazite , stavlja se uslov izjednaen sa nulom! x2 + y2 = 1 x2 + y 2 1 = 0

Dalje traimo prve parcijalne izvode i izjednaavamo ih sa 0.

www.matematiranje.com
1
1057
F = ax + by + ( x 2 + y 2 1)
F
= a + 2 x
x
F
= a + 2 y
y
a
a + 2 x = 0 x =
2
b
b + 2 y = 0 y =
2

Ovo zamenimo u uslov da naemo vrednost za :

x2 + y2 = 1
a 2 b
( ) + ( ) 2 = 1
2 2
2 2
a b
2
+ 2 =1
4 4
a 2 + b2 a2 + b2 a 2 + b2
a 2 + b 2 = 4 2 2 = = =
4 4 2
a2 + b2 a 2 + b2
1 = + 2 =
2 2

Imamo dve vrednosti , to znai da imamo dve stacionarne take. Najpre emo zameniti 1

a 2 + b2
1 = +
2
a a a
x= x= x=
2 a 2 + b2 a 2 + b2
2
2
b b b
y= y= y=
2 a2 + b2 a2 + b2
2
2

a b
M ( , )
2 2
a +b a + b2
2

Ispitujemo da li je maksimum ili minimum preko totalnog diferencijala drugog reda:

www.matematiranje.com
2
1058
F 2 2 F 2 2 F 2F 2
= a + 2 x d F = 2 dx + 2 dxdy + 2 dy
x x xy y
F d 2 F = 2 dx 2 + 0 + 2 dy 2
= a + 2 y
y
d 2 F = 2 (dx 2 + dy 2 )
2
F
= 2 pa je odavde: a 2 + b2
x 2 1 = +
2F 2
= 2
y 2 a 2 + b2
d 2F = 2 (dx 2 + dy 2 )
2 F 2
=0
xy d 2 F = a 2 + b 2 (dx 2 + dy 2 ) d 2 F > 0

Kako je d 2 F > 0 , taka je minimum, zamenjujemo je u poetnu funkciju da naemo tu minimalnu vrednost:

zmin = ax + by
a b
zmin = a ( ) + b( )
a2 + b2 a2 + b2
a2 b2
zmin =
a2 + b2 a2 + b2
a2 + b2
zmin =
a2 + b2
zmin = a 2 + b 2

a 2 + b2
Sad isti postupak radimo i za drugu vrednost 2 = :
2

a 2 + b2
2 =
2
a a a
x= x= x=
2 a +b2 2
a + b2
2
2
2
b b b
y= y= y=
2 a +b2 2
a + b2
2
2
2

a b
N( , )
a 2 + b2 a2 + b2

www.matematiranje.com

3
1059
d 2 F = 2 (dx 2 + dy 2 )

a 2 + b2
2 =
2
a2 + b2
d 2F = 2 (dx 2 + dy 2 )
2
d 2 F = a 2 + b 2 (dx 2 + dy 2 ) d 2 F < 0

Zakljuujemo da je ovo taka maksimuma, pa da odredimo tu maksimalnu vrednost funkcije:

zmax = ax + by
a b
zmax = a +b
a 2 + b2 a2 + b2
a2 b2
zmax = +
a 2 + b2 a 2 + b2
a 2 + b2
zmax =
a 2 + b2
zmax = a 2 + b 2

primer 2.

Nai uslovne ekstremume funkcije u = x 2 y + 2z ako je uslov x2 + y2 + z 2 = 1

Reenje:

Oformimo funkciju: F = x 2 y + 2 z + ( x 2 + y 2 + z 2 1) , pa nadalje sve po opisanom postupku:

F = x 2 y + 2 z + ( x 2 + y 2 + z 2 1)
1
F 1 + 2 x = 0 x =
= 1 + 2 x 2
x
1
F 2 + 2 y = 0 y =
= 2 + 2 y
y
1
F 2 + 2 z = 0 z =
= 2 + 2 z
z

Menjamo ove vrednosti u uslov:

4
1060
x2 + y2 + z 2 = 1
1 2 1 2 1
( ) + ( ) + ( ) 2 = 1
2
1 1 1
2
+ 2 + 2 = 1.............. / 4 2
4
1 + 4 + 4 = 4 2
9 3 3 3
2 = = 1 = + 2 =
4 2 2 2

Opet imamo dve vrednosti za lambda, pa za svaku radimo posebno:

3
Za 1 = +
2

F 2F
= 1 + 2 x 2 = 2
x x
F 2 F
= 2 + 2 y 2 = 2
y y
F 2 F
= 2 + 2 z 2 = 2
z z

d 2 F = 2 d 2 x + 2 d 2 y + 2 d 2 z = 2 ( d 2 x + d 2 y + d 2 z )
3 2
d 2F = 2 (d x + d 2 y + d 2 z )
2
d 2 F = 3(d 2 x + d 2 y + d 2 z ) d 2 F > 0

1 2 2
M ( , , ) je minimum
3 3 3

u = x 2 y + 2z
1 2 2
u 1 2 2 = 2 + 2 ( ) = 3
( , , )
3 3 3
3 3 3
umin = 3

www.matematiranje.com

5
1061
 3
Za 2 =
2

F 2F
= 1 + 2 x 2 = 2
x x
1 1 F 2 F
x= x= = 2 + 2 y 2 = 2
2 3 y y
F 2 F
1 2 = 2 + 2 z 2 = 2
y= y= z z
3
pa je
12
z= z=+ d 2 F = 2 d 2 x + 2 d 2 y + 2 d 2 z = 2 ( d 2 x + d 2 y + d 2 z )
3
3
1 2 2 d 2 F = 2 ( )(d 2 x + d 2 y + d 2 z )
N( , , ) 2
3 3 3
d 2 F = 3(d 2 x + d 2 y + d 2 z ) d 2 F < 0

1 2 2
N ( , , ) je maksimum
3 3 3

u = x 2 y + 2z
1 2 2
u1 2 2 = 2 ( ) + 2 = 3
( , , )
3 3 3
3 3 3
umax = 3

USLOVNI EKSTREMUM

Diferencijabilna funkcija f(x) dostie najveu ili najmanju vrednost, u zatvorenoj i ogranienoj oblasti, u

stacionarnoj taki ili u graninoj taki te oblasti!

primer 3.

Nai najmanje i najvee vrednosti funkcije z = 2 x3 + 4 x 2 + y 2 2 xy u zatvorenoj oblasti

ogranienoj krivama: y = x 2 i y = 4

6
1062
Reenje:

Ovde najpre moramo nacrtati sliku i uoiti oblast:

y y = x2
5
4
y=4 3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Stacionarne take traimo na uobiajan nain:

z = 2 x3 + 4 x 2 + y 2 2 xy
z
= 6x2 + 8x 2 y
x
z
= 2 y 2x
y
z
= 0 6x2 + 8x 2 y = 0
x
z
= 0 2 y 2x = 0 x = y
y
x=y zamenimo u 6 x 2 + 8 x 2 y = 0
6 x 2 + 8 x 2 x = 0 6 x 2 + 6 x = 0 x1 = 0, x2 = 1

x1 = 0 y1 = 0 M 1 (0, 0)

x2 = 1 y 2 = 1 M 2 ( 1, 1)

Dalje moramo odrediti vrednost poetne funkcije u ovim takama:

M 1 (0, 0) M 2 (1, 1)
z = 2 x3 + 4 x 2 + y 2 2 xy z = 2 x3 + 4 x 2 + y 2 2 xy
i
z(0,0) = 2 03 + 4 0 2 + 02 2 0 0 = 0 z( 1,1) = 2(1)3 + 4(1) 2 + (1)2 2(1)( 1) = 2 + 4 + 1 2 = 1
z(0,0) = 0 z( 1,1) = 1

7
1063
Za sad ne znamo da li su ovo take ekstremuma, moramo ispitati i granine take.

Najpre emo ispitati za take na paraboli.

5
4
3
2 y = x2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

Zamenimo y = x 2 u zadatu funkciju i traimo izvod.

y = x2
z = 2 x3 + 4 x 2 + y 2 2 xy
z( y = x 2 ) = 2 x 3 + 4 x 2 + ( x 2 ) 2 2 x ( x 2 )

z ( y = x 2 ) = 2 x 3 + 4 x 2 + x 4 2 x 3
z( y = x 2 ) = x 4 + 4 x 2
Traimo izvod:
z `= 4 x3 + 8 x
z `= 0 4 x3 + 8 x = 0 4 x( x 2 + 2) = 0 x = 0
y = x 2 y = 02 y = 0
Dobili smo M 3 (0, 0)

Ovu taku smo ve dobili kao stacionarnu...

M 3 (0, 0) = M 1 (0, 0)
z = 2 x3 + 4 x 2 + y 2 2 xy
z(0,0) = 2 03 + 4 0 2 + 02 2 0 0 = 0
z(0,0) = 0

8
1064
Sad ispitujemo take na pravoj y = 4

5
4 y=4
3
2
1

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3

y=4
z = 2 x3 + 4 x 2 + y 2 2 xy
z( y = 4) = 2 x 3 + 4 x 2 + 42 2 x 4
z( y = 4) = 2 x 3 + 4 x 2 8 x + 16

Traimo izvod:

z `= 6 x 2 + 8 x 8
2
z `= 0 6 x 2 + 8 x 8 = 0 x1 = , x2 = 2
3
2
M 4 = ( , 4) , M 5 = (2, 4)
3

2
M 4 ( , 4)
3 M 5 (2, 4)
z = 2 x3 + 4 x 2 + y 2 2 xy
z = 2 x3 + 4 x 2 + y 2 2 xy
2 2 2
z2 = 2 ( )3 + 4 ( ) 2 + 42 2 ( ) 4 = 0 i z( 2,4) = 2 (2)3 + 4 (2) 2 + 4 2 2 ( 2) 4 = 0
( ,4)
3 3 3 3
z( 2,4) = 16 + 16 + 16 + 16
16 16 16 176 12
z2 = + + 16 = =6
( ,4) 27 9 3 27 27 z( 2,4) = 32
3

12
z2 =6
( ,4)
3 27

Dakle:

Funkcija ima maksimalnu vrednost u taki M 5 (2, 4) koja iznosi: z( 2,4) = 32

Funkcija ima minimalnu vrednost u taki M 3 (0, 0) = M 1 (0, 0) koja iznosi: z(0,0) = 0

9
1065
1066
 www.matematiranje.com

INTEGRALI TIPA:
dx Ax + B dx Ax + B
I1= 2 I2= 2 dx I3= I4= dx
ax + bx + c ax + bx + c ax 2 + bx + c ax 2 + bx + c
Kod ovih integrala najpre kvadratni trinom prebacimo u kanonski oblik:
b 4ac b 2 b
ax2+bx+c = a(x+ )2 + onda uzimamo smenu : x+ = t dx=dt
2a 4a 2a
b
integrali I1 i I3 se odmah svedu na tablini , dok za preostala dva moramo iz smene izraziti x = t -
2a
i to zameniti u izraz Ax +B, a moemo koristiti i gotove formule:
A Ab A Ab
I2 = ln ax 2 + bx + c +(B- ) I1 +c I4 = ax 2 + bx + c +(B- )I3 + c
2a 2a a 2a
PRIMERI:

dx dx 3x + 2 5x + 2
2x + 8 x + 20
2
, 2
x 6 x + 13
, 2x + 8 x + 20
2
, x 2
+ 2 x + 10
,
dx dx x 5x + 2 dx
x + x +1
2
,
2x 6x + 5
2
, 5 + x x2
dx , x + 2x + 5
2
dx, x 1 4 ln x ln 2 x

INTEGRACIJA RACIONALNE FUNKCIJE

P( x)
Racionalna funkcija je oblika : . Ona moe biti prava i neprava. Ako je max stepen P(x) vei ili jednak sa
Q( x)
max stepenom Q(x) onda je to neprava racionalna funkcija. Moramo podeliti ta dva polinoma i dobiti pravu
racionalnu funkciju .Ako je max stepen Q(x) vei od max stepena P(x) onda je racionalna funkcija prava. Na
primerima emo pokazati kako rastavljamo pravu racionalnu funkciju:

Najpre moramo imenilac rastaviti na inioce upotrebom:

- izvlaimo zajedniki ispred zagrade

- razlika kvadrata: a2 b2 = (a-b)(a+b)
- ax2 + bx +c = a(x-x1)(x-x2) ako nam je data kvadratna jednaina
- a3-b3 = (a-b)(a2+ab+b2) ili a3+b3 = (a+b)(a2-ab+b2) razlika, odnosno zbir kubova
onda radimo: Na primer:
izraz A B izraz A B C D
= + ; = + + +
( x 1)( x + 5) x 1 x + 5 ( x 1) ( x + 7) x 1 ( x 1)
3 2
( x 1) 3
( x + 7)
izraz A Bx + C
= + 2 ; znai ako imamo nerazloiv izraz moramo uzeti Bx+C (PAZI NA OVO)
( x 2)( x + 1) x 2 x + 1
2

PRIMERI:

( x + 2) x +1 x 1
( x 1)( x + 5)dx , x 3x
2
dx , 3
x + x 2 6x
dx ,

dx 4dx xdx
x 3 1 , x 4 + 1 ; ( x 1)( x 2 + 1)

1067
 www.matematiranje.com

x 3 + x 2 16 x + 16 x5 + 2 ( x + 1) 3
x 2 4 x + 3 dx , x 3 1 dx, x 2 x dx

1068
 www.matematiranje.com

INTEGRACIJA TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA

1. R(sin x, cos x)dx Ovo su integrali gde su sinx i cosx bez stepena. Uzimamo smenu:
x 2dt 2t 1 t2
tg = t , odavde je dx= , sinx= , cosx= Posle smene svede se na integral racionalne
2 1+ t2 1+ t2 1+ t2
funkcije.

1 dx 2 sin x dx
Primeri : sin x dx , 2 sin x cos x + 3 , 2 + cos x dx , (2 + cos x) sin x

R(sin
2
2. x, cos 2 x, sin x cos x)dx .Ovde sinx i cosx imaju stepene. Uzimamo smenu:
dt 2 t2 1 t
tgx = t , odavde je dx= , sin x= , cos2x= , sinxcosx=
1+ t 2
1+ t 2
1+ t 2
1+ t2
sin x cos x cos x sin 2 x
Primeri: dx , dx , sin 2 x + cos 2 xdx
sin x + 2 cos x cos 3 x sin 3 x

3. Integrali u kojima se daje proizvod se reavaju pomou sledeih trigonometrijskih formula:

1
sinax sinbx= [cos(a-b)x cos(a+b)x]
2
1
sinax cosbx= [sin(a+b)x + sin(a-b)x]
2
1
cosax cosbx= [cos(a+b)x + cos(a-b)x]
2
Primeri: sin 3x cos 4 xdx , cos 5 x cos 2 xdx , sin x sin 7 xdx

NEKI TRIKOVI:

Ako je u integralu izraz a 2 x 2 , onda je zgodno uzeti smenu x=asint jer tako unitavamo koren

a2 x2 = a 2 (a sin x) 2 = a 2 a 2 (sin x) 2 =a 1 sin 2 x =a cosx

Ako je u integralu dat izraz x 2 + a 2 , onda je zgodno uzeti smenu x=a tgt jer tako unitavamo koren

sin 2 x 1
x 2 + a 2 = (atgx) 2 + a 2 = a 2 tg 2 x + a 2 =a tg 2 x + 1 = a 2
+1 = a
cos x cos x

1069
www.matematiranje.com

1070
 www.matematiranje.com

OJLEROVE SMENE

Njih koristimo kod integrala tipa : R[ x, ax 2 + bx + c ]dx .

1) Ako je a>0 smena je ax 2 + bx + c = a x+t

2) Ako je c>0 smena je ax 2 + bx + c = xt + c
3) Ako su x1 i x2 reenja kvadratne jednaine uvodimo smenu ax 2 + bx + c =a(x-x1)t ili ax 2 + bx + c =a(x-
x2)t
dx dx (1 x 2 + x + 1) 2
Primeri: x+ x2 + x +1
, x+ x 2 5x + 6
, x2 x2 + x +1
dx

dx 1
Pazi, ako je u imeniocu proizvod, npr. x x + x +1
2
treba uzeti smenu x= i tako izbegnemo Ojlera
t

INTEGRAL BINOMNOG DIFERENCIJALA

Ova metoda se koristi kod integrala oblika x (a + bx n ) p dx . Ovaj tip se svodi na integral racionalne funkcije.
m

Razlikovaemo 3 situacije:
1) Ako je p-ceo broj , onda dizanjem binoma (a+bxn) na p-ti stepen, ovaj integral bude kao integral iracionalne
funkcije
m +1
2) Ako je -ceo broj , smena je a+bxn = ts , gde je s imenilac razlomka p
n
m +1
3) Ako je +p ceo broj, tada je smena ax-n + b=ts , gde je s opet imenilac razlomka p
n
dx x3 + x4
Primeri: , dx ,
x 6 x 2 1 x4

METODA OSTROGRADSKOG

P( x)
Koristimo je za reavanje integrala tipa ax 2 + bx + c
dx , gde je P(x) polinom drugog ili veeg stepena.

Ako je P(x) drugog stepena radimo sledee:

mx 2 + px + r dx
ax 2 + bx + c
dx =(Ax+B) ax 2 + bx + c +
ax 2 + bx + c
, traimo koeficiente A,B i

- ovu jednainu najpre diferenciramo (nadjemo joj izvod)

- zatim je pomnoimo sa ax 2 + bx + c
- Sredimo obe strane i uporedjivanjem traimo nepoznate koeficiente A,B i

1071
 www.matematiranje.com

2 x 2 + 3x 4x 2 5x
Primeri: x 2 + 2x + 2
dx , x2 + x +1
dx

1072
 www.matematiranje.com

PARCIJALNA INTEGRACIJA
udv = uv vdu =u dx = dv
U datom integralu neto izaberemo da je u , a neto izaberemo da je dv. `dx = du dx = v

Da bi pametno birali ove integrale emo podeliti u 4. grupe.

1. GRUPA Ovde emo birati da je x ili izraz vezan sa x jednak u, a sve ostalo je dv
x
Primeri : x cos xdx , (1 x) sin xdx , xe x dx , 2
dx , ( x 2 2 x + 5)e x dx
sin x

2. GRUPA Ovde ne uzimamo x za u , ve funkciju pored x , (odnosno izraza sa x). lnx=u, arcsinx=u,arctgx=u
a sve ostalo je dv.
Primeri : x ln xdx , x arcsin xdx , x 2 arctgxdx , x 3 ln xdx

3. GRUPA Ovde emo uzimati dx=dv, a unutranja funkcija je u, kao u 2. grupi

Primeri : ln xdx , ln 2 xdx , arctgxdx , arcsin xdx

4. GRUPA To su kruni integrali, koji uvek imaju svog para preko koga se dati integral vraa na poetak
Primeri: e x sin xdx , e x cos xdx , sin(ln x)dx , cos(ln x)dx
OZBILJNI PRIMERI:
arcsin x x ln x xe x
x 2 dx , ln( x + 1 + x )dx , (1 + x 2 ) 2 dx , arctg (1 + x )dx , (e x 1) 3 dx
2

INTEGRALI NEKIH IRACIONALNIH FUNKCIJA

ax + b n ax + b s
m r

Ako je iracionalna funkcija oblika R[ x, (

cx + d
) ,.......(
cx + d
) ]dx onda emo uzimati smenu
ax + b m r
= t k , gde je k najmanji zajedniki sadralac za razlomke ,.......
cx + d n s

Primeri:
dx x dx x
1+ x
(smena x=t2) 1+ x
(smena x=t2) 1 3
x
dx ( smena x=t6)

1 x +1 x 1 1 1 x
1+ 3
x +1
dx (smena x+1=t6 jer je 6 NZS za 2 i 3) x x +1
dx , (1 + x) 2
3
1+ x
dx

Posle smene integrali ovih iracionalnih funkcija se svedu na integrale racionalne funkcije.

1073
 INTEGRALI ZADACI (I DEO)

Ako je f(x) neprekidna funkcija i F `(x) = f(x) onda je f ( x)dx = F ( x) + C , gde je C proizvoljna konstanta.

Morate nauiti tablicu osnovnih integrala:

1. dx = x + C
x2
2. xdx = 2
+C

x n +1
x dx = +C
n
3. najee se koristi...
n +1
1 dx
4. x dx = ln x + C ili da vas ne zbuni x
= ln x + C

ax
a dx = +C
x
5.
ln a
e dx = e + C
x x
6.

7. sin xdx = cos x + C

8. cos xdx = + sin x + C
1
9. sin
x
dx = ctgx + C
2

1
10. dx = tgx + C
cos 2 x
1 arctgx + C ili 1 1 x
11. dx = to jest a dx = arctg + C
1+ x 2
arcctgx + C 2
+x 2
a a

1 arcsin x + C ili 1 x
12. 1 x 2
dx =
arccocx + C
to jest a x
2 2
dx = arcsin
a
+C

Ovo su osnovni tablini integrali. Neki profesori dozvoljavaju da se kao tablini koriste i :

dx 1 1+ x dx 1 a+x dx 1 xa
13. 1 x 2
= ln
2 1 x
+C odnosno a 2
x 2
= ln
2a a x
+ C to jest 2
x a 2
= ln
2a x + a
+C

dx dx
14. x 12
= ln x + x 2 1 + C odnosno x a2 2
= ln x + x 2 a 2 + C

www.matematiranje.com

1
1074
Primeri:

x5+1 x6 x n +1
x dx = +C = +C x dx = +C
5 n
1. kao 3. tablini
5 +1 6 n +1

7x ax
2. 7 dx =
x
+C kao 5. tablini a dx = ln a + C
x

ln 7

3. xdx = pogledamo i vidimo da ga ovaj integral nema u tablici osnovnih integrala... Ideja je da se kod ovakvih
n 1
integrala iskoristi pravilo za stepenovanje m
x = x , odnosno
n m
x = x . Na ovaj nain se integral svede na najee
2

n +1
x
x dx = n + 1 + C .
n
upotrebljavani tablini
Dakle:
1 3 3
1 +1
x2 x2 2x 2
xdx = x dx =
1
2
+C =
3
+C =
3
+C
+1
2 2

1 1
4. x 12
dx = I ovaj ga nema u tablici...Za njega emo upotrebiti pravilo za stepenovanje, da je
xn
= x n ...

1 x 12 +1 x 11 1
x12 dx = x dx = 12 + 1 + C = 11 + C = 11x11 + C
12

Najbolje je da se mi podsetimo svih pravila za stepenovanje i korenovanje:

1) a 0 = 1
1
2) a n =
an
3) a a = a m + n
m n

4) a m : a n = a m n
5) (a m ) n = a mn
6) (a b) = a n b n
n
a an
7) = n
b b
n n
a b
8) =
b a

www.matematiranje.com

2
1075
 m
1) n
am = a n
2) n
a b = n a n b
3) n
a :n b = n a:b
4) ( a)
n
m
= n am
5) n m
a = n m a
np mp
6) a = n am

Nastavimo sa primerima

x xdx = Upotrebimo pravila za stepen i koren da pripremimo podintegralnu funkciju :

3
5.

1 1 4
1+
x 3 x = x1 x 3 = x 3
= x3
4 7 7
4 +1
x3 x3 3x 3
= = + = + = +C
3 3
x xdx x dx C C
4 7 7
+1
3 3

x
5
x
x 1 5 3 +C
3x 3
x
6. 5 x
3 dx = 5 dx = dx =
5
ln
3

7.

x x x dx = ?
7
"Spakujemo" podintegralnu funkciju x x x = x x 2 x = x 4 x3 = 4
x4 x3 = 8 x7 = x 8

7 15 15
7 +1
x8 x8 8x 8
x dx8
=
7
+ C =
15
+ C =
15
+C
+1
8 8

Da se upoznamo i sa osnovnim svojstvima neodredjenog integrala:

1) A f ( x)dx = A f ( x)dx gde je A konstanta (broj)

Dakle, slino kao i kod izvoda, konstanta (broj) izlazi ispred integrala...
www.matematiranje.com

3
1076
Primeri:

8.

4 x dx = ?
3

x4
4 x dx = 4 x dx = 4 + C = x4 + C
3 3

9.

1
4 xdx = ?
1 1 1 1
4 xdx = 4 x dx = 4 ln x + C
10.

2 sin xdx = ?
2 sin xdx =2 sin xdx =2 ( cos x) + C = 2 cos x + C

2) [ f ( x) g ( x)]dx = f ( x)dx g ( x)dx

Opet slino kao kod izvoda: Ako imamo zbir ili razliku vie funkcija od svake traimo posebno integral...

11.
(4 x + 2 x 3)dx = ?
2

(4 x + 2 x 3)dx = 4 x 2 dx + 2 xdx 3dx = konstante izbacimo ispred integrala...

2

= 4 x 2 dx + 2 xdx 3 dx

x3 x2 x3
=4 +2 3x + C = 4 +x 2 3 x + C
3 2 3

12.
1 4 23
(5cos x + 3e 2 x3 +
2 + 2 5 x )dx = ?
x

x sin x
1 x 4 23 1 1 dx
(5cos x + 3e 2 x + x sin 2 x + 2 5 )dx = 5 cos xdx + 3 e dx 2 x dx + 4 x dx 23 sin 2 x + 2 5 dx =
3 x x 3 x

1 x4 5x
= 5 sin x + e x 2 + 4 ln x 23(ctgx) + 2 +C
3 4 ln 5
www.matematiranje.com

4
1077
13.

x2
x3
dx = ?

A B A B
Kod ovog i slinih integrala emo upotrebiti =
C C C

x2 x 2
x 3
dx = ( 3 3 )dx = ( x 2 2 x 3 )dx = x 2 dx 2 x 3 dx
x x
x 2+1 x 3+1
= 2 +C
2 + 1 3 + 1
1 1
= + 2 +C
x x

14.

2 x +1 5 x 1
10 x dx = ?
Da prisredimo najpre malo podintegralnu funkciju...

5x 5x
2 x 21 x x x x
2 x +1 5 x 1 51 = 2 2 51 = 2 2 1 5 = 2 1 1 1
x 1
=
10 x 10 x 10 x 10 x 10 5 10 5 5 2

x x x x
2 x +1 5 x 1 1 1 1 1 1 1
10 x dx = [2 5 5 2 ]dx = 2 5 dx 5 2 dx =
x x
1 1
x x 1 2
1 1 1
= 2 dx dx =2 + C
5
5 5 2 1 5 1
ln ln
5 2

15.

x2
x 2 + 1dx = ? Ovo je tip integrala koji najlake reavamo malim ''trikom'' ( dodamo 1 i oduzmemo 1)
x2 x2 + 1 1 x2 + 1 1 x2 + 1 1
x2 + 1 x2 + 1
dx = dx = x 2 + 1 x 2 + 1 x 2 + 1 dx x 2 + 1dx
dx dx =

1
= dx dx = x arctgx + C
x +1
2

I ovde e nam trebati znanje iz trigonometrije. Da se podsetimo nekih najvanijih formula: www.matematiranje.com

5
1078
Osnovni trigonometrijski indetiteti

1) sin 2 + cos 2 = 1
sin
2) tg =
cos
cos
3) ctg =
sin

4) tg ctg = 1

Adicione formule

sin( + ) = sin cos + cos sin sin( ) = sin cos cos sin
cos( + ) = cos cos sin sin cos( ) = cos cos + sin sin
tg + tg tg tg
tg ( + ) = tg ( ) =
1 tg tg 1 + tg tg
ctg ctg 1 ctg ctg + 1
ctg ( + ) = ctg ( ) =
ctg + ctg ctg ctg

Polovina ugla

1 cos 1 cos 2 x
1. sin = ili 2 sin 2 = 1 cos odnosno sin 2 x =
2 2 2 2
1 + cos 1 + cos 2 x
2. cos = ili 2 cos 2 = 1 + cos odnosno cos 2 x =
2 2 2 2
1 cos
3. tg =
2 1 + cos
1 + cos
4. ctg =
2 1 cos

Transformacije zbira i razlike u proizvod Dvostruki ugao

+
1. sin + sin = 2 sin cos 1. sin 2 = 2 sin cos
2 2
+
2. sin sin = 2 cos sin 2. cos 2 = cos 2 sin 2
2 2
+ 2tg
3. cos + cos = 2 cos cos 3. tg 2 =
2 2 1 tg 2
+ ctg 2 1
4. cos cos = 2 sin sin 4. ctg 2 =
2 2 2ctg
sin( )
5. tg tg =
cos cos
sin( )
6. ctg ctg = www.matematiranje.com
sin sin

6
1079
16.

cos 2 x
sin x cos 2 x
2
dx = ? treba nam formula cos 2 x = cos 2 x sin 2 x

cos 2 x cos 2 x sin 2 x

sin 2 x cos2 xdx = sin 2 x cos2 x dx = rastavimo na dva integrala...
cos 2 x sin 2 x
sin 2 x cos2 x sin 2 x cos2 x dx = skratimo...
dx

cos 2 x sin 2 x
sin 2
x cos 2 x
dx
sin 2 x cos 2 x
dx = i dobijamo dva tablina integrala...

1 1
sin 2
x
dx
cos 2 x
dx = ctgx tgx + C

17.

dx
sin x cos 2 x
2
=? treba nam formula sin 2 x + cos 2 x = 1

1 dx 1 sin 2 x + cos 2 x
sin 2 x cos2 x = uz dx je 1, zar ne?= sin 2 x cos2 xdx = sin 2 x cos2 x dx = rastavimo na dva integrala...
sin 2 x cos 2 x
sin 2 x cos2 x sin 2 x cos2 xdx = skratimo...
dx +

sin 2 x cos 2 x
sin 2
x cos 2 x
dx +
sin 2 x cos 2 x
dx = i dobijamo dva tablina integrala...

1 1
cos 2
x
dx
sin 2 x
dx = tgx + ctgx + C

18.

tg xdx = ?
2

sin x
Ovde koristimo tgx =
cos x
sin 2 x
tg xdx = dx = kako je sin 2 + cos 2 = 1 sin 2 = 1 cos 2 , pa je
2
2
cos x
1 cos 2 1 cos 2 1
= 2
dx = 2
dx 2
dx = dx dx = tgx x + C
cos x cos x cos x cos 2 x

www.matematiranje.com

7
1080
19.

18 x 2 2
3x 1 dx = ?
Probamo da sredimo podintegralnu funkciju, ako nee, mora se koristiti neki drugi trik( druga metoda)...

18 x 2 2 2(9 x 2 1) 2 (3 x 1) (3 x + 1)
= = = 2(3 x + 1) = 6 x + 2 Sad je ve lake...
3x 1 3x 1 3x 1

18 x 2 2 x2
3x 1 dx = (6 x + 2) dx = 6 xdx + 2 dx = 6
2
+ 2 x + C = 3x 2 + 2 x + C

20.

4 x
2+ x
dx = ?

4 x 22 ( x ) 2 (2 x )(2 + x ) (2 x ) (2 + x ) 1
= = = = 2 x = 2 x2
2+ x 2+ x 2+ x 2+ x
3 3
4 x 1 1
x2 2x2
2+ x dx = (2 x 2
) dx = 2 dx x 2
dx = 2 x
3
+ C = 2 x
3
+C

2
www.matematiranje.com

8
1081
 INTEGRALI ZADACI ( II DEO) INTEGRACIJA POMOU SMENE

Ako uvedemo smenu x g (t ) onda je dx g `(t )dt i poetni integral f ( x)dx postaje:

f ( x)dx f ( g (t )) g `(t )dt

Za poetak evo jednog saveta: za smenu birati izraz iji je izvod uz dx.

Smena ustvari, prosto reeno, znai da u datom integralu neto (recimo )izaberemo da je t. Od toga nadjemo izvod i
t
to zamenimo u poetni integral, koji je sada sve '' po t ''. .
`dx dt

Primeri:

2 xdx
x 2
12
?

Vidimo da uz dx imamo izraz 2x. Razmiljamo od ega je izvod 2x ? Znamo da je ( x 2 )` 2 x i to emo izabrati kao

smenu. Jo je pametnije da uzmemo ceo izraz x 2 12 da nam bude smena jer je izvod od konstante 0. [ ( x 2 12)` 2 x ]

2 xdx x 2 12 t dt
x 2 12 2 xdx dt t ln t C kad reimo integral 'po t' ,
onda vratimo smenu i dobijamo reenje 'po x' = ln x 2 12 C

x 2 dx
x3 1 ?
I ovde slino razmiljamo, izvod od x3 1 je 3x 2 i to je pogodno za smenu, al ta emo sa onom trojkom?

Ne brinite, znamo da konstanta uvek moe da ide ispred integrala po pravilu A f ( x)dx A f ( x)dx
koje smo objasnili u prethodnom delu ( integrali zadaci I deo).

x3 1 t dt
x 2 dx 3 1 dt 1 1
x3 1 3x 2 dx dt x 2 dx dt t 3 t 3 ln t C 3 ln x 1 C
3

www.matematiranje.com

1
1082
3

1
x 5dx ?
1
Ovaj integral lii na tablini xdx ln x C ali umesto x u imeniocu imamo x + 5. Zato je pametno ba taj izraz
uzeti za smenu :

1 x5 t 1
x 5dx dx dt
dt ln t C ln x 5 C
t

1
Vezano za ovakve integrale moemo izvesti jedan zakljuak: x a dx ln x a C

1
( x 5) dx ?3

Ovaj integral je slian prethodnom, ali pazite jer u imeniocu je stepen izraza pa on ne ide u ln.

1 x5 t 1 t 31 1 1
( x 5)3
3
dx dt t dt C C C
dx dt t 3
3 1 2t 2
2 ( x 5) 2

sin x cos xdx ?

2

Uz dx imamo cosx, a kako znamo da je izvod od (sinx)`=cosx , jasno je da e to i biti smena.

sin x t t3 sin 3 x
sin x cos xdx cos xdx dt t dt 3 C 3 C
2 2

e
x3
x 2 dx ?

x3 t
t dt 1 1 1 3
e dt e et dt et C e x C
3
x
x 2 dx
3 x dx dt x dx
2 2
3 3 3 3
3

www.matematiranje.com

2
1083
7

ctgxdx ?
cos x
Ovde najpre moramo upotrebiti identitet ctgx , pa tek onda uzeti smenu:
sin x

cos x sin x t dt
ctgxdx sin x dx cos xdx dt t
ln t C ln sin x C

arctgy
1 y 2
dy ?

Vidite i sami da se bez znanja izvoda teko moe razumeti metoda smene, zato vam savetujemo da prvo njih dobro

obnovite pa tek onda da se probate sa integralima( fajlovi izvodi zadaci I,II III deo)

arctgy t
arctgy t2 (arctgy ) 2
1 y 2 dy 1
dy dt
tdt
2
C
2
C
1 y2

x 2 dx
x6 4 ?
Ovde uz dx imamo x 2 I znamo da je izvod od ( x3 )` 3x 2 a u imeniocu nemamo x3 . Zato emo mi malo prepraviti

imenilac da bi dobili x3

x3 t dt
2 2
x dx x dx 3 1 dt
x6 4 ( x3 )2 4 3x 2 dx dt x 2dx dt t 2 4 3 t 2 4
3

1 1 t
Ovde emo upotrebiti tablini integral a 2
t 2
dx arctg C ali moramo najpre odrediti a.
a a

1 dt 1 dt 1 1 t 1 x3
= 2
3 t 4 3 t 2 22 3 2
arctg C arctg C
2 6 2

www.matematiranje.com

3
1084
Kad smo ve upotrebili ovaj tablini integral , ako se seate, mi smo pomenuli da ne dozvoljavaju svi profesori da se on

koristi. Pa da vidimo kako smo mi njega reili metodom smene:

10

1 1 x
a 2
x 2
dx arctg C TABLINI
a a

Dokaz:

x
t
1 1 1 1 a 1 1 1 1
a2 x2 dx 2 x2 dx 2
x
a [1 ( ) 2 ]
dx
dx
2
a [1 t ]
2
adt 2 a
a [1 t 2 ]
dt
a [1 ( ) ] dt dx adt
a a a
1 1 1 1 x

a [1 t ]
2
dt arctgt C arctg C
a a a

11

1
25 x 2
dx ?

Ovde je dakle samo problem odrediti vrednost za a.

1 1 1 x
25 x 2
dx
5 x2
2
dx [ovde je dakle a =5]
5
arctg C
5

Slina situacija je i sa :

12

1 x
a2 x2
dx arcsin
a
C TABLINI

Dokaz:

1 1 1 1 1 1
a x2 2
dx
x
dx
x
dx
x
dx
a x
dx
a [1 ( ) 2 ]
2
a [1 ( ) 2 ]
2
a [1 ( ) 2 ] 1 ( )2
a a a a
x
t
a 1 1 1 1 1 x

dx

a 1 t 2
adt a
a 1 t 2
dt
1 t 2
dt arcsin t C arcsin C
a
dt dx adt
a

www.matematiranje.com

4
1085
13

1
15 x 2
dx ?

Opet se trai vrednost za a. Ovde je malo tee jer 15 nije kvadrat nekog broja, ali mi upotrebimo trike:

1 1 x
15 x 2
dx
( 15) 2 x 2
dx [dakle a 15 pa je] = arcsin
15
C

14

sin axdx ? gde je a konstanta, to jest bilo koji broj.

ax t
dt 1 1 1
sin axdx adx dt dx dt sin t a
a sin tdt ( cos t ) C cos ax C
a a
a

Vezano za ovakve integrale , gde umesto x-sa imamo ax , moemo rei da se rade uvek sa smenom ax=t, odnosno
1
radimo ga kao tablini, a ispred integrala dodamo konstantu .
a

Na primer:

1
cos axdx a sin ax C
1 ax
e dx e C
ax
itd.
a

15

sin xdx ?
2

Ovde nam treba trigonometrijska formulica za sin 2 x ( pogledaj prethodni fajl : integrali zadaci I deo)

1 cos 2 x 1 1 1 1 1
sin xdx dx [ 1 dx cos 2 xdx] [ x sin 2 x] C x sin 2 x C
2

2 2 2 2 2 4

1
Ovde smo u radu iskoristili zakljuak iz prethodnog zadatka cos 2 xdx 2 sin 2 x .
www.matematiranje.com

5
1086
16

cos xdx ?
2

1 cos 2 x
Opet mora trigonometrija cos 2 x =
2

1 cos 2 x 1
cos xdx dx [1 cos 2 x]dx
2

2 2
1 1 1 1 1
[ 1 dx cos 2 xdx] [ x sin 2 x] C x sin 2 x C
2 2 2 2 4

17

dx
sin x ?

Ovaj zadatak moemo reiti na vie naina. Upotrebiemo trike :

dx dx sin x sin x sin x

sin x sin x sin x sin 2
x
dx
1 cos 2 x
dx

Sada ve imamo oiglednu smenu...

cos x t
sin x dt dt
1 cos2 xdx sin xdx dt 1 t 2 t 2 1
sin xdx dt

dx 1 xa
Ovo je tablini integral x 2
a 2
ln
2a x a
C pa je

dt 1 t 1 1 cos x 1
t ln
1 2 t 1
2
C ln
2 cos x 1
C

Reenje moe ostati i ovakvo, ali emo ga mi namerno malo prepraviti jer se ovaj integral moe elegantnije reiti
preko trigonometrijskih smena, a tamo e reenje izgledati ba kao...
1
1 cos x 1 cos x 1 2 cos x 1 x
ln C ln C ln C ln tg C
2 cos x 1 cos x 1 cos x 1 2

www.matematiranje.com

6
1087
18

1 x
1 x
dx ?

1 x 1 x 1 x 1 x 1 x
1 x
dx
1 x
dx ovde je trik izvriti racionalizaciju
1 x 1 x
dx
1 x2
Sad emo ovaj integral rastaviti na dva...

1 x 1 x
1 x2

1 x2
dx
1 x2
dx prvi je tablini a drugi emo reiti smenom( na stranu)

1 x2 t
x 1
1 x 2
dx
2 1 x 2
( 2 x)dx dt ( dt ) t C 1 x 2 C

x
dt
1 x2

Vratimo se u dosadanje reenje i imamo:

1 x 1 x
1 x 2

1 x 2
dx
1 x 2
dx arcsin x ( 1 x 2 ) C arcsin x 1 x 2 C

www.matematiranje.com

7
1088
 INTEGRALI ZADACI (III-DEO) PARCIJALNA INTEGRACIJA

Ako su u i v diferencijabilne funkcije od x , onda je :

udv uv vdu
Ova metoda, parcijalna integracija, po pravilu je na poetku prouavanja slabo razumljiva. Mi emo pokuati , koliko

to dozvoljava pisana re da vam je pribliimo i objasnimo .

Zadati integral mi uporeujemo sa udv . Neto (recimo ) izaberemo da je u , a neto (recimo dx ) izaberemo

da je dv. Od onog to smo izabrali da je u traimo izvod , a od onog to smo izabrali da je dv traimo integral.

u dx=dv
`dx du dx v

Kad naemo du i v to menjamo u formulu parcijalne integracije: uv vdu . Ideja parcijalne integracije je da
novodobijeni integral vdu bude laki od poetnog udv . Ako dobijemo da on nije laki, znai da smo pogreno
izabrali u i dv.

Najei primer na kome profesori objanjavaju parcijalnu integraciju je :

primer 1. xe dx ?
x

Ovaj integral uporeujemo sa udv . Izabraemo da je x = u a e x dx=dv.

xu e x dx dv

xe dx dx du e dx v ovo sad menjamo u u v vdu

x x

ex v
x e x e x dx xe x e x C e x ( x 1) C
u v
vdu

A ta bi se desilo da smo birali pogreno? Da vidimo:

ex u xdx dv
x2 x x2 x
xe dx e dx du xdx v e 2 e dx ovaj integral je tei od poetnog!
x x

2
x2
v
2

www.matematiranje.com

1
1089
 Da bi pametno birali ove integrale emo podeliti u 4. grupe.

1. GRUPA Ovde emo birati da je x ili izraz vezan sa x jednak u, a sve ostalo je dv
x
Na primer : x cos xdx , (1 x) sin xdx , xe x dx , 2 dx , ( x 2 2 x 5)e x dx itd.
sin x

2. GRUPA Ovde ne uzimamo x za u , ve funkciju pored x , (odnosno izraza sa x). lnx = u,

arcsinx = u, arctgx = u a sve ostalo je dv.

x ln xdx x arcsin xdx , x x

2 3
Na primer : arctgxdx , ln xdx itd.

3. GRUPA Ovde emo uzimati dx=dv, a unutranja funkcija je u, kao u 2. grupi

ln xdx , ln arctgxdx , arcsin xdx

2
Na primer : xdx , itd.

4. GRUPA To su kruni integrali, koji uvek imaju svog para preko koga se dati integral vraa na poetak

Na primer : e sin xdx , e x cos xdx , sin(ln x)dx , cos(ln x)dx itd.
x

Od svake grupe emo uraditi po nekoliko primera...

Jasno je da uraeni primer xe dx pripada prvoj grupi.

x

primer 2. (1 x) sin xdx ?

1 x u sinxdx=dv

(1 x) sin xdx dx du sinxdx v (1 x)( cos x) ( cos x)(dx) ( x 1) cos x sin x C

u v
cos x v vdu

xdx
primer 3. cos 2
x
?

dx
xu =dv
cos 2 x
xdx dx
cos 2
x
dx du cos2 x v x tgx tgxdx
tgx v

izvui emo tgxdx na stranu , reiti ga , pa emo se vratiti u parcijalnu integraciju... www.matematiranje.com

2
1090
 cos x t
sin x dt
tgxdx cos xdx sin xdx dt t ln t ln cos x
sin xdx dt

vratimo se u zadatak:

xdx
cos 2
x
x tgx tgxdx x tgx ( ln cos x ) C x tgx ln cos x C

primer 4. x ln xdx ?

Ovde je primamljivo uzeti da je x = u , ali bi nas to odvelo u orsokak...

Ovaj integral je iz II grupe:

ln x u xdx v x2 x2 1 x2 x2 1
x ln xdx 1
dx du
x2
v
ln x
2
2 x dx 2 ln x 2 x dx
x 2
u v
vdu
x2 1 x2 1 x2 x2 x2
ln x xdx ln x C ln x C
2 2 2 2 2 2 4

primer 5. x arctgxdx ?

arctgx u xdx v x2 x2 1 x2 1 x2
x arctgxdx 1 2
x arctgx
2

2 1 x2
dx arctgx
2 2 1 x2
dx
dx du v
1 x2 2

x2
Ovde emo stati i 1 x2 dx reiti na stranu pa ubaciti reenjeOvo je onaj trik integral , objanjen u I delu.

x2 x2 1 1 x2 1 1 x2 1 1
x2 1 x2 1
dx dx x 2 1 x 2 1 x 2 1 dx x 2 1dx
dx dx
Da se podsetimo:
1
dx 2 dx x arctgx
x 1

x2 1 x2 x2 1
Sada je: x arctgxdx arctgx
2 2 1 x2
dx arctgx ( x arctgx) C
2 2

www.matematiranje.com

3
1091
 x3 arccos x
primer 6. 1 x2
dx ?

I ovo je integral iz II grupe al je malo tei i ima vie posla.

x3
arccos x u dx dv
x 3 arccos x 1 x2
1 x2
dx
dx x3
Uokvireni integral emo reiti na stranu
-
1 x2
=du 1 x2
dx v

1 x2 t 2
x3 x2 x 2 xdx 2 tdt 1 t2 t3 t 3 3t
dx dx ( t dt ) (t 1)dt t
2

1 x2 1 x2 xdx tdt t 3 3
1 x2 t 2 x2 1 t 2

t (t 2 3) 1 x 2 (1 x 2 3) 1 x 2 ( x 2 2) 1 x 2 ( x 2 2)

3 3 3 3

Vratimo se sada u parcijalnu integraciju:

x3
arccos x u dx dv
x 3 arccos x 1 x2
1 x2
dx
dx 1 x 2 ( x 2 2)

- =du v
1 x2 3

1 x 2 ( x 2 2) 1 x 2 ( x 2 2) dx
arccos x ( ) [ ][ ]
3 3 1 x 2

1 x 2 ( x 2 2) 1
arccos x ( ) ( x 2 2)dx
3 3
1 x 2 ( x 2 2) 1 x3
arccos x ( ) ( 2 x) C
3 3 3

www.matematiranje.com

4
1092
primer 7. ln xdx ?

Ovo je integral iz nae III grupe.

ln x u dx=dv
1 1 1
ln xdx x dx du dx v ln x x x x dx x ln x x x dx x ln x x C x(ln x 1) C
xv

ln xdx ?
2
primer 8.

ln 2 x u dx=dv

ln xdx ? dx du dx v , da naemo mi ovaj izvod na stranu, jer se radi o sloenoj funkciji.

2

xv

1 2 ln x
(ln 2 x)` 2 ln x (ln x)` 2 ln x
x x

Vratimo se na zadatak:

ln 2 x u dx=dv
2 ln x 2 ln x ln x
ln xdx x dx du dx v ln 2 x x x dx x ln 2 x 2 x dx x ln 2 x 2 ln xdx
2

x x
xv

Radili smo i dobili ln xdx , koji smo reili u prethodnom primeru. Znai ovde bi morali da radimo novu parcijalnu
integraciju!

Iskoristiemo reenje prethodnog primera da je ln xdx x(ln x 1)

Pa e reenje naeg integrala biti:

ln xdx x ln 2 x 2 ln xdx x ln 2 x 2 x(ln x 1) C x (ln 2 x 2 ln x 2) C

2

www.matematiranje.com

5
1093
primer 9. ln( x 1 x 2 )dx ?

Ovo je ve ozbiljniji primer i imaemo vie posla

ln( x 1 x 2 ) u dx dv
ln( x 1 x )dx
2
, kao i obino, sloeni izvod emo na stranu
? du xv

1 1 1
[ln( x 1 x 2 )]` ( x 1 x 2 )` (1 (1 x 2 )`)
x 1 x 2
x 1 x 2
2 1 x 2

1 1
= (1 2 x)
x 1 x2 2 1 x2
1 x
= (1 )
x 1 x2 1 x2
1 1 x2 x 1
= ( )
x 1 x2 1 x 2
1 x2

Vratimo se u zadatak:

ln( x 1 x 2 ) u dx dv
1
ln( x 1 x )dx 1 dx du ln( x 1 x 2 ) x x dx
2

xv 1 x2
1 x2
x
ln( x 1 x 2 ) x 1 x2
dx

Opet problem, izvuemo uokvireni integral i reimo ga metodom smene:

1 x2 t
x
1 x 2
dx x
dx dt
dt t 1 x 2
1 x2

Konano, reenje e biti:

ln( x 1 x 2 )dx x ln( x 1 x 2 ) 1 x 2 C

www.matematiranje.com

6
1094
I jo da pokaemo par primera iz IV grupe.

primer 10. sin(ln x)dx ?

Krenemo sa parcijalnom integracijom ( poetni integral najee obeleavamo sa I ):

sin(ln x) u dx dv
I sin(ln x)dx cos(ln x) (ln x)`dx du xv
1
cos(ln x) dx
x

1
sin(ln x) x x cos(ln x) dx sin(ln x) x cos(ln x)dx
x
Za sada I sin(ln x) x cos(ln x)dx

*
Integral cos(ln x)dx radimo na stranu , opet parcijalnom integracijom:
cos(ln x) u dx=dv
cos(ln x)dx -sin(lnx) 1 dx du xv

x

1
cos(ln x) x x (-sin(lnx) )dx cos(ln x) x sin(ln x)dx cos(ln x) x I
x
Dakle imamo cos(ln x)dx cos(ln x) x I

Vratimo se na *
I sin(ln x) x cos(ln x)dx ovde zamenimo da je cos(ln x)dx cos(ln x) x I
I sin(ln x) x [cos(ln x) x I ]
I sin(ln x) x cos(ln x) x I
I I sin(ln x) x cos(ln x) x
2 I x [sin(ln x) cos(ln x)]
x [sin(ln x) cos(ln x)]
I C
2
Konstantu C dodamo tek kad izrazimo I.
www.matematiranje.com

7
1095
Profesori najvie vole da ovaj tip integrala objasne ( a posle vala i pitaju) na integralima:

e sin xdx i e cos xdx

x x

Mi emo uraditi jedan uopteniji primer :

primer 11. e sin bxdx ?

ax

Startujemo sa parcijalnom integracijom( i naravno ovaj integral obeleimo sa I)

sin bx u e ax dx dv
I e ax sin bxdx cos bx (bx)`dx du e
ax
dx v
1 ax
b cos bxdx du e v
a

1 ax 1 e ax sin bx b ax
sin bx e e ax b cos bxdx e cos bxdx
a a a a

e ax sin bx b
Za sad dakle imamo I e cos bxdx
ax

a a

Reavamo e cos bxdx , pa emo to reenje vratiti

ax

cos bx u e ax dx dv

e cos bxdx sin bx (bx)`dx du e dx v

ax ax

1 ax
b sin bxdx du e v
a

1 ax 1 eax cos bx b ax
cos bx e eax (b sin bx)dx e sin bxdx
a a a a

e ax cos bx b ax
Dakle : e cos bxdx e sin bxdx to jest
ax

a a

e ax cos bx b
e cos bxdx I
ax

a a

www.matematiranje.com

8
1096
 e ax sin bx b ax
I e cos bxdx
a a
e sin bx b eax cos bx b
ax
I I odavde moramo da izrazimo I
a a a a
e ax sin bx b eax cos bx b 2
I 2
2 I .........../ a 2
a a a
a I a e sin bx b e cos bx b 2 I
2 ax ax

a 2 I b 2 I a e ax sin bx b e ax cos bx
I (a 2 b 2 ) a e ax sin bx b e ax cos bx
a e ax sin bx b e ax cos bx
I
a 2 b2
e ax (a sin bx b cos bx)
I C
a 2 b2

Reenje ovog uoptenog integrala moemo primeniti da reimo recimo e x sin xdx . Kako?

e ax (a sin bx b cos bx) e1x (1 sin1x 1 cos1x) e x (sin x cos x)

Za a 1 i b 1 je
a 2 b2 12 12 2

e x (sin x cos x)
Dakle: e sin xdx =
x
+C
2

primer 11. a 2 x 2 dx ?

Ovo je jedan od poznatijih integrala koga moemo reiti na nekoliko naina.

Ajmo da vidimo kako bi to ilo pomou parcijalne integracije...

Najpre vrimo malu racionalizaciju podintegralne funkcije:

a2 x2 a2 x2 a2 x2 a2 x2
a2 x2
1 a2 x2 a2 x2 a2 x2 a2 x2

Dakle , sada imamo dva integrala( poetni integral emo oznaiti sa I ):

a2 x2
I a 2 x 2 dx dx dx
a2 x2 a2 x2
www.matematiranje.com

9
1097
 a2 dx x
Prvi od njih je tablini: a x
2 2
dx a 2
a x
2 2
a 2 arcsin
a

A drugi emo reiti parcijalnom integracijom:

x
xu dx dv
x 2
a x2
2

a2 x2
dx
x

dx du a2 x2
dx v

Reimo ovaj integral posebno:

a2 x2 t 2
x t dt
a2 x2
dx 2 xdx 2 tdt
t
t a 2 x 2
xdx tdt
Vratimo se sada u parcijalnu integraciju:
x
xu dx dv
a2 x2
x2
dx dx v x a x ( a x )dx
2 2 2 2
x
a x
2 2
dx du a2 x2
a2 x2 v
x2
a x
2 2
dx x a 2 x 2 ( a 2 x 2 )dx

x2
a x
2 2
dx x a 2 x 2 I

Da se podsetimo poetka:

a2 x2
I dx dx
a2 x2 a2 x2
x
I a 2 arcsin ( x a 2 x 2 I )
a
x
I a 2 arcsin x a 2 x 2 I
a
Prebacimo I na levu stranu!
x x
I I a 2 arcsin x a 2 x 2 2 I a 2 arcsin x a 2 x 2 i konano:
a a
1 x
I a 2 arcsin x a 2 x 2 C
2 a
www.matematiranje.com

Ovaj integral moemo reiti elegantnije primenom odgovarajue smene, ali to u sledeem fajlu

10
1098
 INTEGRALI ZADACI ( IV DEO) Integracija racionalne funkcije

P ( x)
Racionalna funkcija je oblika . Moe biti prava i neprava.
Q( x)
Prava racionalna funkcija je ona kod koje je maksimalni stepen polinoma P(x) manji od maksimalnog stepena

x x 2 3 x + 12 4
polinoma Q(x). ( na primer : , , 5 itd.)
x 3 x + 5 x 2 x + 1 x + 5 x 22 x + 31
2 3 2 2

Neprava racionalna funkcija je ona kod koje je max stepen P(x) vei ili jednak sa max stepenom Q(x).

x 2 + 2 x 7 x 2 3 x + 12 x 4 + 75 x 2 14
( na primer : , , itd. ) . U sluaju da je zadata neprava racionalna funkcija
x 2 13 2x + 1 x+3
moramo podeliti ta dva polinoma , dobiti reenje plus prava racionalna funkcija.

Integraciju prave racionalne funkcije vrimo tako to :

Imenilac rastavimo na inioce upotrebom:

- izvlaimo zajedniki ispred zagrade

- razlika kvadrata: a2 b2 = (a-b)(a+b)

- ax2 + bx +c = a(x-x1)(x-x2) ako nam je data kvadratna jednaina

- a3-b3 = (a-b)(a2+ab+b2) ili a3+b3 = (a+b)(a2-ab+b2) razlika, odnosno zbir kubova

- Koristimo Bezuovu teoremu ili sklapamo dva po dva ako je dat polinom veeg stepena

Dalje datu pravu racionalnu funkciju rastavljamo na sledei nain:( primeri)

P ( x) A B
= + ako su u imeniocu svi linearni bez stepena , svaki ide sa po jednim slovom: A,B,C
( x 1)( x + 5) x 1 x + 5

P( x) A B C D
= + + + ako u imeniocu imamo linearne lanove , ali sa stepenom,
( x 1) ( x + 7) x 1 ( x 1) ( x 1) ( x + 7)
3 2 3

rastavljamo dok ne doemo do najveeg stepena.

P ( x) A Bx + C
= + 2 ako u imeniocu imamo nerazloiv polinom , za njega moramo da uzmemo
( x 2)( x + 1) x 2 x + 1
2

izraz tipa Bx+C ( pazi na ovo)

P( x) A Bx + C Dx + E F G H
= + 2 + + + + evo primera gde i nerazloiv inilac u imeniocu koji
( x 7) ( x + 5) x
2 2 3
x 7 x + 5 ( x 2 + 5)2 x x 2 x 3
je na kvadrat moramo dva puta da uzimamo u razlaganju.

www.matematiranje.com
1
1099
 PRIMERI
x 3
1. x3 xdx = ?
Ovde se radi o pravoj racionalnoj funkciji, pa odmah kreemo sa razlaganjem. Najpre imenilac rastavimo na

inioce!

x3 x = x( x 2 1) = x( x 1)( x + 1)

x3
Dakle, na integral je x( x 1)( x + 1)dx = ?
Izvuemo racionalnu funkciju:

x 3 A B C
= + + sve pomnoimo sa x ( x 1)( x + 1)
x ( x 1)( x + 1) x x 1 x + 1
x 3 = A( x 1)( x + 1) + Bx( x + 1) + Cx( x 1)
x 3 = A( x 2 1) + Bx 2 + Bx + Cx 2 Cx
x 3 = Ax 2 A + Bx 2 + Bx + Cx 2 Cx "sklopimo" uz x 2 , pa one uz x, pa slobodne lanove...
x 3 = x 2 ( A + B + C ) + x( B C ) A sad vrimo upereivanje: lanovi uz x 2 , pa uz x, pa bez x
A + B + C = 0 Na levoj strani nemamo lan x 2 ili moemo dodati da je to 0 x 2
B C = 1 Na levoj strani imamo x, to jest 1 x, a na desnoj x( B C )
A = 3 Ovo su oni bez x-seva

Reavamo ovaj sistem jednaina:

A+ B+C = 0
B C =1
A = 3
A = 3 A + B + C = 0 3 + B + C = 0 B + C = 3
B C =1
2 B = 2 B = 1 C = 2
B + C = 3

Vratimo reenja:

x3 A B C
= + +
x( x 1)( x + 1) x x 1 x + 1
x3 3 1 2 3 1 2
= + + =
x( x 1)( x + 1) x x 1 x + 1 x x 1 x + 1

E sad se vratimo da reimo dati integral, jer smo ga rastavili na tri mala integrala koji su najee ili tablini ili se
reavaju smenom.
www.matematiranje.com
2
1100
 x 3 3 1 2
x( x 1)( x + 1) dx = x
dx
x 1
dx
x +1
dx

= 3ln x ln x 1 2 ln x + 1 + C

Moda e va profesor da trai da spakujete reenje upotrebom pravila za logaritme. Da se podsetimo:

1. ln1 = 0
2. ln e = 1
3. ln( x y ) = ln x + ln y
x
4. ln = ln x ln y
y
5. ln x n = n ln x
6. eln x = x

Nae reenje e biti:

3 2 3 2
3ln x ln x 1 2 ln x + 1 + C = ln x (ln x 1 + ln x + 1 ) + C = ln x ln x 1 x + 1 + C =

x3
= ln +C
( x 1)( x + 1)2

x+2
2. x 3
2x2
dx = ?

Opet se radi o pravoj racionalnoj funkciji. Izvlaimo je i rastavljamo:

x+2 x+2
= 2
x 2x
3 2
x ( x 2)
x+2 A B C
= + 2+ sve pomnoimo sa x 2 ( x 2)
x ( x 2) x x
2
x2
x + 2 = Ax( x 2) + B ( x 2) + Cx 2
x + 2 = Ax 2 2 Ax + Bx 2 B + Cx 2
1 x + 2 = x 2 ( A + C ) + x ( 2 A + B ) 2 B sad vrimo uporeivanje
A+C = 0
2 A + B = 1
2 B = 2
Reavamo ovaj sistem jednaina, iz tree jednaine odmah dobijamo vrednost za B
B = 1 2 A + B = 1 2 A 1 = 1 A = 1 C = 1
www.matematiranje.com

3
1101
 x+2 A B C
= + 2+
x ( x 2) x x
2
x2
x+2 1 1 1
= + 2+
x ( x 2) x x
2
x2
x+2 1 1 1 1 1 x 2+1
x 2 ( x 2) x x 2 x 2 x x2
2
dx = dx + dx + dx = dx x dx + dx = ln x + ln x 2 + C
2 + 1
Malo prisredimo reenje:
1 x2 1
ln x 2 ln x + + C = ln + +C
x x x

x 3 + x 2 16 x + 16
3. x 2 4 x + 3 dx = ?

Ovo je neprava racionalna funkcija ( stepen u brojiocu je vei od stepena imenioca), pa moramo podeliti ova dva

polinoma ( podsetite se deljenja , fajl polinomi iz I godine).

x3 + x 2 16 x + 16
=
x2 4x + 3
( x 3 + x 2 16 x + 16) : ( x 2 4 x + 3) = x + 5
x3 4 x 2 3x
+5 x 2 19 x + 16
5 x 2 20 x 15
x + 1 ostatak
x + x 16 x + 16
3 2
x +1
= x+5+ 2
x 4x + 3
2
x 4x + 3

Dobili smo pravu racionalnu funkciju koju dalje rastavljamo:

www.matematiranje.com

4
1102
 x +1
=
x 4x + 3
2

b b 2 4ac 42
x 2 4 x + 3 = 0 x1,2 = x1,2 = x1 = 3, x2 = 1
2a 2
x 2 4 x + 3 = ( x 1)( x 3)
x +1 A B
= +
( x 1)( x 3) x 1 x 3
x + 1 = A( x 3) + B ( x 1)
x + 1 = Ax 3 A + Bx B
x + 1 = x( A + B) 3 A B
A+ B =1
3 A B = 1
2 A = 2 A = 1 B = 2
x +1 A B 1 2
= + = +
( x 1)( x 3) x 1 x 3 x 1 x 3

Reimo sada i ceo integral:

x3 + x 2 16 x + 16 x +1 1 2
= x+5+ 2 = x+5+ +
x 4x + 3
2
x 4x + 3 x 1 x 3
x + x 16 x + 16
3 2
1 2 x2
x2 4x + 3 dx = ( x + 5 + +
x 1 x 3
) dx =
2
+ 5 x ln x 1 + 2 ln x 3 + C

x2 ( x 3)2
= + 5x + ln +C
2 x 1
xdx
4. x 3
3x + 2
=?

Prava racionalna funkcija, izdvojimo je:

x
=
x 3x + 2
3

Najpre da funkciju u imeniocu rastavimo na inioce...

x3 3x + 2 = 0 ideja je da sklapamo "2 po 2" zato rastavimo 3x = x 2 x
x3 x 2 x + 2 = 0
x( x 2 1) 2( x 1) = 0
x ( x 1) ( x + 1) 2 ( x 1) = 0
( x 1)[ x( x + 1) 2] = 0
( x 1)( x 2 + x 2) = 0 x 1 = 0 x 2 + x 2 = 0 x1 = 1, x2 = 1, x3 = 2
x3 3 x + 2 = ( x 1)( x 1)( x + 2) = ( x 1) 2 ( x + 2)
x x
=
x 3 x + 2 ( x 1) ( x + 2)
3 2

www.matematiranje.com
5
1103
 x A B C
= + + ....................................... / i( x 1) 2 ( x + 2)
( x 1) ( x + 2) x 1 ( x 1)
2 2
x+2
x = A( x 1)( x + 2) + B ( x + 2) + C ( x 1)2
x = A( x 2 + x 2) + Bx + 2 B + C ( x 2 2 x + 1)
x = Ax 2 + Ax 2 A + Bx + 2 B + Cx 2 2Cx + C
1 x = x 2 ( A + C ) + x( A + B 2C ) 2 A + 2 B + C sad uporedjujemo
A+C = 0
A + B 2C = 1
2 A + 2 B + C = 0
C = A
A + B + 2A = 1
2 A + 2 B A = 0
3A + B = 1
3 A + 2 B = 0
1 2 2 2
3B = 1 B = 3A = A = C =
3 3 9 9
2 1 2

x
= 9 + 3 2+ 9
( x 1) ( x + 2) x 1 ( x 1)
2
x+2

Jo da reimo integral:

2 1 2

x 9 3 9
( x 1)2 ( x + 2) dx = x 1 dx + ( x 1)2 dx + x + 2 dx =
2 1 1 2 1
= dx + ( x 1)2 dx dx
9 x 1 3 9 x+2
2 1 1 2
= ln x 1 ln x + 2 + C
9 3 x 1 9

xdx
5. x 3
x2 + x 1
=?

Postupak je dakle isti: kako se radi o pravoj racionalnoj funkciji , nju izdvajamo i rastavljamo na sabirke.

U imeniocu imamo polinom treeg stepena koji moramo rastaviti na inioce. Upotrebiemo sklapanje 2 po 2,

A moemo koristiti i Bezuovu teoremu.

www.matematiranje.com

6
1104
 x
=
x x + x 1
3 2

Da sredimo imenilac prvo...

x3 x 2 + x 1 = x 2 ( x 1) + 1( x 1) = ( x 1)( x 2 + 1)
x A Bx + C
= + 2 pazi x 2 + 1 je nerazloiv u R
( x 1)( x + 1) x 1 x + 1
2

x A Bx + C
= + 2 .......................... / i( x 1)( x 2 + 1)
( x 1)( x + 1) x 1 x + 1
2

x = A( x 2 + 1) + ( Bx + C )( x 1)
x = Ax 2 + A + Bx 2 Bx + Cx C
x = x 2 ( A + B) + x( B + C ) + A C
A+ B = 0
B + C = 1
AC = 0 A = C
A+ B = 0
A B =1
1 1 1
2A =1 A = C= B=
2 2 2
1 1 1
x+
x A Bx + C 1 1 1 x 1 1 1 x 1
= + 2 = 2 + 22 2 = = ( 2 )
( x 1)( x + 1) x 1 x + 1 x 1
2
x +1 2 x 1 2 x + 1 2 x 1 x + 1
2

Vratimo se da reimo zadati integral:

x 1 1 x 1
( x 1)( x 2
+ 1)
dx = ( 2 )dx =
2 x 1 x +1
1 1 x 1
= dx 2 dx + 2 dx
2 x 1 x 1 x +1
1 1
= ln x 1 ln x 1 + arctgx + C
2

2 2

4
6. x 4
+1
dx = ?

Ovo je ve malo ozbiljniji zadatak!

www.matematiranje.com

7
1105
 4
=
x +1
4

Ovde je problem: Kako rastaviti imenilac na inioce?

Trik je da dodamo i oduzmemo 2x 2 , da napunimo pun kvadrat pa iskoristimo formulu za razliku kvadrata!
x 4 + 1 = x 4 + 2 x 2 + 1 2 x 2 = ( x 2 + 1) 2 2 x 2 = ( x 2 + 1) 2 ( 2 x) 2 = ( x 2 + 1 2 x) ( x 2 + 1 + 2 x)
x 4 + 1 = ( x 2 2 x + 1) ( x 2 + 2 x + 1)
4 4
= 2
x + 1 ( x 2 x + 1) ( x 2 + 2 x + 1)
4

4 Ax + B Cx + D
= 2 + 2 ........................ / i( x 2 2 x + 1) ( x 2 + 2 x + 1)
( x 2 x + 1) ( x + 2 x + 1) x 2 x + 1 x + 2 x + 1
2 2

4 = ( Ax + B )( x 2 + 2 x + 1) + (Cx + D)( x 2 2 x + 1)
4 = Ax3 + A 2 x 2 + Ax + Bx 2 + B 2 x + B + Cx3 C 2 x 2 + Cx + Dx 2 D 2 x + D
4 = x3 ( A + C ) + x 2 ( A 2 + B C 2 + D) + x( A + B 2 + C D 2) + B + D
Uporedjujemo :
A+C = 0
A 2 + B C 2 + D = 0
A + B 2 + C D 2 = 0 A + C = 0 B 2 D 2 = 0 2( B D ) = 0 B D = 0
B+D=4
BD =0
B+D=4
B=2 D=2
A+C = 0
2( A C ) = 4

A= 2 C = 2
Zamenimo :
4 Ax + B Cx + D
= 2 + 2
( x 2 x + 1) ( x + 2 x + 1) x 2 x + 1 x + 2 x + 1
2 2

4 2x + 2 2x + 2
= 2 + 2
( x 2 x + 1) ( x + 2 x + 1) x 2 x + 1 x + 2 x + 1
2 2

Imamo dakle da reimo:

4 2x + 2 2x + 2
(x 2
2 x + 1) ( x + 2 x + 1)
2
dx = 2
x 2x +1
dx + 2
x + 2x + 1
dx

Ax + B dx
Ovo su integrali tipa I2= dx koji se reavaju preko I1= i formule:
ax + bx + c
2
ax + bx + c
2

www.matematiranje.com

8
1106
 A Ab
I2= ln ax 2 + bx + c +(B- ) I1 + C
2a 2a

Postupak reavanja je objanjen u jednom od fajlova integrali - zadaci .

Evo konanog reenja a vi ga proverite .

1 x2 + x 2 + 1 x 2
ln 2 + 2 arctg +C
2 x x 2 +1 1 x2

7. Kad smo u prvom fajlu integrali zadaci ( I deo) davali tablicu integrala pomenuli smo i integral

dx 1 xa
x 2
a 2
= ln
2a x + a
+ C kao tablini. Da vidimo kako smo doli do reenja istog.

On se radi kao racionalna funkcija:

1 1
=
x a
2 2
( x a )( x + a )
1 A B
= + ...................................... / i( x a )( x + a )
( x a )( x + a ) x a x + a
1 = A( x + a ) + B ( x a )
1 = Ax + Aa + Bx Ba
1 = x( A + B ) + Aa Ba
Uporedjujemo :
A+ B = 0
a( A B) = 1
A+ B = 0
1
A B =
a
1 1 1
2A = A= B=
a 2a 2a
1 A B
= +
( x a )( x + a ) x a x + a
1 1

1 1 1 1
= 2a + 2a =
( x a )( x + a ) x a x + a 2a x a x + a
www.matematiranje.com

9
1107
 1 1 1 1 1 1 1
( x a)( x + a) dx = 2a x a x + a dx = 2a x a x + a dx
1 1 1
= dx dx
2a x a x+a
1
=
2a
( ln x a ln x + a ) + C
1 xa
= ln +C
2a x + a

www.matematiranje.com

10
1108
 INTEGRALI ZADACI (V-DEO)

Integrali nekih funkcija koje sadre kvadratni trinom ax 2 bx c

dx dx
Najpre emo prouiti integrale oblika: I1 i I3
ax bx c
2
ax bx c
2

Kod njih se kvadratni trinom ax 2 bx c svede na kanonini oblik pomou formule:

2
b 4ac b 2
ax bx c a x
2

2a 4a

naravno, moemo koristiti i dopunu do punog kvadrata, ko ne voli da pamti formulu.

b
x t
Zatim uzimamo smenu: 2a , i dobijemo neki od tablinih integrala.
dx dt

dx 1 1 x dx 1 ax
I1
ax bx c
2
se moe svesti na a 2
x 2
dx arctg C ,
a a a 2
x 2
ln
2a a x
C

dx 1 xa
ili x 2 a 2 2a ln x a C

dx 1 x dx
I3 se svodi najee na dx arcsin C ili ln x x 2 a 2 C
ax bx c
2
a x
2 2 a x a
2 2

dx
primer 1. x 2
6 x 13
?

2
b 4ac b 2
x 2 6 x 13 Ovde je a 1, b 6, c 13 pa to zamenimo u formulicu a x , dakle:
2a 4a
2 2
b 4ac b 2 6 4 1 13 (6) 2 52 36
x 3 x 3 4
2 2
a x 1 x
2a 4a 2 1 4 1 4

Lake je naravno izvriti dopunu do punog kvadrata, znate ono dodamo i oduzmemo onaj uz x podeljen sa 2 pa to na

2
broj uz x
kvadrat.
2
2
6
x 2 6 x 13 x 2 6 x 9 9 13 ( x 3) 2 4 Uz x je 6, pa dodajemo i oduzimamo 9
2
www.matematiranje.com

1
1109
Vraamo se u integral:

dx dx x 3 t dt 1 1 x
x 2
6 x 13
2

( x 3) 4 dx dt
2
t 2 2
( ovo je 2
a x 2
dx arctg C iz tabele)=
a a
1 t 1 x 3
arctg C (vratimo smenu ) arctg C
2 2 2 2

dx
primer 2. 2x 6x 5
2
?

5 9 9 5 3 1
2 x 2 6 x 5 2( x 2 3x ) 2( x 2 3 x ) 2[( x ) 2 ]
2 4 4 2 2 4

3
dx dx 1 dx x t 1 dx
2 x2 6 x 5 3 1

2 3
2
1 dx dt

2 1
2[( x ) 2 ] ( x )2 t 2 ( )2
2 4 2 4 2
dx
Upotrebimo iz tablice ln x x 2 a 2 C
x a
2 2

1 dx 1 1 1 3
2
ln t t 2 ( ) 2 C vratimo smenu ln x 2 x 2 6 x 5 C
1 2 2 2 2
t 2 ( )2
2

Kad znamo ova dva tipa integrala ,moemo nauiti i :

Ax B Ax B
I2 dx i I4 dx
ax bx c
2
ax 2 bx c

Oni se radom svedu na prethodna dva integrala:

Ax B dx
I2 dx se svede na integral I1 , dok se
ax bx c
2
ax bx c
2

Ax B dx
I4 dx svede na integral I3 .
ax 2 bx c ax 2 bx c

Postoje gotove formulice u kojima treba samo da uporedite i nadjete vrednosti za A,B,a,b i c.

Pazite: njih smete koristiti samo ako to odobrava va profesor! Mi emo vam pokazati i ceo postupak u sluaju da

ne smete da koristite formule

www.matematiranje.com

2
1110
Formulice su:

A Ab A Ab
I2 = ln ax 2 bx c +(B- ) I1 +C i I4 ax 2 bx c B I 3 +C
2a 2a a 2a

x 1
primer 3. x 2
x 1
dx ?

Ax B
Ovo je oigledno integral tipa I2 dx
ax bx c
2

Uporedjivanjem dobijamo da je : A=1, B=1, a=1, b=1,c=1

A Ab
I2 ln ax 2 bx c ( B ) I1 C
2a 2a
A 1, B 1, a 1, b 1, c 1
1 1 1 1 1
I2 ln 1x 2 1x 1 (1 ) I1 C ln x 2 x 1 I1 C
2 1 2 1 2 2

1
Sad imamo poso da reimo integral tipa I1 dx i da njegovo reenje posle vratimo u formulu.
x x 1
2

1
I1 dx ?
x x 1
2

2
1 1 1 3
x2 x 1 x2 x 1 x
4 4 2 4
1 1
x t 2( x )
1 1 1 1 t 2 2
I1 2 dx dx 2 dx arctg arctg
x x 1 1
2
3 3 3 3 3 3
x dx dt t 2 ( )2
2 4 2 2 2
2 2x 1
arctg
3 3

Vratimo se u formulu:

x 1 1 1 1 1 2 2x 1
x 2
x 1
dx ln x 2 x 1 I1 C ln x 2 x 1
2 2 2 2 3
arctg
3
C

1 1 2x 1
ln x 2 x 1 arctg C
2 3 3

www.matematiranje.com

3
1111
Kako bi ovaj integral reavali da nismo smeli koristiti formulu?

x 1
x 2
x 1
dx ?

Ideja je da se izraz u brojiocu Ax+B napravi da bude izvod izraza u imeniocu ax 2 bx c .

A
To moete uraditi tako to izvuete ispred integrala .
2a

U naem primeru imamo x 2 x 1 u imeniocu, njegov izvod je ( x 2 x 1)` 2 x 1 , to znai da u brojiocu treba da

A 1
napravimo 2 x 1 , odnosno da izvuemo ispred integrala!
2a 2

x 1 1 2x 2 1 2x 1 1 1 2x 1 1
x 2
x 1
dx 2
2 x x 1
dx 2
2 x x 1
dx ( 2
2 x x 1
dx 2
x x 1
dx)

Sad se problem sveo na reavanje dva integrala, gde prvi uvek radimo smenom, a drugi je tipa I1 .

2x 1 x2 x 1 t 1
x 2 x 1 (2 x 1)dx dt t dt ln t ln x x 1
2
dx

Ovaj drugi smo ve reavali:

1 1
x t 2( x )
1 1 1 1 1 t 2
x 2 x 1dx x 2 x 1dx 1 2 3 dx 2 2 3 2 dx 3 arctg 3 3 arctg 3 2
x dx dt t ( )
2 4 2 2 2
2 2x 1
arctg
3 3

Vratimo se na zadatak :

x 1 1 2x 1 1
x 2
x 1
dx ( 2
2 x x 1
dx 2
x x 1
dx)

1 2 2x 1
(ln x 2 x 1 arctg )C
2 3 3
1 1 2x 1
ln x 2 x 1 arctg C
2 3 3

www.matematiranje.com

4
1112
 5x 3
primer 4. x 2 4 x 10
dx ?

I nain ( uz pomo formule)

A Ab
I4 ax 2 bx c B I3
a 2a
5x 3
x2 4 x 10 dx ?
A 5, B 3, a 1, b 4, c 10
5x 3 5 2 5 4 1
x 4 x 10
2
dx
1
x 4 x 10 3

2
2 1 x 4 x 10
dx

1
5 x 2 4 x 10 (7) dx
x 4 x 10
2

1
5 x 2 4 x 10 7 dx
x 4 x 10
2

Da reimo ovaj integral posebno, pa emo vratiti njegovo reenje...

1
x 4 x 10
2
dx

x 2 4 x 10 x 2 4 x 4 4 10 ( x 2) 2 6
1 1 x2t 1 dx
x 4 x 10
2
dx
( x 2) 6
2
dx
dx dt

t2 6
dx koristimo : x a
2 2
ln x x 2 a 2 C

ln t t 2 6 ln x 2 x 2 4 x 10

5x 3 x2 1
x 4 x 10
2
dx 5
x 4 x 10
2
dx 7
x 4 x 10
2
dx

5 x 2 4 x 10 7 ln x 2 x 2 4 x 10 C

II nain (direktno, bez upotrebe formulice)

5x 3
x 4 x 10
2
dx ?

Kako je izvod ( x 2 4 x 10)` 2 x 4 2( x 2) u brojiocu mora biti napravljeno to.

www.matematiranje.com

5
1113
 3 3
5( x ) x22
5x 3 5 5 dx
x 2 4 x 10
dx
x 4 x 10
2
dx 5
x 4 x 10
2

3
2
x2 5
5 ( dx dx)
x 4 x 10
2
x 4 x 10
2

7

x2 5
5 ( dx dx)
x 4 x 10
2
x 4 x 10
2

x2 1
5 dx 7 dx
x 4 x 10
2
x 4 x 10
2

Sad radimo ova dva integrala ( drugi smo ve reavali kod prvog naina).

x 2 4 x 10 t 2
x2 (2 x 4)dx 2tdt t dt
x 2 4 x 10
dx
2 ( x 2)dx 2 tdt

t
dt t x 2 4 x 10

( x 2)dx tdt

1
x 4 x 10
2
dx

x 2 4 x 10 x 2 4 x 4 4 10 ( x 2) 2 6
1 1 x2t 1 dx
x 4 x 10
2
dx
( x 2) 6
2
dx
dx dt

t 6
2
dx koristimo : x a
2 2
ln x x 2 a 2 C

ln t t 2 6 ln x 2 x 2 4 x 10

Vratimo se u zadatak:

5x 3 x2 1
x 4 x 10
2
dx 5
x 4 x 10
2
dx 7
x 4 x 10
2
dx

5 x 2 4 x 10 7 ln x 2 x 2 4 x 10 C

www.matematiranje.com

6
1114
 2x 7
primer 5. x 2
x2
dx ?

Ovaj primer vam navodimo jer trebate voditi rauna o polinomu u imeniocu!

Ax B
Rekli bi da je ovo integral tipa I 2 dx i radili bi:
ax bx c
2

2x 7 2x 1 6 2x 1 6
x x2
2
dx 2
x x2
dx 2
x x2
dx 2
x x2
dx

Reimo ova dva integrala posebno, pa emo zameniti njihova reenja...

2x 1 x2 x 2 t dt
x 2 x 2 (2 x 1)dx dt t ln t ln x x 2
2
dx

6 1
x x2
2
dx 6 2
x x2
dx

1 1 1 9
x 2 x 2 x 2 x 2 ( x )2
4 4 2 4
1
1 1 x t 1 dx 1 xa
6 2 dx 6 dx 2 6 dx koristimo : x ln C
x x2 1 2 9 3
2 2
a 2
2a x a
(x ) dx dt t
2
2 4 2
3 1 3
t x
6
1
ln 2 2 ln 2 2 2 ln x 1
3 3 1 3 x2
2 t x
2 2 2 2

vratimo reenja:

2x 7 2x 1 6
x x2
2
dx 2
x x2
dx 2
x x2
dx

x 1
ln x 2 x 2 2 ln C
x2
2
x 1
ln ( x 1)( x 2) ln C
x2
( x 1) 2
ln ( x 1) ( x 2) C
( x 2) 2
( x 1)3
ln C
( x 2)

www.matematiranje.com

7
1115
Nije bilo lako reiti ga, priznaete...

Nismo razmiljali jednu drugu stvar: Da li je ovaj zadatak mogo da se uradi kao integracija racionalne funkcije?

Proverimo da li polinom u imeniocu moe da se rastavi na inioce...

b b 2 4ac
x 2 x 2 0 x1,2 x1 1, x2 2 MOE!
2a

Lake je raditi ( bar nama):

2x 7
x x 2dx ?
2

2x 7 2x 7 A B
.................................. / ( x 1)( x 2)
x x 2 ( x 1)( x 2) x 1 x 2
2

2 x 7 A( x 2) B( x 1)
2 x 7 Ax 2 A Bx B
2 x 7 x( A B) 2 A B
uporedjujemo
A B 2
2A B 7
3 A 9 A 3 B 1

2x 7 3 1 3 1

( x 1)( x 2) x 1 x 2 x 1 x 2
2x 7 3 1
( x 1)( x 2)dx x 1 dx x 2 dx 3ln x 1 ln x 2 C
3
ln x 1 ln x 2 C

( x 1)3
ln C
x2

Na savet je dakle da proverite da li je kvadratna jednaina u imeniocu reiva i da ako jeste radite integral kao

integraciju racionalne funkcije.

Ax B
Ako kvadratna nije reiva, radite ga kao integral tipa I 2 dx .
ax bx c
2

Videli ste da su ispala ista reenja.

Uostalom, odluite sami, ta vama vie odgovara ili kako pak komanduje profesor...
www.matematiranje.com

8
1116
 dx
Sledei tip integrala je (mx n) ax 2 bx c

1
mx n
t
1 dx
Ovi integrali se smenom: mdx 2 dt , svedu na integral tipa I 3
t ax bx c
2

1
dx dt
m t2

dx
primer 6. x x 4x 1
2
?

1
Najpre uzimamo smenu x kojom svodimo dati integral na tip I 3 .
t

1 1 1 1
x dt dt dt
dx t t2 2

x
t t
x2 4x 1 1 1 12 1 1 1 4 1 4 t t 2
dx 2 dt ( ) 4 1 2 1
t t t t t t t t2
1
dt
t dt dt

1 2 t 2 4t 1 t 2 4t 1
t 4t 1
t
t 2 4t 1 t 2 4t 4 4 1 (t 2) 2 3
dt dt t2 z dt dx
koristimo : ln x x 2 a 2 C , pa je
t 2 4t 1 (t 2) 2 3 dt dz z 3
2
x a
2 2

ln z z 2 3 vratimo smenu ln t 2 t 2 4t 1 C
Moramo da vratimo i prvu smenu :

1 1 1
ln t 2 t 2 4t 1 C ln 2 ( )2 4 1 C
x x x

www.matematiranje.com

9
1117
 Metoda neodredjenih koeficijenata (metoda Ostrogradskog)

Pn ( x)
Ovom metodom se reavaju integrali tipa ax 2 bx c
dx gde je u brojiocu podintegralne funkcije imamo

polinom n-tog stepena.

Postupak rada je sledei:

- postavimo jednainu

Pn ( x) dx
ax bx c
2
dx Qn 1 ( x) ax 2 bx c
ax bx c
2

Ovde je Qn 1 ( x) polinom (n-1) vog stepena sa neodredjenim koeficijentima.

- ovu jednainu diferenciramo

- zatim sve pomnoimo sa ax 2 bx c

- sa obe strane dobijamo polinome reda n, pa neodredjene koeficijente odredjujemo izjednaavanjem

koeficijenata uz iste stepene x-a.

Kako je polinom Pn ( x) u zadacima najee drugog stepena poetna jednaina e biti:

mx 2 px r dx
dx =(Ax+B) ax 2 bx c +
ax bx c
2
ax bx c
2

Ali, najbolje da to vidimo na primeru:

2 x 2 3x
primer 7. x2 2 x 2
dx ?

www.matematiranje.com

10
1118
Postavimo jednainu:

2 x 2 3x dx
x 2x 2
2
dx ( Ax B) x 2 2 x 2
x 2x 2
2
diferenciramo

2 x 2 3x
( Ax B)` x 2 2 x 2 ( x 2 2 x 2)`( Ax B)
x2 2x 2 x2 2x 2
2 x 2 3x 1
A x2 2x 2 ( x 2 2 x 2)`( Ax B)
x2 2x 2 2 x2 2 x 2 x2 2 x 2
2 x 2 3x 1
A x2 2 x 2 (2 x 2) ( Ax B)
x 2x 2
2
2 x 2x 2
2
x 2x 2
2

2 x 3x
2
1
A x2 2 x 2 2 ( x 1) ( Ax B)
x2 2 x 2 2 x2 2x 2 x2 2 x 2
2 x 2 3x ( x 1) ( Ax B)
A x2 2 x 2 .............................. / x 2 2 x 2
x 2x 2
2
x 2x 2
2
x 2x 2
2

2 x 3 x A( x 2 x 2) ( x 1) ( Ax B)
2 2

Sada uporedjujemo koeficijente:

2 x 2 3 x A( x 2 2 x 2) ( x 1) ( Ax B)
2 x 2 3 x Ax 2 2 Ax 2 A Ax 2 Bx Ax B
2 x 2 3 x 2 Ax 2 x(3 A B) 2 A B uporedjujemo
2A 2 A 1
3A B 3
2A B 0
3 A B 3 3 1 B 3 B 0
2 A B 0 2 0 0 2

Vratimo se u poetnu jednainu:

2 x 2 3x dx
x2 2 x 2
dx ( Ax B) x 2 2 x 2
x2 2x 2
dx
(1x 0) x 2 2 x 2 2
x2 2x 2
dx
x x2 2x 2 2
x2 2x 2

Da reimo posebno ovaj integral...

www.matematiranje.com

11
1119
 dx dx dx x 1 t dx
x 2x 2
2

x 2x 1 1
2

( x 1) 1
2

dx dt

t2 1

dx
upotrebimo : ln x x 2 a 2 C
x a
2 2

ln t t 2 1 C ln x 1 x 2 2 x 2 C

Konano, reenje e biti:

2 x 2 3x dx
x2 2 x 2
dx x x 2 2 x 2 2
x2 2 x 2
x x 2 2 x 2 2 ln x 1 x 2 2 x 2 C

primer 8.

a 2 x 2 dx ?

Ako se seate, ovaj integral smo reavali u fajlu parcijalna integracija. Tada smo rekli da on moe da se reava na vie

naina. Evo kako bi ilo reavanje metodom Ostrogradskog.

Naravno, opet racionalizacijom malo prepravimo podintegralnu funkciju...

a2 x2 a2 x2 a2 x2

1 a2 x2 a2 x2
a2 x2
a 2 x 2 dx
a2 x2
dx

Sada je ovo oblik koji nam treba

www.matematiranje.com

12
1120
 a2 x2 dx
a x2 2
dx ( Ax B ) a 2 x 2
a x2
2
diferenciramo

a2 x2 2x
A a2 x2 ( Ax B )
a x2 2
2 a x 2 2
a x2
2

a2 x2 x
A a2 x2 ( Ax B) ............................................ / a 2 x 2
a x 2 2
a x 2 2
a x
2 2

a x A(a x ) x( Ax B)
22 2 2

a 2 x 2 Aa 2 Ax 2 Ax 2 Bx
a 2 x 2 2 Ax 2 Bx Aa 2
uporedjujemo
2 A 1
B 0 B 0
Aa 2 a 2
Reavamo ovaj sistemi
1 1 1
A a2 a2 a2
2 2 2

Vratimo se u postavku

a2 x2 dx
a x
2 2
dx ( Ax B) a 2 x 2
a x2
2

a2 x2 1 1 dx
a x2 2
dx
2
x a2 x2 a2
2 a2 x2
a2 x2 1 1 x
a x
2 2
dx
2
x a 2 x 2 a 2 arcsin C
2 a

www.matematiranje.com

13
1121
 INTEGRALI ZADACI ( VI-DEO)
Integracija nekih iracionalnih funkcija

Kad smo radili racionalna funkcije, videli smo da ,u principu, moemo odrediti integral svake racionalne funkcije.

Zato e nam kod integrala sa iracionalnom funkcijom prvi poso biti da ga pogodnom smenom ili na neki drugi nain

svedemo na integral racionalne funkcije.

Prouiemo tri metode za reavanje:

ax b n ax b s
m r

i) Reavanje integrala tipa R[ x, ( cx d

) ,.......(
cx d
) ]dx

ii) Integracija diferencijalnog binoma

iii) Ojlerove smene

ax b ax b
m r

Integrali tipa R[ x, ( cx d ) n ,.......( cx d ) s ]dx

ax b m r
Ovde emo uzimati smenu t k , gde je k najmanji zajedniki sadralac za razlomke ,.......,
cx d n s

dx
Primer 1. 1 x
?

1
Ovde imamo samo x x 2 pa e nam smena biti x t2 .

dx x t2 2tdt tdt
1 x dx 2tdt 1 t 2 1 t Kao trik dodamo i oduzmemo 1 u brojiocu
t 11 t 1 1 1
2 dt 2 dt dt 2 dt dt 2(t ln 1 t ) C vratimo smenu
1 t 1 t 1 t 1 t

2 x 2 ln 1 x C

www.matematiranje.com

1
1122
 x
Primer 2. 1 3
x
dx ?

1 1
Sada imamo dva razliita korena x x2 i 3
x x 3 smena je x t 6 , jer je 6 najmanji zajedniki sadralac za 2 i
3.

x x t6 t6 t3 t8
1 dx 6t 5 dt 6 1 t 2 dt
5
t dt 6
3
x dx 6t 5 dt 1 3 t6 1 t2

Dobili smo integral racionalne funkcije , to nam je i bio cilj. Ovde je racionalna funkcija neprava, pa najpre moramo

podeliti polinome da dobijemo pravu racionalnu funkciju...

t8 t8

1 t2 t 2 1

t 8 : (t 2 1) t 6 t 4 t 2 1
t8 t 6
t6
t6 t4
t4
t4 t2
t2
t2 1
1 ostatak

t8 t8 1
Pa je (t 6 t 4 t 2 1 2 )
1 t 2
t 1
2
t 1

t8 1 t7 t5 t3 1 t 1
6 dt 6 (t 6
t 4
t 2
1 ) dt 6( t ln ) C vratimo smenu t 6 x
1 t 2
t 1
2
7 5 3 2 t 1
7 5 3
x 6
6
x 6
x 1 6
x 1
6( 6 x ln )C
7 5 3 2 6
x 1

www.matematiranje.com

2
1123
 Integracija diferencijalnog binoma

Pod ovom klasom integrala podrazumevamo integrale oblika x (a bx n ) p dx .

m

Podintegralni izraz se naziva diferencijalni binom.

Na poso je da najpre dati integral spakujemo da bude ovakvog oblika a zatim da iz njega proitamo vrednosti za

m,n,p a zatim i za a i b.

U zavisnosti od vrednosti ovih brojeva razlikujemo tri situacije:

1) Ako je p-ceo broj , onda dizanjem binoma (a+bxn) na p-ti stepen, ovaj integral bude kao integral racionalne
funkcije
m 1
2) Ako je ceo broj , smena je a+bxn = ts , gde je s imenilac razlomka p
n
m 1
3) Ako je +p ceo broj, tada je smena ax-n + b=ts , gde je s opet imenilac razlomka p
n

Posle smene, ovaj integral se svodi na integral racionalne funkcije kao to smo ve pomenuli na poetku fajla.

x
Primer 3. 1 x3
dx ?

Spakujemo podintegralnu funkciju:

1
2 1 1
x x x
dx dx dx x (1 x ) dx
2 3 2

1 x3 1 x3
1
(1 x )
3 2

Ovaj integral uporedjujemo sa x (a bx n ) p dx

m

1 1
m ; n 3; p i a 1; b 1
2 2
1 3
1
m 1 2 1
2 nije ceo broj!
n 3 3 2

m 1 1 1
p 0 ceo broj !
n 2 2

www.matematiranje.com

3
1124
Znai, ovo je trea situacija. Uzmemo odgovarajuu smenu:

a xn b t s
1 1
m ; n 3; p i a 1; b 1
2 2
a x n b t s 1 x 3 1 t 2 x 3 1 t 2 je smena

E , sad nije lako. Znamo da posle uvodjenja smene novi integral treba da bude sve po t .

Smenu diferenciramo ( nadjemo izvod i izrazimo dx). Iz smene izraavamo one izraze koje ostanu po x a moramo da ih

prebacimo da budu po t. Ovde vam je neophodna dobra matematika tehnika od ranije...

31 x3 1
1 1 x 1 t 3 t 2 1 x3 t 2 x3 x3 2
2
x x t 1
1 x 3
dx x 2 (1 x 3 ) 2 dx
4 2tdt 4
x 2tdt

3 x dx 2tdt dx dx
3x 4 3
x x 4 2tdt 1 x 4 2 t dt 2 2 1
2 3
t x 3
t x 3
x3 dt 2
3 3 t 1
dt

2 1 t 1 1 t 1
ln C ln C Moramo da vratimo smenu...
3 2 t 1 3 t 1
1 x3
x 3 1 t 2 t
x3

1 x3 1 x3 x3
1
1 t 1 1 x3 1 x3 1 1 x3 x3
ln C ln C ln C ln C
3 t 1 3 1 x3 3 1 x3 x3 3 1 x3 x3
1
x3 x3

dx
Primer 4. x 3
3 (1 x 1 )
?

Opet najpre spakujemo podintegralnu funkciju i odredimo vrednisti za m,n,p i za a i b.

www.matematiranje.com

4
1125
 1
dx 1
x x (1 x ) dx x
3 1 3 m
( a bx n ) p dx m 3; n 1; p ; i a 1; b 1
3
3 (1 x 1 ) 3
m 1 3 1
2 ceo broj
n 1
Ovde dakle imamo 2. situaciju:
Smena je : a bx n t s 1 x 1 t 3
1
1 x 1 t 3 x
t 1 3

2
x dx 2tdt dx x 2 2tdt
dx x 2 2tdt t dt dt
x 3
3 (1 x 1 )

x 3 3 t3
2
x t
2 zamenimo x koje smo gore izrazili...
x
dt t4
= 2 2 (t 3 1)dt 2( t ) C moramo da vratimo smenu...
1 4
t 1
3

1 1 x
Iz 1 x 1 t 3 t 3 1 t3 , pa je
x x
1 x 4 1 x 3 1 x
( ) 3
t 4
x 1 x x x 3 1 x ) C
2( t ) C 2( 3 ) C 2(
4 4 x 4 x
1 x
1 x 1 x 1 x
2 3 ( x 1) C 2 3 ( 1) C
x 4 x 4x

Naravno , ako va profesor trai napakujte reenje kakvo on voli...

Ojlerove smene

Ojlerove smene upotrebljavamo za reavanje integrala oblika R ( x, ax 2 bx c )dx

To znai da se u imeniocu ovog integrala nalazi ax 2 bx c pa plus ili minus neki linearni polinom po x.

dx 1
Pazite, integrale oblika (mx n) ax bx c
2
reavamo smenom mx n
t
i tako izbegnemo Ojlera

www.matematiranje.com

5
1126
Prva Ojlerova smena

U integralu R ( x, ax 2 bx c )dx posmatramo ax 2 bx c .

Ako je a 0 uvodimo smenu ax 2 bx c ax t . Da li emo izabrati plus ili minus ispred a zavisi od

konkretnog zadatka . Postupak je na dalje isti za oba znaka( recimo da smo uzeli plus):

ax 2 bx c ax t.......................kvadriramo
ax 2 bx c ( ax t ) 2
ax 2 bx c ax 2 2 a x t t 2 odavde izrazimo x
bx 2 a x t t 2 c
x(b 2 a t ) t 2 c
t2 c
x
b 2 a t

Sad diferenciramo, pazimo, na desnoj strani je izvod kolinika

Integral se svede na integraciju racionalne funkcije koja je po t.

Druga Ojlerova smena

Ako je u posmatranom integralu c 0 , uvodimo smenu ax 2 bx c x t c . Kao i u prethodnom sluaju,

zavisno od zadatka , biramo plus ili minus ispred c.

Ako recimo izaberemo plus , dalje radimo(i za minus bi radili isto):

ax 2 bx c x t c ........................kvadriramo
ax 2 bx c x 2 t 2 2 x t c c
ax 2 bx x 2 t 2 2 x t c 0
x 2 (a t 2 ) x(b 2 t c ) 0.......................izvuemo x kao zajedniki
x [ x(a t 2 ) (b 2 t c )] 0......................... A B 0 A 0 B 0
x 0 x(a t 2 ) (b 2 t c ) 0
x( a t 2 ) b 2 t c 0
x( a t 2 ) 2 t c b
2t c b
x
a t2

www.matematiranje.com

6
1127
Kao i u prvoj Ojlerovoj smeni x je izraeno kao funkcija od t, pa e po logici stvari i dx i ax 2 bx c

takodje biti funkcije od t. Diferenciramo, vratimo se u integral i dobijemo integraciju racionalne funkcije.

Trea Ojlerova smena

Ova smena se koristi kad je diskriminanta za ax 2 bx c pozitivna , odnosno kad ova kvadratna jednaina ima

razliita, realna reenja. Tada je ax 2 bx c a ( x x1 )( x x2 ) .

Uvodimo smenu a ( x x1 )( x x2 ) ( x x1 ) t ili a ( x x1 )( x x2 ) ( x x2 ) t .

Opet zavisi sve od konkretnog zadatka da li emo uzeti jednu ili drugu smenu...

Ako recimo uzmemo :

a ( x x1 )( x x2 ) ( x x1 ) t..............kvadriramo
a( x x1 )( x x2 ) ( x x1 ) 2 t 2 ......................... sve prebacimo na levu stranu
a( x x1 )( x x2 ) ( x x1 ) 2 t 2 0
( x x1 )[a( x x2 ) ( x x1 ) t 2 ] 0 a( x x2 ) ( x x1 ) t 2 0
ax ax2 x t 2 x1 t 2 0
ax x t 2 ax2 x1 t 2
x(a t 2 ) ax2 x1 t 2
ax2 x1 t 2
x
a t2

Na dalje isto kao i kod prve i druge smene...dobijemo racionalnu funkciju itd.

dx
Primer 5. x x2 x 1
?

Najpre proverimo da li kvadratna funkcija pod korenom ima reenja:

1 12 4 1 1 1 3
x 2 x 1 0 x1,2 nema realna reenja!
2 1 2

Ovde je a=1, c=1. Moemo uzeti prvu ili drugu Ojlerovu smenu.

Recimo uzmemo prvu.

www.matematiranje.com

7
1128
 ax 2 bx c ax t Kad zamenimo a=1 dobijamo

x2 x 1 x t

Da li da biramo minus ili plus?

Kako je u imeniocu podintegralne funkcije x x 2 x 1 , bolje je izabrati minus jer e posle ti x-sevi da se potiru:

x x 2 x 1 x ( x t ) x x t t

Ne bi bila greka ni da uzmemo plus ali onda komplikujemo situaciju i sami sebi pravimo posao...

x2 x 1 x t kvadriramo
x 2 x 1 ( x t ) 2
x 2 x 1 x 2 2tx t 2 sve sa x prebacimo na levu stranu
x 2tx t 2 1
x(1 2t ) t 2 1
t 2 1
x diferenciramo(izvod)
2t 1

t 2 1
dx `dt pazi , moramo izvod kolinika
2t 1
2t (2t 1) 2(t 2 1)
dx dt
(2t 1) 2
4t 2 2t 2t 2 2
dx dt
(2t 1) 2
2t 2 2t 2
dx dt
(2t 1) 2
2(t 2 t 1)
dx dt
(2t 1) 2

Vraamo se u integral:

2(t 2 t 1) 2(t 2 t 1)
dt dt
dx (2t 1) 2 (2t 1) 2 2(t 2 t 1) t2 t 1
x x2 x 1 x x t
t
t (2t 1)2 dt 2 t (2t 1)2 dt
www.matematiranje.com

8
1129
Dobili smo racionalnu funkciju . Postupak njenog reavanja je detaljno objanjen u jednom od prethodnih fajlova sa

zadacima iz integrala.

Izvlaimo racionalnu funkciju:

t2 t 1 A B C
.............................. / t (2t 1) 2
t (2t 1) 2
t 2t 1 (2t 1) 2

t 2 t 1 A(2t 1) 2 Bt (2t 1) Ct
t 2 t 1 A(4t 2 4t 1) 2 Bt 2 Bt Ct
t 2 t 1 4 At 2 4 At A 2 Bt 2 Bt Ct
t 2 t 1 t 2 (4 A 2 B) t (4 A B C ) A
uporedjujemo :
4 A 2B 1
4A B C 1
A 1
3
4 2 B 1 2 B 3 B
2
3 3
4 C 1 C
2 2
Vratimo se u razlaganje :
3 3

t2 t 1 1
2 2
t (2t 1) 2 t 2t 1 (2t 1) 2

Sad integral od svakog posebno...

t2 t 1 1 3 1 3 dt
t (2t 1)2 dt t dt 2 2t 1 dt 2 (2t 1)2

Ovaj trei emo reiti na stranu...

2t 1 z 1
dz 1
dt 2 1 z 2 dz 1 z 1 1
(2t 1) 2
2 dt dz z 2
2 2 1 2z 2(2t 1)
1
dt dz
2

www.matematiranje.com

9
1130
Sada je:

t2 t 1 1 3 1 3 dt
t (2t 1)2 dt t dt 2 2t 1 dt 2 (2t 1)2
3 1 3 1
ln t ln 2t 1 C
2 2 2 2(2t 1)
3 3
ln t ln 2t 1 C
4 4(2t 1)

Dakle reenje ovog integrala po t je:

dx t2 t 1 3 3
x x2 x 1
2
t (2t 1) 2
dt 2 ln t ln 2t 1
4
C
4(2t 1)

Moramo da vratimo t.

Iz x2 x 1 x t t x x2 x 1

3 3
2 ln t ln 2t 1 C
4 4(2t 1)
3 3
2 ln x x 2 x 1 ln 2( x x 2 x 1) 1 C
4 4(2( 2
1) 1)
x x x

Ako va profesor zahteva vi malo ovo prisredite...

www.matematiranje.com

10
1131
 INTEGRALI ZADACI ( VII DEO)
Integracija nekih trigonometrijskih funkcija

Daemo vam savete za etiri tipa integrala trigonometrijskih funkcija.

A) Integrali tipa R(sin x, cos x)dx

x
To su integrali u kojima sinx i cosx nemaju stepene. Uvodimo smenu: tg t
2

Iz smene emo upotrebom formula iz trigonometrije dobiti:

x
sin
2x 2
cos 2
x x 2 cos x x
2sin cos 2tg
sin x 2 2 2 2 2t 2t
sin x
1 x
sin 2 cos 2
x 2x tg 2 x 1 t 2 1 1 t 2
sin
2 2 cos 2 x 2 1 2

2 cos 2 x

2
x
sin 2
x 2
cos 2 1
x x 2 x
cos 2 sin 2 cos 1 tg 2 x
2

2 1 t
2
cos x 2 2 2
cos x
1 x
sin 2 cos 2
x 2x 1 tg 2 x 1 t 2
sin
2 2 cos 2 x 2 1 2

2 cos 2 x
2
x x 2
Kako je tg t onda je arctgt x 2arctgt dx dt
2 2 1 t2

Da rezimiramo:
x
Kad uzimamo smenu tg t menjamo:
2

2t
sin x
1 t2
1 t2
cos x
1 t2
2
dx dt
1 t2
x
Smena tg t je univerzalna trigonometrijska smena i moe se uvek upotrebljavati, al je lake , zavisno od izgleda
2
podintegralne funkcije koristiti i sledeu smenu:

www.matematiranje.com

1
1132
 R(tgx)dx R(sin x, cos 2 x,sin x cos x)dx
2
B) Integrali tipa i

To su integrali koji mogu da se sredjivanjem svedu sve na tgx ili kod kojih se javljaju stepeni kod sinusa i kosinusa i

proizvod sin x cos x .

Uvodimo smenu: tgx t

Iz smene emo upotrebom formula iz trigonometrije dobiti:

sin 2 x
sin 2 x sin 2 x cos 2 x tg 2 x t2
sin 2 x svuda dodamo cos 2
x
1 sin 2 x cos 2 x sin 2 x cos 2 x tg 2 x 1 1 t 2

cos 2 x cos 2 x
cos 2 x
cos 2 x cos 2 x cos 2 x 1 1
cos 2 x svuda dodamo cos 2 x 2
1 sin x cos x
2 2
sin x cos x tg x 1 1 t 2
2 2

cos 2 x cos 2 x
sin x cos x
sin x cos x sin x cos x cos 2 x tgx t
sin x cos x 2
1 sin x cos x sin x cos x tg x 1 1 t 2
2 2 2 2

cos 2 x cos 2 x
x x 2
tg t arctgt x 2arctgt dx dt
2 2 1 t2

Da rezimiramo:

Kad uzimamo smenu tgx t menjamo:

t2
sin 2 x
1 t2
1
cos 2 x
1 t2
t
sin x cos x
1 t2
2
dx dt
1 t2

www.matematiranje.com

2
1133
C) Integrali tipa sin x cos n xdx
m

Razlikovaemo dve situacije:

i) Ako su m i n celi brojevi

ii) Ako su m i n racionalni brojevi

U obe situacije uvodimo smenu sin x u ili cosx=u ali se u situaciji i) kad su m i n celi brojevi integral svede na

integraciju racionalne funkcije, a u situaciji ii) kad su m i n racionalni brojevi svede na integral diferencijalnog

binoma.

D) Integrali tipa sin ax cos bxdx; sin ax sin bxdx; cos ax cos bxdx;
Najpre iskoristimo trigonometrijske formulice:

1
sinax sinbx= [cos(a-b)x cos(a+b)x]
2
1
sinax cosbx= [sin(a+b)x + sin(a-b)x]
2
1
cosax cosbx= [cos(a+b)x + cos(a-b)x]
2

A zatim ih rastavimo na dva integrala od kojih svaki reavamo lakom smenom.

NEKI TRIKOVI:

Ako je u integralu izraz a 2 x 2 , onda je zgodno uzeti smenu x=asint jer tako unitavamo koren

a2 x2 = a 2 (a sin t ) 2 = a 2 a 2 (sin t ) 2 =a 1 sin 2 t =a cos t

Ako je u integralu dat izraz x 2 a 2 , onda je zgodno uzeti smenu x=a tgt jer tako unitavamo koren

sin 2 t sin 2 t cos 2 t 1 1

x 2 a 2 = (atgt ) 2 a 2 = a 2tg 2t a 2 =a tg 2t 1 = a 2
1 a 2
a 2
=a
cos t cos t cos t cos t

www.matematiranje.com

3
1134
 PRIMERI

dx
primer 1. sin x ?
Ovaj integral smo ve reavali u fajlu Integrali zadaci I- deo bez trigonometrijkih smena. Videemo da je mnogo

2t
sin x
x 1 t2
elegantnije iskoristiti smenu tg t . Dakle:
2 2
dx dt
1 t2

2
dx 1 t 2 dt 1dt ln t C ln tg x C
sin x 2t
t 2
1 t 2

2 sin x
primer 2. 2 cos xdx ?
x
I ovde emo koristiti smenu tg t jer sinx i cosx nemaju stepene.
2

x
tg t
2
2
dx dt
1 t 2
Imamo gotove smene: koje menjamo u integralu:
2t
sin x
1 t 2
1 t 2
cos t
1 t 2

2t 2 2t 2 2t
2
2 sin x 1 t 2 2 dt 1 t2 2 t 2 t 1
2 cos x 1 t 2 1 t 2
dx
2 2t 2 1 t 2 1 t 2
dt 4 (t 2 3)(1 t 2 ) dt
2
1 t2 1 t2

Ovo je integral racionalne funkcije. Izvlaimo na stranu i radimo:

www.matematiranje.com

4
1135
Pazite: oba izraza u imeniocu su nerazloiva...

t2 t 1 At B Ct D
2 ..................................... / (t 2 3)(1 t 2 )
(t 3)(1 t ) t 3
2 2
1 t 2

t 2 t 1 At At 3 B Bt 2 Ct 3 3Ct Dt 2 3D

Neko pie i identiki jednako umesto jednakoU sutini je po nama sve jedno al vi radite kako kae va profesor

t 2 t 1 ( A C )t 3 ( B D)t 2 ( A 3C )t B 3D

Uporedjujemo :

A C 0, B D 1, A 3C 1 i B 3D 1

Reimo ovo sisteme ( ukombinujemo 1. i 3. jednainu, a 2. i 4.) i dobijamo:

A 1 / 2, B 1, C 1 / 2, D 0

Vratimo se da vidimo kako e da ide razlaganje:

1 1
t 1 t
t2 t 1 2 2 t2 t
4 2 dt = 4 2 dt 4 dt 2 2 dt 2 dt
(t 3)(1 t )
2
t 3 1 t 2
t 3 1 t2

Reavanje ovih integrala smo detaljno objasnili u prethodnim fajlovima

x x
3 tg 2 tg
t2 3 2 t 2 2
ln arctg C ln arctg 2 C
1 t 2
3 3 1 tg 2
x 3 3
2

www.matematiranje.com

5
1136
 dx
primer 3. I ?
(2 cos x) sin x

esto se integral u radu obeleava nekim slovom , najee sa I, J

Razlog je da ga ne bi posle vazdan prepisivali, ve samo upiemo I, J

x
I ovaj integral emo reiti prvom , univerzalnom smenom tg t.
2

x
tg t
2
2 2
dx dt
1 t 2 1 t2 dt 1 t2
pa je I dt 2 2t 2 1 t 2 (t 2 3)t dt

2t 1 t2 2t
sin x 2 2
t
1 t 2 1 t 1 t 2 1 t 2

1 t 2
cos t
1 t 2

Integracija racionalne funkcije, izdvojimo podintegralnu funkciju:

1 t2 A Bt C At 2 3 A Bt 2 Ct 2
2
(t 2 3)t t t 3 t (t 2 3)
1 t 2 A(t 2 3) ( Bt C )t
1 t 2 At 2 3 A Bt 2 Ct
1 t 2 t 2 ( A B) Ct 3 A

A B 1, C 0, 3 A 1

A 1 / 3, B 2 / 3, C 0

t2 3 u
1 dt 2 t 1 1 du
I 2 dt za drugi integral smena 1 ln t c
3 t 3 t 3 tdt du 3 3 u
2

1 1 1 x 1 x
I ln t ln(t 2 3) C ln tg ln tg 2 3 C
3 3 3 2 3 2

www.matematiranje.com

6
1137
 sin x cos x
primer 4. I dx ?
sin 4 x cos 4 x

t2
sin 2 x
1 t2
1
cos 2 x
Kako ovde imamo stepene sinusa i kosinusa, uzeemo drugu smenu tgx t pa je: 1 t2
t
sin x cos x
1 t2
2
dx dt
1 t2

t t
sin x cos x 1 t2 2 1 t2 2
I 4 dx dt dt
sin x cos x4
t2 1 1 t
2 2 2
t 1 1 t2
4

2
2 2
1 t 1 t (1 t 2 )
2t 2t t2 z dz
4 dt 2 2 dt 2 arctgz C arctgt 2 C arctg (tg 2 x) C
t 1 (t ) 1 2tdt dz z 1

Ovaj zadatak smo mogli da reimo i na drugi nain, koristei trigonometrijske formule.

Ideja je da se izraz u imeniocu transformie. Krenemo od osnovne identinosti:

sin 2 x cos 2 x 1............................. / () 2

sin 4 x 2sin 2 x cos 2 x cos 4 x 1
sin 4 x cos 4 x 1 2sin 2 x cos 2 x
4sin 2 x cos 2 x
sin x cos x 1
4 4

2
2
sin 2 x
sin 4 x cos 4 x 1
2
2 sin 2 2 x
sin 4 x cos 4 x
2
1 1 sin 2 2 x
sin 4 x cos 4 x
2
1 cos 2 2 x
sin 4 x cos 4 x
2

www.matematiranje.com

7
1138
Vratimo se u integral...

cos 2 x t
sin x cos x 2sin x cos x sin 2 x 1 dt
I dx dx dx sin 2 x 2dx dt
1 cos 2 x
2
1 cos 2 x
2
1 cos 2 x
2
2 1 t 2
dt
2 sin 2 xdx
2
1 1
arctgt C arctg (cos 2 x) C
2 2

primer 5. a2 x2 ?

Seate se ovog integrala?

Reavali smo ga do sada na dva naina: parcijalnom integracijom i metodom Ostrogradskog.

Po nama je najelegantnije koristiti trike:

Ako uzmemo smenu x a sin t

a2 x2 = a 2 (a sin t ) 2 = a 2 a 2 (sin t ) 2 =a 1 sin 2 t =a cos t

x a sin t dx a cos tdt

1 cos 2t
a 2 x 2 a cos t a cos tdt a 2 cos 2tdt a 2
2
dt

a2 a2 1
2
(1 cos 2t ) dt (t sin 2t ) C
2 2

Moramo vratiti t iz smene:

x x
x a sin t sin t t arcsin i jo da sredimo :
a a

1 1 x x
sin 2t 2 sin t cos t sin t 1 sin 2 t sin(arcsin ) 1 sin 2 (arcsin )
2 2 a a
x x2 x a2 x2 x
1 2 2
2 a2 x2
a a a a a

a2 1 a2 x x a2 x x 2
Reenje je: (t sin 2t ) C (arcsin 2 a 2 x 2 ) C arcsin a x2 C
2 2 2 a a 2 a 2
www.matematiranje.com

8
1139
 INTEGRALI ZADACI ( VIII DEO)

REKURENTNE FORMULE

Rekurentne ( rekurzivne ) formule su formule koje zavise od prirodnih brojeva. One se koriste za sniavanje reda

nekog integrala. Mi nadjemo kako se izraunava integral ija je podintegralna funkcija reda n preko integrala ija je

podintegralna funkcija reda n-1 ( ili n-2, n-3,). Na taj nain dodjemo do podintegralne funkcije za koju integral

moemo direktno da reimo. Nije pravilo, al se veina ovih integrala radi preko parcijalne integracije.

primer 1.

x e dx ako je a 0 i n N
n ax
Odrediti rekurzivnu formulu za

Reenje:

x e dx ?
n ax

Ovaj integral emo reiti parcijalnom integracijom ( ako se seate, ovo je integral iz prve nae grupe).

xn u e ax dx dv
I n x n e ax dx n 1 1 ax
nx dx=du e v
a
1 1 e x n
ax n
x n e ax eax nx n 1dx e ax x n 1dx
a a a a
e x n
ax n
I n 1
a a

Dakle :
e ax x n n
In I n 1
a a

Kako sad upotrebiti ovu formulu?

x e dx ?
4 x
Dobijemo zadatak da reimo

U naoj formuli je dakle n = 4 i a = 1.

www.matematiranje.com

1
1140
 e ax x n n
In I n 1
a a
e x 4
x 4
I4 I 41 e x x 4 4 I 3
1 1
I 4 e x x 4 nI 3

sad radimo za n=3,n=2,n=1

I 4 e x x4 4I3
I 3 e x x 3 3I 2
I 2 e x x 2 2 I1
I1 e x xdx

Ovaj integral znamo da reimo:

xu e x dx dv

xe dx dx du e dx v x e x e x dx xe x e x C e x ( x 1) C
x x
u v

ex v vdu

Vratimo reenja unazad

I 4 e x x4 4I3
I 3 e x x 3 3I 2
I 2 e x x 2 2 I1
I1 e x xdx e x ( x 1)
vratimo se u I 2
I 2 e x x 2 2[e x ( x 1)]
vratimo se u I 3
I 3 e x x 3 3{e x x 2 2[e x ( x 1)]}
vratimo se u I 4
I 4 e x x 4 4{e x x3 3{e x x 2 2[e x ( x 1)]}} C

Ovo sad malo prisredite ako va profesor zahteva.

www.matematiranje.com

2
1141
primer 2. sin xdx ako je n 2
n
Odrediti rekurzivnu formulu za

Reenje:

I ovde radimo parcijalnu integraciju:

sin n 1 x u sin xdx dv

I n sin n xdx (n 1) sin n 11 x(sin x)`dx du cos x v
n2
(n 1) sin x cos xdx du
sin n 1 x ( cos x) ( cos x)(n 1) sin n 2 x cos xdx

sin n 1 x cos x (n 1) sin n 2 x cos 2 xdx

Iz sin 2 x cos 2 x 1 cos 2 x 1 sin 2 x, pa to zamenimo umesto cos 2 x
sin n 1 x cos x (n 1) sin n 2 x (1 sin 2 x)dx
sin n 1 x cos x (n 1) (sin n 2 x sin n x) dx

sin n 1 x cos x (n 1) sin n 2 xdx (n 1) sin n xdx

sin n 1 x cos x (n 1) I n 2 (n 1) I n

Da spakujemo:

I n sin n 1 x cos x (n 1) I n 2 (n 1) I n
I n (n 1) I n sin n 1 x cos x (n 1) I n 2
I n n I n I n sin n 1 x cos x (n 1) I n 2
n I n sin n 1 x cos x (n 1) I n 2
sin n 1 x cos x (n 1) I n 2
In
n
sin n 1 x cos x n 1
In I n2
n n

Ovo je traena rekurentna formula.

Uoimo da ako je n paran broj , tada postupnom primenom dobijene formule na kraju dolazimo do dx

a ako je n neparan broj dobijamo sin xdx

www.matematiranje.com

3
1142
 dx
primer 3. Odrediti rekurzivnu formulu za sin n
x
ako je n2

Reenje:

sin x
Ovde emo najpre upotrebiti malo trike: dodamo , videemo zato...
sin x

dx sin x dx sin xdx

In n n 1
sin x
n
sin x sin x sin x

Sad radimo parcijalnu integraciju:

1
sin xdx u sin xdx dv
sin n1 x sin n1 x
? cos x v
Izvui emo ovaj izvod na stranu jer je izvod sloene funkcije...

1 cos x
( n 1
)` (sin ( n 1) x)` ( n 1) sin ( n 1) 1 x (sin x)` (n 1) sin ( n 2) cos x (n 1)
sin x sin n 2
vratimo se na zadatak:

1
u sin xdx dv
sin xdx sin n 1 x
sin n1 x cos x

(n 1) n 2 dx dv cos x v
sin x
1 cos x
n 1
( cos x) ( cos x)[(n 1) n 2 dx]
sin x sin x
2
1 cos x
cos x n 1 (n 1) n 2 dx
sin x sin x
1 1 sin 2 x
cos x n 1 (n 1) dx
sin x sin n 2 x
1 1 sin 2 x
cos x (n 1)[ dx dx]
sin n 1 x sin n 2 x sin n 2 x
1 1 1
cos x n 1 (n 1)[ n 2 dx n dx]
sin x sin x sin x
1 1 1
cos x n 1 (n 1)[ n 2 dx n dx]
sin x sin x sin x
1 1 1
cos x n 1 (n 1)[ n 2 dx n dx]
sin x sin x sin x
1
cos x n 1 (n 1)[ I n 2 I n ]
sin x
www.matematiranje.com

4
1143
vratimo se od poetka:

1
I n cos x (n 1)[ I n 2 I n ]
sin n 1 x
1
I n cos x n 1 (n 1) I n 2 (n 1) I n
sin x
1
(n 1) I n 2 cos x n 1 nI n I n I n
sin x
1
(n 1) I n 2 cos x n 1 nI n
sin x
cos x n
I n2 n 1
In
(n 1) sin x n 1

Dobili smo traenu rekurentnu formulu al po n+2 , da bi dobili formulu po n, kako nam trae , jednostavno emo

umesto n staviti n-2.

cos x n cos x n2
I n2 n 1
I n I n n 1
I n2
(n 1) sin x n 1 (n 1) sin x n 1

primer 4. Odrediti rekurentnu formulu za I n , m x n ln m xdx ako je n, m N

ln m x u x n dx=dv
I n , m x n ln m xdx 1 x n 1
m ln m 1 x dx=du v
x n 1
n 1 n 1
x x 1
ln m x m ln m 1 x dx
n 1 n 1 x
n 1
x x x
n
1
= ln m x m ln m 1 x dx
n 1 n 1 x
x n 1 m
= ln x x n ln m 1 xdx
m

n 1 n 1
x n 1 m
= ln m x I n , m 1
n 1 n 1

Dakle :

x n 1 m
I n ,m = ln x
m
I n ,m 1
n 1 n 1

www.matematiranje.com

5
1144
 6
1145
 ODREENI INTEGRAL

Odreeni integral u Rimanovom smislu se obeleava sa :

b
I= f ( x)dx
a

Ovo se ita: integral od a do b ef od iks de iks.

- a je donja granica integrala

- b je gornja granica integrala

- f(x) je podintegralna funkcija ( integrand)

- x je integraciona promenljiva

- [a,b] je interval integracije

Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a,b], tada ona ima primitivnu funkciju f ( x)dx F ( x) c i vai
jednakost :

f ( x)dx F ( x) F (b) F (a)

b
a
a

Ova jednakost se zove Njutn- Lajbnicova formula i daje vezu izmeu odreenog i neodreenog integrala.

Moe se rei da je ovo osnovna formula integralnog rauna.

Osnovna svojstva odreenog integrala

1) Ako je f(x) integrabilna funkcija u intervalu [a,b] , onda je :

b b

kf ( x)dx = k f ( x)dx
a a

2) Ako su f(x) i g(x) integrabilne funkcije, onda je :

b b b

[ f ( x) g ( x)]dx =
a

a
f ( x)dx g ( x)dx
a

3) Ako integrabilne funkcije f(x) i g(x) zadovoljavaju u intervalu [a,b], gde je a<b, uslov f ( x) g ( x) ,onda je:
b b

a
f ( x)dx g ( x)dx
a

1146
4) Ako je m donja a M gornja medja integrabilne funkcije f(x) u intervalu [a,b], gde je a b, onda je:

b
m(b-a) f ( x)dx M(b-a)
a

5) Ako je funkcija neprekidna na intervalu [a,b], onda postoji taka iz intervala [a,b], tako da je :

f ( x)dx = (b a) f( )
a

Ovo je teorema o srednjoj vrednosti odredjenog integrala!

6) Odredjeni integral menja znak kad mu se obrnu granice:

b a

a
f ( x)dx = f ( x)dx
b

7) Ako je funkcija f(x) integrabilna u intervalu [a,b] i ako je a<c<b onda je :

b c b

f ( x)dx = f ( x)dx + f ( x)dx

a a c

Ne mora svaka funkcija da bude integrabilna na odredjenom intervalu. Neki od glavnih kriterijuma su:

- Svaka ograniena funkcija f(x) u intervalu [a,b] sa konanim brojem prekidnih taaka izmeu a i b je
integrabilna u tom intervalu.

- Svaka monotona funkcija f(x) u intervalu [a,b] je integrabilna u tom intervalu.

- Svaka neprekidna funkcija u datom intervalu [a,b] je integrabilna u tom intervalu.

Smena promenljive u odredjenom integralu

Kao i kod neodredjenog i kod odredjenog integrala se moe izvriti smena integracione promenljive. To moemo
uraditi na dva naina:

1. Prvo reimo dati integral kao neodredjeni , vratimo smenu pa tu zamenimo gornju i donju granicu.

2. Izvrimo smenu direktno u datom integralu ali moramo menjati i granice integracije.

b
Neka je dat integral f ( x)dx . Ovde
a
naravno x [a,b].

Uzmimo smenu x = (t) . Tada je:

a
f ( x)dx f [ (t )] `(t )dt

ali su nove granice : t [ , ] gde je ( ) a ( ) b

1147
Parcijalna integracija

Nju radimo kao kod neodredjenog integrala i granice ostaju iste!

Zapamtite: Neodreeni integral je funkcija, a odreeni integral je broj!

Evo nekoliko laganijih primera:

x dx
3
1. Rei integral :
1

x4
Ovaj integral je tablini i njegovo reenje je , pa tu stavimo jednu uspravnu crtu i napiemo brojeve iz granica
4
x4 3
integrala: . Sada x menjamo sa 3 pa od toga oduzmemo kad x zamenimo sa 1. To jest:
4 1

3
x 4 3 3 4 14 81 1
1 x dx = 4 1 = 4 4 4 20
3

2
dx
2. Rei integral: x2
0

Ovaj zadatak oigledno zahteva smenu. Reiemo ga na dva naina, a Vi izaberite ta vam je lake.

a. Skinuemo granice i reiti ga kao neodreeni:

dx x2t dt
x2
dx dt
ln t = vratimo smenu= ln x 2
t

Sada vratimo reenje u odreeni integral i granice se ne menjaju!

2
dx 2 4
0 x 2 = ln x 2
0
= ln 2 2 - ln 0 2 = ln 4 ln 2 = ln = ln 2
2

b. Radiemo integral direktno , i u toku rada promeniti granice!

2
dx x2t x2 t 22 t t 4
x2
0
dx dt
, ali je sada,
x2 t 02 t t 2
novi integral po t ima granice od 2 do 4

1148
 4
dt 4
= ln t ln 4 ln 2 ln 2
2
t 2

x
3
3. Rei integral : ln xdx
1

Ovaj integral emo reiti parcijalnom integracijom a tu ne menjamo granice integracije , osim ako tokom rada ne
koristimo smenu.

e ln x u x 3 dx dv x4 e
e
1 x4
1 x ln xdx 1 dx du 4 1 1 x 4

3 4
x = ln x dx
v
x 4

e4 14
e
1
= ( ln e ln 1 ) x 3 dx
4 4 41
e4 1 x4 e
=
4 4 4 1

e4 1 e4 1
= ( )
4 4 4 4

e4 e4 1 3e 4 1 3e 4 1
= - + = + =
4 16 16 16 16 16

1149
 www.matematiranje.com
ODREENI INTEGRAL

Odreeni integral u Rimanovom smislu se obeleava sa :

b
I= f ( x)dx
a

Ovo se ita: integral od a do b ef od iks de iks.

- a je donja granica integrala

- b je gornja granica integrala

- f(x) je podintegralna funkcija ( integrand)

- x je integraciona promenljiva

- [a,b] je interval integracije

Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a,b], tada ona ima primitivnu funkciju f ( x)dx = F ( x) + c i vai
jednakost :

f ( x)dx = F ( x) = F (b) F (a )
b
a
a

Ova jednakost se zove Njutn- Lajbnicova formula i daje vezu izmeu odreenog i neodreenog integrala.

Moe se rei da je ovo osnovna formula integralnog rauna.

Osnovna svojstva odreenog integrala

1) Ako je f(x) integrabilna funkcija u intervalu [a,b] , onda je :

b b

kf ( x)dx = k f ( x)dx
a a

2) Ako su f(x) i g(x) integrabilne funkcije, onda je :

b b b

[ f ( x) g ( x)]dx =
a

a
f ( x)dx g ( x)dx
a

3) Ako integrabilne funkcije f(x) i g(x) zadovoljavaju u intervalu [a,b], gde je a<b, uslov f ( x) g ( x) ,onda je:

1
1150
 www.matematiranje.com
b b

a
f ( x)dx g ( x)dx
a

4) Ako je m donja a M gornja medja integrabilne funkcije f(x) u intervalu [a,b], gde je a b, onda je:

b
m(b-a) f ( x)dx M(b-a)
a

5) Ako je funkcija neprekidna na intervalu [a,b], onda postoji taka iz intervala [a,b], tako da je :

f ( x)dx = (b a) f( )
a

Ovo je teorema o srednjoj vrednosti odredjenog integrala!

6) Odredjeni integral menja znak kad mu se obrnu granice:

b a

a
f ( x)dx = f ( x)dx
b

7) Ako je funkcija f(x) integrabilna u intervalu [a,b] i ako je a<c<b onda je :

b c b

a
f ( x)dx = f ( x)dx + f ( x)dx
a c

Ne mora svaka funkcija da bude integrabilna na odredjenom intervalu. Neki od glavnih kriterijuma su:

- Svaka ograniena funkcija f(x) u intervalu [a,b] sa konanim brojem prekidnih taaka izmeu a i b je
integrabilna u tom intervalu.

- Svaka monotona funkcija f(x) u intervalu [a,b] je integrabilna u tom intervalu.

- Svaka neprekidna funkcija u datom intervalu [a,b] je integrabilna u tom intervalu.

Smena promenljive u odredjenom integralu

Kao i kod neodredjenog i kod odredjenog integrala se moe izvriti smena integracione promenljive. To moemo
uraditi na dva naina:

1. Prvo reimo dati integral kao neodredjeni , vratimo smenu pa tu zamenimo gornju i donju granicu.

2. Izvrimo smenu direktno u datom integralu ali moramo menjati i granice integracije.

2
1151
 www.matematiranje.com
b
Neka je dat integral f ( x)dx . Ovde
a
naravno x [a,b].

Uzmimo smenu x = (t) . Tada je:

f ( x)dx = f [ (t )] `(t )dt

a
ali su nove granice : t [ , ] gde je ( ) = a ( ) = b

Parcijalna integracija

Nju radimo kao kod neodredjenog integrala i granice ostaju iste!

Zapamtite: Neodreeni integral je funkcija, a odreeni integral je broj!

Evo nekoliko laganijih primera:

x dx
3
1. Rei integral :
1

x4
Ovaj integral je tablini i njegovo reenje je , pa tu stavimo jednu uspravnu crtu i napiemo brojeve iz granica
4
x4 3
integrala: . Sada x menjamo sa 3 pa od toga oduzmemo kad x zamenimo sa 1. To jest:
4 1

3
x 4 3 3 4 14 81 1
x dx = = = = 20
3

1
4 1 4 4 4

2
dx
2. Rei integral: x+2
0

Ovaj zadatak oigledno zahteva smenu. Reiemo ga na dva naina, a Vi izaberite ta vam je lake.

a. Skinuemo granice i reiti ga kao neodreeni:

dx x+2=t dt
x + 2 dx = dt = t = ln t = vratimo smenu= ln x + 2
=

Sada vratimo reenje u odreeni integral i granice se ne menjaju!

3
1152
 www.matematiranje.com
2
dx 2 4
x + 2 = ln x + 2
0
0
= ln 2 + 2 - ln 0 + 2 = ln 4 ln 2 = ln = ln 2
2

b. Radiemo integral direktno , i u toku rada promeniti granice!

2
dx x+2=t x+2 =t 2+2 =t t = 4
x+2 =
0
dx = dt
, ali je sada,
x+2 =t 0+2 =t t = 2
novi integral po t ima granice od 2 do 4

4
dt 4
= = ln t = ln 4 ln 2 = ln 2
2
t 2

x
3
3. Rei integral : ln xdx
1

Ovaj integral emo reiti parcijalnom integracijom a tu ne menjamo granice integracije , osim ako tokom rada ne
koristimo smenu.

e ln x = u x 3 dx = dv x4 e
e
1 x4
1 =
4 1 1 x 4

3 4
x ln xdx 1 x = ln x dx
dx = du =v
x 4

e4 14
e
1
= ( ln e ln 1 ) x 3 dx
4 4 41
e4 1 x4 e
=
4 4 4 1

e4 1 e4 1
= ( )
4 4 4 4

e4 e4 1 3e 4 1 3e 4 + 1
= - + = + =
4 16 16 16 16 16

4
1153
 NESVOJSTVENI INTEGRALI ( teorija)

Neka je f(x) neprekidna funkcija na svakom konanom intervalu [a , b] . Tada integrale:

+ b
i)
a
f ( x)dx = lim f ( x)dx
b
a

b b
ii)

f ( x)dx = lim f ( x)dx
a
a

b c +
iii) f ( x)dx = lim f ( x)dx = f ( x)dx + f ( x)dx

b
a c
gde je < c < +
a

zovemo NESVOJSTVENI integrali sa beskonanim granicama.

Ako naemo reenja za granine vrednosti na desnoj strani, to jest ako ona postoje i konana su ( nisu )

onda su nesvojstveni integrali KONVERGENTNI. U suprotnom su DIVERGENTNI.

ta bi geometrijski gledano mogao da znai nesvojstveni integral ?

+ b
Posmatrajmo prvi : f ( x)dx = lim f ( x)dx
a
b
a

Geometrijsko znaenje apsolutne vrednosti ovog nesvojstvenog integrala je povrina oblasti ograniene krivom

y = f(x), x osom i pravom x = a. Ova oblast se protee u beskonanost, a njena povrina moe biti konana ili

beskonana. Kako sad to?

Ako x osa nije asimptota krive y = f(x) , nesvojstveni integral divergira, a povrina je sigurno beskonana.

Ako x osa jeste asimptota krive y = f(x) , Povrina moe biti konana ili beskonana. Ako nesvojstveni integral

konvergira, povrina je konana a ako divergira, povrina je beskonana.

Nekad nam u zadacima ne trae da izraunamo nesvojstveni integral, ve samo da utvrdimo da li konvergira ili

divergira. Tu nam pomae sledei kriterijum (teorema):

www.matematiranje.com
1154
Neka su f(x) i g(x) integrabilne funkcije na segmentu [a,b] gde je b>a i neka je 0 f ( x) g ( x) za x a

Tada:

i) Ako nesvojstveni integral g ( x)dx konvergira, onda konvergira i nesvojstveni integral f ( x)dx i
a a

vai da je f ( x)dx g ( x)dx
a a

ii) Ako nesvojstveni integral
a
f ( x)dx divergira, onda divergira i integral g ( x)dx
a

Ovaj kriterijum konvergencije moe se primeniti ako funkcije f i g imaju isti znak. Ako podintegralna funkcija

menja znak na posmatranom intervalu, tada moemo koristiti sledei kriterijum(teoremu):

Neka je funkcija f(x) integrabilna na segmentu [a,b] za svaki b>a. Tada :

Ako
a
f ( x) dx konvergira, onda konvergira i
a
f ( x)dx i pri tome je
a
f ( x)dx
a
f ( x) dx

Jo moemo zapamtiti i sledee:

Ako integral
a
f ( x) dx konvergira, tada kaemo da nesvojstveni integral f ( x)dx
a
apsolutno konvergira.

Ako integral
a
f ( x)dx konvergira a integral
a
f ( x) dx divergira onda kaemo da dati integral uslovno konvergira.

ta se deava ako funkcija f(x) nije ograniena u nekoj okolini take b ? ( to jest prava x=b je vertikalna

asimptota zdesna). Tada , ako je funkcija f(x) neprekidna na svakom intervalu [a,b- ], >0 je

b b

f ( x)dx = lim f ( x)dx

a
0 +
a

Ako je f(x) neograniena u okolini take a ( to jest prava x = a je vertikalna asimptota sleva) i neprekidna u svakom

intervalu [ a+ , b] , >0 onda je :

b b

f ( x)dx = lim f ( x)dx

a
0+
a+

www.matematiranje.com
1155
Ova dva integrala zovemo nesvojstveni sa neogranienim funkcijama .

b b
Posmatrajmo
a
f ( x)dx = lim
0 + f ( x)dx .
a

Geometrijsko znaenje apsolutne vrednosti ovog integrala je povrina oblasti omeene krivom y = f(x) ,

ordinatom f(a) , x osom i vertikalnom asimptotom x = b.

Ako je situacija da je f(x) neograniena u okolini take c (a , b) ( to jest prava x = c je vertikalna asimptota )

i ako je f(x) neprekidna u svakom intervalu [a,c - ] , [ c + , b] , >0 onda je :

b c b c b

a
f ( x)dx =
a
f ( x)dx + f ( x)dx = lim
c
0+
a
f ( x)dx + lim
0 + f ( x)dx
c +

Ovde naravno vae kriterijumi analogni datim za integrale sa beskonanim granicama.

www.matematiranje.com

1156
www.matematiranje.com

1. POETNI INTEGRALI (METODA DEKOMPOZICIJE)

Ovde koristimo dva osnovna pravila vezana za integrale:

kf ( x)dx =k f ( x)dx
( f ( x) g ( x))dx = f ( x)dx g ( x)dx
ZADACI:
x3 10 x 8 + 3
dx
2 xdx , x dx , (t )dt ,
3 x x2 x 4 dx , x
2 4
x dx , 5
x 3 dx ,
dx , , 3
x dx

1 1 2 4
( x x + x 2 )dx , (3 sin x + 4 cos x 2 x 5 + 1 + x 2 1 x 2 )dx
4 x

cos 2 x dx 2 x 3 2ctg 2 x
sin 2 x cos 2 xdx , sun 2 x cos 2 x , tg xdx , ctg xdx , sin 2 dx, cos 2 x dx
2 2

2. METODA SMENE
Za smenu birati izraz iji je izvod uz dx. f ( x)dx = f ( g (t )) g `(t )dt ;
x=g(t) je smena

ZADACI:

1
dy dx
(5 2 x)dx, (4 x + 3) 3y 4 , 2x + 6 , e cos xdx , e x xdx
2
3
dx , 2 x 1dx , sin x

x2 xdx xdx ln x
e 3 x 3 + 1dx , x
x3 2 5 x2
x dx , xdx , , , dx ,
2
7 1 x 2 x
3
ln y dx
y
dy ,
x ln x ln(ln x)
, sin( 2 x + 3) dx , x cos( x 2 + 1) dx , tgxdx , cos 2 xdx ,

cos x
sin x cos xdx , 1 + 2 sin x dx , cos xdx , tg xdx ,
2 4 4

dx dx dx cos xdx dx x2
x 2 + 9 x 2 + 5 25 + 4 x 2 4 + sin 2 x x(1 + ln 2 x) 4 + x 6 dx
, , , , ,

dx dz cos xdx 3 x dx xdx

9 x
, 25 16 z 2
, a 2 sin 2 x
dx ,
25 9 x
, 3 x4

1157
 PRIMENA INTEGRALA

Pre nego to krenemo sa izraunavanjem povrine, duine luka, zapremine ili povrine rotacione povri moramo
odraditi:

- pomou par taaka ispitamo tok i nacrtamo krivu ( krive)ako je to neophodno

- granice integrala naemo kao reenje sistema jednaina od datih krivih(njihov presek)
- pronaemo odgovarajuu formulu
- integral je u najveem broju sluaja bolje reiti bez granica,kao neodreeni , jer u sluaju smene moramo
menjati granice...

1. Izraunati povrinu figure ograniene lukom krive y x 2 2 x i pravom y = 0.

Reenje:

Data kriva je parabola, ispitivanje toka i kako se crta njen grafik je detaljno objanjen u delu kvadratna funkcija,
ali kako nama ne treba ispitivanje celog toka, ve samo nekoliko taaka, nai emo:

i) Grafik funkcije y x 2 2 x see x osu u takama gde je x 2 2 x 0 , to jest za x = 0 i x = 2

ii) Naemo prvi izvod: y`= -2x +2, y` = 0 za 2x+2 = 0 to jest x = 1. Ovu vrednost zamenimo u poetnu
funkciju: y = - 12+2 = 1, pa je taka (1,1) maksimum.
iii) Sad ve moemo skicirati grafik

1 x
-2 -1 0 1 2 3 4 5
-1

y x2 2x

Mi trebamo nai povrinu osenenog dela, pa je jasno da granice integrala idu od 0 do 2, a poto je deo povrine

koji traimo iznad x ose, u integralu ne moramo uzimati apsolutnu vrednost . Dakle:

2 3
x3 x2 2 2 0 8 4
P = ( x 2 2 x)dx ( 2 ) [( 2 2 ) ( 0)] 4
0
3 2 0 3 3 3 3

4
Traena povrina je dakle P=
3

1158
2. Izraunati povrinu figure koja je ograniena linijama: y 2 x 2 1 i y x 2 10

Reenje:

Take preseka ove dve krive,koje emo dobiti reavanjem sistema jednaina, e nam dati granice integrala:

y 2x 2 1
y x 2 10

2 x 2 1 x 2 10
x2 9 Dakle integral ide od 3 do 3
x 3

Dalje ispitamo nekoliko taaka da bi skicirali grafike:

y 2x 2 1 y x 2 10

2x 2 1 0 x 2 10 0

1
x2 x 2 10
2

Oigledno ni jedna parabola nema preseke sa x osom, naimo im temena (ekstremne vrednosti)

y 2x 2 1 y x 2 10

y` = 4x y`= 2x

4x = 0 2x = 0

x=0 x=0

y= 1 y= 10

(0,1) je minimum (0,10) je minimum

y-osu see u 1 y-osu see u 10

Nacrtajmo sada sliku:

1159
 y
19 y x 2 10

10
10

y 2x2 1
1
x
-3 3

Traena povrina je ovo oseneno izmeu parabola, i nju emo nai kada od povrine ispod gornje krive oduzmemo
povrinu ispod donje krive, odnosno u integralu oduzmemo donju ( y 2 x 2 1 ) od gornje parabole
( y x 2 10 )

Vano: Poto je grafik simetrian u odnosu na y osu, odnosno parne su obe funkcije, lake nam je da
izraunamo povrinu od 0 do 3 pa da to pomnoimo sa 2.

3
P = [( x 2 10) (2 x 2 1)]dx odnosno ,pametnije je:
3

3 3
x3 3
P = 2 [( x 2 10) (2 x 2 1)]dx = 2 ( x 2 9)dx 2( 9 x) 2 18 36
0 0
3 0

Traena povrina je dakle P= 36

3. Odrediti povrinu lika ogranienog lukom krive y 2 y x 6 i osom Oy.

Reenje:

U ovom zadatku nam je pametnije da izrazimo x, a da traenu povrinu izraunamo po y

y2 y x 6

1 5
x y2 y 6 y2 y 6 0 Naemo y1,2= pa je y1 = -3, y2 = 2
2

1 1
x` = - 2y 1 x` = 0 za - 2y 1 = 0 pa je y = to jest x = 6
2 4

1 1
Taka (6 , ) je maksimum kad razmiljamo po y
4 2

1160
 y

2
1
6
6 4
1
x
2

-3
x y2 y 6

Radiemo integral po y, gde nam granice oigledno idu od - 3 do 2.

2
y3 y2 2 125
( y y 6)dy ( 6 y)
2
P=
3
3 2 3 6

125
Traena povrina je
6

4. Izraunati povrinu figure koja je ograniena linijama y = ex , y = e-x i x=2

Reenje:

Ovde se radi o graficima elementarnih funkcija. Ako niste upoznati sa njima, napravite tablicu vrednosti, u kojoj
ete birati vrednosti za x i izraunavati y.

y
y ex
2
e
7
y ex

1
2 x

x=2

Sa slike je oigledno da osenena povrina ide po x od 0 do 2, da je donja kriva y = e-x a gornja kriva y = ex

2
2
P = (e x e x )dx (e x e x ) (e 2 e 2 ) (e 0 e 0 ) e 2 e 2 2
0
0

Traena povrina je e 2 e 2 2

1161
5. Odrediti zapreminu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela povri ogranienog lukom krive
y 4 x x 2 i osom Ox.

Reenje:

Ispitajmo najpre par taaka za parabolu y 4 x x 2 i nacrtajmo sliku:

y 4x x 2
4x x 2 0 pa je x(4 x) 0 x 0 x 4

y` = 4-2x pa je 4-2x = 0 za x = 2 a onda je y = 4

4
y 4x x 2

0 2 4
x

Granice integrala su 0 i 4

b
V = y 2 dx
a

4 4
V = (4 x x ) dx = (16 x 2 8 x 3 x 4 )dx
2 2

0 0

x3 x4 x5 4
= (16 8 )
3 4 5 0

64 256 512 512

= (16 2 256 ) =
3 5 15 15

512
Zapreminu tela je
15

1162
6. Odrediti zapreminu tela nastalog rotacijom kruga x 2 ( y b) 2 r 2 oko Ox ose (b>r)

Reenje:

Iz analitike geometrije znamo da je jednaina kruga ( x p) 2 ( y q) 2 r 2 gde su p i q koordinate centra a r

poluprenik krunice.

x 2 ( y b) 2 r 2 nam govori da je p = 0 a q =b, pa e slika izgledati:

y

r b

x 2 ( y b) 2 r 2 odavde moramo izraziti y

( y b) 2 r 2 x 2

y b (r 2 x 2 )

y b (r 2 x 2 ) Ovde smo dobili dva dela krunice: gornji y b (r 2 x 2 ) i donji y b (r 2 x 2 )

y
y b r2 x2

r b

y b r2 x2
x

Rotacija ovog kruga e nam dati telo koje je poznatije kao TORUS, ili po naki guma

1163
 y

Zapreminu tela emo dobiti kad od zapremine tela koje nastaje rotacijom gornjeg dela krunice(puna guma)

oduzmemo zapreminu tela koje nastaje rotacijom donjeg dela krunice(kao felna,popunjena)

b
V = ( y12 y 22 )dx
a

Nadjimo najpre vrednost izraza y12 y 22

y12 y 22 = ( b (r 2 x 2 ) )2 - (b (r 2 x 2 ) ) 2

= (b 2 2b r 2 x 2 r 2 ) - (b 2 2b r 2 x 2 r 2 )

= b 2 2b r 2 x 2 r 2 - b 2 2b r 2 x 2 r 2

= 4b r 2 x 2

Jasno je da granice integrala idu od r do r

Reimo najpre neodreeni integral:

x r sin t
r 2 x 2 dx
dx r cos tdt
(r 2 r 2 sin 2 t ) r cos tdt

= r 2 (1 sin 2 t ) r cos tdt

=r (1 sin 2 t ) r cos tdt
poto je 1 sin2t = cos2t
= r 2 cos t cos tdt

= r 2 cos 2 tdt

1164
 1 cos 2t 1
r2 je konstanta pa e ii ispred integrala a upotrebiemo i formulu: cos 2 t , pa e i kao konstanta
2 2
ispred integrala. Dakle:
r2
2
= (1 cos 2t )dt

r2 1
= (t sin 2t )
2 2

ta se deava sa granicama ovog integrala?

x r sin t
Smena je bila : , za x = - r je -r = r sin t , to jest sint = - 1 pa je t=
dx r cos tdt 2

za x = r je r = r sin t , to jest sint = 1 pa je t =
2

Nove granice su dakle i
2 2

Vratimo se u integral:

b 2
r 1
V = ( y12 y 22 )dx = 4b (t sin 2t ) 2
a
2 2
2
1 1
= 2br 2 [( sin 2 ) ( sin(2 ))]
2 2 2 2 2 2

= 2br 2

= 2br 2 2

Dakle, posle mnogo napora, konano reenje je V = 2br 2 2

7. Izraunati duinu luka krive y = ln x od take x = 3 do take x = 8

Reenje:

Ovde nam slika nije neophodna!

1165
 b
Formula za izraunavanje duine luka krive je L= 1 f `( x) 2 dx , ako radimo po x
a

y = ln x

1
y` pa je
x

8 8 8 8
x2 1 x2 1
b
1 1
1 f `( x) 2 dx = 1 ( ) 2 dx =
x 1
x2
dx = x2
dx = x
dx = uzimamo smenu=
a 3 3 3 3

x2 1 t 2
2 xdx 2tdt x 3t 2
= Da vidimo ta je sa granicama?
xdx tdt x 8t 3
tdt
dx
x

3 3
t tdt t 2 dt
= 2 = Iz smene je x2 = t2 1 pa je sada na integral
2
x x 2 x

3
t 2 dt
= ovde emo kao trik, gore oduzeti i dodati 1
2 t 1
2

3 3
t 2 11 1 t 1 3 3 1 2 1
= dt = (1 2 )dt = t ln = ( 3 ln ) - (2 ln )=
2 t 1
2
2 t 1 t 1 2 3 1 2 1

3
= 1 ln
2

3
konano reenje je L = 1 ln
2

1166
8. Izraunati povrinu povri koja nastaje rotacijom luka parabole y2 = 4x oko ose Ox na segmentu [0,3]

Reenje:

1 3 4
-2
-4

Formula za izraunavanje povrine rotacione povri je :

b
S= 2 f ( x)
a
1 f `( x) 2 dx , po x x [ a, b ]

Ovde su granice oigledno 0 i 3.

1 1 1
y2 = 4 x pa je odavde y 2 x odnosno y` 2 pa je y`2
2 x x x

b 3
1
S= 2 f ( x) 1 f `( x) dx = 2 2 x 1
2
dx
a 0
x
3
x 1
= 2 2
0
x
x
dx 2 ide ispred integrala a korene skratimo

3
= 4
0
x 1dx uzimamo smenu

x 1 t2
= uradimo neodredjeni integral da ne menjemo granice
dx 2tdt
t3 2
2t dt 2
( x 1) 3
2

3 3
2 3
= 4 ( x 1) 3
3 0
8 56
= (8 1)
3 3
56
Traena povrina rotacione povri je dakle : S =
3

1167
9. Cikloida C je definisana parametarskim jednainama:

x a(t sin t ) i y a(1 cos t )

Izraunati:

a) povrinu ogranienu jednim lukom cikloide i osom Ox

b) duinu jednog luka cikloide
c) zapreminu tela nastalog rotacijom jednog luka cikloide oko Ox ose

Reenje:

Kako nastaje i kako izgleda ta cikloida?

Posmatrajmo krunicu koja se bez klizanja okree po pravoj (x osi). Fiksirajmo jednu taku na krunici. Kriva koju

opisuje ta taka zovemo cikloida.

0 2 a 4 a

a) Posmatrajmo ovaj prvi luk cikloide koji je u intervalu [0, 2a ]

0 2 a

b
Ako bi koristili onu univerzalnu formulu za P, bilo bi P= ydx
a

Ovaj integral bi iao od 0 do 2a , a poto je y a(1 cos t ) , bie :

y 0 a (1 cos t ) 0 t0
y 2a a(1 cos t ) 2a t 2

Znai integral ide od 0 do 2 po t.

Kako je x a(t sin t ) to je dx a (1 cos t )dt

1168
 b 2 2
P= ydx = a(1 cos t )a(1 cos t )dt = a 2
(1 cos t )
2
dt
a 0 0

Reimo najpre traeni integral:

1 cos 2t
(1 cos t ) dt (1 2 cos t cos 2 t )dt 1dt 2 cos tdt
2
dt
2

1 1
= t 2 sin t (t sin 2t )
2 2
1 1
= t 2 sin t t sin 2t
2 4
3 1
= t 2 sin t sin 2t
2 4
Vratimo se u formulu:

2
3 1 2
P= a 2 (1 cos t ) 2 dt = a 2 ( t 2 sin t sin 2t ) =3 a 2
0
2 4 0
Samo mala napomena da su sinusi od 0 i 360 stepeni jednaki 0.

Dakle, P=3 a 2

b) Da izraunamo duinu jednog luka cikloide:

0 2 a

Za luk imamo gotovu formulu: L= x`2 (t ) y`2 (t ) dt

Granice integrala su 0 i 2 . Sredimo i ovu potkorenu veliinu pa emo onda reavati integral.

x a(t sin t ) pa je x` a(1 cos t )

y a(1 cos t ) pa je y` a sin t jer je od jedinice izvod 0

x`2 y`2 [a(1 cos t )]2 [a sin t ] 2 a 2 (1 2 cos t cos 2 t ) a 2 sin 2 t

= a 2 (1 2 cos t cos 2 t sin 2 t )
= a 2 (2 2 cos t )
= 2a 2 (1 cos t )

1169
 t
= 2a 2 2 sin 2
2
t
= 4a 2 sin 2
2
Vratimo se u integral:

t 2
2 2 2
t t t
x` (t ) y` (t ) dt = 4a sin dt = 2a sin dt = 2a sin dt = 4a cos
2 2 2 2
= 8a
0
2 0
2 0
2 2 0

Duinu jednog luka cikloide je L = 8a

c) Izraunajmo i zapreminu

0 2a

2 2
V = y dx = [a (1 cos t )]2 a (1 cos t )dt
2

0 0
2
= a 3 (1 cos t ) 3 dt konstanta ide ispred integrala
0
2
= a (1 cos t ) 3 dt iskoristimo formulu (a - b )3
3

0
2
= a 3 (1 3 cos t 3 cos 2 t cos 3 t )dt
0

Svaki od ovih integrala emo reavati posebno, prva dva nisu problem jer su tablini, reimo zato ova preostala dva.

1 cos 2t 1 1 1 1 1
cos t dt (1 cos 2t )dt (t sin 2t ) t sin 2t
2

2 2 2 2 2 4

sin t z
cos tdt cos t cos 2 tdt cos t (1 sin 2 t ) cos tdt cos t sin 2 tdt sin t z 2 dz
3

cos tdt dz
z3 sin 3 t
sin t sin t
3 3

1170
Vratimo se u izraunavanje zapremine:

1 1 sin 3 t 2
V = a 3 [t 3 sin t 3( t sin 2t )- (sin t )] = kad sredimo= 5a 3 2
2 4 3 0

Dakle V= 5a 3 2

1171
 www.matematiranje.com
PRIMENA INTEGRALA

Pre nego to krenemo sa izraunavanjem povrine, duine luka, zapremine ili povrine rotacione povri moramo
odraditi:

- pomou par taaka ispitamo tok i nacrtamo krivu ( krive)ako je to neophodno

- granice integrala naemo kao reenje sistema jednaina od datih krivih(njihov presek)
- pronaemo odgovarajuu formulu
- integral je u najveem broju sluaja bolje reiti bez granica,kao neodreeni , jer u sluaju smene moramo
menjati granice...

1. Izraunati povrinu figure ograniene lukom krive y = x 2 + 2 x i pravom y = 0.

Reenje:

Data kriva je parabola, ispitivanje toka i kako se crta njen grafik je detaljno objanjen u delu kvadratna funkcija,
ali kako nama ne treba ispitivanje celog toka, ve samo nekoliko taaka, nai emo:

i) Grafik funkcije y = x 2 + 2 x see x osu u takama gde je x 2 + 2 x = 0 , to jest za x = 0 i x = 2

ii) Naemo prvi izvod: y`= -2x +2, y` = 0 za 2x+2 = 0 to jest x = 1. Ovu vrednost zamenimo u poetnu
funkciju: y = - 12+2 = 1, pa je taka (1,1) maksimum.
iii) Sad ve moemo skicirati grafik

1 x
-2 -1 0 1 2 3 4 5
-1

y = x2 + 2x

Mi trebamo nai povrinu osenenog dela, pa je jasno da granice integrala idu od 0 do 2, a poto je deo povrine

koji traimo iznad x ose, u integralu ne moramo uzimati apsolutnu vrednost . Dakle:

2 3
x3 x2 2 2 0 8 4
P = ( x 2 + 2 x)dx = ( + 2 ) = [( + 2 2 ) ( + 0)] = + 4 =
0
3 2 0 3 3 3 3

1
1172
 www.matematiranje.com
4
Traena povrina je dakle P=
3

2. Izraunati povrinu figure koja je ograniena linijama: y = 2 x 2 + 1 i y = x 2 + 10

Reenje:

Take preseka ove dve krive,koje emo dobiti reavanjem sistema jednaina, e nam dati granice integrala:

y = 2x 2 + 1
y = x 2 + 10

2 x 2 + 1 = x 2 + 10
x2 = 9 Dakle integral ide od 3 do 3
x = 3

Dalje ispitamo nekoliko taaka da bi skicirali grafike:

y = 2x 2 + 1 y = x 2 + 10

2x 2 + 1 = 0 x 2 + 10 = 0

1
x2 = x 2 = 10
2

Oigledno ni jedna parabola nema preseke sa x osom, naimo im temena (ekstremne vrednosti)

y = 2x 2 + 1 y = x 2 + 10

y` = 4x y`= 2x

4x = 0 2x = 0

x=0 x=0

y= 1 y= 10

(0,1) je minimum (0,10) je minimum

2
1173
 www.matematiranje.com

y-osu see u 1 y-osu see u 10

Nacrtajmo sada sliku:

y
19 y = x 2 + 10

10
10

y = 2x2 + 1
1
x
-3 3

Traena povrina je ovo oseneno izmeu parabola, i nju emo nai kada od povrine ispod gornje krive oduzmemo
povrinu ispod donje krive, odnosno u integralu oduzmemo donju ( y = 2 x 2 + 1 ) od gornje parabole
( y = x 2 + 10 )

Vano: Poto je grafik simetrian u odnosu na y osu, odnosno parne su obe funkcije, lake nam je da
izraunamo povrinu od 0 do 3 pa da to pomnoimo sa 2.

3
P = [( x 2 + 10) (2 x 2 + 1)]dx odnosno ,pametnije je:
3

3 3
x3 3
P = 2 [( x + 10) (2 x + 1)]dx = 2 ( x 2 + 9)dx = 2(
2 2
+ 9 x) = 2 18 = 36
0 0
3 0

Traena povrina je dakle P= 36

3. Odrediti povrinu lika ogranienog lukom krive y 2 + y + x = 6 i osom Oy.

Reenje:

U ovom zadatku nam je pametnije da izrazimo x, a da traenu povrinu izraunamo po y

y2 + y + x = 6

3
1174
 www.matematiranje.com
1 5
x = y2 y + 6 y2 y + 6 = 0 Naemo y1,2= pa je y1 = -3, y2 = 2
2

1 1
x` = - 2y 1 x` = 0 za - 2y 1 = 0 pa je y = to jest x = 6
2 4

1 1
Taka (6 , ) je maksimum kad razmiljamo po y
4 2

2
1
6
6 4
1
x
2

-3
x = y2 y + 6

Radiemo integral po y, gde nam granice oigledno idu od - 3 do 2.

2
y3 y2 2 125
( y y + 6)dy = ( + 6 y) =
2
P=
3
3 2 3 6

125
Traena povrina je
6

4. Izraunati povrinu figure koja je ograniena linijama y = ex , y = e-x i x=2

Reenje:

Ovde se radi o graficima elementarnih funkcija. Ako niste upoznati sa njima, napravite tablicu vrednosti, u kojoj
ete birati vrednosti za x i izraunavati y.

4
1175
 www.matematiranje.com
y
y = ex
2
e
7
y = ex

1
2 x

x=2

Sa slike je oigledno da osenena povrina ide po x od 0 do 2, da je donja kriva y = e-x a gornja kriva y = ex

2
2
P = (e x e x )dx =(e x + e x ) = (e 2 + e 2 ) (e 0 + e 0 ) = e 2 + e 2 2
0
0

Traena povrina je e 2 + e 2 2

5. Odrediti zapreminu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela povri ogranienog lukom krive
y = 4 x x 2 i osom Ox.

Reenje:

Ispitajmo najpre par taaka za parabolu y = 4 x x 2 i nacrtajmo sliku:

y = 4x x 2
4x x 2 = 0 pa je x(4 x) = 0 x = 0 x = 4

y` = 4-2x pa je 4-2x = 0 za x = 2 a onda je y = 4

4
y = 4x x 2

0 2 4
x

5
1176
 www.matematiranje.com
Granice integrala su 0 i 4

b
V = y 2 dx
a

4 4
V = (4 x x 2 ) 2 dx = (16 x 2 8 x 3 + x 4 )dx
0 0

x3 x4 x5 4
= (16 8 + )
3 4 5 0

64 256 512 512

= (16 2 256 + ) = =
3 5 15 15

512
Zapreminu tela je
15

6. Odrediti zapreminu tela nastalog rotacijom kruga x 2 + ( y b) 2 = r 2 oko Ox ose (b>r)

Reenje:

Iz analitike geometrije znamo da je jednaina kruga ( x p) 2 + ( y q) 2 = r 2 gde su p i q koordinate centra a r

poluprenik krunice.

x 2 + ( y b) 2 = r 2 nam govori da je p = 0 a q =b, pa e slika izgledati:

y

r b

6
1177
 www.matematiranje.com
x + ( y b) = r 2
2 2
odavde moramo izraziti y

( y b) 2 = r 2 x 2

y b = (r 2 x 2 )

y = b (r 2 x 2 ) Ovde smo dobili dva dela krunice: gornji y = b + (r 2 x 2 ) i donji y = b (r 2 x 2 )

y
y = b + r2 x2

r b

y = b r2 x2
x

Rotacija ovog kruga e nam dati telo koje je poznatije kao TORUS, ili po naki guma

Zapreminu tela emo dobiti kad od zapremine tela koje nastaje rotacijom gornjeg dela krunice(puna guma)

oduzmemo zapreminu tela koje nastaje rotacijom donjeg dela krunice(kao felna,popunjena)

b
V = ( y12 y 22 )dx
a

Nadjimo najpre vrednost izraza y12 y 22

7
1178
 www.matematiranje.com

y12 y 22 = ( b + (r 2 x 2 ) )2 - (b (r 2 x 2 ) ) 2

= (b 2 + 2b r 2 x 2 + r 2 ) - (b 2 2b r 2 x 2 + r 2 )

= b 2 + 2b r 2 x 2 + r 2 - b 2 + 2b r 2 x 2 r 2

= 4b r 2 x 2

Jasno je da granice integrala idu od r do r

Reimo najpre neodreeni integral:

x = r sin t
r 2 x 2 dx =
dx = r cos tdt
= (r 2 r 2 sin 2 t ) r cos tdt

= r 2 (1 sin 2 t ) r cos tdt

=r (1 sin 2 t ) r cos tdt
poto je 1 sin2t = cos2t
= r 2 cos t cos tdt

= r 2 cos 2 tdt

1 + cos 2t 1
r2 je konstanta pa e ii ispred integrala a upotrebiemo i formulu: cos 2 t = , pa e i kao konstanta
2 2
ispred integrala. Dakle:
r2
2
= (1 + cos 2t )dt

r2 1
= (t + sin 2t )
2 2

ta se deava sa granicama ovog integrala?

x = r sin t
Smena je bila : , za x = - r je -r = r sin t , to jest sint = - 1 pa je t=
dx = r cos tdt 2

za x = r je r = r sin t , to jest sint = 1 pa je t =
2

8
1179
 www.matematiranje.com

Nove granice su dakle i
2 2

Vratimo se u integral:

b 2
r 1
V = ( y12 y 22 )dx = 4b (t + sin 2t ) 2
a
2 2
2
1 1
= 2br 2 [( + sin 2 ) ( + sin(2 ))]
2 2 2 2 2 2

= 2br 2

= 2br 2 2

Dakle, posle mnogo napora, konano reenje je V = 2br 2 2

7. Izraunati duinu luka krive y = ln x od take x = 3 do take x = 8

Reenje:

Ovde nam slika nije neophodna!

b
Formula za izraunavanje duine luka krive je L= 1 + f `( x) 2 dx , ako radimo po x
a

y = ln x

1
y`= pa je
x

8 8 8 8
x2 +1 x2 +1
b
1 1
1 + f `( x) dx = 1 + ( ) 2 dx = 1 + 2 dx =
2
dx = dx = uzimamo smenu=
a 3
x 3
x 3
x2 3
x

9
1180
 www.matematiranje.com

x2 +1 = t 2
2 xdx = 2tdt x= 3t =2
= Da vidimo ta je sa granicama?
xdx = tdt x= 8t =3
tdt
dx =
x

3 3
t tdt t 2 dt
2 x x 2 x 2 = Iz smene je x = t 1 pa je sada na integral
2 2
= =

3
t 2 dt
= 2 ovde emo kao trik, gore oduzeti i dodati 1
2 t 1

3 3
t 2 1+1 1 t 1 3 3 1 2 1
= 2 dt = (1 + 2 )dt = t + ln = ( 3 + ln ) - (2 + ln )=
2 t 1 2 t 1 t +1 2 3 +1 2 +1

3
= 1 + ln
2

3
konano reenje je L = 1 + ln
2

8. Izraunati povrinu povri koja nastaje rotacijom luka parabole y2 = 4x oko ose Ox na segmentu [0,3]

Reenje:

10
1181
 www.matematiranje.com

1 3 4
-2
-4

Formula za izraunavanje povrine rotacione povri je :

b
S= 2 f ( x)
a
1 + f `( x) 2 dx , po x x [ a, b ]

Ovde su granice oigledno 0 i 3.

1 1 1
y2 = 4 x pa je odavde y = 2 x odnosno y`= 2 = pa je y`2 =
2 x x x

b 3
1
S= 2
a
f ( x) 1 + f `( x) 2 dx = 2 2
0
x 1+
x
dx

3
x +1
= 2 2
0
x
x
dx 2 ide ispred integrala a korene skratimo

3
= 4
0
x + 1dx uzimamo smenu

x +1 = t2
= uradimo neodredjeni integral da ne menjemo granice
dx = 2tdt
t3 2
2t dt = 2
= ( x + 1) 3
2

3 3
2 3
= 4 ( x + 1) 3
3 0
8 56
= (8 1) =
3 3
56
Traena povrina rotacione povri je dakle : S =
3

11
1182
 www.matematiranje.com
9. Cikloida C je definisana parametarskim jednainama:

x = a(t sin t ) i y = a(1 cos t )

Izraunati:

a) povrinu ogranienu jednim lukom cikloide i osom Ox

b) duinu jednog luka cikloide
c) zapreminu tela nastalog rotacijom jednog luka cikloide oko Ox ose

Reenje:

Kako nastaje i kako izgleda ta cikloida?

Posmatrajmo krunicu koja se bez klizanja okree po pravoj (x osi). Fiksirajmo jednu taku na krunici. Kriva koju

opisuje ta taka zovemo cikloida.

0 2 a 4 a

a) Posmatrajmo ovaj prvi luk cikloide koji je u intervalu [0, 2a ]

0 2 a

b
Ako bi koristili onu univerzalnu formulu za P, bilo bi P= ydx
a

Ovaj integral bi iao od 0 do 2a , a poto je y = a(1 cos t ) , bie :

y = 0 a(1 cos t ) = 0 t=0

y = 2a a(1 cos t ) = 2a t = 2

Znai integral ide od 0 do 2 po t.

Kako je x = a(t sin t ) to je dx = a (1 cos t )dt

12
1183
 www.matematiranje.com
b 2 2
P= ydx = a (1 cos t )a (1 cos t )dt = a 2 (1 cos t ) 2 dt
a 0 0

Reimo najpre traeni integral:

1 + cos 2t
(1 cos t ) dt = (1 2 cos t + cos 2 t )dt = 1dt 2 cos tdt +
2
dt
2

1 1
= t 2 sin t + (t + sin 2t )
2 2
1 1
= t 2 sin t + t + sin 2t
2 4
3 1
= t 2 sin t + sin 2t
2 4
Vratimo se u formulu:

2
3 1 2
P= a 2 (1 cos t ) 2 dt = a 2 ( t 2 sin t + sin 2t ) =3 a 2
0
2 4 0
Samo mala napomena da su sinusi od 0 i 360 stepeni jednaki 0.

Dakle, P=3 a 2

b) Da izraunamo duinu jednog luka cikloide:

0 2 a

Za luk imamo gotovu formulu: L= x`2 (t ) + y`2 (t ) dt

Granice integrala su 0 i 2 . Sredimo i ovu potkorenu veliinu pa emo onda reavati integral.

x = a(t sin t ) pa je x`= a(1 cos t )

y = a(1 cos t ) pa je y`= a sin t jer je od jedinice izvod 0

x`2 + y`2 = [a(1 cos t )]2 + [a sin t ] 2 = a 2 (1 2 cos t + cos 2 t ) + a 2 sin 2 t

= a 2 (1 2 cos t + cos 2 t + sin 2 t )

13
1184
 www.matematiranje.com
= a 2 (2 2 cos t )
= 2a 2 (1 cos t )
t
= 2a 2 2 sin 2
2
t
= 4a 2 sin 2
2
Vratimo se u integral:

t 2
2 2 2
t t t
x` (t ) + y` (t ) dt = 4a sin dt = 2a sin dt = 2a sin dt = 4a cos
2 2 2 2
= 8a
0
2 0
2 0
2 2 0

Duinu jednog luka cikloide je L = 8a

c) Izraunajmo i zapreminu

0 2a

2 2
V = y dx = [a (1 cos t )]2 a (1 cos t )dt
2

0 0
2
= a 3 (1 cos t ) 3 dt konstanta ide ispred integrala
0
2
= a (1 cos t ) 3 dt iskoristimo formulu (a - b )3
3

0
2
= a 3 (1 3 cos t + 3 cos 2 t cos 3 t )dt
0

Svaki od ovih integrala emo reavati posebno, prva dva nisu problem jer su tablini, reimo zato ova preostala dva.

1 + cos 2t 1 1 1 1 1
cos t= dt = (1 + cos 2t )dt = (t + sin 2t ) = t + sin 2t
2

2 2 2 2 2 4

14
1185
 www.matematiranje.com
sin t = z
cos tdt = cos t cos 2 tdt = cos t (1 sin 2 t ) = cos tdt cos t sin 2 tdt = = sin t z 2 dz =
3

cos tdt = dz
z3 sin 3 t
sin t = sin t
3 3

Vratimo se u izraunavanje zapremine:

1 1 sin 3 t 2
V = a [t 3 sin t + 3( t + sin 2t )- (sin t
3
)] = kad sredimo= 5a 3 2
2 4 3 0

Dakle V= 5a 3 2

15
1186
 www.matematiranje.com

PRIMENA ODREENOG INTEGRALA U GEOMETRIJI

1. Povrina figura u ravni:

b
- P= f ( x)dx , ako je kriva y=f(x) iznad x ose
a
b
- P= - f ( x)dx ,
a
ako je kriva ispod x ose

b
- P= [ f ( x) g ( x)]dx , ako nam treba povrina izmeu krivih
a

Ako je kriva zadata u polarnim koordinatama: G={ ( , ), , 0 f ( ) } onda se povrina rauna:

1
P(G)=
2 f 2 ( )d

2. Zapremina tela :

b
-Vx= y
2
dx , ako se kriva y=f(x) okree oko x- ose
a
d
- Vy= x
2
dy , ako se kriva x=f(y) okree oko y-ose
c

- Vx= y (t ) x`(t )dt i Vy=2 x(t ) y(t ) x`(t )dt , ako je kriva zadata parametarski: x=x(t), y=y(t)
2

Ako je kriva zadata u polarnim koordinatama: = ( ), , 0 ( )

2
V= 3 sin d
3
3. Duina luka krive:
b
L= 1 + f `( x) 2 dx , ako radimo po x L= x`2 (t ) + y`2 (t ) dt , parametarski
a
d
L= 1 + g `( y ) 2 dy , ako radimo po y L= `2 + 2 d , = ( ) , polarno
c

4. Povrina rotacione povri:

b
S= 2 f ( x)
a
1 + f `( x) 2 dx , po x x [ a, b ]

d
S=2 g ( y)
c
1 + g `( y ) 2 dy , po y y [c,d]

S=2 y(t )

x`2 (t ) + y`2 (t ) dt , parametarski x=x(t), y=y(t), t [ , ]

1187
 www.matematiranje.com

S=2 sin `2 + 2 d , polarno [ , ]

1188
 www.matematiranje.com
KRIVOLINIJSKI INTEGRALI

1) Krivolinijski integral prve vrste

i) Ako je f(x,y,z) definisana i neprekidna u svakoj taki deo po deo glatke krive c date sa:

x=x(t)
y=y(t) gde je t1 t t 2 , i ds- diferencijal luka krive
z=z(t)

tada se krivolinijski integral prve vrste izraunava po formuli:

t2

f ( x, y, z )ds = f [ x(t ), y(t ), z (t )]

c t1
( xt` ) 2 + ( y t` ) 2 + ( z t` ) 2 dt

Ovaj integral ne zavisi od orijentacije krive!

ii) Ako je kriva data u obliku c: y=y(x) a xb tada je:

f ( x, y)ds = f ( x, y( x))
c a
1 + ( y x` ) 2 dx

iii) Ako je kriva data u obliku c: x=x(y) i m y n tada je :

f ( x, y)ds = f ( x( y), y)
c m
1 + ( x `y ) 2 dy

Izraunavanje duine krive c : S= ds

c

1
1189
 www.matematiranje.com

2. Krivolinijski integral druge vrste

i) Ako je kriva c zadata parametarskim jednainama:

x=x(t)
y=y(t) gde je t 0 t t1 tada je:
z=z(t)

t1

P( x, y, z )dx + Q( x, y, z )dy + R( x, y, z )dz = [ P( x(t ), y(t ), z (t )) x + Q( x(t ), y (t ), z (t )) y t` + R( x(t ), y (t ), z (t )) z t` ]dt

`
t
c t0

ii) Ako je kriva c zadata u ravni y=y(x) i a xb tada je:

P( x, y)dx + Q( x, y)dy = [ P( x, y( x)) + Q( x, y( x)) y x ]dx

`

c a

iii) Ako je kriva zadata u ravni x=x(y) i m yn tada je :

P( x, y)dx + Q( x, y)dy = [ P( x( y), y) x + Q( x( y ), y )]dy

`
y
c m

PAZI: Krivolinijski integral druge vrste zavisi od orijentacije krive . Pozitivan smer je smer suprotan kretanju

kazaljke na asovniku. =
C+ C

2
1190
 www.matematiranje.com

Nezavisnost krivolinijskog integrala od putanje integracije

Sledea tvrenja su ekvivalentna:

1) P( x, y, z )dx + Q( x, y, z )dy + R( x, y, z )dz

C
ne zavisi od putanje integracije

2) Postoji funkcija u=u(x,y) tako da je du = P(x,y,z)dx + Q(x,y,z)dy + R(x,y,z)dz i tada vai :

B

A
P(x,y,z)dx + Q(x,y,z)dy + R(x,y,z)dz = u(B) - u(A)

P Q P R Q R
3) = , = , =
y x z x z y

4)
C
P(x,y,z)dx + Q(x,y,z)dy + R(x,y,z)dz = 0 ako je kriva c zatvorena.

Grinova formula:

Ako kriva C ograniava oblast D ( to jest ona je rub oblasti D) pri emu D ostaje sa leve strane prilikom

obilaska krive C, i vai da su funkcije P,Q,R neprekidne zajedno sa svojim parcijalnim izvodima prvog reda u

oblasti D i na njenom rubu, onda vai formula:

Q P
P( x, y)dx + Q( x, y)dy = x y dxdy
C D

3
1191
 www.matematiranje.com
Iz Grinove formule se lako dokazuje da je povrina oblasti P(D) koja je ograniena krivom C data formulom:

1
2 C
P(D)= xdy ydx

4
1192
 www.matematiranje.com

POVRINSKI INTEGRALI

Povrinski integral prve vrste

i) Ako je S deo po deo glatka dvostrana povr zadata jednainama:

x=x(u,v)
y=y(u,v)
z=z(u,v)

gde (u,v) pripada D a funkcija f(x,y,z) je definisana i neprekidna na povri S , onda je:

f ( x, y, z )ds = f [ x(u, v), y(u, v), z(u, v)]

S D
EG F 2 dudv

2 2 2
x y z
E = + +
u u u

2 2 2
x y z
G = + +
v v v

x x y y z z
F= + +
u v u v u v

ii) Ako jednaina povri S ima oblik z=z(x,y) , gde je z=z(x,y) jednoznana neprekidno diferencijabilna
funkcija, onda je:

f ( x, y, z )ds = f [ x, y, z ( x, y)]
S D
1 + p 2 + q 2 dxdy i

z z
p= i q=
x y

1193
 www.matematiranje.com

POVRINSKI INTEGRAL PRVE VRSTE NE ZAVISI OD ORIJENTACIJE KRIVE

Povrinski integral druge vrste

Ako je S glatka dvostrana povr na kojoj je izabrana jedna od dveju strana , odreena smerom normale

n( cos , cos , cos ) i z = z(x,y) tada je :

p
cos =
1+ p2 + q2

q z z
cos = gde je: p= i q=
1+ p2 + q2 x y

1
cos =
1+ p2 + q2

VANO

( Da li emo uzeti + ili zavisi od ugla koji normala gradi sa pozitivnim delom z-ose:

1
Ako je taj ugao otar ,onda mora biti cos >0 pa uzimamo minus ispred korena, cos =
1+ p2 + q2
1
Ako je taj ugao tup, onda je cos <0 , pa uzimamo + ispred korena cos = )
+ 1+ p2 + q2

a P=P(x,y,z) Q=Q(x,y,z) i R=R(x,y,z) tri funkcije, definisane i neprekidne na povri S, onda je

Pdydz + Qdzdx + Rdxdy = ( P cos + Q cos + R cos )ds

S S

Povrinski integral druge vrste zavisi od orijentacije krive.

Prelaskom na drugu stranu povri menja se znak.

1194
 www.matematiranje.com

STOKSOVA FORMULA

Ako su P, Q, R neprekidne diferencijabilne funkcije a L zatvorena , deo po deo glatka kriva koja je granica deo

po deo dvostrane povri S, tada je:

cos cos cos

L Pdx + Qdy + Rdz = S x y z
dS
P Q R

pri emu su cos , cos i cos koordinate normale povri S koja je orijentisana na onu stranu u odnosu na

koju se obilazak krive L vri u suprotnom smeru od smera kretanja kazaljke na satu.

FORMULA OSTROGRADSKOG

Ako je S deo po deo glatka povr , koja ograniava oblast V , a P, Q i R neprekidne funkcije zajedno sa svojim

parcijalnim izvodima prvog reda u oblasti V S, onda vai formula:

P Q R
( P cos + Q cos + R cos )dS = ( x + y + z )dxdydz
S V

gde su cos , cos i cos kosinusi pravca spoljanje normale povri S.

Primena:

1195
 www.matematiranje.com

i) Fluks vektorskog polja

Za vektorsko polje A = P( x, y, z ) + Q( x, y, z ) + R ( x, y, z )

P Q R
= Pdydz + Qdzdx + Rdxdy = ( + + )dxdydz
V
x y z
P Q R
div A = ( x + y + z )dxdydz
V

ii) Cirkulacija vektorskog polja

C= Pdx + Qdy + Rdz = rot Ad S

gradu
d S = n ds n=
(gradu )

i j k
R Q P R Q P
rot A = = ( )dydz + ( ) + ( )dxdy
x y z y z z x x y
P Q R

ako je rot A= 0 i div A 0 polje je onda potencijalno.

iii) Potencijal polja A

x y z
U(x,y,z)= P( x, y, z )dx + Q( x, y, z )dy + R( x, y, z )dz
x0 y0 z0

1196
 www.matematiranje.com

DVOSTRUKI INTEGRALI

1. DIREKTNO IZRAUNAVANJE

Ako je oblast D odreena nejednakostima :

b y2 ( x )

a x b onda je: z ( x, y)dxdy = dx z ( x, y)dy

D a y1 ( x )

y1 ( x) y y 2 ( x)

Ako je oblast D odreena nejednakostima:

x1 ( y ) x x 2 ( y )
d x2 ( y )

c yd onda je : z ( x, y)dxdy = dy z ( x, y)dx

D c x1 ( y )

2. OPTE KOORDINATE

Ako se sa x=x(u,v) i y=y(u,v) , gde su ovo neprekidne i diferencijabilne funkcije , realizuje jednoznano
preslikavanje ograniene i zatvorene oblasti D u ravni xOy na oblast D` u ravni uOv i ako je:

D ( x, y )
J= 0 Onda vai formula:
D(u, v)

z ( x, y)dxdy = z[ x(u, v), y(u, v)] J dudv

D D`

3. POLARNE KOORDINATE

x = r cos
2 r
y= r sin onda je : z ( x, y)dxdy =
D
z (r cos , r sin ) J drd = d z(r cos , r sin )rdr
D` 1 0

1197
 www.matematiranje.com

J =r

4. ELIPTIKE KOORDINATE

x = a r cos
2 r
y = b r sin onda je: z ( x, y)dxdy = d z (ar cos , br sin )abrdr
D 0
1

J = abr

PRIMENA DVOSTRUKIH INTEGRALA

i) Izraunavanje povrine povri

z z
Ako je povr zadata jednainom z = z(x,y) i ako obeleimo p = i q= onda je:
x y
P= 1 + p 2 + q 2 dxdy
D

Ako je povr zadata parametarskim jednainama x=x(u,v) i y=y(u,v) onda je:

P= EG F 2 dudv gde je:

D

2 2 2
x y z
E = + +
u u u

2 2 2
x y z
G = + +
v v v

x x y y z z
F= + +
u v u v u v

ii) Izraunavanje zapremine

1198
 www.matematiranje.com

Zapremina cilindra, koji odozgo ograniava neprekidna povr definisana jednainom z=z(x,y), odozdo ravan
z=0 , a sa strane prava cilindrina povr, koja u ravni xOy iseca neku oblast D, data je formulom:

V= z ( x, y)dxdy
D

1199
 TROSTRUKI INTEGRALI

1. DIREKTNO RAUNANJE

Ako je funkcija f(x,y,z) neprekidna u oblasti V koja je odreena sa:

x1 x x 2
x2 y2 ( x ) z2 ( x , y )

y1 ( x) y y 2 ( x) onda je f ( x, y, z )dxdydz =
V
dx dy
y1 ( x )
f ( x, y, z )dz
z1 ( x , y )
x1

z1 ( x , y ) z z 2 ( x , y )

2. CILINDRINE KOORDINATE

x = r cos
y= r sin onda je f ( x, y, z )dxdydz = f (r cos , r sin , z )drddz
V
2 r z2

z=z = d rdr fdz

1 0 z1

J =r

3. SFERNE KOORDINATE

x = r cos sin
y = r sin sin
z = r cos
J = r 2 sin

Odavde je x2+y2+z2 = r2

Uglove i odreujemo iz zadatka i vodimo rauna da je najee :

r 0;0 2 ;0

1200
 Z

x
P`
y

X

- r je razdaljina od take P do nulte take

- 0 2 je ugao koji zaklapa pozitivni deo x ose sa pravom koja prolazi kroz nultu taku i projekciju P`
take P na ravan xOy ( z=0)

- 0 je ugao koji zaklapa pozitivni deo z ose sa pravom koja prolazi kroz nultu taku i taku P.

Moemo koristiti( u zavisnosti od situacije) i modifikovane sferne koordinate:

x = ar cos sin
y = br sin sin
z = cr cos
J = abcr 2 sin

A u situaciji kad je zadata povr ba zeznuta moemo koristiti i sledee smene:

x = ar cos sin
y = br sin sin
z = cr cos

Jakobijan u ovoj situaciji raunamo:

J = abcr 2 sin 2 1 cos 1 sin 1 cos 1

Osnovna perioda je r 0;0 2 ;0

PRIMENA TROSTRUKOG INTEGRALA ZA RAUNANJE ZAPREMINE:

V= dxdydz po oblasti V
V

1201
1202
 VIESTRUKI INTEGRALI - ZADACI ( I DEO)

Dvostruki integrali-odredjivanje granica integracije

Prva stvar sa kojom se susreemo kod dvojnih integrala je odredjivanje granice integracije.

Za skoro svaki zadatak moramo crtati sliku pa je najbolje da se najpre podsetite kako izgledaju grafici osnovnih

funkcija. ( imate fajl na sajtu)

Imamo dva osnovna tipa podruja integracija:

1)

Ako je podruje integracije D omedjeno sa leve i desne strane pravama x = a i x = b ( recimo a < b)

a sa donje i gornje strane neprekidnim funkcijama y1 ( x) i y2 ( x) gde je y1 ( x) y2 ( x) , onda imamo:

a x b

y1 ( x) y y 2 ( x)

b y2 ( x )

pa je: z ( x, y )dxdy = dx
D a
z ( x, y )dy
y1 ( x )

Pogledajmo sliku:
y
y2 ( x )

y1 ( x) y1 ( x) y y2 ( x)

a b x

a xb

Ovo je ea situacija , kad reavamo najpre integral po dy , gde emo x tretirati kao konstantu , a zatim reavamo

obian integral po x- su.

1
1203
2)

U ovoj drugoj situaciji, podruje integracije D je omedjeno odozdo i odozgo sa pravama y = c i y = d , gde je c<d,

a sa leve i desne strane su funkcije izraene preko x- sa : x1 ( y ) i x2 ( y ) gde je x1 ( y ) x2 ( y ) .

Pogledajmo sliku:

c yd x1 ( y) x2 ( y )

c
x1 ( y ) x x2 ( y)
x

Znai:

Ako je oblast D odreena nejednakostima:

x1 ( y ) x x 2 ( y )

c yd

d x2 ( y )

onda je : z ( x, y )dxdy = dy z ( x, y)dx

D c x1 ( y )

Ovde se prvo radi integral po dx a zatim integral po dy.

Koji ete tip koristiti zavisi od konkretne situacije.

Nacrtate sliku, nadjete preseke pa krenete u rad...

www.matematiranje.com

2
1204
Primer 1.

Odrediti granice integracije dvojnog integrala z ( x, y )dxdy za oba mogua poretka integracije ako je
D
oblast D trougao sa temenima O(0,0); A( 1,0) i B (1,1)

Reenje:

Najpre emo nacrtati sliku:

y y=x

B(1,1)

O(0,0) x
A(1,0)

Pravu kroz take O i B smo nali kao jednainu prave kroz dve date take ( ako neznamo napamet da je odredimo) :

y2 y1
y y1 = ( x x1 )
x2 x1

1 0
Pa imamo: y 0 = ( x 0) y = x
1 0

Ajmo da odradimo granice za prvi poredak, pogledajmo sliku:

y

y=x

y=0 je x- osa x
0 x ide 1

y gledamo
odozdo nagore

3
1205
Za granice po x su gledamo sa leva udesno. Prvo nailazimo na nulu , pa na 1. Dakle : 0 x 1 .

Kad gledamo po y , najpre nailazimo na x osu , a znamo da je to y=0. Sa gornje strane je prava y=x, pa je 0 y x

0 x 1
Oblast D je:
0 y x

b y2 ( x ) 1 x
Ovde bi zadati integral reavali po granicama : z ( x, y )dxdy = dx
D a

y1 ( x )
z ( x, y )dy = dx z ( x, y )dy
0 0

Za drugi poredak integracije imamo:

y
x gledamo
s leva na desno

1
x=y
y ide od
x=1

0 1 x

Sad y ide od 0 do 1 gledajui odozdo nagore , pa je 0 y 1 .

Za x granice gledamo sa leva udesno. Najpre nailazimo na pravu x=y a zatim na pravu x=1, pa je y x 1

0 y 1
Oblast D je sada:
y x 1

d x2 ( y ) 1 1
Zadani integral bi reavali po granicama: z ( x, y )dxdy = dy
D c x1 ( y )
z ( x, y )dx = dy z ( x, y )dx
0 y

Primer 2.

Odrediti granice integracije dvojnog integrala z ( x, y )dxdy za oba mogua poretka integracije ako je
D
oblast D paralelogram sa temenima A( 1,2); B(2,4); C(2,7) i D(1,5)

Reenje:

Crtamo sliku:

4
1206
 y

7 C(2,7)

6
D(1,5)
5

4 B(2,4)

2 A(1,2)

1 2 3 4 x

y2 y1
Trebaju nam jednaine pravih kroz AB i kroz CD. Koristimo kao malopre y y1 = ( x x1 ) i dobijamo da je:
x2 x1

AB: y = 2x

CD: y = 2x+3

Sad moemo razmiljati o prvom poretku integracije:

y

7 C(2,7)

6 y=2x+3
D(1,5)
5

4 B(2,4)

3 y=2x
y ide od
2 2x do 2x+3
A(1,2)

1
x ide od 1 do 2

1 2 3 4 x

1 x 2
Oblast D je a integral bi reavali kao:
2 x y 2 x + 3

b y2 ( x ) 2 2 x +3

z ( x, y )dxdy = dx
D a

y1 ( x )
z ( x, y )dy = dx
1

2x
z ( x, y )dy

I ovo bi bio laki nain za reavanje

5
1207
Za drugi poredak integracije bi situacija bila malo tea .

Naravno, najpre emo jednaine pravih AB i CD izraziti preko x-sa.

y
AB: y = 2x x =
2

y 3
CD: y = 2x+3 x =
2

Pogledajmo sada slike:

y y y

7 C(2,7) 7 C(2,7) 7 C(2,7)

y3
y ide od x=
2
6 6
5 do 7 6 x=2
y 3
5
D(1,5)
5
D(1,5)
5
D(1,5) x2
y ide od 2
4 do 5
4 B(2,4) 4 B(2,4) 4 B(2,4)

y ide od y
2 do 4 3 x= 3 3
2
2 A(1,2) 2 A(1,2) 2 A(1,2)

1 x ide od 1 do y/2 1 1
x ide od 1 do 2

3 x 3 x 3 x
1 2 4 1 2 4 1 2 4

slika 1. slika 2. slika 3.

Morali bi oblast integracije da podelimo na tri dela:

2 y 4 5 y7
4 y 5
D1 : y D2 : D3 : y 3
1 x 2 1 x 2 2 x 2

Zadati integral bi reavali:

y
d x2 ( y ) 4 2 5 2 7 2

z ( x, y )dxdy = dy
D c

x1 ( y )
z ( x, y )dx = dy z ( x, y )dx + dy z ( x, y )dx + dy
2 1 4 1 5

y 3
z ( x, y )dx
2

www.matematiranje.com

6
1208
 Primer 3.

Odrediti granice integracije dvojnog integrala z ( x, y )dxdy za oba mogua poretka integracije ako je
D

Oblast D ograniena linijama y = x i y = 4 x x 2

Reenje:

Kriva y = 4 x x 2 jeste krunica ali je prvo moramo srediti...

y = 4 x x 2 ................... / ()2
y2 = 4 x x2
x2 4x + y 2 = 0
x2 4x + 4 4 + y2 = 0
( x 2)2 + y 2 = 4

Da odmah nadjemo i preseke...Njih uvek dobijamo reavajui sistem jednaina:

y = 4x x2 y = x
x = 4 x x 2 ..................() 2
x2 = 4x x2
2x2 4x = 0
2 x( x 2) = 0 x = 0 x = 2
x=0 y=0
x=2 y=2

Crtamo sliku:

y y=x

2
(x 2) 2 + y 2 = 4
1

1 2 3 4 x

7
1209
Prvi poredak integracije e biti:

y y=x

y = 4 x x2
2

1
po y
0 1 2 3 4 x

x ide od
0 do 2

0 x2 b y2 ( x ) 2 4 x x2
D:
x y 4 x x
2
a integral bi reavali: z ( x, y )dxdy = dx
D a y1 ( x )
z ( x, y )dy = dx
0

x
z ( x, y )dy

Za drugi poredak integracije, kao i u prethodnim primerima , imamo malo vie posla...

Da izrazimo najpre x iz y = 4 x x 2 :

y = 4x x2
y2 = 4 x x2
x2 4x + y 2 = 0

Ovo sad reavamo kao kvadratnu jednainu:

x2 4x + y 2 = 0
b b 2 4ac 4 16 4 y 2 4 2 4 y 2
x1,2 = = =
2a 2 2
x1,2 = 2 4 y 2 nama treba x = 2 4 y 2

Sad slika:
y

y ide od 0 do 2 x = 2 4 y2
2

po x
1
x=y

0 1 2 3 4 x

0 y2 d x2 ( y ) 2 y

D:
2 4 y x y
2
a integral je : z ( x, y )dxdy = dy
D c x1 ( y )
z ( x, y )dx = dy
0
z ( x, y )dx
2 4 y 2

8
1210
 Primer 4.

1 y

Promeniti poredak integracije u integralu: dy z ( x, y )dx

0 y

Reenje:

1 y

Iz datog integrala dy z ( x, y )dx odmah vidimo da se radi o drugom tipu za poredak integracije i da je:
0 y

0 y 1
D:
y x y

Iz x = y y = x a iz y = x y = x2

Slika:

1
y=x

y = x2
0 1 x
x ide od
0 do 1

0 x 1 1 1 yx
Odlast D je sad D : 2 a integral : dy z ( x, y )dx = dx z ( x, y )dy
x y x 0 y 0 x2

Primer 5.
1 1
Promeniti poredak integracije u integralu: dx
0
2
z ( x, y )dy
2 xx

Reenje:

Sredimo krunicu i nacrtamo sliku:

9
1211
y = 2 x x 2 ...............() 2
y2 = 2 x x2
x2 2x + y 2 = 0
x2 2x + 1 1 + y 2 = 0
( x 1) 2 + y 2 = 1

Slika:

x ide od
0 do 1
y=1
1

( x 1) + y = 1
2 2
ceo krug

0 1 x

y = 2x x 2

y ide od kruga do prave y=1

Iz krunice sad moramo izraziti x:

y = 2 x x 2 ...............() 2
y2 = 2 x x2
x2 2 x + y 2 = 0
b b 2 4ac 2 4 4 y 2 2 2 1 y 2
x1,2 = = = = 1 1 y2 x = 1 1 y2
2a 2 2

Moramo oblast podeliti na dva dela:

y y

1 1

0 1 x 0 1 x

y ide od
-1 do 0
-1

x ide od x = 1 1 y 2 do x=1 x i y idu od 0 do 1

oblast D1 oblast D2

10
1212
Pa bi integral reavali:

1 1 0 1 1 1

dx
0
z ( x, y )dy = dy
1
z ( x, y )dx + dy z ( x, y )dx
0 0
2 x x2 1 1 y 2

Primer 6.

2a 2 ax
Promeniti poredak integracije u integralu: dy
0
z ( x, y )dx, a>0
2 ax x 2

Reenje:

Nacrtajmo najpre sliku ( naravno, prvo sredite jednaine krunice i parabole):

y

2a
y = + 2 ax
x=2a

a
y = + 2ax x 2

0 a 2a x

y = 2ax x 2

y = 2 ax

Ofarbana oblast je naa oblast integracije

Da bi promenili poredak integracije moramo uoiti tri oblasti:

y y
y2
x=
a 2a x = a + a2 y 2

x=2a
po x x = a a 2 y2
po x

y ide od 0 do a 0 a 2a x y ide od 0 do a 0 a 2a

0 ya 0 ya
2
D1 : y D2 :
xa a y a + a y x 2a
2 2 2 2

2a
11
1213
Trei deo bi bio:
y

2a
po x
y ide od a do 2a y2 x=2a
x=
2a
a

0 a 2a x

a y 2a

D3 : y 2
x 2a
2a

Sad bi samo ovo zapisali

Primer 7.

U dvojnom integralu z ( x, y )dxdy prei na polarne koordinate ako je oblast D krug

D
x2 + y2 a2

Reenje:

Da se podsetimo najpre kako se prelazi na polarne koordinate ( J je jakobijan):

x = r cos
2 r
y= r sin onda je : z ( x, y )dxdy = z (r cos , r sin ) J drd = d z (r cos , r sin )rdr
D D` 0
1

J =r

Nacrtajmo sliku i predjimo na polarne koordinate:

12
1214
 y

x
-a 0 a

-a

x = r cos
J = r Ovo zamenimo u x 2 + y 2 a 2 ( moete pisati i = umesto , naravno ako daje profesor va...)
y = r sin

x2 + y2 = a2
(r cos )2 + (r sin )2 = a 2
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = a 2 znamo da je cos 2 + sin 2 = 1
r 2 = a2 r = a

Dakle r ide od 0 da a.

Poto nam ovde treba ceo krug, jasno je da 0 2

0r a
Imamo dakle da je D`= pa je :
0 2

2 a

z ( x, y )dxdy = z (r cos , r sin ) J drd = d z (r cos , r sin )rdr

D D` 0 0

Primer 8.

U dvojnom integralu z ( x, y )dxdy prei na polarne koordinate ako je oblast D krug

D
x 2 + y 2 ax

Reenje:

Da spakujemo krunicu najpre, pa emo nacrtati sliku:

x 2 + y 2 = ax
x 2 ax + y 2 = 0
a2 a2
x 2 ax + + y2 = 0
4 4
a 2 a2
(x ) + y =
2

2 4

13
1215
 y

a/2

0 a/2 a x


2

-a/2

x = r cos
J =r
y = r sin

x 2 + y 2 = ax
(r cos )2 + (r sin ) 2 = ar cos
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = ar cos
r 2 = ar cos r = a cos

Dakle: 0 r a cos

Moramo paziti to se tie ugla, jer sada nam ne treba ceo krug ve ( pogledaj sliku):
2 2

0 r a cos

Dakle imamo: D`= pa je:

2
2

2 a cos

z ( x, y )dxdy =
D
z (r cos , r sin ) J drd =
D`
d
0
z (r cos , r sin )rdr

2

www.matematiranje.com

14
1216
 VIESTRUKI INTEGRALI - ZADACI ( II DEO)

Dvostruki integrali-reavanje

Primer 1.

x2
Izraunati integral D 1 + y 2 dxdy ako je 0 x 1 i 0 y 1
Reenje:

Ovde su nam odmah date granice integrala pa ne moramo crtati sliku i odredjivati ih.

Uvek je pitanje da li je lake raditi prvo po x pa po y ili obrnuto...

Pogledajte najpre dati dvojni integral, razmislite malo pa tek onda krenite sa radom...

Mi emo prvo reavati ovaj integral po x pa onda po y...

1 1
x2 x2
D 1 + y 2 dxdy = 0 0 1 + y 2 dx neki profesori vole da zapiu i ovako:
dy

x2
1 1
x2
D 1 + y 2 dxdy = 0 0 1 + y 2 dx dy Vi naravno radite kao to zahteva va profesor...

Dakle, najpre reavamo integral u zagradi. On je po x pa ovde y tretiramo kao konstantu!

x2 x2
1 1
1
1 2
1

D 1 + y 2 dxdy = 0 0 1 + y 2 0 1 + y 2 0 x dx dy =
dx dy =

Reiemo ga na stranu ...

1
x3 1 1
0 x dx = 3 0 = 3
2

Sad ovo reenje ubacimo u dvojni integral:

x2
1 1
x2 1
1 2
1 1
1
D 1 + y 2 dxdy = 0 0 1 + y 2 dx dy = 0 1 + y 2 0 x dx dy = 0 1 + y 2 dy =
1
1
1 1 1 1 1
= dy = arctgy = ( arctg1 arctg 0 ) = ( 0) =
3 0 1+ y 2
3 0 3 3 4 12

I evo reenja.

www.matematiranje.com

1
1217
Primer 2.

Izraunati integral x sin( x + y )dxdy
D
ako je 0 x i 0 y
2

Reenje:

I ovde odmah imamo granice, pa slika ne treba...

2



2

D x sin( x + y )dxdy = 0 xdx 0 sin( x + y)dy = 0 x 0 sin( x + y)dy dx

Integral u zagradi reimo na stranu:

2

sin( x + y)dy = cos( x + y) 2 = [cos( x + 2 ) cos( x + 0)] = [cos( x + 2 ) cos x]
0 0

Iz trigonometrije znamo da je cos( x + ) = sin x pa je
2

2

sin( x + y)dy = cos( x + y) 2 = [cos( x + ) cos( x + 0)] = [cos( x + ) cos x] = [ sin x cos x]
2 2
0 0
= sin x + cos x

Vratimo se u dvojni integral:

2



2

D x sin( x + y )dxdy = 0 xdx 0 sin( x + y )dy =0 x 0 sin( x + y )dy dx = 0 x(sin x + cos x)dx

Ovde imamo parcijalnu integraciju , za oba integrala...

x = u sin xdx = dv
x sin xdx =
0
dx = du cos x = v
= x cos x ( cos x)dx =

= ( x cos x + sin x ) = ( cos + sin ) ( 0 cos 0 + sin 0 ) = (1) =
0

www.matematiranje.com

2
1218

x=u cos xdx = dv
x cos xdx = dx = du
0
sin x = v
= x sin x sin dx =

= ( x sin x + cos x ) = ( sin + cos ) ( 0sin 0 + cos 0 ) = 1 1 = 2
0

Reenje e biti:

2



2

D x sin( x + y)dxdy = 0 xdx 0 sin( x + y)dy = 0 x 0 sin( x + y)dy dx = 0 x(sin x + cos x)dx = 2


Kao to ste videli ovaj dvojni integral smo prvo reavali po y pa onda po x.

Da li bi bilo lake da smo ili obrnuto?

Da vidimo:

II nain

2

D x sin( x + y )dxdy = 0 0 x sin( x + y )dx dy

Integral u zagradi reiemo na stranu , kao neodredjeni , pa emo mu dodati granice:

x sin( x + y)dx =?
0

x=u sin( x + y )dx = dv

x sin( x + y)dx = dx = du cos( x + y ) = v
= x cos( x + y ) [ cos( x + y )]dx =

= x cos( x + y ) + sin( x + y )

x sin( x + y )dx = x cos( x + y) + sin( x + y ) 0 = [ cos( + y ) + sin( + y)] [0 cos(0 + y) + sin(0 + y)] =
0

= cos( + y ) + sin( + y ) sin y

2
2

D x sin( x + y )dxdy = 0 0
x sin( x + y ) dx

dy = 0 ( cos( + y ) + sin( + y) sin y ) dy =

= ( sin( + y ) cos( + y ) + cos y ) 2 =
0

= sin( + ) cos( + ) + cos ( sin( + 0) cos( + 0) + cos 0 ) =
2 2 2
= 0 + 0 (0 + 1 + 1) = 2
Moda malo bre...Bitno je da je reenje dobro!

3
1219
Primer 3.

1
xy dxdy ako je oblast integracije ograniena parabolom y 2 = 2 x i pravom x =
2
Izraunati integral
D
2

Reenje:

Najpre emo odrediti preseke i nacrtati sliku:

Presek odredjujemo reavajui sistem jednaina.

y2 = 2x
1
x=
2
1 1 1
y 2 = 2 y 2 = 1 y = 1 M ( , 1) N ( ,1)
2 2 2

y2

po x
2 1
1 2 3 4 x
2

-1

-2

1 y 1

Slika nam pomae da odredimo odlast D : y 2 1 ( pogledajte prethodni fajl )
x
2 2

Sad imamo:

1 1
1 2
2 1

D xy dxdy = 1 dy 2 xy dx = 1 2 xy dx dy
2 2 2
Prvo reavamo integral u zagradi:
y y
2 2

4
1220
 2
1 y
2 2
1 1 1
2 2
x2 2 2 y2 1 y4
2 1
xy dx = y xdx = y [ ] 2 = y [ ] = [ ] = [ y2 y6 ]
2 2 2 2

y2 y2
2 y 2 2 2 4 4 8
2 2
2

Vraamo se u dvojni integral:

1
1 1
1 2 6
2

D xy dxdy = 1 dy 2 xy dx = 1 8 [ y y ] dy =
2 2

y
2

1 y 3
y 1 1 13 17 7
(1)3 (1)7 1 8 1
= [ ] = {[ ] [ ]} = =
8 3 7 1 8 3 7 3 7 8 21 21

Primer 4.

Izraunati D
x 2 + y 2 dxdy ako je oblast D zadata sa x2 + y2 a2

Reenje:

Pogledajmo sliku:

x
-a 0 a

-a

U ovakvim sluajevima, kad je zadata krunica, zgodno je prei na polarne koordinate:

x = r cos
y = r sin
J =r

I onda se integral reava:

2 r

z ( x, y )dxdy = z (r cos , r sin ) J drd = d z (r cos , r sin )rdr

D D` 0
1

5
1221
Najpre da odredimo granice:

x2 + y2 = a2
(r cos )2 + (r sin )2 = a 2
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = a 2 znamo da je cos 2 + sin 2 = 1
r 2 = a2 r = a

Dakle r ide od 0 da a.

Poto nam ovde treba ceo krug, jasno je da 0 2

0r a
Imamo dakle da je D`= pa je :
0 2

2 2 2 a
a
a 2
x 2 + y 2 dxdy = d r rdr = 0 0 = r dr d =
2 2
r rdr d
D 0 0 0 0

Kao i uvek , integral u zagradi reimo posebno...

a
r 3 a a3
r dr = =
2

0
3 0 3

Sad imamo:

2 2 2 a
a
a 2
x + y dxdy = d r rdr = r rdr d = r 2 dr d =
2 2 2

D 0 0 0 0 0 0
2 3 2
a3 a a3 2 a 3 2 a 3
= d = d = = ( 2 0 ) =
0
3 3 0
3 0 3 3

Primer 5.

Izraunati
D
a 2 x 2 y 2 dxdy ako je oblast D ograniena sa x 2 + y 2 = a 2 , y = x, y = x 3 u

prvom kvadrantu.

Reenje:

Nacrtajmo sliku:

6
1222
 y

y=x 3
a y=x

=
3

=
4

x
-a 0 a

-a

Koristiemo polarne koordinate:

x = r cos
y = r sin
J =r

Odredimo granice za r i :
x2 + y2 = a2
(r cos )2 + (r sin ) 2 = a 2
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = a 2
r 2 = a2 r = a

Dakle: r ide od 0 da a.

Iz pravih y = x, y = x 3 emo odrediti odakle dokle ide ugao

Da je podsetimo :

Prava y = kx + n ima koeficijent pravca k = tg .

Iz prave y = x je k=1 pa je tg = 1 =
4

Iz prave y = x 3 je k = 3 pa je tg = 3 =
3

Dobili smo dakle da je :

0ra

D`=
4 3

7
1223
 Da reimo sada integral:

3 a

a x y dxdy = a ( x + y )dxdy = d a 2 r 2 rdr

2 2 2 2 2 2

D D 0
4

0
a 2 r 2 rdr emo reiti na stranu i najpre bez granica...

a2 r 2 = t 2
( )
3

t 3 a2 r 2
a 2 r 2 rdr = 2rdr = 2tdt = t 2 (t )dt = t 2 dt =
3
=
3
rdr = tdt

( ) ( ) ( ) ] = [ a ] = a
3 3 3
a a2 r 2 a a2 a2 a 2 02 3 3

a r rdr = = [
2 2

0
3 0 3 3 3 3

3 a

D
a 2 x 2 y 2 dxdy = a 2 ( x 2 + y 2 )dxdy = d a 2 r 2 rdr =
D 0
4

3
a 3
a 3 3
a3 a3 a 3
= d = d = = =
3 3 3 3 4 3 12 36
4 4

Primer 6.

ln( x 2 + y 2 )
D x 2 + y 2 dxdy ako je oblast D izmedju krugova x + y = 1 i x + y = e
2 2 2 2 2
Izraunati

Reenje:

Slika:
y
e

x
-e -1 0 1 e

-1

-e
Uzimamo polarne koordinate:

8
1224
 x2 + y2 = 1 x 2 + y 2 = e2
x = r cos
(r cos )2 + (r sin ) 2 = 1 (r cos )2 + (r sin ) 2 = e 2
y = r sin
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = 1 r 2 (cos 2 + sin 2 ) = e2
J =r
r2 = 1 r = 1 r 2 = e2 r = e

Dakle , imamo da 1 r e

Sa slike vidimo da ugao uzima pun krug 0 2 .

2 2
ln( x 2 + y 2 )
e e
ln r 2 2 ln r
D x 2 + y 2 dxdy = 0 d 1 r 2 r dr = d
0 1
r
dr

e e
2 ln r ln r
1 r dr = 21 r dr

ln r = t
ln r t 2 ln 2 r
r dr = 1
dr = dt
= tdt =
2
=
2
r

e e
2 ln r ln r ln 2 r e
1 r dr = 21 r dr = 2 2 1 = ln e ln 1 = 1 0 = 1
2 2

2 2 2
ln( x 2 + y 2 )
e e
ln r 2 2 ln r
D x 2 + y 2 dxdy =
0
d
1 r
2
r dr = d
0 1
r
dr = d = 2 0 =
0
2

Primer 7.

Izraunati integral xydxdy , gde je oblast

D
D ograniena Ox osom i lukovima krugova:

x2 + y 2 = 1 i x 2 + y 2 2 x = 0 u prvom kvadrantu.

Reenje:

Da spakujemo drugu krunicu, nadjemo preseke i nacrtamo sliku:

x2 + y2 2x = 0
x2 2x + 1 1 + y2 = 0
( x 1) 2 + y 2 = 1
1 3
Presek je: x 2 + y 2 2 x = 0 x 2 + y 2 = 1 1 2 x = 0 x = y=
2 2
9
1225
 y

1
3
2

x
-1 0 1 1 2
2

-1

Ovu oblast moramo podeliti na dva dela:

Prava koja prolazi kroz taku preseka krugova i koordinatni poetak je y = 3 x ( kao jednaina prave kroz dve take,
pogledajte prethodni fajl)

y y=x 3

1
3
2
D2
D1
x
-1 0 1 1 2
2

-1

x = r cos
Opet emo prei na polarne koordinate: y = r sin
J =r

Za oblast D1 imamo :

x2 + y2 = 1
(r cos )2 + (r sin ) 2 = 1
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = 1
r2 = 1 r = 1

Dakle: 0 r 1

Ugao ide od x ose do prave y = 3 x pa je 0
3

10
1226
 Za oblast D2 imamo :

x2 + y2 2x = 0
(r cos )2 + (r sin )2 2r cos = 0
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = 2r cos
r 2 = 2r cos r = 2 cos

Odavde zakljuujemo: 0 r 2 cos

Ugao ide od prave y = 3 x pa do y ose pa je
2 3

Imamo dakle:

0 r 1 0 r 2 cos

D1 : D2 :
0 3 2 3

Podintegralna funkcija e kad stavimo smene biti:

xy = r cos r sin = r 2 sin cos

Da reavamo sada integral:

3 1 2 2cos

xydxdy = d r sin cos rdr + d r 2 sin cos rdr =

2

D 0 0 0
3

3 1 2 2cos

= d r sin cos dr + d
3
r 3 sin cos dr
0 0 0
3

Svaki emo posebno , pa emo sabrati reenja:

3 1 3 1 3 4
r 1 13
d r sin cos dr = sin cos d r dr = s in cos d 4 0 4 0
= s in cos d
3 3

0 0 0 0 0

sin = t t 2 sin 2
s in cos d = cos d = dt
= tdt =
2
=
2

11
1227


r 4 1 1 sin 2
3 1 3 1 3

d r sin cos dr = sin cos d r dr = s in cos d = 3=

3 3

4 0 4 2
0 0 0 0 0 0
2
1 1 3 1 3 3
= sin 2 sin 2 0 = = =
8 3 8 2 8 4 32

Sad drugi:

2cos 2cos
2 2 2
r 4 2 cos
d

0
r 3 sin cos dr = sin cos d


0
r 3 dr = sin cos d
4 0
=
3 3 3

2
16 cos 4 2
= sin cos d = 4 sin cos 5 d =
4
3 3

Na stranu kao neodredjeni pa vratimo granice...

cos = t t6 cos 6
sin cos d = = t 5 dt = =
5

sin d = dt 6 6

1
2
cos 2 6 cos 6 cos 6
4 sin cos 5 d = 4 2 3 ] = 4[0 64 ] = 1
= 4[
6 6 6 6 96
3
3

Konano je:

3 1 2 2cos
3 1 5
xydxdy = d r sin cos rdr + d r 2 sin cos rdr = + =
2

D 0 0 0
32 96 48
3

I ovo bi bilo reenje naeg zadatka. ALI!

PREVIDELI SMO JEDNU STVAR!

Ovde postoji i druga mogua oblast!

Pogledajmo sliku opet.

12
1228
 y y=x 3

1
3
2
D3

x
-1 0 1 1 2
2

-1

I ova oblast je ograniena datim krunicama i x osom u prvom kvadrantu!

Pazite na ovo, zadatak moe biti iz dva dela a da vam to profesor ne napomene...

Ovde bi bilo:

1 r 2 cos

D3 :
0 3

Slinim reavanjem kao malopre bi dobili:

3 2cos 3 2cos
9
xydxdy = d r sin cos rdr = d r 3 sin cos dr =
2

D 0 1 0 1
16

Primer 8.

Izraunati vrednost integrala ( y x)dxdy ako je oblast ograniena pravama

D

y = x +1
y = x 3
1 7
y = x+
3 3
1
y = x+5
3

u = yx
stavljajui da je: 1
v= y+ x
3

Reenje:

13
1229
Da se podsetimo:

Ako se sa x=x(u,v) i y=y(u,v) , gde su ovo neprekidne i diferencijabilne funkcije , realizuje jednoznano
preslikavanje ograniene i zatvorene oblasti D u ravni xOy na oblast D` u ravni uOv i ako je:

D ( x, y )
J= 0
D (u , v)

Onda vai formula:

z ( x, y)dxdy = z[ x(u, v), y(u, v)] J dudv

D D`

Nemamo mnogo da mozgamo, jer su nam dati u i v.

Ovde nam je prvi poso da izrazimo x i y :

u = yx
1
v = y + x................... / *3
3
u = yx
3v = 3 y + x
1 3
u + 3v = 4 y y = u + v
4 4
u = y x......................*( 3)
3v = 3 y + x
3u = 3 y + 3 x
3v = 3 y + x
3 3
3u + 3v = 4 x x = u + v
4 4

Sad traimo Jakobijan koji mora biti razliit od nule:

3 3

D ( x, y ) 4 4 9 3 12 3
= = = =
D (u , v) 1 3 16 16 16 4
4 4

Naravno, mi uzimamo apsolutnu vrednost ( po formuli z ( x, y)dxdy = z[ x(u, v), y(u, v)] J dudv )
D D`
to

3
jest , kod nas je J =
4

14
1230
Kako odrediti granice za u i v ?

Posmatrajmo granice po x i y:

y = x + 1 y x =1 u =1
3 u 1
y = x 3 y x = 3 u = 3
1 7 1 7
y = x+ y+ x = 7
3 3 3 3 v = 7
3 v 5
1 1 3
y = x+5 y + x = 5 v = 5
3 3

U datom integralu moramo zameniti x i y iz onog to smo izrazili:

1 3 3 3 3 1 3 3 3 3
( y x)dxdy = ( 4 u + 4 v) ( 4 u + 4 v) 4 dudv = 4 u + 4 v + 4 u 4 v 4 dudv =
D D` D`

3 3
5

1
3 u 1
5 2
3 1 (3)2
5 2
3
5
= u dudv = udu dv = dv = dv = ( 4 )dv =
D` 4 7 4 3 4 7 2 3 4 7 2 2 47
3 3 3 3

5 5
7 8
= 3 dv = 3v 7 = 3(5 ) = 3 = 8
7 3 3
3 3

www.matematiranje.com

15
1231
 VIESTRUKI INTEGRALI - ZADACI ( III DEO)

Izraunavanje povrine u ravni primenom dvostrukog integrala

Povrina oblasti D u ravni xOy moe se nai po formuli: P = dxdy

D

Primer 1.

Izraunaj povrinu ogranienu sledeim linijama: y = x , y = 2 x i y = 4.

Reenje:

Najpre emo, kao i uvek, nacrtati sliku i odrediti granice po kojim radimo...

y y=4

y =2 x

2
y= x
1

1 2 3 4 x

0 x 4
Oblast integracije je osenena na slici D:
x y 2 x

Upotrebom gore navedene formule, raunamo povrinu osenenog dela:

4
42 x 2 x 4 4
P = dxdy = dy dx = y

0 x
x
( )
dx = 2 x x dx = xdx =
D 0 0 0

3
x 4 2 23 2
4 1 2 3
16
= x dx =
2
= 4 0 = 8 =
2

0
3 0 3 3 3
2
www.matematiranje.com

1
1232
 Primer 2.

x2 y2
Izraunaj povrinu ogranienu sa + =1
a2 b2

Reenje:

Naravno, ovde je u pitanju elipsa. Mi treba da izraunamo povrinu unutar nje...

-a a

-b

Ovde je zgodno uzeti takozvane eliptike koordinate:

x = a r cos
2 r
y = b r sin onda je: z ( x, y )dxdy = d z (ar cos , br sin )abrdr
D 0
1

J = abr

Da vidimo zato su ove smene dobre:

x2 y2
+ =1
a2 b2
(ar cos ) 2 (br sin ) 2
+ =1
a2 b2
a 2 r 2 cos 2 b 2 r 2 sin 2
+ =1
a2 b2
r 2 cos 2 + r 2 sin 2 = 1
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = 1
r2 = 1 r = 1

Dobijamo da je 0 r 1 , poto ugao uzima ceo krug , to je 0 2 .

2
1233
 0 r 1
Oblast D :
0 2

Sad reavamo dvojni integral :

2 2 2
1
r2 1 1 1
P = dxdy = d abrdr = ab d = ab d = ab 2 = ab
D 0 0 0
2 0 2 0 2

Povrina elipse se dakle rauna po formuli P = ab

Primer 3.

Izraunaj povrinu ogranienu sledeim linijama: x2 + y 2 = 2x , y = x i y = 0

Reenje:

Spakujmo krunicu i nacrtajmo sliku da vidimo o kojoj se oblasti radi...

x2 + y2 2x = 0
x2 2x + 1 1 + y2 = 0
( x 1) 2 + y 2 = 1

Preseci su oigledno u x = 0 i x = 1

y y=x

1
( x 1)2 + y 2 = 1

0
4

1 2 x

x = r cos
Uvodimo polarne koordinate: y = r sin
J =r
3
1234
 x2 + y2 2x = 0
(r cos )2 + (r sin )2 2r cos = 0
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = 2r cos
r 2 = 2r cos r = 2 cos

Odavde zakljuujemo: 0 r 2 cos

Ugao ide od prave y = 0 do y = x , pa ugao ide od 0
4

Sad moemo raunati traenu povrinu:

2cos
4 4
r 2 2 cos 4
4 cos 2
P = dxdy = d rdr = d = d =
D 0 0 0 2 0 0 2

4
= 2 cos 2 d
0

1 + cos 2
Malo se pomognemo trigonometrijskim formulama: cos 2 =
2

4
1 + cos 2
4 4
P = dxdy = 2 cos 2 d = 2 d = (1 + cos 2 )d =
D 0 0 2 0

1 1 1 1
= + sin 2 4 = + sin 2 0 + sin 2 0 = +
2 0 4 2 4 2 4 2

Do sada smo upotrebljavali polarne i cilindrine koordinate.

Medjutim u ozbiljnijim zadacima moramo upotrebljavati takozvane generalisane polarne koordinate r i po

formulama:

x = ar cos 1 1
J = abr cos sin
y = br sin

Vrednost za se uzima u zavisnosti od konkretne situacije...

Gledamo da kod te date krive pogodnom vrednou za na levoj strani ostane samo r 2 .To je ideja.

4
1235
Primer 4 .

x2 y2 x y
Izraunati povrinu ogranienu sa + = + ako su parametri a,b, h i k pozitivni.
a2 b2 h k

Reenje:

Najpre emo malo da prepakujemo zadatu krivu ...

x2 y2 x y
+ = +
a2 b2 h k
x2 x y2 y
+ = 0 dopunimo do punih kvadrata
a 2 h b2 k
2 2 2 2
x2 x a a y2 y b b
+
+ + = 0
a 2 h 2h 2 h b 2 k 2k 2k
2 2 2 2
x a y b a b
+ = +
a 2h b 2k 2h 2k
2 2
x a y b a2 b2
+
= +
a 2h b 2k 4h 2 4k 2

Sad razmiljamo. Zgodno bi bilo da unitimo ovo u zagradama. Zato emo uzeti da je :

x a x a a2
= r cos = r cos + x = ar cos +
a 2h a 2h 2h

y b y b b2
= r sin = r sin + y = br sin +
b 2k b 2k 2k

Dakle, uzimamo da je:

a2
x = ar cos +
2h
J = abr
b2
y = br sin +
2k

Sad da odredimo granice.

5
1236
 2 2
x a y b a2 b2
+
= +
a 2h 2 b 2k 4 h 2 4k 2
ovo sve daje r jer smo tako izabrali

a2 b2
r2 = +
4h 2 4k 2
1 a2 b2 1 a 2 b2
r2 = 2 + 2 r = +
4h k 2 h2 k 2

1 a 2 b2
Dobili smo granice za r : 0 r +
2 h2 k 2

Ugao nema nikakvih ogranienja, pa je 0 2

Sad raunamo traenu povrinu:

1 a 2 b2 1 a 2 b2
+ +
2 2 h2 k 2 2 2 h2 k 2

P = dxdy = d abrdr = ab d rdr

D 0 0 0 0

2
Kako se u integralu po r uopte i ne nalazi ugao odmah moemo napisati da je d = 2 ,
0

Dalje imamo:

1 a 2 b2 1 a 2 b2
+ +
2 2 h2 k 2 2 h2 k 2

P = dxdy = d abrdr = 2ab rdr =

D 0 0 0

1 a2 b2 1 a2 b2
2
r2 + 1 a 2 b 2 ab a 2 b 2
= 2 ab 2 h 2 k 2 = ab + = ab 2 + 2= 2+ 2

2 2 h 2
k 2
4 h k 4 h k
0

www.matematiranje.com

6
1237
Primer 5.

Izraunati povrinu ogranienu sa :

2 2
x 3 y 3
+ =1
a b
2 2
x 3 y 3
+ = 4
a b
x y
=
a b
x y
8 =
a b
x > 0, y > 0

Reenje:

x = ar cos 1 1
Upotrebiemo generalisane polarne koordinate : J = abr cos sin i
y = br sin
to:

x = ar cos3 31 31
J = 3 abr cos sin J = 3 abr cos sin
2 2

y = br sin
3

Da vidimo sada granice i zato smo ba izabrali da je = 3 .

2 2
x = ar cos3 x 3 y 3
zamenimo u + = 1 i dobijamo:
y = br sin 3 a b

2 2
a r cos3 3 b r sin 3 3
+ =1
a b
2 2
r cos + r sin 2 = 1
3 2 3

2
r =1 r =1
3

2 2
x = ar cos3 x 3 y 3
Dalje zamenimo u + = 4 i dobijamo:
y = br sin 3 a b

7
1238
 2 2
a r cos3 3 b r sin 3 3
+ =4
a b
2 2
r cos + r sin 2 = 4
3 2 3

2
r =4 r =8
3

Dobili smo granice za r : 1 r 8

Sad da odredimo granice za ugao:

x y
=
a b
ar cos3 br sin 3
=
a b
sin 3
cos3 = sin 3 = 1 tg 3 = 1 = arctg1
cos3

I jo imamo:

x y
8 =
a b
ar cos3 br sin 3
8 =
a b
sin 3
8 cos3 = sin 3 = 8 tg 3 = 23 = arctg 2
cos
3

Dakle : arctg1 arctg 2

Sad raunamo traenu povrinu:

arctg 2 8 arctg 2 8
P = dxdy = d 3 abr cos sin dr = 3ab
2 2
cos 2 sin 2 d rdr =
D arctg 1 1 arctg 1 1
8
r 2 8 64 1 63
Kako je rdr =
1
= = , imamo
2 1 2 2 2
arctg 2
63
= 3ab cos 2 sin 2 d
2 arctg 1

8
1239
Ovaj integral emo najlake reiti ako spakujemo podintegralnu funkciju koristei formule iz

trigonometrije:

4 sin 2 2 1 2 1 1 cos 4 1
cos sin = cos sin = = sin 2 = = (1 cos 4 )
2 2 2 2

4 4 4 4 2 8

Sad imamo:

arctg 2 arctg 2
63 189
P = 3ab cos 2 sin 2 d = ab (1 cos 4 )d
2 arctg 1
16 arctg 1

Zamenimo granice, spakujemo malo reenje i dobijamo:

189 1 6
P= ab (arctg + )
16 3 25

Primer 6 .

Izraunati povrinu ogranienu sa :

x 2 = ay
x 2 = by
x3 = cy 2
x3 = dy 2
(0 < a < b) (0 < c < d )

Reenje:

Ovde je zgodno uzeti smene u i v.

Ali kako birati?

Pogledajmo prve dve jednaine:

x2
x = ay
2
=a
y
x2
x = by
2
=b
y

x2
Uzeemo da je u =
y
9
1240
Iz preostale dve imamo:

x3
x = cy 2 = c
3 2

y
x3
x = dy 2 = d
3 2

x3
Zgodno je uzeti: v =
y2

Dakle, uvodimo smene:

x2
u=
y
x3
v=
y2

Odavde moramo izraziti x i y:

x2 x2
u= y = ( ovo zamenimo u drugu jednainu)
y u
2
x3 x2 x4 u2
v = 2 x3 = y 2 v x3 = v x3 = 2 v x =
y u u v
2
u2

x2 v u3
y= y= y= 2
u u v

Traimo Jakobijan:

x x 2u u2

D( x, y ) u v v v2 4u 4 3u 4 u4 u4
= = 2 = + = =
D(u , v) y y 3u 2u 3 v4 v4 v4 v4
3
u v v2 v

10
1241
Da odredimo granice:

x2
u= = a
y
2 aub
x
u= = b
y

x3
v= 2 =c
y
cvd
x3
v = 2 = d
y

Sad moemo izraunati povrinu:

b d b d
u4 1
P = dxdy = du 4 dv = u 4 du 4 dv
D a c
v a c
v

Ova dva integrala nije teko reiti i dobijamo:

1 1
P=
15
(
1 5
b a5 ) 3 3
c d

www.matematiranje.com

11
1242
 VIESTRUKI INTEGRALI - ZADACI ( IV DEO)

IZRAUNAVANJE ZAPREMINE PRIMENOM DVOJNOG INTEGRALA

Pre nego li krenete sa prouavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl NEKE POVRI U R 3 iz vie

matematike. U veini zadataka ovde je neophodno nacrtati sliku u prostoru, a zatim kad nadjemo presek, spustimo

problem u ravan da bi odredili granice.

Da se podsetimo teorijskog dela:

Zapremina cilindra, koji odozgo ograniava neprekidna povr definisana jednainom z=z(x,y),

odozdo ravan z=0 , a sa strane prava cilindrina povr, koja u ravni xOy iseca neku oblast D,

data je formulom:

V= z ( x, y )dxdy
D

z z=z(x,y)

y
D

Dakle, dvostruki integral izraunava zapreminu tela ISPOD date povri u odredjenim granicama.

Evo nekoliko primera:

www.matematiranje.com
1
1243
Primer 1.

x y z
Nai zapreminu tela ogranienog sa ravni + + =1 i x=0, y=0, z=0
a b c

Reenje:

Nacrtajmo najpre sliku u prostoru:

c
x y z
+ + =1
a b c

b y

Sada problem spustimo spustimo u ravan xOy ( to jest z=0) i dobijemo:

b
x
y = b 1
a

0 a x

Odavde odredjujemo granice!

Jasno je da x ide od 0 do a.

Odredimo pravu kroz a i b, jer z prvo udara na x= 0, pa onda na tu pravu:

x y y x x x
+ = 1 = 1 y = b 1 0 y b 1
a b b a a a

0 xa

Dobijamo D: x
0 y b 1 a

Sad raunamo zapreminu pomou malopre navedene formule:

2
1244
 x
b (1 )
a a
x y
V = z ( x, y )dxdy = dx c(1 )dy
D 0 0
a b

Reimo najpre:

x y x y2
c(1 )dy = c( y y )
a b a 2b
x 2
x
[b (1 )]
x y b(1 )2
x x x a
c( y y ) a = c b(1 ) b(1 ) =
a 2b a a a 2b
0

2x x
2

b (1
2
+ )
a a 2 = c b 2bx + bx b + bx bx =
2
bx bx bx 2 2
cb + 2
a a a 2b a a 2 2 a 2a 2


b 2bx bx 2 cb 2 x x 2
c + 2 = 1 + 2
2 2 a 2 a 2 a a

Vratimo se u raunanje integrala:

cb 2 x x
a 2

V = z ( x, y )dxdy = 1 + dx =
D 0
2 a a2
cb 2x x a cb
2 3
a 2 a 3 cb a abc
= x + = a + = =
2 2a 3a 2 0 2 a 3a 2 2 3 6

Zapremina koju smo dobili je ustvari zapremina trostrane piramide !

Pogledajmo jo jednom sliku:

z

b y

Naravno , ovde je mnogo lake izraunati zapreminu preko klasinih formulica ( iz srednje kole pa i osnovne)

ab
Ako uzmemo da je baza trougao abO, njegova povrina je B = , visina piramide je oigledno c, pa imamo:
2

1 1 ab abc
V = BH = c =
3 3 2 6
3
1245
Primer 2.

Izraunati zapreminu tela ogranienu sa z = x 2 + y 2 i z = x+ y

Reenje:

Ovde se radi o paraboloidu z = x 2 + y 2 i ravni z = x + y koja ga see.

z
z=x +y 2 2

z= x+ y

Traena zapremina je zapremina unutar paraboloida koju sa gornje strane ograniava ravan .

Nadjimo presek i projektujmo ga u xOz ravan.

x2 + y2 = x + y
x2 x + y2 y = 0
1 1 1 1
x2 x + + y2 y + = +
4 4 4 4
2 2
1 1 1
x + y =
2 2 2

2 2
1 1 1
1 x + y =
2 2 2

0 1 x

Uvodimo polarne koordinate:

1
x = r cos +
2
J =r
1
y = r sin +
2

4
1246
 2 2
1 1 1 1 1
r cos + + r sin + =
2 2 2 2 2
1 1 1
r2 = r = 0r
2 2 2

Pogledajmo sliku u ravni jo jednom...

Ugao obilazi ceo krug, pa je 0 2

Ovde se radi da od zapremine ispod ravni moramo oduzeti zapreminu ispod paraboloida:

V = ( z1 ( x, y ) z2 ( x, y ) ) dxdy
D

Ajmo ovo malo da prisredimo i da ubacimo smene:

( z1 ( x, y) z2 ( x, y) ) = ( x + y ( x 2 + y 2 ) ) = ( x 2 + y 2 x y ) = x 2 x +
1 1 1
+ y2 y + =
4 4 2
1 1 1 1 1 1 1
= ( x ) 2 + ( y ) 2 = ( x ) 2 + ( y )2 = r 2
2 2 2 2 2 2 2

1 1
2 2 2 2
1 r
V = ( z1 ( x, y ) z2 ( x, y ) ) dxdy = d 2 r
2
rdr = d 2 r
3
dr
D 0 0 0 0
1 1 2 4

1
r r
2 4
2 2 1 1 1
= 2 2 = 2 = 2 = 2 =
4 4 0 4 4 8 16 16 8

Primer 3.

x2 y2 z2 x2 y2 z2
Izraunati zapreminu tela ogranienu sa + + = 1 i + = i
a2 b2 c2 a2 b2 c2
( z > 0, a > 0, b > 0, c > 0 )

Reenje:

Ovde se radi o elipsoidu i konusu. Pogledajmo sliku:

5
1247
 z

x 2 y2
z1 = + c 1 2 + 2
a b

x2 y 2
z2 = + c 2 + 2
a b

Traena zapremina je izmedju ova dva tela. Odozgo je elipsoid a odozdo konus!

V = ( z1 ( x, y ) z2 ( x, y ) ) dxdy
D

Nadjimo granice reavajui sistem I nacrtajmo taj presek u ravni xOy.

x2 y2 x2 y2
+ + + =1
a2 b2 a2 b2
x2 y2 1
+ =
a2 b2 2

Dakle, presek je elipsa po kojoj uvodimo smene:

y

Uvodimo eliptike koordinate:

x = ar cos
J = abr
y = br sin

Pogledajmo sliku u ravni z = 0 ( elipsa)

Oigledno da ugao uzima ceo krug : 0 2

6
1248
A slino kao u prethodnom primeru:

1
( r cos ) + ( r sin )
2 2
=
2
1 1 1
r2 = r = 0r
2 2 2

Pre nego krenemo u raunanje zapremine moramo izraziti z iz obe jednaine:

x2 y2 z2
+ + =1 x2 y2 z2
a2 b2 c2 + =
x2 y 2 a2 b2 c2
z2
= 1 2+ 2 x2 y2
c2 a b z2 = c2 2 + 2
a b
x2 y2
z 2 = c 2 1 2 + 2 x2 y 2
a b z = c2 2 + 2
a b
x2 y 2
z = c 1 2 + 2
2
x2 y2
a b z2 = + c 2 + 2
a b
x2 y 2
z1 = + c 1 2 + 2
a b

Sad ovde ubacimo eliptike koordinate:

x2 y 2 x2 y2
z1 = + c 1 2 + 2 z2 = + c 2 + 2
a b a b

z1 = + c 1 r 2 z2 = + c r

Poto je elipsoid odozgo a konus odozdo, od zapremine ispod elipsoida oduzeemo zapreminu ispod konusa.

1 1
2 2

d ( c ) (r )
2 2
V = ( z1 ( x, y ) z2 ( x, y ) ) dxdy = 1 r 2 cr abrdr = abc d 1 r 2 r 2 dr
D 0 0 0 0

1 r2 = t2
Sad ovaj integral nije teko reiti: U prvom je smena 2rdr = 2tdt , drugi odmah tablini:
rdr = tdt

abc
Dobijamo zapreminu: V=
3
(
2 2 )
7
1249
Primer 4.

Izraunati zapreminu tela ogranienu sa z = x 2 + y 2 , x 2 + y 2 = x , x 2 + y 2 = 2 x , z = 0.

Reenje:

Ovde se radi o paraboloidu koga isecaju dva konusa...

Spakujmo najpre konuse:

x2 + y2 = x
x2 x + y2 = 0 x2 + y2 = 2 x
1 1 x2 2x + y 2 = 0
x x + + y2 = 0
2
i
4 4 x2 2x + 1 + y 2 = 1
( x 1)
2 2
1 1 + y2 = 1
x + y =
2

2 4

Pogledajmo sliku u prostoru:

Traena zapremina je ispod paraboloida , ali samo u delu izmedju ova dva konusa.

Znai da e nam konusi dati granice po kojima radimo

y

( x 1 )
2
+ y2 =1
2
2 1 1
x + y =
2

2 2 2 4
0 2 x
1


2

8
1250
Sad uzimamo polarne koordinate i odredjujemo granice:

x = r cos
J =r
y = r sin

x2 + y 2 = x x2 + y 2 = 2x
r 2 = r cos i r 2 = 2r cos pa je cos r 2 cos
r = cos r = 2 cos

Ugao uzima vrednosti iz prvog i etvrtog kvadranta ( vidi sliku)

2 2

Znai , izraunavamo zapreminu ispod paraboloida koji odsecaju ova cilindra.

2 c os
2 2
r 2c os
4
15 2
V = z ( x, y )dxdy = d r
2
rdr = d = cos d
4

D cos
4 c os 4

2 2 2

Poto postoji simetrija u odnosu na x osu, odnosno ta dva dela zapremine su jednaka, lake nam je da :

2 2
15 15 15 2
V= cos 4 d = 2
4 0
=
2 0
cos 4 d
4
cos d
4

2

Da bi reili ovaj integral , malo prepakujemo podintegralnu funkciju:

cos 4 = cos 2 cos 2 = cos 2 (1 sin 2 ) = cos 2 sin 2 cos 2 =

4 1 1 + cos 2 1 1 cos 4
= cos 2 sin 2 cos 2 = cos 2 sin 2 2 = =
4 4 2 4 2
1 + cos 2 1 cos 4
=
2 8

Sad nije teko reiti ove integrale...

Dobijamo reenje:

45
V=
32

9
1251
Primer 5.

Izraunati zapreminu tela koje ograniavaju povri:

x 2 + 4 z 2 = 2 y i x 2 + 4 z 2 = ( y 4) 2 ako je 0 y 4

Reenje:

Pazite , tela nisu sada data du z ose ve du y ose!

To ne menja stvari, razmiljanje je isto, samo malo korigujemo formule.

4
x 2 + 4 z 2 = ( y 4) 2

x2 + 4z2 = 2 y

Odozdo je paraboloid a odozgo konus. Pazite, konus ne kree iz nule, ve iz 4. ( y - 4= 0 pa je y=4)

Da nadjemo preseke:

2 y = ( y 4) 2
y 2 8 y + 16 2 y = 0
y 2 10 y + 16 = 0
10 100 64 10 6
y1,2 = = y1 = 8 y2 = 2
2 2

Zbog 0 y 4 uzimamo da je y = 2.

Onda je :

x2 + 4z 2 = 2 y y = 2
x2 + 4z 2 = 4
x2
+ z 2 = 1 Ovo nam je odlast D u ravni y = 0
4

10
1252
Imamo elipsu:

-2 2 x

-1

Uzimamo:

x = 2r cos
J = 2r onda je
z = r sin
x2 (2r cos ) 2
+ z2 = 1 + (r sin ) 2 = 1 r 2 = 1 0 r 1
4 4

Ugao uzima vrednosti za pun krug 0 2

Izrazimo y iz obe povri:

x 2 + 4 z 2 = ( y 4) 2
x2 + 4z 2 = 2 y
y 4 = x2 + 4 z 2 x2 + 4z 2
y2 =
y1 = 4 x 2 + 4 z 2 2

Zapremina e biti kad od zapremine ispod konusa ( odozgo) oduzmemo zapreminu ispod paraboloida:

x2 + 4 z 2
V = ( y1 ( x, z ) y2 ( x, z ) ) dxdz = 4 x 2 + 4 z 2 dxdz =
D D
2
x2 2

4 + z
x2 2 4 dxdz = 4 2 x + z 2 2 x + z 2 dxdz
2 2
= 4 4 + z D
4 2 4 4
D

Sad kad smo malo prisredili prelazimo na polarne koordinate:

x2 x2 2 1
V = 4 2 + z 2 2 + z 2 dxdz = d ( 4 r 2r 2 )rdr =

D 4 4 0 0

1
r 2 r3 r4 1 1 1 1 1 1
= 2 ( 4r r 2 2r 3 )dr = 2 4 2 = 2 4 2 = 2 2
0 2 3 4 0 2 3 4 3 2
5 10
V = 2 V =
6 3
www.matematiranje.com
11
1253
 12
1254
 VIESTRUKI INTEGRALI - ZADACI ( V DEO)

Izraunavanje povrine povri

z z
i) Ako je povr zadata jednainom z = z(x,y) i ako obeleimo p = i q= onda je:
x y
P= 1 + p 2 + q 2 dxdy
D

ii) Ako je povr zadata parametarskim jednainama x=x(u,v) i y=y(u,v) onda je:

P= EG F 2 dudv gde je:

D

2 2 2
x y z
E = + +
u u u

2 2 2
x y z
G = + +
v v v

x x y y z z
F= + +
u v u v u v

Jedan savet: pre prouavanja ove oblasti se obavezno podsetite parcijalnih izvoda ( imate fajl kod nas)

Primer 1.

Izraunati povrinu dela paraboloida 2 z = x 2 + y 2 koji iseca cilindar x 2 + y 2 = 1

Reenje:

Nacrtajmo najpre sliku da vidimo o kojoj se povrini radi.

2z = x2 + y 2 z

x
x2 + y2 =1

1
1255
 x2 y 2
Koristiemo formulu 1 + p + q dxdy gde nam je z = z(x,y) paraboloid z = +
2 2

D
2 2
a cilindar e nam dati granice po kojima radimo...

x2 y 2
z= +
2 2
z 2 x
p= = =x
x 2
z 2 y
q= = =y
y 2

Najbolje da na stranu sredimo ( sad nije teko, al za drugi put da znamo) : 1 + p2 + q2 = 1 + x2 + y 2

P = 1 + p 2 + q 2 dxdy = 1 + x 2 + y 2 dxdy
D D

Rekosmo da nam cilindar x 2 + y 2 = 1 odredjuje granice.

Uzimamo polarne koordinate:

x = r cos
J =r onda je 0 r 1 i 0 2
y = r sin

2 1
P = 1 + x 2 + y 2 dxdy = d 1 + r 2 rdr =
D 0 0
Ovo je 2

Reiemo ovaj integral na stranu pa emo posle ubaciti granice

1+ r2 = t2
( )
3

t 3 1+ r2
1 + r 2 rdr = 2rdr = 2tdt = t 2 tdt = t 2 dt = =
3 3
rdr = tdt

Sad mu ubacimo granice:

( )
3
2 1 1+ r2 1
P = 1 + x 2 + y 2 dxdy = d 1 + r 2 rdr = 2
D 0 0
3 0
Ovo je 2

2
( ) ( ) = 23 ( ) 2
( )
3 3 3
= 1 + 12 1 + 02 2 1 = 2 2 1
3 3
2
P=
3
2 2 1( )
www.matematiranje.com
2
1256
Primer 2.

Izraunati povrinu dela konusa z 2 = x 2 + y 2 iseenog cilindrom x 2 + y 2 = 2 x

Reenje:

Spakujmo malo cilindar i nacrtajmo sliku:

x2 + y2 2x = 0
x2 2x + 1 1 + y2 = 0
( x 1) 2 + y 2 = 1

z z2 = x2 + y2

( x 1) 2 + y 2 = 1
cilindar

Vidimo da emo imati dve simetrine povrine u odnosu na ravan z = 0.

Nai emo jednu pa to pomnoiti sa 2.

Cilindar e nam dakle dati granice!

Nacrtajmo sliku u ravni i odredimo granice:

(x 1)
2
+ y2 = 1
2


0 2 2 2 x
1


2

3
1257
 Uzimamo polarne koordinate:

x = r cos
J =r onda je
y = r sin
x2 + y2 2x = 0
(r cos )2 + (r sin )2 2r cos = 0
r 2 (cos 2 + sin 2 ) = 2r cos
r 2 = 2r cos r = 2 cos

Odavde zakljuujemo: 0 r 2 cos

Sa slike vidimo da ugao ide od
2 2

z = x 2 + y 2 Mi radimo za z = + x 2 + y 2
z 2x x
p= = =
x 2 x 2 + y 2 x2 + y 2
z 2y y
q= = =
y 2 x 2 + y 2 x + y2
2

2 2
x y x2 y2
1 + p2 + q2 = 1 + + = 1+ 2 + =
x2 + y 2 2 + 2 2
+ 2
x +y x y x y
2

x2 + y2 x2 y2 2 ( x2 + y2 )
= + + == = 2
x2 + y 2 x2 + y 2 x2 + y 2 x2 + y 2

Da nadjemo povrinu:

2cos
2 2
r 2 2 cos
P1 = 1 + p 2 + q 2 dxdy = 2dxdy = 2 d rdr = 2 2 0 d =
D D 0
2 2

2
4 cos 2 2 2
1 + cos 2
= 2 2 d = 2 2 cos 2 d = 2 2
2
d =

2 2 2

1 2 1 1
= 2 + sin 2 = 2 + sin 2 + sin 2 = 2 + = 2
2 2 2 2 2 2 2 2 2

2

Sad ovu povrinu pomnoimo sa 2: P = 2 P1 = 2 2

4
1258
Primer 3.

Izraunati povrinu povri koju cilindar x 2 + ( y 2) 2 = 4 iseca na konusu z = 2 x 2 + y 2

Reenje:

Sredimo konus da bi mogli da nacrtamo sliku:

z = 2 x2 + y 2
x2 + y2 = 2 z
x2 + y2 = ( 2 z )
2

x 2 + ( y 2) 2 = 4

2
x + y = (2 z )
2 2 2

z = 2 x2 + y2

z 2 x x
p= = =
x 2 x 2 + y 2 x2 + y 2
z 2 y y
q= = =
y 2 x 2 + y 2 x + y2
2

2 2
x y x2 y2
1 + p2 + q2 = 1 + + = 1+ 2 + =
x2 + y 2 2 + 2 2
+ 2
x +y x y x y
2

x2 + y2 x2 y2 2 ( x2 + y2 )
= + + == = 2
x2 + y 2 x2 + y 2 x2 + y 2 x2 + y 2

5
1259
P = 1 + p 2 + q 2 dxdy = 2dxdy = 2 dxdy
D D D
Ovo je P
za oblast D

Povrina je ustvari povrina kruga:

y

x 2 + ( y 2)2 = 4

x
0

PD = r 2 = 2 2 = 4

P = 1 + p 2 + q 2 dxdy = 2dxdy = 2 dxdy = 4 2

D D D
Ovo je P
za oblast D

P = 4 2

Pogledajmo sada prethodni zadatak...Pa i tamo smo mogli ovo iskoristiti, zar ne?

Mi smo vam pokazali oba naina a vi naravno , radite kako zahteva va profesor.

Primer 4.

Izraunati povrinu tela koje je ogranieno cilindrima x 2 + z 2 = a 2 i y2 + z2 = a2 .

Reenje:

Nacrtajmo sliku...

z
y2 + z 2 = a2

a
x +z =a
2 2 2

a y
a

x
Izdvojimo sada prvi oktant.
6
1260
 z

x2 + z2 = a2
a
y
a

x
y2 + z2 = a2 y=x

Uoimo ovde dve povrine. One su jednake, a takvih ima 16 raunajui sve oktante.

Znai, ideja je nai povrinu jednog dela pa sve to pomnoiti sa 16.

Nadjimo granice u ravni xOy

y
y=x

0 a x

0 x a
D:
0 y x

x2 + z 2 = a2
z 2 = a2 x2
z = a2 x2
Nama treba prvi oktant, pa je:
z = + a2 x2
z 2 x x
p= = =
x 2 a x2 2
a x2
2

z
q= =0
y

7
1261
 2
x x2 a2 x2 + x2 a2
1+ p + q = 1+
2 2
= 1+ 2 = =
a x
2 2 a x2 a2 x2 a2 x2
a
1 + p2 + q2 =
a2 x2

a x a x a
a dx xdx
P = 16 dx dy = 16a dy = 16a
0 0 a2 x2 0 a2 x2 0 0 a2 x2

Ovaj integral smo ve vie puta reavali:

P = 16a 2

Primer .

Izraunati povrinu tela koje je ogranieno sa:

x2 + y2 = z + 2

x2 + y 2 = 1

x2 + y 2 = 3 z

Reenje:

z
P1
x2 + y 2 = 3 z
3
2

1
P2 x2 + y 2 = 1

y
-1
P3
-2
x + y = z +2
2 2

x
Uoavamo da se traena povrina sastoji od tri dela. Svaku od ovih povrina emo nai posebno a onda sabrati

dobijene rezultate...

Prvi deo je povrina paraboloida x 2 + y 2 = 3 z koji odseca konus x 2 + y 2 = 1 .

8
1262
x2 + y 2 = 3 z
z = 3 ( x2 + y2 )
p = 2 x
q = 2 y

1 + p2 + q2 = 1 + 4 x2 + 4 y 2 = 1 + 4 ( x2 + y 2 )

Cilindar x 2 + y 2 = 1 odredjuje granice.

Uzimamo polarne koordinate:

x = r cos
J =r onda je 0 r 1 i 0 2
y = r sin

2 1
P1 = 1 + 4 ( x 2 + y 2 )dxdy = d 1 + 4r 2 rdr =
D 0 0
Ovo je 2

Reiemo ovaj integral na stranu pa emo posle ubaciti granice

1 + 4r 2 = t 2
( )
3

1 1 1t 3 1 + 4r 2
1 + 4r 2 rdr = 8rdr = 2tdt = t 2 tdt = t 2 dt =
4 4 43
=
12
tdt
rdr =
4

Sad mu ubacimo granice:

( )
3
2 1 1 + 4r 2 1
P1 = 1 + 4 ( x 2 + y 2 )dxdy = d 1 + 4r 2 rdr = 2 =
D 0 0
12 0
Ovo je 2

( ) ( ) ( )
3 3
= [ 1 + 4 1 ]= 5 5 1
6 6

P1 =
6
(
5 5 1 )

Dalje emo izraunati povrinu P3 , povrinu paraboloida x 2 + y 2 = z + 2 koju odseca konus x 2 + y 2 = 1

x2 + y2 = z + 2
z = ( x2 + y 2 ) 2
p = 2x
q = 2y
9
1263
 1 + p2 + q2 = 1 + 4 x2 + 4 y 2 = 1 + 4 ( x2 + y 2 )

P3 = 1 + 4 ( x 2 + y 2 )dxdy
D
Kao to vidimo ova povrina je ista kao i povrina u prethodnom delu:

Dakle P3 =
6
(
5 5 1 )
Nadjimo jo preostalu povrinu P2 . Pogledajmo sliku jo jednom. Vidimo da je to ustvari omota valjka

ija je visina H= 3 a poluprenik osnove r = 1.

Zato je H= 3 ?

Ako reavamo sistem x 2 + y 2 = 3 z i x 2 + y 2 = 1 tu je z= 2

Ako reavamo sistem x 2 + y 2 = z + 2 i x 2 + y 2 = 1 tu je z = -1

Dakle , visina po z osi je 3.

P2 = M valjka = 2r H
P2 = 2 1 3
P2 = 6

Saberimo sad dobijene rezultate:

P = P1 + P2 + P3

P=
6
(
5 5 1 + 6 +) 6
( )
5 5 1

P=
3
(
5 5 1 + 6 )

P=
3
(
5 5 + 17 )
www.matematiranje.com

10
1264
 VIESTRUKI INTEGRALI - ZADACI ( VI DEO)

Trostruki integrali

Ako je funkcija f (x,y,z) neprekidna u oblasti V koja je odreena sa:

x1 x x 2
x2 y2 ( x ) z2 ( x , y )

V: y1 ( x) y y 2 ( x) onda je f ( x, y, z )dxdydz =
V
dx dy
y1 ( x )
f ( x, y, z )dz
z1 ( x , y )
x1

z1 ( x , y ) z z 2 ( x , y )

Neki profesori vole drugaiji zapis:

x2 y2 ( x ) z 2 ( x , y )
f ( x, y, z )dxdydz = f ( x, y, z )dz dy dx
y ( x) z ( x, y )
V x1 1 1

Vi naravno radite kako va profesor zahteva.

U sutini, oba zapisa znae da prvo reavamo integral ''po z'' , onda ''po y'', i na kraju ''po x''.

Ovakav poredak u integraciji nije obavezan. Zavisno od konkretne situacije moemo i promeniti
poredak

integracije...

x2 z 2 ( x ) y2 ( x , z )
f ( x, y, z )dxdydz = f ( x, y, z )dy dz dx
z ( x) y ( x,z )
V x1 1 1

Ovo bi znailo da prvo radimo ''po y'' , zatim ''po z'' i na kraju ''po x''. I tako dalje...

Primer 1.
1 2 3
Izraunati trojni integral: dx dy dz .
0 0 0

Reenje:

Ovde su nam ve date granice i poredak integracije, samo da reavamo.

1 2 3
Dakle, prvo reavamo dx dy dz
0 0 0

1 2 3 1 2 1 2 1 2 1 1 1
3 2
dx dy dz = dx z 0 dy = dx 3dy = 3 dx dy
0 0 0 0 0 0 0 0 0
= 3 y dx = 3 2dx = 6 dx = 6 1 = 6
0
0 0 0
sad ovo

1
1265
u onom drugom zapisu bi bilo:

1 2 3 1
23 1
2 1

dx dy dz = dz dy dx = 3dy dx = 6dx = 6
0 0 0 0 00 0 0 0

Primer 2.

Izraunati trojni integral: ( x + y + z )dxdydz ako je oblast V zadata sa

V
0 x 1, 0 y 1,

0 z 1

Reenje:

Prvo radimo ''po z'' i u toj situaciji x i y posmatramo kao konstante.

( x + y + z )dxdydz =
V
1
11 1
1 z2 1
1
1 1
( x + y + z )dz dy dx = xz + yz + dy dx = x + y + dy dx
0 0
2 0 0 0
2
0 00

Sad reavamo ''po y'' a x tretiramo kao konstantu.

1
1 1
1
y2 1 1 1
1 1
1

0

0
x + y +
dy
2
dx = 0 xy + +
2 2
y dx = ( x + + )dx = ( x +1)dx
0 0
2 2 0

I na kraju reimo obian integral ''po x'':

1
x2 1 1 3
0 ( x +1) dx = + x = +1 =
2 0 2 2

Primer 3.

Izraunati trojni integral: y cos( z + x)dxdydz

V
ako je oblast V ograniena sa cilindrom y = x i

ravnima

y = 0, z = 0 i x + z = .
2

Reenje:

E ovde nemamo date granice, pa moramo prvo njih da odredimo:

2
1266

x+ z = z= x pa onda 0 z x
2 2 2

Da bi odredili kako se ponaaju x i y , nacrtajmo sliku u ravni z = 0

2 y= x

3 4 x
1 2
2

-1

-2

Jasno je da 0 y x , ako pogledamo sliku u ravni z=0, onda zakljuujemo da 0 x
2

Sad da se bacimo na reavanje integrala:

x 2 x

2

y cos( z + x)dxdydz = y cos( z + x)dz dy dx
0 0 0
V

Reiemo na stranu:

x x
2 2
x
y cos( z + x)dz = y cos( z + x)dz = y sin( z + x) 2 = y sin( x + x) sin(0 + x)
2
0 0 0

= y sin sin( x) = y (1 sin x )
2

Vratimo se :

2 x
2
2

x

x
y cos( z + x)dxdydz = 0 0 y cos( z + x ) dz dy
dx = 0 y (1 sin x )dy dx
V 0 0

Sad da reimo:

x x
y2 x x
y (1 sin x )dy = (1 sin x ) ydy = (1 sin x ) = (1 sin x )
0 0
2 0 2
3
1267
Opet se vratimo gore i imamo:

2 x
2

2 x

x 2
x
y cos( z + x)dxdydz = 0 0 y cos( z + x ) dz dy
dx = 0 y (1 sin x )dy dx = (1 sin x ) dx
2
V 0 0 0

12
( x x sin x )dx
2 0
=

Ovo je ve obian integral koga rastavimo na dva , jedan je odmah tablini a drugi ( x sinx) reimo

parcijalnom integracijom i dobijamo:

12 2 1
y cos( z + x)dxdydz = ( )
2 0
x x sin x dx = +
V
16 2

Primer 4.

Izraunati trojni integral:

V
x 2 + y 2 dxdydz ako je oblast V zadata sa x 2 + y 2 = z 2 i z = 1.

Reenje:

Nadjimo presek konusa i ravni koji e nam dati granice:

x2 + y2 = z 2 z = 1
x2 + y2 = 1

Ovde je zgodno koristiti :

CILINDRINE KOORDINATE

x = r cos

y = r sin J =r
z=z

2 r z2

onda je f ( x, y, z )dxdydz = f (r cos , r sin , z )drddz = d rdr fdz

V 0 z1
1

4
1268
 x = r cos

Da vas ne zbuni , neki profesori ne uzimaju z=z, ve stave : y = r sin J = r , ali to sutinski
z=h

nita ne menja stvari...

Dakle:

x2 + y2 = 1
x = r cos
(r cos )2 + (r sin ) 2 = 1
y = r sin J = r pa je i 0 r 1 .
z=z r 2 (cos 2 + sin 2 ) = 1

r2 = 1 r = 1

Ugao uzima vrednosti 0 2 .

Jo da odredimo granice za z:

Pogledajmo sliku u prostoru:

z z2 = x2 + y2

Odozgo je ravan a odozdo konus, pa je r z 1 jer je x2 + y 2 = r 2 = r

V
x 2 + y 2 dxdydz =?

2 1 1 2
1 21 2 1
2
x 2 + y 2 dxdydz = d dr r rdz = 0 0 r
r dz dr d = 0 0 r (1 r ) dr d =
V 0 0 r
2
1
r r4 1 3
= ( r r ) dr d = 2 =
2 3

0 0 3 40

=
6
www.matematiranje.com
5
1269
Primer 5.

x2 y 2 z 2 x2 y2 z2
Izraunati trojni integral:
V
2
a
+ +
b2 c2
dxdydz ako je oblast V zadata sa + + =1
a2 b2 c2

Reenje:

Ovde je zgodno koristiti:

SFERNE KOORDINATE

x = r cos sin
y = r sin sin
z = r cos
J = r 2 sin Odavde je x2+y2+z2 = r2

Uglove i odreujemo iz zadatka i vodimo rauna da je najee :

r 0;0 2 ;0

x
P`
y

X

Znai: je ugao u ravni z=0 a je ugao u prostoru...

Moemo koristiti( u zavisnosti od situacije) i modifikovane sferne koordinate ( generalisane):

x = ar cos sin
x2 y2 z2
y = br sin sin a odavde je 2 + 2 + 2 = r 2 i J = abcr 2 sin
a b c
z = cr cos

6
1270
U naem zadatku emo koristiti ove malo modifikovane sferne koordinate, jer se radi o elipsoidu!

Dakle:

x = ar cos sin
y = br sin sin a odavde je J = abcr 2 sin
z = cr cos

x2 y2 z2
Zato je ba 2
+ 2 + 2 = r 2 . Da dokaemo ovo:
a b c

x = ar cos sin
x2 y 2 z 2
y = br sin sin zamenimo u 2 + 2 + 2
a b c
z = cr cos
( ar cos sin ) ( br sin sin ) ( cr cos )
2 2 2

+ + =
a2 b2 c2
a 2 r 2 cos 2 sin 2 b 2 r 2 sin 2 sin 2 c 2 r 2 cos 2
+ + =
a2 b2 c2
r 2 cos 2 sin 2 + r 2 sin 2 sin 2 + r 2 cos 2 =
r 2 sin 2 ( cos 2 + sin 2 ) + r 2 cos 2 =
r 2 sin 2 + r 2 cos 2 = r 2 ( sin 2 + cos 2 ) = r 2

Rekli smo da je 0 r ; 0 2 ;0 pa imamo samo korekciju: 0 r 1; 0 2 ; 0

x2 y2 z2
jer 2
+ 2 + 2 = 1 r2 = 1 r = 1
a b c

Sad moemo reiti integral:

2 2
x2 y 2 z 2 1 1

2 + 2 + 2 dxdydz = abc d d r sin r dr = abc sin d d r dr

2 2 4

V
a b c 0 0 0 0 0 0

x2 y 2 z 2 4
Sad ovo nije teko izraunati : dobijamo 2 + 2 + 2 dxdydz = abc
V
a b c 5

7
1271
Izraunavanje zapremine pomou trostrukog integrala

Zapreminu raunamo po formuli V= dxdydz po oblasti V

V

Primer 1.

Nai zapreminu tela ogranienu povrima: z = x 2 + y 2 , z = 2 x 2 + 2 y 2 , y = x i y = x 2 .

Reenje:

Ovo telo je dakle ogranieno sa dva paraboloida z = x 2 + y 2 , z = 2 x 2 + 2 y 2 , sa ravni y = x i sa cilindrom y = x 2 .

Koristiemo formulu V = dxdydz

V
Da odredimo granice:

Jasno je da je x 2 + y 2 z 2 x 2 + 2 y 2 a za x i y pogledajmo sliku:

0 1 x

0 x 1 , x2 y x

Da nadjemo sada zapreminu:

2 x2 + 2 y 2
1 x 1 x
2x2 + 2 y2 1 x
V = dxdydz = dx dy dz = dx z dy = dx ( x 2 + y 2 ) dy =
V 0 x2 x2 + y 2 0 x2
x2 + y2 0 x2
1
y3 x
1
4 x3 x6
= x 2 y + 2 dx = x 4 dx
0
3 x 0
3 6
3
V=
35

www.matematiranje.com

8
1272
Primer 2.

Nai zapreminu tela ogranienu paraboloidom 6 z = x 2 + y 2 i konusom z 2 = x 2 + y 2

Reenje:

Nadjimo presek:

z 2 = x2 + y 2 6 z = x2 + y2
z2 = 6 z
z2 + z 6 = 0
z1 = 2
z2 = 3

z z2 = x2 + y2

y
6 z = x2 + y 2

Zgodno je uzeti cilindrine koordinate:

x = r cos

y = r sin J =r
z=z

Imamo:

x2 + y2 = 4 r 2 = 4 r = 2
0r2

Ugao ide 0 2

Za paraboloid je 6 z = x 2 + y 2 6 z = r 2 z = 6 r 2 , a za konus z 2 = x 2 + y 2 z 2 = r 2 z = r ,
zakljuujemo da su granice po z : r z 6 r 2

9
1273
Sad moemo raunati zapreminu:

2 2 4 r 2
V = dxdydz = d rdr dz
V 0 0 r

Ovde nema nikakvih problema, reava se sve lako...

32
Reenje je : V =
3

Primer 3.

x y z
Izraunati zapreminu tela koje ograniava povr + + =1
a b c
Reenje:

E ovo je ona zeznuta situacija kad moramo koristiti:

x = ar cos sin
y = br sin sin
z = cr cos

Jakobijan u ovoj situaciji raunamo:

J = abcr 2 sin 2 1 cos 1 sin 1 cos 1

Osnovna perioda je r 0;0 2 ;0

Uzeemo:

x = ar cos 4 sin 4
y = br sin 4 sin 4
z = cr cos 4

Jakobijan e biti:

J = abcr 2 4 4 sin 24 1 cos 41 sin 4 1 cos 41

J = 16abcr 2 sin 7 cos3 sin 3 cos3

to su ba ove smene dobre?

10
1274
 x y z
x = ar cos 4 sin 4 ; y = br sin 4 sin 4 ; z = cr cos 4 zamenimo u + + =1
a b c
ar cos 4 sin 4 br sin 4 sin 4 cr cos 4
+ + =1
a b c
r cos 2 sin 2 + r sin 2 sin 2 + r cos 2 = 1
r sin 2 ( cos 2 + sin 2 ) + r cos 2 = 1
r sin 2 + r cos 2 = 1
r ( sin 2 + cos 2 ) = 1
r =1 r =1 0 r 1

Ovde je u sutini najvei problem nai granice za uglove...

Osnovna perioda ovde je r 0;0 2 ;0 , ali nam ona samo govori u kojim granicama

moraju biti uglovi...

Ovde mora da vai da je :

x 0; y 0; z 0 , Znai da se uglovi moraju nalaziti u prvom kvadrantu, to jest:

0 i 0
2 2

Sada moemo prei na reavanje integrala, to jest izraunavanje zapremine:

2 2 1
V = dxdydz = d d 16abcr 2 sin 7 cos 3 sin 3 cos3 dr =
V 0 0 0

premestimo konstante skroz ispred, a raspodelimo ko kojem integralu pripada...

2 2 1
V = dxdydz = d d 16abcr 2 sin 7 cos 3 sin 3 cos3 dr =
V 0 0 0

2 2 1
= 16abc sin 3 cos3 d sin 7 cos3 d r 2 dr =
0 0 0

Znai, ovde trebamo reiti tri posebna integrala, jer granice ne ulaze u drugi integral...

sin cos3 d = ?
3

Moramo da iskoristimo znanja iz trigonometrije...

11
1275
cos3 = cos 2 cos = (1 sin 2 ) cos = cos sin 2 cos

sin
3
cos3 d = sin 3 ( cos sin 2 cos ) d =

(sin cos sin 5 cos )d =

3

Sad ovo rastavimo na dva integrala i u oba uzimamo smenu sin = t cos d = dt

Na slian nain reavamo i integral po .

abc
Konano reenje e biti: V =
90
www.matematiranje.com

12
1276
 www.matematiranje.com

NEKE DIFERENCIJALNE JEDNAINE PRVOG REDA

DIFERENCIJALNA JEDNAINA KOJA RAZDVAJA PROMENLJIVE

dy dy dy
y` = f(x) g(y)
dx
= f ( x) g ( y )
g ( y)
= f ( x)dx g ( y) = f ( x)dx + c opti integral
Ako postoji b tako da je g(b)=0 onda je y=b reenje

HOMOGENA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

y y
Oblika je y`=f ( ) .Reava se uvodjenjem smene = z odakle je y`= z+xz` . Posle smene svodi
x x
se na d.j. koja razdvaja promenljive.
Za x=0 (y 0) ako postoji zk iz R tako da je f(zk) zk = 0 onda y= zkx (x>0) i y= zkx (x<0)
(0,0) je singularna taka i izuzimamo je iz oblasti definisanosti

ax + by + c
DIFERENCIJALNA JEDNAINA OBLIKA y`= f ( )
a1 x + b1 y + c1

Reava se uvodjenjem smena x = u + gde je dx=du i dy= dv i v= v(u) , traimo konstante i

y=v+
dv au + bv + a + b + c
Zamenom u jednaini dobijamo = f( )
du a1u + b1v + a1 + b1 + c1
Odavde mora biti a + b + c = 0 i
a1 + b1 + c1 = 0
dv v
a b a b = g( )
= 0 onda a= a1k i b= b1k i ako je 0 onda du u homogena d.j.
a1 b1 a1 b1

LINEARNA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Oblika je y`+ p(x) y = q(x) i reava se preko formule

y= e (c + q ( x )e
p ( x ) dx p ( x ) dx
dx)

1
1277
 www.matematiranje.com

BERNULIJEVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Oblika je y`+ p(x) y = q(x ) yn reava se smenom z = y1-n pa je z` = (1-n) y-ny`

Celu jednainu podelimo sa yn i svedemo je na linearnu d. j.

LAGRANOVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Oblika je y = xA(y`)+B(y`)
dy
Uvodimo smenu y` = p , = p , pa je dy = pdx
dx
y=xA(p)+B(p) diferenciramo i svedemo je na linearnu d.j.
dx A`( p) B`( p)
- x=
dp p A( p) p A( p)

KLEROOVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

dy
Oblika je y = xy`+A(y`) Uvodimo smenu y` = p , = p , pa je dy = pdx
dx
Posle diferenciranja dobijamo : x+A`(p)=0 ili dp=0

RIKATIJEVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Oblika je y` = P(x) y2 + Q(x)y + R(x)

1) Ako su P,Q,R konstante onda je ovo d.j. koja razdvaja promenljive

B C
2) Ako je y`=Ay2+ y + 2 uvodimo smenu z=yx gde je z=z(x)
x x
1
3) Ako je poznato jedno partikularno reenje y1(x) , onda uzimamo smenu y(x) = y1(x)+ i
z ( x)
posle sredjivanja dobijamo linearnu d.j.

2
1278
 www.matematiranje.com

METOD PARAMETRA

Neka nam je data funkcija u obliku F(x,y,y`)=0

dy
1) Ako je y = f(x, y`) onda uzimamo smenu y` = p , pa je = p , pa je dy = pdx
dx
f f
dy = dx + dp zamenimo dy i sredimo....
x y

2) Ako je x = g(y,y`) smena je isto y` = p , dy= pdx

g g dy
dx = dy + dp zamenimo dx = i reavamo ...
y p p

DIFERENCIJALNA JEDNAINA SA TOTALNIM DIFERENCIJALOM

Oblika je P(x,y) + Q(x,y) = 0

P Q
Teorema: Da bi ova jednaina bila sa totalnim diferencijalom potrebno je i dovoljno da je =
y x

Reavamo je preko formule : C= P( x, y)dx + [Q y P( x, y)dx]dy

INTEGRACIONI FAKTOR

Ako jednaina P(x,y) + Q(x,y) = 0 nije jednaina sa totalnim diferencijalom traimo funkciju
= ( x, y )

tako da (x,y) P(x,y)+ (x,y) Q(x,y)=0 postane jednaina sa tot.dif.

3
1279
 www.matematiranje.com

1) Ako je (x,y)= (x)

d 1 P Q

= (
Q y x
)dx

2) Ako je (x,y)= (y)

d 1 Q P

= ( )dy
P x y

3) Ako je (x,y)= (w(x,y))

Q P

d x y
= w w dw
P Q
y x

Kad ne znamo oblik integracionog faktora probamo sa w(x,y)= ln x + ln y

4
1280
 www.matematiranje.com
1. Rei diferencijalnu jednainu: x(1+y2) = y y`

Reenje:

x(1+y2) = y y`
dy
x(1+y2) = y sve pomnoimo sa dx (dx 0) i podelimo sa 1+y2
dx
ydy
x dx = znai ovo je diferencijalna jednaina koja razdvaja promenljive!
1+ y2
ydy
xdx = 1 + y 2 integral na levoj strani je tablini a za ovaj na desnoj strani uzimamo smenu.

x2 ydy 1 + y 2 = t 1 dt 1 1
= = = = ln t + c = ln 1 + y 2 + c
2 1+ y 2
2 ydy = dt 2 t 2 2
Dakle:

x2 1
= ln 1 + y 2 + c je opte reenje ove diferencijalne jednaine.
2 2

2. Rei diferencijalnu jednainu: x2= 3y2y`

Reenje:

x2= 3y2y`
dy
x2= 3y2 dx sve pomnoimo sa dx (dx 0)
x2dx = 3y2dy diferencijalna jednaina koja razdvaja promenljive!

x dx = 3 y 2 dy
2
oba su tablina
x3 y3
=3 +c
3 3
x3
= y3 + c ovo je opte reenje
3

2x + y
3. Rei diferencijalnu jednainu: y`=
2x
Reenje:
2x + y
y`=
2x
1
1281
 www.matematiranje.com
y
x(2 + )
y`= x
2x
y
2+
y`= x ovo je homogena d.j.
2
y
Uzimamo smenu : = z y = zx y`= z `x + z
x
2+ z
z `x + z =
2
2+ z
z `x = z
2

2 + z 2z
z `x =
2
2 z dz
z `x = ovo je diferencijalna jednaina koja razdvaja promenljive z`=
2 dx
dz 2 z
x=
dx 2
dz 1 dx
=
2 z 2 x
dz 1 dx
2 z = 2 x
1
ln 2 z = ln x + ln c trik je da kada su sva reenja po ln da se doda lnc umesto c
2

1
1
ln 2 z = ln x 2 + ln c
1
1
ln 2 z = ln x 2 c antilogaritmujemo
1
1
2z = x 2c
1 y
= x c vratimo smenu =z
2 z x
1
= x c ovo je opte reenje, ako zahteva va profesor odavde izrazite y
y
2
x

4. Rei diferencijalnu jednainu: xy2dy = (x3 + y3)dx

Reenje: xy2dy = (x3 + y3)dx

dy x 3 + y 3
= 2
gore izvlaimo x3
dx xy

2
1282
 www.matematiranje.com
y3
x (1 + 3 )
3

y`= x
2
xy
y3
x 2 (1 + )
y`= x 3 spustimo x2 dole ispod y2
y2

y3
(1 + )
y`= x3
y2
x2
y
1 + ( )3
y`= x jasno je da je ovo homogena d.j.
y 2
( )
x
y
Uzimamo smenu : = z y = zx y`= z `x + z
x

1+ z3
z `x + z =
z2
1+ z3
z `x = z
z2
1+ z3 z3
z `x =
z2
1 dz
z `x = 2 razdvaja promenljive z`=
z dx
dz 1
x= 2
dx z
dx
z 2 dz =
x
dx
z dz = x
2

y
3 ( )3
z y x = ln x + c
= ln x + c vratimo smenu =z pa je opte reenje
3 x 3

5. Rei diferencijalnu jednainu: xy` - x2 +2y = 0

Reenje: xy` - x2 +2y = 0

3
1283
 www.matematiranje.com
xy` + 2y = x2 sve podelimo sa x ( x 0)

2 2
y`+ y=x ovo je linearna d.j. p(x)= i q(x)= x
x x

y= e (c + q ( x )e
p ( x ) dx p ( x ) dx
Opte reenje ove d.j. dato je formulom dx)

Naimo prvo reenje integrala p( x)dx

2
p( x)dx = xdx =2 ln x = ln x
2

p ( x ) dx ln x 2 x4
q ( x )e dx = xe dx = xx 2 dx = x 3 dx =
4

x4 1 x4
y= e
p ( x ) dx p ( x ) dx
(c + q ( x )e dx) = e ln x 2
[c + ] = 2 [c + ] dakle:
4 x 4
4
1 x
y = 2 [c + ] je opte reenje.
x 4

2
6. Rei diferencijalnu jednainu: y` -2xy = (x x3) e x

2 2
Reenje: y` -2xy = (x x3) e x ovo je linearna d.j. p(x)= - 2x i q(x)= (x x3) e x

Naimo prvo reenje integrala p( x)dx

x2
p( x)dx = (2 x)dx = 2 xdx = 2 2
= x2

p ( x ) dx x2 x4
q ( x )e dx = ( x x 3 )e x e x dx = ( x x 3 )dx =
2 2

2 4

Sada je konano reenje :

x2 x4
y= e
p ( x ) dx p ( x ) dx
(c + q ( x )e x2
dx) = e [c + ]
2 4
2 4
2 x x
y = e x [c + ]
2 4

4
1284
 www.matematiranje.com
7 . Rei diferencijalnu jednainu: y` cos2x = tg x y i nai ono partikularno reenje koje zadovoljava
uslove : x=0 i y= 0

Reenje: Najpre emo reiti datu diferencijalnu jednainu a zatim nai vrednost konstante za date uslove.

y` cos2x = tg x y

y` cos2x + y = tg x sve podelimo sa cos2x

1 tgx
y` + 2
y= ovo je linearna d.j.
cos x cos 2 x

1 tgx
p ( x) = 2
..................q ( x) =
cos x cos 2 x

Naimo, kao i obino, prvo reavamo integral p( x)dx

1
p( x)dx = cos 2
x
dx = tg x

tgx = t
q ( x )e
p ( x ) dx tgx tgx
dx = cos 2 xe dx = 1
dx = dt
= te t dt = parcija ln a...... int egracija =
cos 2 x
t =u e t dt = dv
= te t e t = tgxe tgx e tgx
dt = du e =v
t

y= e (c + q ( x )e
p ( x ) dx p ( x ) dx
dx) = e tgx [c + tgxe tgx e tgx ]

y = e tgx c + tgx 1 opte reenje

Menjamo ovde x=0 i y= 0

0= e tg 0 c + tg 0 1
0=c1

c=1 sad ovo vratimo u opte reenje y = e tgx 1 + tgx 1 = e tgx + tgx 1

8. Rei diferencijalnu jednainu: xy`2 x 2 y = 4 y

Reenje: xy`2 x 2 y = 4 y

5
1285
 www.matematiranje.com
xy`4 y = 2 x 2 y
1

xy`4 y = 2 x 2 y 2

1
4 1
y` y = 2 x y 2 ovo je Bernulijeva d.j. za koju je n= pa je smena: y 1 n = u
x 2 1
y2 = u
1
1 2
y y`= u `
4
1 1
2
y` y = 2 x y 2 sve podelimo sa y 2 y`
x
1
= 2u `
y2

Vratimo se u jednainu:

y` 4 y
1
= 2x
2
x 12
y y

4
2u` u = 2 x sve podelimo sa 2
x

2
u` u = x ovo je linearna d.j. po u
x

e (c + q ( x ) e
p ( x ) dx p ( x ) dx
u(x) = dx)

2 2 1
p( x)dx = ( x )dx = 2 ln x = ln x = ln
x2

p ( x ) dx 1 1
q ( x )e dx = xe ln x dx = x dx = dx = ln x
2

2
x x

e (c + q ( x ) e
p ( x ) dx p ( x ) dx 2
u(x) = dx) = e ln x [c + ln x ]

u(x) = x 2 [c + ln x ] reenje linearne po u, vratimo smenu: y =u

y = x 2 [c + ln x ] kvadriramo

y = x 4 [c + ln x ] 2 opte reenje

6
1286
 www.matematiranje.com

9. Odredi ono reenje diferencijalne jednaine ( x 2 + y 2 + 2 x)dx + 2 ydy = 0 koje zadovoljava poetni uslov
y(0)=1

Reenje: Najpre emo reiti datu diferencijalnu jednainu a zatim nai vrednost konstante za dati uslov.

( x 2 + y 2 + 2 x)dx + 2 ydy = 0 podelimo sve sa dx

x 2 + y 2 + 2 x + 2 yy`= 0 podelimo sve sa 2y

x 2 + 2x 1
+ y + y`= 0
2y 2

1 x 2 + 2 x 1
y`+ y= y ovo je Bernulijeva d.j. za koju je n=-1
2 2

y 1 n = u
smena je : y 2 = u
2 yy`= u `

1 x 2 + 2 x 1
y`+ y= y sve pomnozimo sa 2 y
2 2

2 yy`+ y 2 = x 2 + 2 x

u`+u = x 2 + 2 x ovo je linearna po u

e (c + q ( x ) e
p ( x ) dx p ( x ) dx
u(x) = dx)

p( x)dx = 1dx = x

7
1287
 www.matematiranje.com
p ( x ) dx x2 + x = u e x dx = dv
q ( x )e dx = ( x 2 + x)e x dx =
(2 x + 1)dx = du ex = v
=

2 x + 1 = u e x dx = dv
e x ( x 2 + x) e x (2 x + 1)dx = =
2dx = du ex = v
e x ( x 2 + x) [e x (2 x + 1) 2e x dx]
e x ( x 2 + x) e x (2 x + 1) + 2e x =
e x ( x 2 + x 2 x 1 + 2) =
e x ( x 2 x + 1)
u(x) = e (c + q ( x ) e
p ( x ) dx p ( x ) dx
dx)
u(x) = e x [c + e x ( x 2 x + 1)] = e x c + x 2 x + 1

u(x) = e x c + x 2 x + 1 vratimo smenu

y2 = e x c + x 2 x + 1 i evo ga opte reenje . Stavimo x = 0 i y = 1

1 = c + 1, pa je odavde c = 0 i partikularno reenje je :

y2 = x 2 x + 1

10. Rei diferencijalnu jednainu: (2 xy + 3 y 2 )dx + ( x 2 + 6 xy 3 y 2 )dy = 0

Reenje: Proverimo da li je ovo jednaina sa totalnim diferencijalom:

P(x,y)= 2xy+3y2

Q(x,y) = x2 + 6xy 3y2

P Q
= 2x + 6 y i = 2x + 6 y
y x

P Q
Poto je = , ovo jeste d.j.sa totalnim diferencijalom.
y x

Reavamo je preko formule : C= P( x, y )dx + [Q P( x, y )dx]dy
y

x2
P( x, y)dx = (2 xy + 3 y )dx = 2 y 2 + 3 y x = yx + 3 y x
2 2 2 2

8
1288
 www.matematiranje.com

( yx 2 + 3 y 2 x) = x 2 + 6 xy
y

c = yx 2 + 3 y 2 x + [ x 2 + 6 xy 3 y 2 x 2 6 xy ]dy

c = yx 2 + 3 y 2 x + [3 y 2 ]dy

c = yx 2 + 3 y 2 x y 3 je opte reenje

11. Rei diferencijalnu jednainu: (3 x + 2 y + y 2 )dx + ( x + 4 xy + 5 y 2 )dy = 0 znajui da je njen integracioni

faktor oblika = ( x + y 2 ) .Odrediti zatim onu integralnu krivu koja prolazi kroz taku M(-2,1)

Reenje:

Ako je (x,y)= (w(x,y)) (pogledaj teoretski deo) onda je :

Q P

d x y
= w w dw upotrebljavamo ovu formulu da nadjemo integracioni faktor
P Q
y x

(3 x + 2 y + y 2 )dx + ( x + 4 xy + 5 y 2 )dy = 0 odavde je

P w w
P(x,y)= 3 x + 2 y + y 2 = 2 + 2y w=x+y2 =1 = 2y
y x y

Q
Q(x,y)= x + 4 xy + 5 y 2 = 1+ 4y
x

d 1+ 4y 2 2y

=
(3 x + 2 y + y 2 )2 y ( x + 4 xy + 5 y 2 )
dw

d 2y 1

=
2 xy x + 2 y 3 y 2
dw

d 2y 1

=
x(2 y 1) + y 2 (2 y 1)
dw

9
1289
 www.matematiranje.com
d 2y 1

=
(2 y 1)( x + y 2 )
dw

d 1

=
(x + y 2 )
dw w=x+y2

ln =ln(x+y2) +ln c , pa je ln =ln(x+y2)c to jest za c=1 = x+y2

Dakle ,traeni integracioni faktor je = x+y2 kojim mnoimo celu jednainu

( x + y 2 )(3 x + 2 y + y 2 )dx + ( x + y 2 )( x + 4 xy + 5 y 2 )dy = 0

(3x 2 + 2 xy + xy 2 + 3xy 2 + 2 y 3 + y 4 )dx + ( x 2 + 4 x 2 y + 5 xy 2 + xy 2 + 4 xy 3 + 5 y 4 )dy = 0

(3x 2 + 2 xy + 4 xy 2 + 2 y 3 + y 4 )dx + ( x 2 + 4 x 2 y + 6 xy 2 + 4 xy 3 + 5 y 4 )dy = 0

P Q
= 2 x + 8 xy + 6 y 2 + 4 y 3 = 2 x + 8 xy + 6 y 2 + 4 y 3
y x

C= P( x, y)dx + [Q y P( x, y)dx]dy

x3 x2 x2
P( x, y)dx = (3x + 2 xy + 4 xy + 2 y + y )dx = + 2y + 4y2 + 2y3x + y4 x
2 2 3 4
3
3 2 2
x3 x2 x2
(3 + 2 y + 4y2 + 2 y 3 x + y 4 x) =x2+4x2y+6xy2+4xy3
y 3 2 2

C= x 3 + x 2 y + 2 y 2 x 2 + 2 y 3 x + y 4 x + [ ( x 2 + 4 x 2 y + 6 xy 2 + 4 xy 3 + 5 y 4 ) -( x2+4x2y+6xy2+4xy3)]dy
C= x 3 + x 2 y + 2 y 2 x 2 + 2 y 3 x + y 4 x + 5 y 4 dy

C= x 3 + x 2 y + 2 y 2 x 2 + 2 y 3 x + y 4 x + y 5 ovo je opte reenje

Integralna kriva koja prolazi kroz taku M(-2,1) je :

C= -8 + 4 + 4 4 2 + 1= - 5 pa je x3 + x2 y + 2 y 2 x2 + 2 y3 x + y 4 x + y5 = - 5

3 y 3 2 xy 2
12. Rei diferencijalnu jednainu: y`= ako se zna da je integracioni faktor u funkciji od y
7 3 xy 2

Reenje:
10
1290
 www.matematiranje.com

3 y 3 2 xy 2
y`=
7 3 xy 2
dy 3 y 3 2 xy 2
=
dx 7 3 xy 2

(7 3xy 2 )dy = (3 y 3 2 xy 2 )dx

(7 3xy 2 )dy (3 y 3 2 xy 2 )dx = 0

(2 xy 2 3 y 3 )dx + (7 3xy 2 )dy = 0

P Q
= 4 xy 9 y 2 = 3y 2
y x

Kako je integracioni faktor u funkciji od y to emo koristiti formulu:

(x,y)= (y)

d 1 Q P

= ( )dy
P x y

d 1

=
y (2 x 3 y )
2
(3 y 2 4 xy + 9 y 2 )dy

d 1

=
y (2 x 3 y )
2
(4 xy + 6 y 2 )dy

d 1

=
y (2 x 3 y )
2
2 y (3 y 2 x)dy

d 2

=
y
dy
2
ln = 2 ln y + ln c ln = ln y + ln c za c=1 je

1
= traeni integracioni faktor
y2
11
1291
 www.matematiranje.com

1 1
2
(2 xy 2 3 y 3 )dx + 2 (7 3 xy 2 )dy = 0
y y

7
(2 x 3 y )dx + ( 3 x)dy = 0
y2

P Q
= 3 = 3
y x

P( x, y)dx = (2x 3y)dx = x2 3yx

( x2 3yx) = - 3x
y

C= P( x, y)dx + [Q y P( x, y)dx]dy
7
C= x2 - 3xy + ( 3 x + 3x)dy
y2
7
C= x2 - 3xy + ( 2 )dy
y

7
C = x 2 3xy ovo je opte reenje
y

13. Reiti diferencijalnu jednainu: y` = ln(xy` - y)

dy
Reenje: Uvodimo smenu y`= p = p dy = pdx
dx

y` = ln(xy` - y)

p = ln( xp y ) odavde izrazimo y

ep = xp y
y = px - ep diferenciramo

( xp e p ) ( xp e p )
dy = dx + dp
x p

12
1292
 www.matematiranje.com
dy = pdx + ( x e p )dp
pdx = pdx + ( x e p )dp
( x e p )dp = 0

(x e )dp = 0
p

xp e p + c = o
ep c
x=
p
y = xp e p
ep c
y= p ep
p
y = c

ep c
x=
p opte reenje u parametarskom obliku
y = c

14. Reiti diferencijalnu jednainu: y`+ y = xy`2

Reenje:
dy
I ovde emo kao i u prethodnom primeru upotrebiti metod parametra y`= p = p dy = pdx
dx

y`+ y = xy`2
p + y = xp 2
y = xp 2 p

diferenciramo

dy = p 2 dx + (2 px 1)dp

pdx = p 2 dx + (2 px 1)dp

( p p 2 )dx = (2 px 1)dp sve podelimo sa dp

dx
( p p2 ) = (2 px 1)
dp

( p p 2 ) x`= (2 px 1)

13
1293
 www.matematiranje.com

( p p 2 ) x`2 px = 1 pomnoimo sa -1

p ( p 1) x`+2 px = 1 sve podelimo sa p(p 1)

2p 1
x`+ x=
p ( p 1) p ( p 1)

2 1
x`+ x= ovo je linearna d.j. po x, x=x(p)
( p 1) p ( p 1)

Reavamo je upotrebom poznate formule:

x(p)= e (c + q ( p )e
p ( p ) dp p ( x ) dp
dp ) i dobijemo:

1
x(p) = [c + p ln p ] ovo reenje zamenimo u y = xp2- p
( p 1) 2

1
y(p)= [c + p ln p p2- p
( p 1) 2

I ovo je opte reenje u parametarskom obliku.

14. Pokazati da diferencijalna jednaina ( x 2 + x) y`+ y 2 + (1 2 x) y 2 x = 0 ima partikularno reenje y1 = a

gde je a konstanta koju treba odrediti. Nai njeno opte reenje.

Reenje:

( x 2 + x) y`+ y 2 + (1 2 x) y 2 x = 0 ima jedno reenje y1 = a y1` =0 zamenimo u d.j.

0 + a 2 + (1 2 x)a 2 x = 0
a 2 + a 2ax 2 x = 0
x(2a 2) + (a 2 + a ) = 0

Odavde mora biti : -2a-2 = 0 i a 2+ a = 0

-2a = 2 a(a + 1)= 0

a= - 1 a=0 ili a = - 1

14
1294
 www.matematiranje.com
Dakle,zakljuujemo da je a= - 1 pa je jedno reenje y1 = 1

Ovo je Rikatijeva diferencijalna jednaina , oblika je y` = P(x) y2 + Q(x)y + R(x)

1
Ako je poznato jedno partikularno reenje y1(x) , onda uzimamo smenu y(x) = y1(x)+ i posle sredjivanja
z ( x)
dobijamo linearnu d.j.

1 1 z`
y(x) = y1(x)+ pa je y = 1 + y`= 2
z ( x) z z

( x 2 + x) y`+ y 2 + (1 2 x) y 2 x = 0

z` 1 1
( x 2 + x)( 2
) + ( 1) 2 + (1 2 x)( 1) 2 x = 0 sredimo...
z z z
2x + 1 1
z `+ 2 z= 2 ovo je linearna d.j. po z
x +x x +x

z(x) = e (c + q ( x ) e
p ( x ) dx p ( x ) dx
dx )

2x + 1 x2 + x = t dt
p( x)dx = x +x
2
dx =
(2 x + 1)dx = dt
= = ln t = ln x 2 + x
t

p ( x ) dx 1 ln x 2 + x
q ( x )e dx =
x +x
2
e dx = x pa je

c+x
z ( x) = vratimo smenu
x2 + x

1 c+x x2 c
= 2 a odavde je y= opte reenje
y +1 x + x x+c

15. Data je diferencijalna jednaina xy`= y 2 (2 x + 1) y + x 2 + 2 x

Odrediti realne brojeve a i b tako da je y = ax+ b partikularno reenje date jednaine a zatim nai njeno
opte reenje.

Reenje:
15
1295
 www.matematiranje.com

y = ax + b y`= a zamenimo u datu d.j.

xy`= y 2 (2 x + 1) y + x 2 + 2 x

xa = (ax + b) 2 (2 x + 1)(ax + b) + x 2 + 2 x

0 = a 2 x 2 + 2abx + b 2 2ax 2 2bx ax b + x 2 + 2 x ax

spakujemo uz x2, pa uz x, pa slobodne lanove

x 2 (a 2 2a + 1) + x(2ab 2b 2a + 2) + b 2 b = 0 odavde mora biti:

a 2 2a + 1 = 0 i 2ab 2b 2a + 2 = 0 i b2 b = 0

(a-1)2= 0 (2b-2)(a-1) = 0 b(b 1)= 0

a=1 a= 1 ili b= 1 b= 0 ili b= 1

Na ovaj nain smo dobili dva mogua partikularna reenja: y = x i y = x+1

Mi emo naravno odabrati lake, odnosno y = x za drugi deo zadatka.

xy`= y 2 (2 x + 1) y + x 2 + 2 x ovo je Rikatijeva diferencijalna jednaina, smena je:

1 1 z`
y(x) = y1(x)+ pa je y = x + y`= 1 2 zamenimo u d.j.
z ( x) z z

xy`= y 2 (2 x + 1) y + x 2 + 2 x

z` 1 1
x(1 2
) = ( x + ) 2 (2 x + 1)( x + ) + x 2 + 2 x sredimo....
z z z

1 1
z` z = ovo je linearna po z
x x

z(x) = e (c + q ( x ) e
p ( x ) dx p ( x ) dx
dx ) sredimo.

1 1 1
z(x) = xc+1 vratimo smenu y = x + = yx z =
z z yx

1
= xc + 1
yx
1
yx=
xc + 1

16
1296
 www.matematiranje.com
1
y = x+ je opte reenje
xc + 1

16. Reiti diferencijalnu jednainu: x 2 y`= x 2 y 2 + xy + 1

Reenje:

x 2 y`= x 2 y 2 + xy + 1 sve podelimo sa x2

1 1
y`= y 2 + y + 2 ovo je Rikatijeva diferencijalna jednaina y` = P(x) y2 + Q(x)y + R(x)
x x

Uvodimo smenu z=yx gde je z=z(x) (pogledaj teorijske napomene...)

z ` y
z = yx z `= y`x + y y`=
x

1 1
y`= y 2 + y+ 2
x x

z ` y z 1z 1
`= ( ) 2 + + 2 sve pomnozimo sa x2
x x xx x

x( z ` y ) = z 2 + z + 1

xz` xy = z 2 + z + 1 zamenimo da je yx = z

xz` z = z 2 + z + 1

dz
xz`= z 2 + 2 z + 1 ov je d.j koja razdvaja promenljive z` =
dx

dz dz dx
x = z 2 + 2z + 1 pa je = integralimo...
dx ( z + 1) 2
x

1 1
= ln x + c vratimo smenu z = xy i dobijamo opte reenje: = ln x + c
z +1 yx + 1

17
1297
 www.matematiranje.com
DIFERENCIJALNE JEDNAINE DRUGOG REDA ( I VIEG)

JEDNAINA OBLIKA Y(n)= f(x)

Red ove diferencijalne jednaine se smanjuje neposrednom integracijom.

JEDNAINA OBLIKA F( x, yk, yn) = 0

Uvodimo smenu yk= p , odavde je yk+1= p` itd. (odnosno y`=p pa je y``=p` )

JEDNAINA OBLIKA F ( y,y`,y``,,y(n))

dp
Uvodimo smenu y`=p, ali pazimo , sada je y``=p , odnosno y``=p p`
dy

JEDNAINA OBLIKA y``+ a(x)y`+b(x)y=f(x)

Posmatramo odgovarajuu homogenu jednainu : y``+ a(x)y`+b(x)y=0

Ako je poznato jedno partikularno reenje y1(x) ove jednaine onda je drugo reenje:

e
a ( x ) dx

y2(x)= y1(x) 2
dx , pa je reenje homogene jednaine y(x)=c1 y1(x)+c2 y2(x)
y1 ( x)
Nadalje variramo konstante da bi nali reenje odgovarajue poetne nehomogene jednaine.

OJLEROVA JEDNAINA

xny(n)+ a1xn-1y(n-1)++an-1xy`+any = 0 (ili=f(x))

y`t y `` y ` y ```3 y t ``+2 y t `

Uvodimo smenu x=et , odavde je: y`= ; y``= t 2t t ; y```= t . Itd.
e t
e e 3t
Odakle ovo? Vai da je:

dy d y `t
2 ( )
dy dt y` d y dt e t
y`= = = tt dalje je y``= = = itd .
dx dx e dx 2 dx
dt dt
1
1298
 www.matematiranje.com
Najpre reimo homogenu Ojlerovu jednainu , a onda reavamo nehomogenu varijacijom konstanata ili suprotnim
koeficijentima.

LINEARNA HOMOGENA D.J. SA KONSTANTNIM KOEFICIJENTIMA(DRUGOG REDA)

y``+a1y`+a2y=o

Njoj najpre pridruujemo karakteristinu jednainu:

2 + a1 + a 2 = 0
U zavisnosti od reenja karakteristine jednaine razlikujemo tri sluaja:

1) 1 i 2 su realna i razliita, onda je : y(x)= c1e x + c 2 e x

1 2

2) 1 i 2 su realna i jednaka reenja , onda je : y(x)= c1e x +x c 2 e x

1 2

3) 1 i 2 su konjugovano kompleksni brojevi : 1 =a+bi, 2 =a-bi , onda je :

y(x)=c1eaxcosbx+c2eaxsinbx

LINEARNA NEHOMOGENA D.J. SA KONSTANTNIM KOEFICIJENTIMA(DRUGOG REDA)

y``+a1y`+a2y=f(x)

1) METOD VARIJACIJE KONSTANATA

Najpre reimo homogenu jednainu y``+a1y`+a2y=o.

y=c1(x)y1+c2(x)y2 i posmatramo sistem :

c`1(x)y1+c`2(x)y2=0

c`1(x)y`1+c`2(x)y`2=f(x)

Reimo sistem po c1i c2 ta reenja zamenimo u y=c1(x)y1+c2(x)y2

2
1299
 www.matematiranje.com
Pazimo,jer su c1i c2 funkcije od x-sa

2) METOD NEODREDJENIH KOEFICIJENATA

i) Ako je f(x)=eaxPn(x)

1) a nije koren karakteristine jednaine, onda je y=eaxQn(x) , gde je Qn(x) polinom n-tog stepena sa
neodredjenim koeficijentima.

2) ako je a koren karakteristine jednaine onda je y= xm eaxQn(x) , gde je m reda korena a

ii) Ako je f(x)= eax[Pn(x)cosbx+Qk(x)sinbx]

1) Ako a bi nisu koreni karakteristine jednaine:

y= eax[SN(x)cosbx+TN(x)sinbx] gde je N=max(n,k)

2) Ako su a bi koreni karakteristine jednaine:

y=xm eax[SN(x)cosbx+TN(x)sinbx] , gde je m- reda a bi

3
1300
 www.matematiranje.com
1. Reiti diferencijalnu jednainu y``= x + sinx

Reenje:
y``= x + sinx uzeemo smenu y`= p , odakle je y``= p`

p` = x + sinx

dp
= x+sinx
dx

dp = (x+sinx)dx ovo je d.j. koja razdvaja promenljive

dp = ( x + sin x)dx
x2
p= cos x + c1 dodali smo konstantu c1 jer smo reili jedan integral
2

x2
y`= cos x + c1
2
dy x 2
= cos x + c1
dx 2

x2
dy = ( cos x + c1 )dx
2

1
dy = ( 2 x cos x + c1 )dx svaki integral na desnoj strani reavamo posebno
2

1 x3
y= sin x + c1 x + c 2 dodamo konstantu c2
2 3

x3
y= sin x + c1 x + c 2 ovo je opti integral
6

2. Nai opti integral jednaine y``+ 2yy`3=0

Reenje:
y``+ 2yy`3=0 uzeemo smenu y`= p , odakle je y``= p`p ,(pogledaj teorijske napomene)

p`p + 2y p3 = 0 izvuemo p kao zajedniki

p(p`+ 2yp2) = 0 odavde je p = 0 ili p`+ 2yp2 = 0

Za p= 0 odmah dobijamo reenje y` = 0 to jest y = c (konstanta)

p`+ 2yp2 = 0
1
1301
 www.matematiranje.com

dp
= 2 yp 2
dy
dp
= 2 ydy d.j. koja razdvaja promenljive, integralimo
p2

dp
p 2
= 2 ydy

1 y2
= 2 + c1
p 2

1
= y 2 c1
p

1
p= vratimo y` = p
y c1
2

1
y`=
y c1
2

dy 1
= 2
dx y c1

(y2 c1)dy = dx

y3
c1 y = x + c 2 opti integral
3

y3
Dakle, reenja su: y=c i c1 y = x + c 2
3

3. Nai opti integral jednaina:

a) y`` - 3y` + 2y = 0
b) y`` - 2y + y = 0
c) y`` - 2y` +2y = 0
d) yIV 5 y`` + 4y = 0

Reenje:

PAZI : U KARAKTERISTINOJ JEDNAINI NEKO UZIMA KAO SMENU p, NEKO r, A NEKO .

2
1302
 www.matematiranje.com
VI RADITE ONAKO KAKO RADI VA PROFESOR!( u sutini je sve jedno)

a) y`` - 3y` + 2y = 0 najpre reimo karakteristinu jednainu( pogledaj teoriju)

p2 - 3p + 2 = 0

3 1
p1, 2 = p1 = 2, p 2 = 1
2

y = c1e 2 x + c 2 e x

b) y`` - 2y + y = 0 najpre reimo karakteristinu jednainu

p2 - 2p + 1 = 0

20
p1, 2 = p1 = 1, p 2 = 1
2

y = c1e x + c 2 xe x

c) y`` - 2y` +2y = 0

p2 - 2p + 2 = 0

2 2i 2(1 i )
p1, 2 = = p1 = 1 + i, p 2 = 1 i
2 2

y = c1e x cos x + c 2 e x sin x ( opet pogledaj teorijske napomene)

d) yIV 5 y`` + 4y = 0

p4 5 p2 + 4 = 0 ( ovo je bikvadratna jednaina) p2= t je smena

t2 - 5t + 4 = 0

53
t1, 2 = t1 = 4, t 2 = 1 vratimo smenu p2= t
2

p2= 4 ili p2= 1, pa je p1= 2, p2 = - 2, p3= 1, p4= -1

y = c1e x + c 2 e x + c3 e 2 x + c 4 e 2 x

3
1303
 www.matematiranje.com
4. Nai opti integral jednaine : y`` - y = x2 + 1

Reenje:

Najpre naemo reenje odgovarajue homogene jednaine!

y`` - y = 0

p2 1 = 0

02
p1, 2 = p1 = 1, p 2 = 1
2

y H = c1e x + c 2 e x

Dalje moemo birati dva puta: metodu neodreenih koeficijenata ili metodu varijacije konstanti.

Ovde bi bilo dobro da se podsetite teorije, da bi izabrali laki put.....

Mi emo koristiti metodu neodreenih koeficijenata u ovom sluaju.

Y= ax2 + bx + c gde su a,b,c traeni koeficijenti

Y` = 2ax + b

Y`` = 2a

Ovo zamenimo u datu d.j. y`` - y = x2 + 1

2a (ax2 + bx + c) = x2 + 1

2a ax2 - bx - c = x2 + 1

- ax2 - bx +(2a- c) = x2 + 1

Sad vrimo uporeivanje koeficijenata, uz x2, pa uz x, pa slobodne lanove

-a = 1
-b = 0 Odavde je a = -1, b = 0 i c = -3 , pa to zamenimo u Y= ax2 + bx + c i dobijemo:
2a c = 1

Y = - x2 3 pa e konano reenje biti :

y = yH+ Y to jest y = c1e x + c 2 e x x 2 3

4
1304
 www.matematiranje.com
1
5. Reiti diferencijalnu jednainu : y`` y`=
1+ ex
Reenje:

Naemo reenje odgovarajue homogene jednaine.

y`` y`= 0

p2 p = 0
11
p1, 2 = p1 = 0, p 2 = 1
2
Znai da je reenje homogene d.j. y H = c1 + c 2 e x

Dalje emo nastaviti metodom varijacije konstanata ( pogledaj malo teoriju)

c1=c1(x) i c2=c2(x) postavimo sistem:

c`1 +c`2 e x = 0
1
0c`1 +c`2 e x = Iz druge jednaine izrazimo c2
1+ ex

1
c 2` = integralimo
e (1 + e x )
x

1
c2 = dx U ovom integralu emo kao trik dodati i gore i dole ex
e (1 + e )
x x

1 1e x ex ex = t
e x (1 + e x ) e x e x (1 + e x )dx =
dx = e 2 x (1 + e x ) dx uzimamo smenu
e x dx = dt
pa je

ex dt
e 2 x (1 + e x )dx = t 2 (1 + t ) ovaj integral radimo kao racionalnu funkciju!

1 A B C
= + 2 +
t (1 + t ) t t
2
(1 + t )

1= At(t+1) + B(t+1) +C t2
1 = At2+At + Bt + B + C t2 sad grupiemo lanove

5
1305
 www.matematiranje.com
1 = t2(A+C) + t(A +B) +B ovde uporedjujemo i pravimo sistem

A+C = 0
A+B = 0
B=1 odavde je A= - 1 i C = 1

Vratimo se :

1 A B C 1 1 1
= + 2 + = + 2 +
t (1 + t ) t t
2
(1 + t ) t t (1 + t )

dt 1 1 1 1
t = ( + 2 + )dt = ln t - + ln t + 1 vratimo smenu t = ex
2
(1 + t ) t t (1 + t ) t
1
= ln e x - x +ln(ex+1)
e

1
=-x- x
+ ln(ex+1) + d2 ( d2 je konstanta)
e

1
Dakle , dobili smo c2(x) = - x - x
+ ln(ex+1) + d2
e

Sad da nadjemo c1=c1(x)

c`1 +c`2 e x = 0

1 1
c`1 = c`2 e x = ex = integralimo
e (1 + e )
x x
1+ ex

1 1
c1 = dx = - dx
1+ ex 1+ ex

Slino kao malopre i gore i dole dodamo ex i uzimamo istu smenu ex= t i dobijamo

c1(x)= ln(1+ex) x +d1

Dakle, dobili smo :

6
1306
 www.matematiranje.com
c1(x)= ln(1+ex) x +d1
1
c2(x) = - x - x + ln(ex+1) + d2 Ovo vratimo u homogeno reenje:
e

y H = c1 + c 2 e x

1
y = ln(1+ex) x +d1 +(- x - x
+ ln(ex+1) + d2)ex
e

y = ln(1+ex) x +d1 xex 1 +ex ln(ex+1) +d2 ex

y = d1+d2 ex- x- xex 1 + ln(1+ex) +ex ln(ex+1) ovo je opte reenje (integral)

6. Reiti diferencijalnu jednainu : y`` - 2y` +2y = ex sinx

Reenje:

y`` - 2y` +2y =0

p2 - 2p + 2 = 0
2 2i 2(1 i )
p1, 2 = = p1 = 1 + i, p 2 = 1 i
2 2

y H = c1e x cos x + c 2 e x sin x

Variramo konstante: c1=c1(x) i c2=c2(x)

c`1 e x cos x + c`2 e x sin x = 0 Pazi e x cos x e x sin x mora kao izvod proizvoda!
c`1 (e x cos x e x sin x) + c`2 (e x sin x + e x cos x) = sin x

c`1 cos x + c`2 sin x = 0 sve smo podelili sa ex

c`1 (cos x sin x) + c`2 (sin x + cos x) = sin x

cos x
c`2 = c`1 izrazili smo c`2 i to zamenimo u drugu jednainu
sin x

cos x
c`1 (cos x sin x) c`1 (sin x + cos x) = sin x sredimo i izrazimo c`1 , to je ideja!
sin x
7
1307
 www.matematiranje.com
cos 2 x
c`1 (cos x sin x) c`1 (cos x + ) = sin x
sin x
cos 2 x
c`1 (cos x sin x cos x ) = sin x
sin x
cos 2 x
c`1 ( sin x ) = sin x sve pomnoimo sa - sin x
sin x

c`1 (sin 2 x + cos 2 x) = sin 2 x pazi, vai da je sin 2 x + cos 2 x = 1

1 cos 2 x 1
c`1 = sin 2 x integralimo i iskoristimo sin 2 x = = (1 cos 2 x)
2 2

1 1 1
c1 = (1 cos 2 x)dx = ( x sin 2 x) + d1
2 2 2

1 1
c1 = x + sin 2 x + d1 naimo sada i c2
2 4
vai da je :
cos x cos x
c`2 = c`1 i c`1 = sin 2 x pa je c`2 = sin 2 x = sin x cos x
sin x sin x

c`2 = sin x cos x integralimo

sin x = t t 2 sin 2 x
c2= sin x cos xdx = = tdt = = + d2 dakle
cos xdx = dt 2 2
sin 2 x
c2 = + d2
2

1 1 sin 2 x
Vratimo c1 = x + sin 2 x + d1 i c2 = + d2 u y H = c1e x cos x + c 2 e x sin x
2 4 2

1 1 sin 2 x
y = ( x + sin 2 x + d1 ) e cos x + (
x
+ d 2 ) e x sin x konano reenje
2 4 2

Moete sve da pomnoite a moe da ostane i ovako , kako kae Va profa.

7. Odrediti partikularno reenje diferencijalne jednaine :

x2y``-xy`+y = 2x

8
1308
 www.matematiranje.com
koje zadovoljava poetne uslove y(1)= 0 i y`(1)= 1

Reenje:

Ovo je Ojlerova jednaina (pogledaj malo teorijske napomene)

y`t y `` y `
Uvodimo smenu x=et , odavde je: y`= t
; y``= t 2t t ;
e e

x2y``-xy`+y = 2x

y t`` y t` t yt
`
e 2t
2t
e t + y t = 2e t skratimo
e e

y t`` y t` yt` + yt = 2e t

y t`` 2 y t` + yt = 2e t ovo je nehomogena linearna d.j.

y t`` 2 y t` + yt = 0

p2 - 2p + 1 = 0

20
p1, 2 = p1 = 1, p 2 = 1
2

y t ( H ) = c1e t + c 2 te t sada variramo konstante

c`1 e t + c`2 te t = 0
c`1 e t + c`2 (e t + te t ) = 2e t obe jednaine podelimo sa et

c`1 +c`2 t = 0
c`1 +c`2 (1 + t ) = 2

c`1 = c`2 t izrazili smo jednu nepoznatu i zamenimo u drugu jednainu

c`2 t + c`2 (1 + t ) = 2

c`2 = 2 integralimo
c 2 = 2dt = 2t + d 2

c 2 = 2t + d 2 nali smo jedno reenje

9
1309
 www.matematiranje.com
c`1 = c`2 t = -2 t integralimo

t2
c1 = 2 tdt = 2 + d1 = t 2 + d1
2

c1 = t 2 + d1 nali smo drugo reenje

Vratimo se u homogeno reenje:

y t ( H ) = c1e t + c 2 te t

yt = (t 2 + d1 ) et + (2t + d 2 ) tet pomnoimo i sredimo..

y t = d1e t + d 2 te t + t 2 e t ovo je konano reenje po t, vratimo smenu x=et , to jest t=lnx

y = d1 x + d 2 x ln x + x ln 2 x ovo je konano reenje po x

Naimo sada traeno partikularno reenje:(prvo izvod reenja)

y = d1 x + d 2 x ln x + x ln 2 x ovde menjamo y(1)= 0

y`= d1 + d 2 (ln x + 1) + ln x + 2 ln x ovde menjamo y`(1)= 1
2

0 = d11 + d 2 1 ln 1 + 1 ln 2 1 ( pazi ln1=0)

1 = d1 + d 2 (ln 1 + 1) + ln 1 + 2 ln 1
2

0 = d 11 d 1 = 0
1 = d1 + d 2 d 2 = 1 vratimo konstante u reenje:

y = 0 x + 1x ln x + x ln 2 x

y = x ln x + x ln 2 x ovo je traeno partikularno reenje

8. Reiti diferencijalnu jednainu : (x 1 )2y``- 2(x 1)y` + 2y = (x 1 )2

y`t y `` y `
Reenje: Ovo je takoe Ojlerova jednaina, smena je x 1 = et , pa je y`= t
; y``= t 2t t
e e

(x 1 )2y``- 2(x 1)y` + 2y = (x 1 )2

10
1310
 www.matematiranje.com
y y
`` `
t yt
`
e 2t t
2t
2e t + 2 y t = e 2t
t

e e

y t`` y t` 2 y t` + 2 y t = e 2t

y t`` 3 y t` + 2 y t = e 2t prvo reavamo odgovarajuu homogenu jednainu:

y t`` 3 y t` + 2 y t = 0

p2 - 3p + 2 = 0

3 1
p1, 2 = p1 = 2, p 2 = 1
2

y t ( H ) = c1e t + c 2 e 2t variramo konstante c1=c1(t) i c2=c2(t)

c`1 e t + c`2 e 2t = 0 sve podelimo sa et

c`1 e t + 2c`2 e 2t = e 2t

c`1 +c`2 e t = 0 pomnoimo ovu jednainu sa -1

c`1 +2c`2 e t = e t

c`1 c`2 e t = 0
c`1 +2c`2 e t = e t

c 2` e t = e t

c 2` = 1 integralimo

c 2 = 1dt pa je c 2 = t + d 2 jedno reenje

c`1 +c`2 e t = 0

c`1 = c`2 e t pa je c`1 = e t i kad integralimo c1 = e t + d1

Nali smo dakle vrednosti : c 2 = t + d 2 i c1 = e t + d1 koje emo vratiti u homogeno reenje:

y t ( H ) = c1e t + c 2 e 2t

yt= (e t + d1 )e t + (t + d 2 )e 2t

yt = - e2t + d1et + tet + d2e2t

11
1311
 www.matematiranje.com

y t = d1e t + d 2 e 2t + te 2t e 2t ovo je reenje po t, vratimo smenu x 1 = et to jest t= ln(x-1)

y = d1 ( x 1) + d 2 ( x 1) 2 + ( x 1) 2 ln( x 1) ( x 1) 2 ovo je opte reenje

9. Reiti diferencijalnu jednainu : xy``-(x+1)y`+ y = 0 ako je poznato jedno partikularno reenje y1=ex

Reenje:

xy``-(x+1)y`+ y = 0 podelimo sve sa x

x +1 1
y`` y`+ y = 0
x x

Da vas podsetimo malo teorije:

JEDNAINA OBLIKA y``+ a(x)y`+b(x)y=f(x)

Posmatramo odgovarajuu homogenu jednainu : y``+ a(x)y`+b(x)y=0

Ako je poznato jedno partikularno reenje y1(x) ove jednaine onda je drugo reenje:

e
a ( x ) dx

y2(x)= y1(x) 2 dx , pa je reenje homogene jednaine y(x)=c1 y1(x)+c2 y2(x)

y1 ( x)
Nadalje variramo konstante da bi nali reenje odgovarajue poetne nehomogene jednaine.

Mi imamo homogenu jednainu, pa ne moramo da variramo konstante!

x +1 1
a(x)= i b(x) =
x x

e
a ( x ) dx

y2(x)= y1(x) 2 dx
y1 ( x)

x +1 x 1
a ( x)dx = dx = ( + )dx = x + ln x
x x x

e x + ln x x ln x
x e e x x = u e x dx = dv
y2(x)= e x 2x
dx = e 2x
dx = e x
dx = x
= e x ( xe x e x ) = x 1
e e e x
dx = du e = v

y(x) = c1 y1(x) + c2 y2(x)

12
1312
 www.matematiranje.com
y(x) = c1 ex + c2 (-x-1) je konano reenje

13
1313
 www.matematiranje.com

PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNAINE

Homogena linearna parcijalna diferencijalna jednaina

Oblika je:
u u u
X1(x1,x2,xn) + X2(x1,x2,xn) ++ Xn(x1,x2,xn) =0
X 1 X 2 X n

Iz date jednaine formiramo sistem jednaina u simetrinom obliku:

dX 1 dX 2 dX n
= =.......=
X 1 ( x1 , x 2 ,..., x n ) X 2 ( x1 , x 2 ,..., x n ) X n ( x1 , x 2 ,..., x n )

Reimo ovaj sistem, i dobijemo integrale(reenja)

1 ( x1 , x 2 ,..., x n )
2 ( x1 , x 2 ,..., x n ) U = ( 1 , 2 ,..., n ) je opte reenje

n ( x1 , x 2 ,..., x n )

Koijev zadatak:

Dat je neki poetni uslov, njega zamenimo u 1 , 2 ,..., n , i reavamo po x1,...,xn-1, to zamenimo u traeno
Koijevo reenje.

Znai moramo da eliminiemo nepoznate (najee x,y i z) i sve predstavimo preko :

1 , 2 , ...Naemo vezu izmeu njih i vratimo prava reenja.

Nehomogena linearna parcijalna diferencijalna jednaina

u u u
Oblika je: X1(x1,x2,xn,u) + X2(x1,x2,xn,u) ++ Xn(x1,x2,xn,u) =R(x1,,xn,u)
X 1 X 2 X n

dX 1 dX 2 dX n du
Formiramo sistem: = =.......= =
X 1 ( x1 , x 2 ,..., x n , u ) X 2 ( x1 , x 2 ,..., x n , u ) X n ( x1 , x 2 ,..., x n , u ) R( x1 ,..x n , u )

1314
 www.matematiranje.com

Kao reenje dobijamo n-nezavisnih prvih integrala:

1 ( x1 , x 2 ,..., x n , u )
2 ( x1 , x 2 ,..., x n , u )

n ( x1 , x 2 ,..., x n , u )

Koijev zadatak reavamo isto kao kod homogene.

Vano: Ovde uvek moramo proveriti nezavisnost prvih integrala:

Na primer, ako imamo dve nepoznate x i y ,tada je:

D( 1 , 2 )
0
D ( x, y )
Ako imamo tri nepoznate: x,y,z onda je:

D( 1 , 2 , 3 )
0 itd.
D ( x, y , z )

z z
Ako se negde javi p i q , znamo da je p= i q=
x y

1315
 PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNAINE

1. Odrediti Koijevo reenje parcijalne diferencijalne jednaine :

y 2 p + yzq + z 2 = 0

koje zadovoljava uslov : x y = 0 i x yz = 1

Reenje:

y 2 p + yzq + z 2 = 0 Najpre moramo z2 da prebacimo na drugu stranu!

y 2 p + yzq = z 2 Sada pravimo sistem d.j. u simetrinom obliku

dx dy dz
= = Uoimo drugi i trei lan ove jednakosti.
y 2
yz z 2

dy dz
= Pomnoimo sve sa z
yz z 2

dy dz
= Sada integralimo
y z

dy dz c1
y
=
z
odavde je ln y = ln z + ln c1 , odnosno y =
z
i odatle c1= yz

Dakle , prvi prvi integral je 1 = yz

Naimo sada drugi prvi integral:

c1 dx dy dz
Izrazimo iz c1= yz da je z = i uzmimo sada iz jednakosti = = , prva dva lana:
y y 2
yz z 2

dx dy c1
= ovde emo najpre sve pomnoiti sa y a zatim zameniti z sa z = ,
y 2 yz y

1316
dx dy dx dy
= pa e biti = pa je c1 dx = y 2 dy , ovo sada integralimo:
y z y c1
y

y3
c1 x = + c2 Vratimo da je c1= yz
3

y3 y3
yzx = + c2 I odavde izrazimo konstantu c 2 = yzx
3 3

y3
Dobili smo i drugi prvi integral: 2 = yzx
3

y3
Reenja su : 1 = yz i 2 = yzx
3

Da li su reenja dobra?

Moramo ispitati njihovu nezavisnost! Odnosno mora da vai:

1 2
D( 1 , 2 ) x x 0 yz
D ( x, y )
0 to jest 1 2 0 z zx y 2
0 jeste!
y y

Reenja su dobra, idemo dalje.....

Dalje reavamo Koijev zadatak x y = 0 i x yz = 1

ta ovde treba uraditi?

y3
Na poso je da koristei reenja 1 = yz i 2 = yzx i uslove x y = 0 i x yz = 1, eliminiemo
3
nepoznate i naemo vezu izmeu reenja.

Kako je x yz = 1 i 1 = yz to je x 1 = 1 pa je x =1 +1

Kako je x y = 0 to je x = y = 1 + 1

y3 (1 + 1 ) 3
2 = yzx pa je odavde 2 = 1 (1 + 1 )
3 3

Dakle nali smo vezu izmeu reenja i eliminisali nepoznate x,y i z

1317
 y3
Ovo malo prisredimo i vratimo prave vrednosti 1 = yz , 2 = yzx
3

(1 + 1 ) 3
2 = 1 (1 + 1 ) sve pomnoimo sa 3
3

y3
3 2 = 3 1 (1 + 1 ) (1 + 1 ) 3 ovde menjamo 1 = yz , 2 = yzx umesto 1 i 2
3

y3
3( xyz ) = 3 yz (1 + yz ) (1 + yz ) 3 malo prisredimo
3

3xyz y 3 + 1 + y 3 z 3 = 0 i evo konanog reenja

2. Odrediti Koijevo reenje parcijalne diferencijalne jednaine :

yp + xq = x 2 + y 2

koje zadovoljava uslov : x = 1 i z = 1 + 2y +3 y2

Reenje:

yp + xq = x 2 + y 2 preimo u simetrini sistem

dx dy dz
= = 2 Odavde izaberemo prva dva lana jednakosti
y x x + y2

dx dy
= odavde je xdx = ydy Integralimo
y x

x2 y2
xdx = ydy Pa je
2
=
2
+ c1 * (ovde kao mali trik uzimamo c1* ) Sve pomnoimo sa 2

x2 = y2 + 2 c1* obeleimo sada 2 c1* sa c1 onda je x2 = y2 + c1 to jest

prvi prvi integral je c1 = x 2 y 2 odnosno 1 = x2 y2

Naimo sada drugi prvi integral:

Poimo od poetne jednakosti

1318
dx dy dz
= = 2 Dodajmo prvom lanu jednakosti i gore i dole y , a drugom lanu jednakosti i gore i dole x
y x x + y2

ydx xdy dz
= 2 = 2 Saberimo sada prva dva lana jednakosti
y 2
x x + y2

ydx + xdy dz d ( xy) dz

= 2 pa je = 2 skratimo imenioce d(xy)=dz , ovo integralimo i dobijamo
y +x
2 2
x + y2 y +x
2 2
x + y2

xy = z + c2 pa je drugi prvi integral 2 = xy z

Dakle: 1 = x 2 y 2 2 = xy z su prvi integrali, proverimo njihovu nezavisnost

1 2
x x 2x y
1 2 0 2y x
0 znai da su reenja dobra!
y y

Dalje reavamo Koijev zadatak x = 1 i z = 1 + 2y +3 y2

Najpre u oba reenja zamenimo x = 1:

1 = 1 y 2 i 2 = y z odavde je 1 1 = y 2 to jest y = 1 1 i y 2 = z

Dalje ovo menjamo u

z = 1 + 2y +3 y2

y 2 = 1 + 2y + 3 (1 1 ) malo prisredimo...

3 1 2 - 4 = y

3 1 2 - 4 = 1 1 ovde sada menjamo reenja 1 = x 2 y 2 2 = xy z umesto 1 i 2

3 ( x 2 y 2 ) - ( xy z ) - 4 = 1 ( x 2 y 2 ) opet malo prisredimo i :

konano reenje je z = 4- 3x2 + 3y2 + xy + 1 ( x 2 y 2 )

1319
3. Odrediti opte reenje parcijalne diferencijalne jednaine :

xp + yq = z xy

Reenje:

dx dy dz
= = uzimamo prva dva lana jednakosti
x y z xy
dx dy
= integralimo
x y

dx dy x
x
=
y
pa je odavde ln x = ln y + ln c1 odnosno x = y c1 , a odavde je c1 =
y
, tako da je

x
prvi prvi integral 1 =
y

x dx dy dz
Izrazimo iz x = y c1 da je y = i iz poetne jednakosti = = emo uzeti prvi i trei lan.
c1 x y z xy

dx dz x
= ovde zamenimo da je y = , i dobijamo
x z xy c1

dx dz dx dz
= pa je = sredimo malo.....
x
zx
x x x2
z
c1 c1

dz z x z x z x
= to jest z `= , odnosno z ` = a ovo je linearna d.j. po z
dx x c1 x c1 x c1

z x
z ` =
x c1

z ( x) = e (c 2 + q ( x ) e
p ( x ) dx p ( x ) dx
dx)

1 1
p( x)dx = x dx = ln x = ln x
p ( x ) dx dx = x e ln x 1 dx = 1 dx = x
q ( x )e c1 c1 c1

x x
z ( x ) = x (c 2 ) vratimo ovde da je c1 = pa je
c1 y

1320
 z
z = x(c 2 y ) i odavde izrazimo konstantu c 2 = y + , pa je dakle:
x
z
drugi prvi integral 2 = y +
x

Proverimo nezavisnost reenja:

1 2 1 z
x x y x2
1 2 0 x
0 Oigledno vai!
1
y y y2

x
Dakle: prvi prvi integral 1 =
y
z
drugi prvi integral 2 = y +
x

Vano : Kad naemo prve integrale opte reenje se moe zapisati u obliku F( 1 , 2 )=0

x z
Dakle, u naem sluaju bi bilo F( ,y+ )=0
y x

Jo vai da ako z ulazi samo u jedan od prvih integrala, opte reenje se moe zapisati u obliku:

1 = f( 2 ) ako se z javlja u 1 i

2 = f( 1 ) ako se z javlja u 2

U naem sluaju z se javlja u 2 pa bi reenje mogli zapisati kao:

z x
y+ = f( ) i odavde moemo izraziti z po potrebi
x y

z x
= f( ) y i kad sve pomnoimo sa x
x y

x
z = x f( ) xy
y

1321
4. Nai onu integralnu povr parcijalne diferencijalne jednaine :

z z
yz + zx + 2 xy = 0
x y

koja prolazi kroz krunicu x2 + y2= 16 za z = 3

Reenje:

z z z z
yz + zx + 2 xy = 0 Pazi, znamo da je = p =q
x y x y

yzp + zxq = 2 xy prelazimo u sistem

dx dy dz
= = iydvojimo prva dva lana jednakosti
yz zx 2 xy

dx dy
= sve pomnoimo sa z
yz zx

dx dy x2 y2
= odavde je xdx = ydy pa je kao malopre = + c1 * odnosno x2 = y2 + c1 gde je c1= 2c1*
y x 2 2

c1 = x 2 y 2 odnosno 1 = x 2 y 2 je prvi prvi integral

Vratimo se sada u poetni sistem

dx dy dz
= = proirimo prvi lan jednakosti sa x, a drugi sa y
yz zx 2 xy

xdx ydy dz
= = saberimo sada prva dve lana jednakosti
xyz yzx 2 xy

xdx + ydy dz
= pomnoimo sve sa 2xy
2 xyz 2 xy

xdx + ydy dz
= pomnoimo sa z i dobijamo
z 1

xdx + ydy = -z dz integralimo

x2 y2 z2
+ = + c 2* pomnoimo sada sve sa 2
2 2 2

x2 + y2 = - z2 + 2 c2* sada emo obeleiti 2 c2* = c2

x2 + y2 = - z2 + c2 odavde je x2 + y2 + z2 = c2 odnosno:

1322
 2 = x2 + y2 + z2 je drugi prvi integral

1 = x 2 y 2 je prvi prvi integral

1 2
Proverimo nezavisnost: x x 0 2 x 2 y = 8 xy 0
1 2 2x 2 y
y y

Da naemo integralnu krivu koja prolazi kroz krunicu x2 + y2= 16 za z = 3

Zamenimo ove vrednosti u 2 = x2 + y2 + z2 pa je 2 = 16 + 3 2 = 16 + 9 = 25 , zakljuujemo:

x2 + y2 + z2 = 25 je traena integralna kriva, a ovo je sfera (centralna) sa poluprenikom r = 5

5. Nai opte reenje parcijalne jednaine :

u u u
(2 z 3 y ) + (3x z ) + ( y 2 x) =0
x y z

Reenje:

Najpre preimo u sistem:

dx dy dz
= = pomnoimo sa 2 drugi lan jednakosti
2 z 3 y 3x z y 2 x

dx 2dy dz
= = saberimo sada prva dva lana jednakosti( 2z se pokrati)
2z 3 y 6x 2z y 2x

dx + 2dy dz
= malo prisredimo...
6x 3 y y 2x

dx + 2dy dz
= sve pomnoimo sa 3(2x-y)
3(2 x y ) 2 x y

dx + 2dy = -3 dz integralimo

x + 2y = -3z + c1 pa je c1 = x + 2 y + 3 z odnosno

1 = x + 2 y + 3 z je prvi prvi integral

1323
Vratimo se na poetni sistem:

dx dy dz
= = proirimo redom prvi, drugi i trei lan jednakosti sa x, y, z
2 z 3 y 3x z y 2 x

xdx ydy zdz

= = saberimo prva dva lana jednakosti (3xy se potire)
2 xz 3xy 3 xy yz yz 2 xz

xdx + ydy zdz

= okrenimo imenilac kod drugog lana jednakosti i taj minus ubacimo kod brojioca
2 xz yz yz 2 xz

xdx + ydy zdz

= naravno, sada je kad pomnoimo sve sa imeniocem
2 xz yz 2 xz yz

xdx + ydy = - zdz ovo integralimo

x2 y2 z2
+ = + c 2* pomnoimo sve sa 2
2 2 2

x2 + y2 + z2 = c2 gde je c2 = 2 c 2*

2 = x2 + y2 + z2 je drugi prvi integral

Konano reenje je u = f( x + 2 y + 3z ,x2 + y2 + z2)

Gde je f proizvoljna integrabilna funkcija.

1324
 www.matematiranje.com

SISTEMI DIFERENCIJALNIH JEDNAINA

Normalni oblik

dx1
= f1(t,x1,x2,,xn)
dx
dx1
= f2(t,x1,x2,,xn)
dx

dx1
= fn(t,x1,x2,,xn)
dx

Svaki sistem jednaina vieg rada moe se svesti na odgovarajui sistem jednaina prvog reda .

Sistem od n jednaina prvog reda moe se uvek svesti na jednu jednainu n-tog reda.

Najee koristimo metod eliminacije, kombinujemo date jednaine da dobijemo neku jednainu po jednoj od

nepoznatih.....

Simetrini oblik

dX 1 dX 2 dX n
= =.......=
X 1 ( x1 , x 2 ,..., x n ) X 2 ( x1 , x 2 ,..., x n ) X n ( x1 , x 2 ,..., x n )

Opet kombinujemo jednaine....sada za reenje dobijamo(ako imamo tri u sistemu) :

C1= 1 ( x1 , x 2 ) prvi integral

C2 = 2 ( x1 , x 2 ) drugi integral

1325
 SISTEMI DIFERENCIJALNIH JEDNAINA - ZADACI

NORMALNI OBLIK

1. Rei sistem jednaina:

dx
= 7 x + y
dt
dy
= 2 x 2 y
dt

Reenje:

ta je ideja kod ovih zadataka?

Jednu od jednaina diferenciramo, to jest naemo izvod cele jednaine i tu zamenimo drugu jednainu.

Moramo da napravimo da ostane samo jedna nepoznata !

dx
= 7 x + y
dt
prvo uvedemo oznake x` i y` da bi lake radili....naravno da je x` = x`(t) i y` = y` (t)
dy
= 2 x 5 y
dt

x`= 7 x + y
iz prve jednaine izrazimo y = x` + 7x, a nju diferenciramo
y`= 2 x 5 y

x``= 7 x`+ y`
sad y` zamenimo u prvu jednainu, a i ovo to smo izrazili (y = x` + 7x)
y`= 2 x 5 y

x``= 7 x`+(2 x 5 y ) = 7 x`2 x 5 y = 7 x`2 x 5( x`+7 x) = 7 x`2 x 5 x`35 x = 12 x`37 x

x``= 12 x`37 x

x``+12 x`+37 x = 0 otarasili smo se od y, pa sad radimo kao d.j. drugog reda, dakle prvo karakteristinu jednainu

2 + 12 + 37 = 0

12 2i
1, 2 = 1 = 6 + i, 2 = 6 i
2

Da vas podsetimo malo teorije iz ovog dela...

1326
 LINEARNA HOMOGENA D.J. SA KONSTANTNIM KOEFICIJENTIMA

y``+a1y`+a2y=o

Njoj najpre pridruujemo karakteristinu jednainu:

2 + a1 + a 2 = 0
U zavisnosti od reenja karakteristine jednaine razlikujemo tri sluaja:
1) 1 i 2 su realna i razliita, onda je : y(x)= c1e 1x + c 2 e 2 x
2) 1 i 2 su realna i jednaka reenja , onda je : y(x)= c1e 1x +x c 2 e 2 x
3) 1 i 2 su konjugovano kompleksni brojevi : 1 =a+bi, 2 =a-bi , onda je :
y(x)=c1eaxcosbx+c2eaxsinbx

Poto su naa reenja 1 = 6 + i, 2 = 6 i , oigledno je a = -6 i b = 1, pa je reenje:

xt = c1e 6t cos t + c 2 e 6t sin t

Da naemo sada yt. Ve smo izrazili y = x` + 7x ali ovde treba x, pa emo dobijeno reenje po x diferencirati i

to zameniti u ovo.

xt = c1e 6t cos t + c 2 e 6t sin t

x`t = c1 (6e 6t cos t e 6t sin t ) + c 2 (6e 6t sin t + e 6t cos t ) zamenimo u y = x` + 7x

yt = c1 (6e 6t cos t e 6t sin t ) + c 2 (6e 6t sin t + e 6t cos t ) + 7 (c1e 6t cos t + c 2 e 6t sin t )

yt = c1 6e 6t cos t c1e 6t sin t c 2 6e 6t sin t + c 2 e 6t cos t + 7 c1e 6t cos t + 7c 2 e 6t sin t

y t = c1e 6t cos t c1e 6t sin t + c 2 e 6t sin t + c 2 e 6t cos t

y t = c1 (e 6t cos t e 6t sin t ) + c 2 (e 6t sin t + e 6t cos t )

Dakle , konano reenje je :

xt = c1e 6t cos t + c 2 e 6t sin t

y t = c1 (e 6t cos t e 6t sin t ) + c 2 (e 6t sin t + e 6t cos t )

1327
2. Rei sistem jednaina:

dx
= x + 2y + t
dt
dy
= 2x + y + t
dt

Reenje:

x`= x + 2 y + t
ne zaboravimo: x` = x`(t) i y` = y` (t)
y`= 2 x + y + t

Kao i malopre, prvu jednainu emo diferencirati x`` = x` + 2y` + 1 , i y` zameniti iz druge jednaine.

Y moramo izraziti iz prve i to zameniti u x`` = x` + 2y` + 1.

x` x t
x`= x + 2 y + t 2 y = x` x t y =
2

x`` = x` + 2y` + 1

x``= x`+2( x + y + t ) + 1

x``= x`+2 x + 2 y + 2t + 1

x` x t
x``= x`+2 x + 2 + 2t + 1 sredimo...
2

x``2 x`3 x = t + 1 ovo je nehomogena linearna d.j.( podseti se...)

x``2 x`3 x = 0

2 2 3 = 0

24
1, 2 = 1 = 1, 2 = 3 pa je homogeno reenje po x jednako:
2

xt ( H ) = c1e t + c 2 e 3t Sada imamo 2 opcije: Metodu varijacije konstanata ili metodu neodreenih koeficijenata.

Mislimo da je bolje(lake) ii na neodreene koeficijente.

X= At + B
X` = A Ovo zamenimo u x``2 x`3 x = t + 1
X``= 0

1328
-2 A 3 ( At+B) = t + 1

-2 A 3 At-3B = t + 1

1 1
-3At 2A-3B = t + 1 pa je odavde -3A=1 i -2A-3B=1 pa je A = i B= , to jest
3 9

1 1
X= t
3 9

t 1
Dakle : xt = c1e t + c 2 e 3t je reenje po x
3 9

x` x t t 1
Kako je y = , nai emo izvod od xt = c1e t + c 2 e 3t i to zameniti u y.
2 3 9

t 1
xt = c1e t + c 2 e 3t
3 9

1
x`t = c1e t + 3c 2 e 3t
3

1 1 t 1
yt = [ (c1e t + 3c 2 e 3t ) - (c1e t + c 2 e 3t ) - t] sredimo ....
2 3 3 9

t 1
y t = c1e t + c 2 e 3t
3 9

Dakle, konano reenje je :

t 1
xt = c1e t + c 2 e 3t
3 9
t 1
y t = c1e t + c 2 e 3t
3 9

3. Rei sistem jednaina:

dy
= y+z+x
dx
dz
= 4 y 3z + 2 x
dx

1329
Reenje:

y`= y + z + x
ovde je z=z(x) i y=y(x)
z`= 4 y 3z + 2 x

Izrazimo z iz prve jednaine y`= y + z + x y` y x = z

Diferencirajmo prvu jednainu:

y``= y`+ z `+1 i zamenimo ovde z` i z

y``= y`+ (4 y 3z + 2 x) + 1 = y`4 y 3z + 2 x + 1 = y`4 y 3( y` y x) + 2 x + 1

y``= y`4 y 3 y`+3 y + 3x + 2 x + 1 sredimo...

y``+2 y`+ y = 5 x + 1 ovo je nehomogena linearna d.j. drugog reda

y``+2 y`+ y = 0

2 + 2 + 1 = 0

20
1, 2 = 1 = 1, 2 = 1
2

y x ( H ) = c1e x + c 2 xe x nali smo homogeno reenje, opet biramo metodu neodreenih koeficijenata

Y= Ax+B
Y`= A ovo menjamo u y``+2 y`+ y = 5 x + 1
Y``= 0

0 + 2 A + Ax + B = 5 x + 1

Ax + 2 A + B = 5 x + 1 pa je odavde A = 5 i 2A+B = 1, to jest A= 5 i B =-9

Y= Ax+B pa je Y = 5x-9 , vratimo se u homogeno reenje

y x ( H ) = c1e x + c 2 xe x + Y

y x = c1e x + c 2 xe x + 5 x 9 dobili smo reenje po y, sad da naemo po z, ali najpre da nadjemo izvod od yx

y`x = c1e x + c 2 (e x xe x ) + 5 zamenimo u z = y` y x

zx = c1e x + c 2 (e x xe x ) + 5 - (c1e x + c 2 xe x + 5 x 9) x sredimo

zx = (c 2 2c1 2c 2 x)e x 6 x + 14 dobili smo reenje po z

1330
dakle, konano reenje je :

y x = c1e x + c 2 xe x + 5 x 9
zx = (c 2 2c1 2c 2 x)e x 6 x + 14

4. Rei sistem jednaina:

dx
= y+z
dt
dy
= x+z
dt
dz
= x+ y
dt

Reenje:

x`= y + z
y`= x + z Naravno i ovde je x` = x`(t), y` = y` (t) i z` = z`(t)
z `= x + y

Prvu jednainu emo diferencirati: x``= y`+ z` i tu zameniti y` i z` , dakle :

x``= y`+ z` =( x +z) + ( x + y) = 2x + y + z, a poto je x`= y + z to je

x`` = 2x + x` odnosno x`` - x` - 2x = 0

x`` - x` - 2x = 0 ovo je homogena linearna d.j. drugog reda

2 2 = 0 karakteristina jednaina

1 3
1, 2 = 1 = 1, 2 = 2 pa je reenje po x :
2

xt = c1e t + c 2 e 2t Sada traimo reenja po y i po z .Vratimo se na poetni sistem:

x`= y + z
y`= x + z Oduzmimo od tree prvu jednainu!
z `= x + y

z` - x` = x z Ovde emo zameniti x sa onim to smo izraunali xt = c1e t + c 2 e 2t a kad naemo izvod od ovoga
dobijamo i x`

1331
xt = c1e t + c 2 e 2t

x`t = c1e t + 2c 2 e 2t

z` - x` = x z zamenimo x i x`

z` - (c1e t + 2c 2 e 2t ) = c1e t + c 2 e 2t - z ovo malo prisredimo...

z ` + z = 3c 2 e 2t Ovo je linearna d.j. po z

z(t)= e (c3 + q (t )e
p ( t ) dt p ( t ) dt
dt )

p(t )dt = 1dt = t

z(t)= e t (c3 + 3c 2 e 2t e t dt )

1
z(t)= e t (c3 + 3c 2 e 3t dt ) = e t (c3 + 3c 2 e 3t ) = e t (c3 + c 2 e 3t ) = e t c3 + c 2 e 2t
3

Tako smo dobili i reenje po z : z(t) = e t c3 + c 2 e 2t

Jo da naemo reenje po y!

y` = x + z = c1e t + c 2 e 2t + e t c3 + c 2 e 2t

y ` = (c1 + c3 )e t + 2c 2 e 2t ovo naravno integralimo da bi dobili y

yt = [ (c1 + c3 )e t + 2c 2 e 2t ]dt = (c1 + c3 )e t + c 2 e 2t

Dakle yt= (c1 + c3 )e t + c 2 e 2t

Konano je :

xt = c1e t + c 2 e 2t
yt = (c1 + c3 )e t + c 2 e 2t
zt = e t c3 + c 2 e 2t

1332
 x`2 x 4 y = cos t
5. Rei sistem jednaina: i nai reenje za koje je x(0) = 4 i y(0) = 1
y`+ x + 2 y = sin t

Reenje:

Najpre emo iz prve jednaine izraziti y:

x`2 x 4 y = cos t
x`2 x cos t = 4 y
x`2 x cos t
y=
4

Sada emo diferencirati prvu jednainu iz sistema:

x`2 x 4 y = cos t

x``2 x`4 y`= sin t ovde zamenimo y`

x`` - 2x` -4(sin t x 2y)= - sin t

x``- 2x` - 4 sint + 4x +8y = - sint zamenimo y

x`2 x cos t
x``- 2x` - 4 sint + 4x +8 = - sin t sredimo...
4

x`` = 3sin t + 2cos t diferenciramo

x`= (3 sin t + 2 cos t )dt = 3 cos t + 2 sin t + c1

x`= 3 cos t + 2 sin t + c1 opet diferenciramo

x = (3 cos t + 2 sin t + c1 )dt = 3 sin t 2 cos t + c1t + c 2 Dakle, nali smo xt

xt = 3 sin t 2 cos t + c1t + c 2

x`2 x cos t
Da bi nali y , poi emo od y =
4

x`2 x cos t 1
y= = [ (3 cos t + 2 sin t + c1 ) - 2( 3 sin t 2 cos t + c1t + c 2 )- cost] sredimo...
4 4

1
yt = ( 8 sin t 2c1t 2c2 + c1)
4

1333
Dobili smo opte reenje:

xt = 3 sin t 2 cos t + c1t + c 2

1
yt = ( 8 sin t 2c1t 2c2 + c1)
4

Da naemo ono koje zadovoljava uslove: x(0) = 4 i y(0) = 1

4 = 3 sin 0 2 cos 0 + c1 0 + c 2 odavde je oigledno c2=4

1
1= ( 8 sin 0 2c10 2c2 + c1) odavde dobijamo c1= 16
4

Traeno reenje koje zadovoljava date uslove je :

xt = 3 sin t 2 cos t + 16t + 4

yt = 2sin t 8 t + 1

SIMETRINI OBLIK

1. Nalaenjem prvih integrala rei sistem:

dx dy dz
= =
xz yz xy

Reenje:

Uzeemo prva dva lana ove jednakosti:

dx dy
= oigledno moemo sve pomnoiti sa z
xz yz

dx dy
= integralimo
x y

1334
 dx dy
x
=
y
pa je ln x = ln y + ln c1 odnosno ln x = ln yc1 a odavde je x = yc1 to jest

x
x = y c1 pa je c1 = prvi prvi integral .
y
x
Dakle c1 = je prvi prvi integral.
y

U veini zadataka nije teko nai prvi prvi integral, ali kod drugog prvog integrala nastaju problemi...

Uvek imate opciju da iz dobijenog reenja izrazite jednu nepoznatu i to zamenite u poetnu datu jednainu.

Moete probati da preko nekog trika olakate sebi posao.....Recimo za na primer :

dx dy dz
= = Ideja je da prvom lanu jednakosti dodamo y i gore i dole,a drugom lanu x
xz yz xy

ydx xdy dz
= = Saberemo sad prva dva lana jednakosti
yxz xyz xy

ydx + xdy dz
= ydx + xdy moemo zapisati kao ydx + xdy = d(xy)
2 xyz xy

d ( xy ) dz
= sve pomnoimo sa xy
2 xyz xy

d ( xy ) dz
= odavde je d(xy) = -2z dz pa kad to integralimo, dobijamo xy = -z2 + c2 odakle je c2=xy + z2
2z 1

a to je traeni drugi prvi integral

x
Reenje je dakle: c1 = prvi prvi integral
y

c2 = xy + z2 drugi prvi integral

Ove dve relacije definiu opti integral sistema!

1335
2. Nalaenjem prvih integrala rei sistem:

dx dy dz
= =
yz zx yx

Reenje:

Sabraemo prva dva lana jednakosti:

dx + dy dz
= sve pomnoimo sa y - x
yx yx

dx + dy = dz ovo integralimo

x + y = z + c1 odavde je c1 = x + y z evo ga prvi prvi integral

Izrazimo odavde z = x + y c1 i to zamenimo u prva dva lana jednakosti

dx dy
=
yz zx

dx dy
= oslobodimo se zagrada i prisredimo...
y ( x + y c1 ) ( x + y c1 ) x

dx dy
= napravimo male izmene...
x c1 y c1

dy y c1 y c1 y c
= odnosno y`= pa je y`= + 1 odavde je
dx x c1 x c1 x + c1 x + c1

y c
y`+ = 1 a ovo je linearna d.j. prvog reda
x + c1 x + c1

y ( x) = e (c 2 + q ( x ) e
p ( x ) dx p ( x ) dx
dx)

1
p( x)dx = x + c dx = ln x + c
1
1

1
y ( x) = e (c 2 + q ( x ) e
p ( x ) dx p ( x ) dx c
(c 2 + 1 ( x + c1 )dx) =
ln x + c1
dx) = e (c 2 + c1 x) Dakle:
x + c1 x + c1

1
y= (c 2 + c1 x) vratimo ovde da je c1= x + y z i sredimo
x + c1

1336
 1
y= (c 2 + x( x + y z ))
x+x+ yz

c 2 + x 2 + xy xz
y=
2x + y z

2 xy + y 2 yz = c 2 + x 2 + xy xz odavde izrazimo c2

2 xy + y 2 yz x 2 xy + xz = c 2 to jest

c 2 = xy + y 2 yz x 2 + xz je drugi prvi integral

Relacije koje definiu opti integral sistema su :

c1 = x + y z prvi prvi integral

c 2 = xy + y yz x 2 + xz drugi prvi integral
2

Neemo vas vie ovde muiti sa sistemima u simetrinom obliku jer se parcijalne diferencijalne jednaine

rade preko ovakvih sistema, pa emo tu utvrditi gradivo.

1337
 BROJNI REDOVI ZADACI ( I DEO)

Posmatrajmo brojni red a1 + a2 + a3 + ....... + an + ....... = an sa pozitivnim lanovima.
n =1
n
Suma reda Sn= a1+a2+a3++an= a k je parcijalna suma.
k =1

Traimo lim S n .
n

Ako dobijemo lim S n =S (broj) onda red konvergira, a ako je lim S n = ili ne postoji, onda red divergira.
n n

Parcijalne sume su u stvari:

S1 = a1
S 2 = a1 + a2
S3 = a1 + a2 + a3
...
S n = a1 + a2 + a3 + ...an
...

Primer 1.

1 1 1
Za dati red + + ... + + ....... odrediti Sn i nai lim S n .
1 4 4 7 (3n 2) (3n + 1) n

Reenje:

1 1 1
Sn = + + ... +
1 4 4 7 (3n 2) (3n + 1)

Da bi nali graninu vrednost, podsetiemo se trika sa rastavljanjem racionalne funkcije koji smo koristili kod integrala.

1 A B
= + ....................................... / *(3n 2) (3n + 1)
(3n 2) (3n + 1) 3n 2 3n + 1
1 = A(3n + 1) + B (3n 2)
1 = 3 An + A + 3Bn 2 B
1 = (3 A + 3B )n + A 2 B...........................uporedjivanje

Podsetite se ovog trika u fajlu integrali zadaci IV deo.

www.matematiranje.com

1
1338
3 A + 3B = 0
A 2 B = 1........................ / *(3)
3 A + 3B = 0
3 A + 6 B = 3
1 1
9 B = 3 B = A=
3 3
1 1

1 1 1 1
= 3 + 3 = ( )
(3n 2) (3n + 1) 3n 2 3n + 1 3 3n 2 3n + 1

Sad se vraamo na zadatak i ovo primenjujemo na svaki sabirak datog reda:

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
S n = [(1 ) + ( ) + ( ) + .... + ( )+( )]
3 4 4 7 7 10 3n 5 3n 2 3n 2 3n + 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
S n = [1 + + + .... + + )]
3 4 4 7 7 10 3n 5 3n 2 3n 2 3n + 1
1 1
S n = [1 )]
3 3n + 1
1 1 1 1 1
lim Sn = lim [1 )] = lim[1 )] =
n n 3 3n + 1 3 n 3n + 1 3
tei 0

1
S=
3

Naravno, trebate obnoviti I granine vrednosti funkcija( nizova) jer nam je to znanje ovde neophodno!

Primer 2.

2n 1
Ispitati konvergenciju reda: 3n + 2
n =1

Reenje:

Ovde nam je posao lak! Vai teorema:

Ako red a
n =1
n konvergira, onda je lim a n =0, to jest ako je lim a n 0 onda red sigurno ne konvergira.
n n

2n 1 2n 1 2
Dakle, traimo lim a znamo da je lim = 0 , pa smo sigurni da ovaj niz divergira.
n 3n + 2 n 3n + 2 3
www.matematiranje.com

2
1339
Primer 3.

1
Ispitati konvergenciju reda: 2n 1
n =1

Reenje:

1 1
Prvo emo ispitati: lim = = 0 . Da li ovo znai da red konvergira? NE!
n 2 n 1

Moe konvergirati ili divergirati, ova teoremica nam pomae u situaciji kad ne dobijemo 0 za reenje, i onda smo

sigurni da red divergira. Ovako moramo ispitivati dalje, a ideja je da dokaemo da je suma neograniena, odnosno da

je lim S = , gde je S podniz niza Sn koji je uvek rastui.

n

1
S 21 = S 2 = 1 +
3
1 1 1
S 22 = S 4 = 1 + + +
3 5 7
.......itd
1 1 1 1 1 1 1 1
S 2m = + + + + + + + ....... +
1 3 5 7 9 11 13 2 2m 1
grupiimo sabirke na sledei nain:
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
S 2m = ( + ) + ( + ) + ( + + + )....... + ( m + m + ... + )
1 3 5 7 9 11 13 15 2 +1 2 + 3 2 2m 1
Oigledno je da vai:
1 1
+ >1
1 3
1 1 1 1 1
+ > + =
5 7 8 8 4
1 1 1 1 1 1 1 1 1
+ + + > + + + =
9 11 13 15 16 16 16 16 4
.......
1 1 1 2 m 1 1
+ + ... + > =
2m + 1 2m + 3 2 2m 1 2m +1 4
Kad ovo vratimo gore , dobijamo nejednakost:
m 1
S 2m > 1 +
4

m 1
Potraimo ovde graninu vrednost lim(1 + ) = a to nam govori da niz divergira!
m 4
www.matematiranje.com

3
1340
Primer 4.

1
Ispitati konvergenciju reda n.
n =1

Reenje:

1 1
I ovde je slina situacija kao malopre: lim = =0.
n n

Koristimo slian trik kao u prethodnom zadatku:

Posmatramo niz parcijalnih suma S k , k N koji je uvek rastui. Njegov podniz S 2m , m N je:

1
S 21 = S 2 = 1 +
2
1 1 1
S 22 = S 4 = 1 + + +
2 3 4
.......itd
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
S 2m = + + + + + + + + ... + m 1 + m 1 + + m
1 2 3 4 5 6 7 8 2 +1 2 + 2 2
Grupiemo lanove ali tako da moemo zakljuiti od ega su vei:
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
S 2m = + + ( + ) + ( + + + ) + ... + ( m 1 + m 1 + + m )
1 2 3 4 5 6 7 8 2 +1 2 + 2 2

1 1 1 1 1
+ > + =
3 4 4 4 2
1 1 1 1 1 1 1 1 1
+ + + > + + + =
5 6 7 8 8 8 8 8 2
.......
1 1 1 1 1 1 1
m 1
+ m 1 + + m > m + m + + m =
2 +1 2 + 2 2 2 2 2 2

Ako vratimo ove nejednakosti gore, dobijamo:

m
S 2m > 1 +
2

m
I ovde je lim(1 + ) = , a to opet govori da dati red divergira.
m 2
www.matematiranje.com

4
1341
Koijev ( Cauchyev) kriterijum

Potreban i dovoljan uslov da red a
n =1
n konvergira jeste da za proizvoljno > 0 postoji prirodan broj N = N ( )

tako da za n > 0 p > 0 vai: Sn+ p Sn <

Primer 5.

1
Koristei Koijev kriterijum dokazati da red n
n =1
divergira.

Reenje:

U prethodnom primeru smo dokazali da ovaj red divergira. Sad nam je posao da to dokaemo preko Koijevog

kriterijuma.

Uzmimo da je p = n. Onda imamo:

1 1 1 1
Sn+n Sn = S2 n Sn = + + + ....... +
n +1 n + 2 n + 3 2n

Kako je :
1 1
>
n + 1 2n
1 1
>
n + 2 2n
1 1
>
n + 3 2n
.......

Ovo vratimo gore i dobijamo:

1 1 1 1 1 1
Sn +n Sn = S2 n Sn = + + + ....... + > n =
n +1 n + 2 n + 3 2n 2n 2

1 1
Da smo na poetku uzeli da je, recimo, = a radom smo dobili da je > , moemo zakljuiti da red divergira.
4 2
www.matematiranje.com

5
1342
Primer 6.

1
Koristei Koijev kriterijum dokazati da red
n =1 n(n + 1)
divergira.

Reenje:

1
Uzmimo, slino kao malopre da je = i uzmimo da je p = n
4

1 1 1
Sn +n Sn = S2 n Sn = + + ....... +
(n + 1)(n + 2) (n + 2)(n + 3) 2n(2n + 1)

Sad razmiljamo:

1 1 1 1 1 1
(n + 1)(n + 2) < (n + 2)2 < 2
< <
(n + 1)(n + 2) (n + 2) (n + 1)(n + 2) (n + 2) 2 (n + 1)(n + 2) n + 2

1 1 1 1 1 1
(n + 2)(n + 3) < (n + 3)2 < 2
< <
(n + 2)(n + 3) (n + 3) (n + 2)(n + 3) (n + 3)2 (n + 2)(n + 3) n + 3
............

I tako dalje.

Imamo:

1 1 1
Sn +n Sn = S2 n Sn = + + ....... + >
(n + 1)(n + 2) (n + 2)(n + 3) 2n(2n + 1)
1 1 1 1
> + + ... + >
n+2 n+3 2n + 1 4

Dokazali smo da ovaj red divergira.

www.matematiranje.com

6
1343
Poredbeni kriterijum :

Vai za dva reda an i
n =1
b
n =1
n

i) Ako je an< bn onda a) bn konvergentan
n =1
a
n =1
n konvergentan

b) a
n =1
n divergentan b
n =1
n divergentan

a n +1 bn +1
ii) Ako je
an
<
bn
onda a) bn konvergentan
n =1
a
n =1
n konvergentan

b) a n =1
n divergentan b
n =1
n divergentan

an
iii) Ako je lim = M , (M 0) M je konaan broj onda redovi istovremeno konvergiraju ili divergiraju
n b
n

1
Ovde se najece za uporedjivanje koristi red n
n =1
k
; ovaj red za k>1 konvergira, a za k 1 divergira

Primer 7.

1
Ispitati konvergenciju reda: 2n 1
n =1

Reenje:

Razmiljamo:

2n 1 > n poevi od n=2, pa je onda

1 1
<
2n 1 n

1 1
Kako je red
n =1 n
divergentan, to je divergentan i red 2n 1
n =1
po poredbenom kriterijumu.

[Ako je an< bn onda a) b
n =1
n konvergentan a
n =1
n konvergentan]

Neki profesori rade ovo direktno:

1 1
kad n
2n 1 2n

1 1 1
Onda je
n =1 2 n
=
2
n
n =1
, pa zakljuujemo da dati red divergira.

www.matematiranje.com

7
1344
Primer 8.

1
Ispitati konvergenciju reda: n
n =1 n +1

Reenje:

Mi emo upotrebljavati onaj bri nain, a vi naravno radite kako va profesor zahteva...

1 1 1 1
1
1
= 3
kad n .
n n +1 1
n(n + 1) 2
n n 2
n 2

Oznaka nam znai da se ovi izrazi ponaaju slino kad n

1 1
Red
n =1
3
konvergira pa konvergira i red n
n =1 n +1
.
2
n

1
Naravno , mogli smo koristiti i poredbeni kriterijum, gde bi uzimali red n
n =1
2
za uporedjivanje.

Primer 9.

n +1 n
Ispitati konvergenciju reda:
n =1
3
n

Reenje:

Ovde emo izvriti najpre racionalizaciju:

n + 1 n n + 1 + n ( n + 1) 2 ( n ) 2
n +1 n

n =1
3
n
= =
n + 1 + n n =1 3 n ( n + 1 + n ) n =1 3 n ( n + 1 + n )
=

1
= 3
n =1 n ( n +1 + n)

Sad razmiljamo:

1 1 1 1
3
3
= 1 1
= 5
kad n
n ( n +1 + n) n ( n + n)
n 2n
3 2
2n 6

1 1 1
Dakle, posmatramo red
n =1
5
=
2

n =1
5
, koji divergira, a onda divergira i poetni red, jer
6 6
2n n

1
ovde se najece za uporedjivanje koristi red n
n =1
k
; ovaj red za k>1 konvergira, a za k 1 divergira

8
1345
Primer 10.

Ispitati konvergenciju reda: sin n
n =1

Reenje:

Ovde emo iskoristiti da je sin kad n
n n

1
Onda imamo: n
n =1
=
n =1 n
a znamo da ovaj red divergira, pa divergira i red sin n .
n =1

Primer 11.

1
n sin
n
Ispitati konvergenciju reda 2
n =1 n +1

Reenje:

1 1
Kad n ve smo videli da je sin i n 2 + 1 n 2 n , zato imamo:
n n

1 1
n sin n
n n=1
n2 + 1 n n

1
n sin
1 n .
n divergira , pa divergira i red 2
n =1 n =1 n +1

U sledeem fajlu nastavljamo sa kriterijumima za konvergenciju

www.matematiranje.com

9
1346
 10
1347
 BROJNI REDOVI ZADACI ( II DEO)

Dalamberov kriterijum

an +1
Ako za red a
n =1
n postoji lim
n an
= r onda vai:

- za r > 1 red divergira

- za r = 1 neodluivo
- za r < 1 konvergira

Primer 1.

1
Ispitati konvergenciju reda n!
n =1

Reenje:

1
Najpre da odredimo an . Ovde je to an = ( znai uzimamo sve iza oznake za red). Dalje odredjujemo an +1 .Kako ?
n!

1
Gledamo an i umesto n stavimo n+1 , pa je an +1 =
(n + 1)!

Sada koristimo Dalamberov kriterijum:

1
an +1 (n + 1)! n! n! 1
lim = lim = lim = lim = lim =0
n an n 1 n (n + 1)! n (n + 1) n ! n (n + 1)
n!

1
Dakle, dobili smo da je r = 0 < 1, pa po ovom kriterijumu , red n!
n =1
konvergira.

Primer 2.

2n
Ispitati konvergenciju reda
n =1 n

Reenje:

2n +1
an +1 n 2n +1 n 2n 2
= lim n +n 1 = lim n
n
lim = lim n = 2 lim = 2 1 = 2
n 2 ( n + 1) n n + 1
n an n 2 n
2 (n + 1)
n

2n
Ovde smo dobili da je r = 2, a to nam govori da je red
n =1 n
divergentan.

1
1348
Primer 3.

(2n 1)!! 1
Ispitati konvergenciju reda n =1 (2 n)!!
n +1
2
Reenje:

(2n 1)!! 1
Ovde je an = , a da se podsetimo ta znai ovaj dvostruki faktorijel.
(2n)!! 2n +1

n ! = n(n 1)(n 2) ... 3 2 1

n !! = n(n 2) (n 4) ...

Zavisno da li je n paran ili neparan , kad ima !! stignemo do 2 ili 1. Recimo:

10!! = 10 8 6 4 2

9!! = 9 7 5 3 1

Ovde vam savetujemo da vodite rauna o zagradama ( recimo (n !)! n !! )

Da se vratimo na zadatak:

(2n + 1)!! 1

an +1 (2n + 2)!! 2n + 2 2n +1 (2n + 1)!! (2n)!!
lim = lim = lim n + 2 =
n an n (2n 1)!! 1 n 2 (2 n 1)!! (2 n + 2)!!

(2n)!! 2 n +1
2n +1 (2n + 1) (2n 1)!! (2n)!!
= lim
n
2 n+1 2 (2n 1)!! (2n + 2) (2n)!!

1 2n + 1 1
= lim =
n 2 2n + 2 2

Dakle, r = , pa dati red konvergira.

Primer 4.

n!
Ispitati konvergenciju reda n n =1
n

Reenje:
(n + 1)!
an +1 (n + 1) n +1 (n + 1)! nn (n + 1) n ! nn n
n

lim = lim = lim = lim = lim =

n an n n! n n ! (n + 1)n +1 n n! (n + 1) (n + 1) n n n + 1
nn
n n

1 1 1
= lim = lim 1 =
n n + 1 n e
1+
n n
2
1349
Ajde da resimo ovo i na drugi nain:
Upotrebiemo trike koje se esto koristi kad imamo n ! . To je takozvana Stirlingova aproksimacija:

n ! 2n n n e n

Sada imamo:

n! 2n n n e n 2n
an = =
nn n n
en

Probamo opet Dalamberov kriterijum:

2(n + 1)
a en +1 en 2(n + 1) en 2 (n + 1)
lim n +1 = lim = lim n +1 = lim n =
n a
n
n 2n n e 2n n
e e 2 n
n
e
1 ( n + 1) 1
= lim =
n e n e
tei 1

Dakle r = 1/e , pa ovaj red konvergira

Primer 5.

np
Ispitati konvergenciju reda
n =1 n !

Reenje:

Ako probamo bez Stirlingove aproksimacije, imamo:

(n + 1) p +1
an +1 (n + 1)! (n + 1) p +1 n ! (n + 1) p (n + 1) n! n +1
p

lim = lim = lim = lim = lim =

n an n np n np (n + 1)! n np (n + 1) n ! n n
n!
p
p n p
1 1 n lim
= lim 1 + = lim 1 + =e n n
= eo = 1
n
n n
n

Kriterijum je neodluiv, primenimo aproksimaciju:

np np n p en
an = =
n! 2n n n e n 2n n n

3
1350
Sad emo opet probati isti kriterijum:
(n + 1) p e n +1
a 2(n + 1) (n + 1)n +1 2n e n +1 nn ( n + 1) p
lim n +1 = lim = lim n +1
=
n a
n
n n p en n 2(n + 1) e (n + 1)
n
np
2n n n

2n en e nn (n + 1) p
lim =
2(n + 1) en (n + 1) (n + 1) n
n n p

tei 1

n p n n
n 1 n +1 n 1 n n 1 1
lim e = lim e 1 + 1 = lim e 1 +
n
n +1 n +1 n n
n +1 n +1 n
n +1 n +1
tei 1
1
n n( n 1)
1 1 1 ( n 1) 1
= lim e 1 + = e lim 1 + =
n
n +1 n +1 n
n 1 n +1
n
( n 1)
1 ( n 1) 1 1
= e lim 1 + = e e 1 lim =0
n
n 1 n +1 n n + 1

Dakle, dati red konvergira!

Koijev koreni kriterijum:

Ako za red a
n =1
n postoji lim n an = p onda vai :
n

- za p > 1 red divergira

- za p = 1 neodluivo
- za p < 1 konvergira

Primer 6.

n ( n 1)
n 1
Ispitati konvergenciju reda
n =1 n + 1

4
1351
Reenje:

n ( n 1)
n ( n 1) n 1
n 1 n 1 n n 1
lim n = lim = lim =
n
n +1 n n + 1
n n + 1

n 1 n 1 n 1
n 1 n 1 n 1 2
lim 1 + 1 = lim 1 + = lim 1 + =
n
n +1 n
n +1 n
n +1

n +1 2 n +1 2
( n 1) ( n 1)
2 n +1 2 n +1
1 1 lim
2 n + 2
1
= lim 1 + = lim 1 + =e n n +1
= e 2 =
n n +1 n n +1 e2

2 2

n ( n 1)
1 n 1
Kako je r = 2 < 1 , to znai da red
e

n =1 n + 1
konvergira po Koijevom kriterijumu.

Primer 7.

2 n ln n
1 + cos n
Ispitati konvergenciju reda
n =1 2 + cos n

Reenje:

ln n ln n
2 n ln n n (2 ) 2
1 + cos n 1 + cos n n 1 + cos n n
lim n = lim n = lim
n
2 + cos n n
2 + cos n n 2 + cos n

ln n
Znamo da izraz n
tei 0 kad n tei beskonanosti, a da cosn ne moe imati veu vrednost od 1. Onda je:

ln n
2 2 0 2
1 + cos n n 1+1 2 4
lim lim = lim = < 1
n 2 + cos n n 2 + 1
9
n 3

Dakle, ovaj red konvergira.

Rabelov kriterijum:

an
Ako za red a
n =1
n postoji lim n(
n an +1
1) = t onda :

-za t > 1 konvergira

-za t = 1 neodluiv
-za t < 1 divergira
5
1352
Primer 8.

(2n 1)!! 1
Ispitati konvergenciju reda
n =1 (2 n)!!

2n + 1

Reenje:

(2n 1)!! 1
a (2n)!! 2n + 1 (2n 1)!! (2n + 2)!! 2n + 3
lim n( n 1) = lim n( 1) = lim n( 1)
n an +1 n (2n + 1)!! 1 n (2n + 1)!! (2n)!! 2n + 1
(2n + 2)!! 2n + 3
(2n 1)!! (2n + 2) (2n)!! 2n + 3
= lim n( 1) =
n (2n + 1) (2n 1)!! (2n)!! 2n + 1
(2n + 2)(2n + 3) (2n + 2)(2n + 3) (2n + 1)2
= lim n( 1) = lim n ( )=
n (2n + 1) 2 n (2n + 1) 2
4n 2 + 6n + 4 n + 6 4 n 2 4 n 1 6n + 5
= lim n( ) = lim n( )=
n (2n + 1) 2 n (2n + 1)2
6 n 2 + 5n 6 3
= lim = = >1
n 4 n + 4n + 1
2
4 2

Znai da ovaj red, po Rabelovom kriterijumu konvergira.

Primer 9.

n !e n
Nadji vrednost parametra p tako da red
n =1 n
n+ p
konvergira.

Reenje:
an
Najpre emo srediti izraz
an +1

n !e n
an nn+ p n ! e n ( n + 1) n +1+ p n! e n (n + 1) n + p (n + 1) 1 (n + 1) n + p
= = = = =
an +1 ( n + 1)!e n +1 (n + 1)! en +1 nn+ p (n + 1) n ! e n e nn+ p e nn+ p
( n + 1) n +1+ p

n+ p n+ p
1 n +1 1 1
= = 1 +
e n e n
Iskoristiemo trike:

6
1353
 n+ p
ln 1
e = , gde je = 1 +
n
n+ p
n+ p 1 1
1 ln 1+ ( n + p )ln 1+
1 + =e =e
n n

Sada je

n+ p 1 1 1
an 1 1 1 ( n + p )ln 1+ n ( n + p )ln 1+ 1+ ( n + p )ln 1+
= 1 + = e = e 1 e n
=e n
an +1 e n e

1 xn
ln 1+
n
moramo razviti koristei : ln(1+x) =
n =1
n -1
(-1) n
,
-1<x<1

1 1 1 1
ln(1 + ) = 2 + ( 2 ) sada je:
n n 2n n

1 1
an
1
1+ ( n + p )ln 1+
1 1
1+ ( n + p )( 2 + o ( 2 ))
1
1+1 + 2 + o ( 2 )
1 p 1 p 1 p 1 p
2 +o( 1 ) p
=e n
=e n 2n n
=e 2n n 2n n
+o( )
= e n 2n n = e n n
= 1+ 2 + o( 1 ) kad n
an +1 n n

Dalje emo iskoristiti Rabelov kriterijum:

1 1
p p
a 2 1) = lim n 2 = p1
lim n( n 1) = lim n(1 +
n an +1 n n n n 2

Sada, ako je:

1 3
p >1 p > red konvergira
2 2

Koijev integralni kriterijum:

Ako funkcija f(x) opada, neprekidna je i pozitivna, tada red f ( n)
n =1
konvergira ili divergira istovremeno sa

integralom f ( x)dx
1

Primer 10.

1
Ispitati konvergenciju reda n
n =1

7
1354
Reenje:

1
Posmatramo integral: x dx
1

x +1 A +1
A A
1 1 1
1 x A x A

dx = lim dx = lim x dx = lim A
= lim( )=
A + 1 + 1 + 1
1
A
1 1

A +1 1 1 1
i ) Ako je >1 onda je lim( ) = 0 =
A + 1 + 1 + 1 1

A +1 1
ii ) Ako je 1 onda je lim( )=
A + 1 + 1

Dakle, red konvergira za >1 , a divergira za 1 .

Primer 11.

1
Ispitati konvergenciju reda sa optim lanom an = gde je n>1
n ln p n

Reenje:

A
1 1
2 x ln p x dx = lim
A
2
x ln p
x
dx

Reimo najpre integral na stranu bez granica ( da ne bi morali da menjamo granice jer moramo upotrebiti smenu)

ln x = t
1 1 t p +1 t 1 p
x ln p x dx = dt t p
p
dx = 1 = dt = t dt = =
p +1 1 p
x

(ln x)1 p (ln A)1 p (ln 2)1 p

A
1 1
2 x ln p x A 2 x ln p x A 1 p
= = = lim =
A
dx lim dx lim
1 p 1 p
2
A

(ln A)1 p (ln 2)1 p (ln 2)1 p (ln 2)1 p

i ) Ako je 1- p < 0 p>1 konvergira = 0 =
1 p 1 p 1 p p 1

(ln A)1 p (ln 2)1 p

ii ) Ako je p<1 divergira lim =
A 1 p 1 p
8
1355

Gausov kriterijum: Ako za red a
n =1
n sa pozitivnim lanovima postoji:

an 1
= + + o( 1+ ) za > 0 tada:
an +1 n n

i) Ako je > 1 red konvergira

ii) Ako je < 1 red divergira
iii) Ako je =1 tada { za >1 red konvergira
za <1 red divergira }

Primer 12.

p

(2n 1)!!
Ispitati konvergrenciju reda
n =1 (2n )!!

Reenje:

p
(2n 1)!!
(2n)!! (2n 1)!! (2n + 2)!!
p
(2n 1)!! (2n + 2)(2n)!!
p p
an 2n + 2
= = = = 2n + 1
an +1 (2n + 1)!! p (2n + 1)!! (2n)!! (2n + 1)(2n 1)!! (2n)!!
(2n + 2)!!

Sad spakujemo malo ovaj izraz i upotrebljavamo binomnu formulu:

p p p
2n + 2 2n + 1 + 1 1
2n + 1 = 2n + 1 = 1 + 2n + 1 =
p 1 0 p p 1 1 1 p p 2 1 2
= 1p ( ) + 1 ( ) + 1 ( ) + ...
0 2n + 1 1 2n + 1 2 2n + 1
p p ( p + 1) 1
= 1+ + + o( 2 )
2n + 1 2(2n + 1) 2
n
p 1
= 1+ + o( 2 )
2n + 1 n
p 1
= 1+ + o( 2 )
1 n
2(n + )
2
p/2 1
= 1+ + o( 2 ) kad n
n + 1/ 2 n
p/2 1
= 1+ + o( 2 )
n n

9
1356
 an 1
Ovo uporedjujemo sa = + + o( 1+ )
an +1 n n

p
Jasno je da je =1 pa nam treba =
2

p
i) Ako je = > 1 p > 2 red konvergira
2
p
ii) Ako je = < 1 p < 2 red divergira
2

www.matematiranje.com

10
1357
 BROJNI REDOVI ZADACI ( III DEO)

ALTERNATIVNI REDOVI

Alternativni redovi su redovi sa promenljivim predznacima lanova.

Oblika su a1 a2 + a3 a4 + ........ = (1) n 1 an
n =1

DEF: (a) Red (1)n1 an apsolutno konvergira ako red
n =1
a
n =1
n konvergira

(b) Red (1)n1 an uslovno konvergira ako on konvergira a red
n =1
a
n =1
n divergira

Kriterijumi:

Lajbnicov kriterijum:

Alternativni red (1)
n =1
n 1
an konvergira ako je an > an +1 za n=1,2,3... ( monotono opadajui)

i lim an = 0 ( nula niz)

n

Abelov kriterijum:

Red a b
n =1
n n konvergira ako:

i) n =1
an konvergira

ii) brojevi bn obrazuju monotono ogranien niz

Dirileov kriterijum:

Red a b
n =1
n n konvergira ako:

n
i) parcijalne sume S n = ak su ograniene
k =1

ii) bn monotono tei nuli kad n

1
1358
Teoremica ( esto se koristi u zadacima)

an p 1
Ako je (an ) pozitivan niz takav da je
an +1
= 1 + + o( 2 )
n n
kad n onda red (1)
n =1
n 1
an :

- apsolutno konvergira ako je p > 1

i) konvergira ako je p > 0 i to
- uslovno konvergira ako je 0 < p < 1

ii) divergira ako je p 0

Jo trebamo zapamtiti i da :

- Ako je red apsolutno konvergentan onda je i konvergentan.

- Zbir apsolutno konvergentnog reda ne zavisi od poretka sabiranja njegovih lanova.

- Zbir uslovno konvergentnog reda promenom poretka sabiranja njegovih lanova moe imati proizvoljnu vrednost
( Rimanova teorema)

PRIMERI

Primer 1.

(1) n 1
Ispitati konvergenciju reda
n =1 n

Reenje:

1
Ovde je an =
n

1 1 1 1
Vai da je n < n + 1 > pa moemo zakljuiti da je ovo monotono opadajui niz , jo je lim = = 0 ,
n n +1 n n

(1) n 1
pa po Lajbnicovom kriterijumu ovaj red
n =1 n
konvergira.

ta je sa apsolutnom konvergencijom?

1
Posmatramo a n =1
n . Za na red je to n , a ve smo govorili da je ovaj red divergentan, pa nam to govori da red
n =1
n 1

(1)

n =1 n
nije apsolutno konvergentan. On je samo uslovno konvergentan.

2
1359
Primer 2.

2
Ispitati konvergenciju reda (1)
n =1
n

n +2+n
2

Reenje:

2
Najpre uoimo da je > 0 za svaki n iz skupa N.
n +2+n
2

Uoimo dalje da je :

n +1 > n
(n + 1) 2 > n 2
(n + 1) 2 + 2 > n 2 + 2
(n + 1) 2 + 2 > n 2 + 2
(n + 1) 2 + 2 + (n + 1) > n 2 + 2 + n
1 1
< an +1 < an
(n + 1) + 2 + (n + 1)
2
n +2 +n
2

1 1
Dakle, radi se o opadajuem nizu, jo da nadjemo: lim = =0
n
n +2+n
2

2
Dakle , red (1)
n =1
n

n2 + 2 + n
je konvergentan po Lajbnicovom kriterijumu.

Da ispitamo apsolutnu konvergenciju:

2 2
(1) n
=
n =1 n +2+n
2
n =1 n +2+n
2

Kad n moemo razmiljati ovako:

2 2 2 2 1

n2 + 2 + n n2 + n n + n 2n n

1
Dakle, ovaj red je istog karaktera kao i red n , koji znamo da je divergentan.
n =1

2 2
Zakljuujemo da je poetni red (1)n
n =1 n2 + 2 + n
uslovno konvergentan , jer on konvergira a
n =1 n2 + 2 + n
divergira.
3
1360
Primer 3.

n!
Ispitati konvergenciju reda (1)
n =1
n

nn

Reenje:

n! n!
Ajmo ovde odmah da ispitamo apsolutnu konvergenciju:
n =1
(1) n
n n
=
n =1 n
n

Upotrebiemo Dalamberov kriterujum:

(n + 1)!
an +1 (n + 1)n +1 (n + 1)! nn (n + 1) n ! nn n
n

lim = lim = lim = lim = lim =

n a
n
n n! n n ! ( n + 1) n +1 n n! (n + 1) (n + 1) n n n + 1
nn
n n

1 1 1
= lim = lim 1 =
n n + 1 n e
1+
n n

n!
Poto ovaj red apsolutno konvergira, odmah zakljuujemo da konvergira i red (1)
n =1
n

nn
.

Primer 4.
n2
cos
n +1
Ispitati konvergenciju reda
n= 2 ln 2 n

Reenje:

Ovde nam je ideja da upotrebimo Abelov kriterijum:

Red a b
n =1
n n konvergira ako:

i)
n =1
an konvergira

ii) brojevi bn obrazuju monotono ogranien niz

Najpre moramo iskoristiti znanje iz jednog od trigonometrijskih fajlova:

n2
cos = (1) n +1 cos
n +1 n +1

(1)n +1 cos

n +1 =

(1) n +1
Sada posmatramo red:
n= 2 ln 2 n
2
n = 2 ln n
cos
n +1
4
1361

(1) n +1
Red 2
n = 2 ln n
je konvergentan po Abelovom kriterijumu a brojevi cos
n +1
obrazuju monoton i ogranien niz.

Primer 5.

ln 50 n n
Ispitati konvergenciju reda
n =1 n
sin
4

Reenje:

Ovde emo iskoristiti Dirileov kriterijum:

Red a b
n =1
n n konvergira ako:

n
i) parcijalne sume S n = ak su ograniene
k =1

ii) bn monotono tei nuli kad n

n
k 1
Upotrebiemo jedan rezultat iz prethodnih fajlova: sin
k =1 4
<

sin
8

ln 50 n
Jo nam treba da bn = monotono tei nuli kad n
n

Potraimo taj limes:

ln 50 n ln 49 n ln 48 n
lim = = Lopital = 50 lim = Lopital = 50 49 lim = itd = 0
n n n n n n

Dakle, ispunjeni su uslovi za Dirileovu teoremu, pa dati red konvergira.

Primer 6.

p

(2n 1)!!
Ispitati konvergenciju reda (1) n 1
(2n)!!
n =1

Reenje:

p

(2n 1)!!
Ideja je da krenemo sa ispitivanjem apsolutne konvergencije: Dakle, ispitujemo
n =1 (2n )!!

5
1362
Ovaj zadatak smo radili u jednom od prethodnih fajlova:

p
(2n 1)!!
(2n)!! (2n 1)!! (2n + 2)!!
p
(2n 1)!! (2n + 2)(2n)!!
p p
an 2n + 2
= = = = 2n + 1
an +1 (2n + 1)!! p (2n + 1)!! (2n)!! (2n + 1)(2n 1)!! (2n)!!
(2n + 2)!!

Sad spakujemo malo ovaj izraz i upotrebljavamo binomnu formulu:

p p p
2n + 2 2n + 1 + 1 1
2n + 1 = 2n + 1 = 1 + 2n + 1 =
p 1 0 p p 1 1 1 p p 2 1 2
= 1p ( ) + 1 ( ) + 1 ( ) + ...
0 2n + 1 1 2n + 1 2 2n + 1
p p ( p + 1) 1
= 1+ + + o( 2 )
2n + 1 2(2n + 1) 2
n
p 1
= 1+ + o( 2 )
2n + 1 n
p 1
= 1+ + o( 2 )
1 n
2(n + )
2
p/2 1
= 1+ + o( 2 ) kad n
n + 1/ 2 n
p/2 1
= 1+ + o( 2 )
n n
Sad emo iskoristiti :

Teoremica

an p 1
Ako je (an ) pozitivan niz takav da je
an +1
= 1 + + o( 2 )
n n
kad n onda red (1)
n =1
n 1
an :

- apsolutno konvergira ako je p > 1

i) konvergira ako je p > 0 i to
- uslovno konvergira ako je 0 < p < 1

ii) divergira ako je p 0

Nama je :

- apsolutno konvergira ako je p / 2 > 1 p > 2

Red konvergira za p / 2 > 0 p > 0 i jo
- uslovno konvergira ako je 0 < p / 2 < 1 0 < p < 2

6
1363
Red divergira za p / 2 0 p 0

www.matematiranje.com

7
1364
 REDOVI SA POZITIVNIM LANOVIMA ( KRITERIJUMI)

Posmatrajmo brojni red a1 + a2 + a3 + ....... + an + ....... = an sa pozitivnim lanovima.
n =1
n
Suma reda Sn= a1+a2+a3++an= a k je parcijalna suma.
k =1

Traimo lim S n .
n

Ako dobijemo lim S n =S (broj) onda red konvergira, a ako je lim S n = ili ne postoji, onda red divergira.
n n

Koijev ( Cauchyev) kriterijum

Potreban i dovoljan uslov da red a
n =1
n konvergira jeste da za proizvoljno > 0 postoji prirodan broj N = N ( )

tako da za n > 0 p > 0 vai: Sn+ p Sn <

TEOREMA: Ako red a
n =1
n konvergira, onda je lim a n =0, to jest ako je lim a n 0 onda red sigurno ne konvergira.
n n

Poredbeni kriterijum :

Vai za dva reda a
n =1
n i b
n =1
n

i) Ako je an< bn onda a) bn konvergentan
n =1
an =1
n konvergentan

b) a
n =1
n divergentan bn =1
n divergentan

a n +1 bn +1
ii) Ako je
an
<
bn
onda a) bn konvergentan
n =1
a
n =1
n konvergentan

b) an divergentan
n =1
b
n =1
n divergentan

an
iii) Ako je lim = M , (M 0) M je konaan broj onda redovi istovremeno konvergiraju ili divergiraju
n b
n

1
Ovde se najece za uporedjivanje koristi red n
n =1
k
; ovaj red za k>1 konvergira, a za k 1 divergira

Dalamberov kriterijum

an +1
Ako za red a
n =1
n postoji lim
n an
= r onda vai:

- za r > 1 red divergira

- za r = 1 neodluivo
- za r < 1 konvergira

1
1365
 Koijev koreni kriterijum:

Ako za red a n =1
n postoji lim n an = p onda vai :
n

- za p > 1 red divergira

- za p = 1 neodluivo
- za p < 1 konvergira

Rabelov kriterijum:

an
Ako za red a
n =1
n postoji lim n(
n an +1
1) = t onda :

-za t > 1 konvergira

-za t = 1 neodluiv
-za t < 1 divergira

Gausov kriterijum:

Ako za red a n =1
n sa pozitivnim lanovima postoji:

an 1
= + + o( 1+ ) za > 0 tada:
an +1 n n

i) Ako je > 1 red konvergira

ii) Ako je < 1 red divergira
iii) Ako je =1 tada { za >1 red konvergira
za <1 red divergira }

Koijev integralni kriterijum:

Ako funkcija f(x) opada, neprekidna je i pozitivna, tada red f (n)
n =1
konvergira ili divergira istovremeno sa

integralom f ( x)dx
1

2
1366
 STEPENI REDOVI ZADACI ( I deo)

DEF: an (t-t0)n je stepeni red , ako stavimo t-t0=x, dobijamo
n =0
a
n =0
n xn =a0+a1x++anxn+

n
Delimina suma reda je Sn(x)= a k x k ; a n-ti ostatak je Rn(x)= a n+k x n+k
k =0 k =0

Ako postoji R tako da je x <R onda taj red konvergira, a za x >R divergira.
Interval (-R,R) je interval konvergencije reda . konvergira

divergira -R R divergira

Za x=R i x=-R, radimo posebno , koristei kriterijume za konvergenciju brojnih redova.

an
Koijeva formula: lim =R
n a n +1
1 1
Korena formula: =R to jest = lim n an
lim n an R n
n

Vae sledee teoreme: Neka je S(x)= a
n =0
n xn

1) lim S(x)= lim
x x0 x x0
a n xn =
n =0
( lim anxn)=S(x0)
n =0
x x0

b b
2) ( a n xn)dx = ( anxndx)
a n =0 n =0 a

3) Stepeni red se na intervalu konvergencije moe diferencirati lan po lan

RAZVOJI

xn
x 2 n +1
e =
x
gde je (- <x< ) sinx = (-1) n
, (- <x< )
n =0 n! n =0 (2n + 1)!

x 2n
cosx =
n =0
(-1) (2n)! ,
n
(- <x< ) (1+x)m = n =0
( mn )xn , -1<x<1

xn xn
ln(1+x) =
n =1
(-1)n-1 n ,
-1<x<1 ln(1-x)=-
n =1
n
,
-1<x<1

1 x
1 x
=
n =0
xn -1<x<1
1 x
= n =1
xn

1
1367
Primer 1.

Odrediti poluprenik konvergencije i ispitati konvergenciju na krajevima intervala konvergencije za sledee stepene
redove:

a) (n + 1) x
n =0
n

xn
b)
n =0 n

2n x n
v)
n =0 n + 1
2

Reenja:

a)

(n + 1) x
n =0
n

an
Ovde je an = n + 1 pa emo iskoristiti Koijevu formulu: lim =R
n a n +1

an n +1 1
lim = lim = =1
n a n n + 2 1
n +1

Dobili smo da red konvergira u intervalu (1,1) . Sad moramo ispitati za x = -1 i za x=1.

za x = -1

Ovu vrednost zamenimo u dati red : (n + 1) x n (n + 1)(1)n
n =0 n =0

Dobili smo alternativni red. Kako je lim( n + 1) = zakljuujemo da ovde red divergira.
n

za x = 1

(n + 1) x n (n + 1)(1)n = (n + 1)
n =0 n =0 n =0

Ovaj brojni red takodje divergira, jer mu opti lan ne tei nuli: lim( n + 1) =
n

Zakljuak: Red (n + 1) x
n =0
n
je konvergentan na intervalu (1,1)

2
1368

xn
b)
n =0 n

1
Ovde je an = pa je zgodno opet koristiti Koijevu formulu :
n

1
an n +1 1
lim = lim n = lim = =1
n a
n +1
n 1 n n 1
n +1

Dobili smo R=1 pa za sada imamo da red konvergira na intervalu (- 1,1 )

za x = -1

xn
(1)n

n =0 n

n=0 n

1
Ovo je alternativni red gde je an =
n
1 1 1
Red je opadajui jer n < n + 1 > an > an +1 i opti lan tei nuli lim = 0 pa po Lajbnicovom kriterijumu
n n +1 n n

ovde red konvergira.

za x = 1

xn 1n 1

n =0 n
=
n=0 n n=0 n

Za ovaj red jo od ranije znamo da je divergentan ( pogledaj prethodne fajlove o brojnim redovima)

xn
Zakljuak: Red
n =0 n
je konvergentan na intervalu [ -1,1 )

www.matematiranje.com

3
1369

2n x n
v)
n =0 n + 1
2

2n
Kako je an = 2 zgodno je probati Koijevu formulu:
n +1

2n
an n 2
+ 1 2n (n + 1) 2 + 1 2n n 2 + 2n + 2 1
lim = lim = lim n +1 = lim n =
n a
n +1
n 2n +1 n 2 n2 + 1 n
2 2 n2 + 1 2
tei 1
(n + 1) + 1
2

1 1
Znai da red konvergira , za sad , u intervalu ( , )
2 2

1
za x = -
2

n ( 1)
n
1 n
2 n
( ) 2

2n =

(1) n

n =0 n2 + 1
2 =

n=0 n + 1
2
n=0 n + 1
2

1
Dobili smo alternativni red kod koga je an = .
n +1
2

1
Red je opadajui i opti lan tei nuli lim = 0 pa po Lajbnicovom kriterijumu ovaj red konvergira.
n n +1
2

1
za x =
2

1 n 1
2n ( ) n 2
2n = 1
2
2 =
n =0 n + 1

n =0 n + 1
2
n=0 n + 1
2

1
Ovaj brojni red je takodje konvergentan ( direktna upotreba reda n
n =1
k
; ovaj red za k>1 konvergira, a za k 1

divergira)

2n x n 1 1
Zakljuak: Red
n =0 n + 1
2
je konvergentan na intervalu [ , ]
2 2

4
1370
Primer 2.

2) Odrediti poluprenik konvergencije i ispitati konvergenciju na krajevima intervala konvergencije za sledee stepene
redove:

n2

n +1 n
a) x
n =0 n

( 2 ) x
n 2n
b)
n =0

Reenje:

1
Ovde emo koristiti drugu formulu za traenje poluprenika konvergencije reda : = lim n an
R n

n2

n +1 n
a)
n =0 n
x

n2 n n
1 n +1 n +1 1
= lim n an = lim n = lim = lim 1 + = e
R n n
n n
n n
n
1 1
=e R=
R e

1 1
Dakle, za sada znamo da ovaj red konvergira u intervalu ( , ) .
e e

1
Za x =
e

n2 n2

n +1 1 n n +1 1

n =0 n
( ) =
e
n
n=0 n e

Proverimo najpre da li opti lan tei nuli:

n2 n n
n +1 1 1 1 1
lim n
= lim 1 + n
= lim e n n = 1 Odavde zakljuujemo da red divergira.
n
n e n
n e n e

1
Za x = -
e

Ovde se radi o alternativnom redu, ali slinim nainom razmiljanja dolazimo do zakljuka da i ovde red divergira.
5
1371
 n2
n +1 n

1 1
Zakljuak: red x konvergira u intervalu ( , ) .
n =0 n e e

( 2 ) x
n 2n
b)
n =0

Primenjujemi isti kriterijum:

1
= lim n an = lim n 2n = lim2 = 2
R n n n

1 1
=2 R=
R 2

ta ovde moramo voditi rauna?

( 2 ) x = ( 2 ) ( x 2 )
n 2n n n
Pogledajmo zadati red
n =0 n =0

Znai da se ovaj poluprenik konvergencije odnosi na x 2 a na x e se odnositi:

1 1 1
R= je za x 2 R = = je za x
2 2 2

1 1
Red dakle konvergira u intervalu ,
2 2

1 1
Za x = i x= redovi e biti divergentni jer oigledno opti lan ne tei nuli.
2 2

1 1
( 2 ) x
n
Zakljuak: red 2n
konvergira u intervalu , .
n =0 2 2

www.matematiranje.com

6
1372
 STEPENI REDOVI ZADACI ( II deo)

Primer 1.

Funkciju f ( x) = arctgx razviti u stepeni red i odrediti njegovu oblast konvergencije.

Reenje:

1
Ideja je da koristimo poznati razvoj
1 x
=
n =0
xn -1<x<1

Dakle, ovde je x 2 (1,1) x (1,1)

b b

(a (
n
Kako vai teorema n x )dx = anxndx) , to jest da na intervalu konvergencije integral prolazi kroz
a n =0 n =0 a
stepeni red, imamo:

x 2 n +1
x x x
1
f ( x) = arctgx =
1+ x 2
dx = ( ( 1) n 2n
x )dx = (1) n x 2 n dx = (1) n

2n + 1
0 0 n =0 n =0 0 n =0

Uvek treba ispitati konvergenciju dobijenog reda na granicama intervala konvergencije.

Kod nas je to u ovom sluaju x = -1 i x = 1

Za x = -1

ovo je 1
2 n +1 ( 1) ( 1) (1)1
2 n +1 n 2n

x
n ( 1)

(1) n +1

n =0
(1)
n

2n + 1
za x = 1 (1)
n =0
=
2n + 1 n =0 2n + 1
=
n = 0 2n + 1

Ovo je alternativni red i na njega emo primeniti Lajbnicov kriterijum:

1 1 1
lim = 0 i vai: n + 1 > n 2(n + 1) > 2n 2(n + 1) + 1 > 2n + 1 < an +1 < an
n 2n + 1 2(n + 1) + 1 2n + 1

Znai da je ovaj alternativni red konvergentan.

Za x = 1

x 2 n +1
(1)2 n +1
(1) n
(1)n
n =0 2n + 1
za x = 1 (1)n
n=0 2n + 1
=
n = 0 2n + 1

Slino kao za prethodni brojni red i ovde je po Lajbnicovom kriterijumu red konvergentan.

Dakle, na stepeni red je konvergentan za x [1,1]

1
1373
Primer 2.

2+ x
Funkciju f ( x) = ln razviti u stepeni red.
1 x
Reenje:

2+ x
f ( x) = ln
1 x
`
1 2 + x 1 x 1(1 x) + 1(2 + x) 3
f `( x) = = =
2 + x 1 x 2 + x (1 x) 2
(2 + x)(1 x)
1 x

Dobili smo racionalnu funkciju koju emo poznatim postupkom rastaviti na sabirke:

3 A B
= + .............................. / (2 + x )(1 x )
(2 + x)(1 x) 2 + x 1 x
3 = A(1 x) + B (2 + x)
3 = A Ax + 2 B + Bx
3 = x( A + B ) + A + 2 B
A+ B = 0
A + 2B = 3
3B = 3 B = 1 A = 1
3 1 1 1 1 1 1 1
= + = + = +
(2 + x)(1 x) 2 + x 1 x 2(1 + x ) 1 x 2 (1 + x ) 1 x
2 2

1
Iskoristiemo
1 x
=
n =0
xn -1<x<1

1 1
x n n x
n
(1) n n
= = ( ) = (1) n = n x
x x
1+ 1 ( ) n =0 2 n=0 2 n =0 2
2 2

Poluprenik konvergencije ovog reda je :

1
an n 2n 2
lim = lim 2 = lim n = 2 , znai x (2, 2)
n a n 1 n
n +1 2
n +1
2

Sada , za interval x (1,1) ( koji pripada dobijenom intervalu (2, 2) ) imamo:

2
1374
 1 1 1 1 (1) n
f `( x) = + = n xn + xn =
2 1 + x 1 x 2 n=0 2 n =0
2

(1) n n n
= x + x
n =0 2 2
n
n =0

(1) n n n
= n +1
x + x
n =0 2 n =0

(1)n + 2n +1 n
= x
n =0 2n +1

Sad da preko integrala vratimo funkciju na f(x).

(1) n + 2n +1 n
(1)n + 2n +1 n
(1) n + 2n +1 x n +1
(1) n + 2 n +1 n +1
x x
f ( x ) = ( x )dx = 0 x d = = x
0 n =0
2n +1 n =0 2n +1 n =0 2n +1 n +1 n=0 2
n +1
(n + 1)

Primer 3.

1+ x
n2
Funkciju f ( x) =
(1 x)3
razviti u stepeni red, a zatim odrediti zbir reda
n =1 2
n 1

Reenje:

Opet moramo rastaviti datu funkciju.

1+ x A B C
= + + ................................................ / (1 x )3
(1 x) 1 x (1 x) (1 x)3
3 2

1 + x = A(1 x) 2 + B (1 x) + C
1 + x = A(1 2 x + x 2 + B Bx + C
1 + x = A 2 Ax + Ax 2 + B Bx + C
1 + x = + Ax 2 + x(2 A B ) + A + B + C
A=0
2 A B = 1
A+ B +C =1
B = 1 C = 2
1+ x 0 1 2 2 1
= + + =
(1 x) 1 x (1 x) (1 x)
3 2 3
(1 x) (1 x)2
3

Dakle :
2 1
f ( x) =
(1 x) (1 x)2
3

3
1375

1
Znamo da je
1 x
= n =0
xn -1<x<1

1
Obeleimo sa g(x) =
1 x
=
n =0
xn

Izvod je :

1 1 1
g `( x) = (1 x)`= (1) =
(1 x) 2
(1 x) 2
(1 x) 2
1 1 2
g ``( x) = ((1 x) 2 )`= 2(1 x)(1) =
(1 x) 4
(1 x) 4
(1 x)3

Sad radimo:

/
1 n

nx
n 1
= g `( x ) = x = Pazi: moramo promeniti da n ide od 1.
(1 x)2 n = 0 n =1

/
2 n 1
( ) n(n 1) x
n2
= g ``( x ) = g `( x ) `= nx =
(1 x)3 n =1 n= 2

Pazi: moramo promeniti da n ide od 2, ali poto prethodna suma ide od 1, izvriemo malu korekciju za ovu drugu

sumu, staviemo da ide od 1, a gde vidimo n piemo n+1

2
(1 x) 3
=
n=2
n ( n 1) x n2
=
n =1
( n + 1)( n + 1 1) x n +1 2
=
n =1
(n + 1)nx n 1 = n(n + 1) x
n =1
n 1

Sada se vraamo na zadatak:

f ( x) = g ``( x) g `( x) = n(n + 1) x n 1 nx n 1 = [n(n + 1) n]x n 1 = [n 2 + n n]x n 1
n =1 n =1 n =1 n =1

f ( x) = n 2 x n 1
n =1

n2
Da bi nali traeni zbir reda
n =1 2 n 1
, trebamo umesto x u naem redu f ( x ) =
n =1
n 2 x n 1 staviti neki broj.

1
Ovde je oigledno da to treba biti . Ovu vrednost menjamo u poetnu , zadanu, funkciju:
2
1
1+
1+ x 1 2 = 12
f ( x) = f( )=
(1 x)3 2 (1 1 )3
2
4
1376
Primer 4.

(1)n n 2
Odrediti oblast konvergencije i sumu reda n2 x n a zatim nai sumu numerikog reda
n =1

n =1 2n

Reenje:

an
Kako je an = n 2 koristimo formulu lim =R
n a n +1

an n2 n2 1
lim = lim = lim 2 = = 1 dakle R=1
n a n ( n + 1) 2 n n + 2 n + 1 1
n +1

Red je konvergentan za x (1,1) . Moramo ispitati ta se deava za x = -1 i za x = 1

Za x = 1

Dobijamo brojni red n21n1 = n2 . Ovde odmah moemo zakljuiti da red divergira jer mu opti lan ne tei
n =1 n =1

nuli: lim n = . 2
n

Za x = -1

Slino razmiljamo: dobijeni red je n (1)
n =1
2 n 1
, ali i on divergira jer mu opti lan ne tei nuli.

Zakljuujemo da oblast konvergencije ostaje x (1,1)

1
Koristiemo poznati razvoj
1 x
=
n =0
xn -1<x<1.

1
Poto u naem redu n ide od 1 , napraviemo malu korekciju (
1 x
=
n =0
xn sve pomnoimo sa x):

x
x
n =1
n
=
1 x
x (1,1)

Dalje radimo:

www.matematiranje.com

5
1377
 /

n x = nn
n =1
2 n

n =1
x x
ide ispred
n 1
= x n n x
n =1
n 1

ovo je izvod
= x n ( x )` = x n x n =
n =1
n

n =1
od x n

Sad unutar zagrade radimo isti trik kao malopre:uzmemo x pa ispred zagrade

/

/
/


/


/ /
n
x /
x n x n = x x n x n 1 = x x ( x n )` = x x x = x x
n =1 n =1 n =1 n =1 1 x
ovo zamenimo

E sad samo imamo posao da nadjemo ove izvode:

/ /
x /
/
1 x + x x (1 x) 2 2(1 x)(1) x
x x
= x
x 2
= x 2
= x =

1 x (1 x) (1 x) (1 x)4

(1 x)2 + 2(1 x) x (1 x) [1 x + 2 x] x +1 x( x + 1)
=x =x = x =
(1 x) 4
(1 x) 4 (1 x) 3
(1 x)3

(1)n n 2
1
x( x + 1)
Sumu numerikog reda emo nai kada umesto x stavimo u n x 2 n
odnosno u .
n =1 2 n
2 n =1 (1 x)3

1 1 1
( + 1)
(1)n n 2 2
2 n
= 2 2
1
= 4=
27 27
n =1
(1 ( ))3
2 8

Primer 5.

n +1 n
Ispitati konvergenciju reda
n =1 n
x i na intervalu konvergencije nai njegovu sumu.

Reenje:

n +1
an n (n + 1) 2 n 2 + 2n + 1 1
Iz lim =R dobijamo: lim = lim = lim 2 = =1
n a n +1 n n + 2 n n ( n + 2) n n + 2n 1
n +1

Odavde zakljuujemo da red konvergira za x (1,1) .

Za x = - 1

n +1 n
Dobijamo red
n =1 n
(1) n , ali je oigledno da njegov opti lan ne tei nuli , lim
n n + 1
= 1 0 pa red divergira.

6
1378
Za x = 1

n +1
Slina situacija, dobijamo red
n =1 n
iji opti lan ne tei nuli , pa je red divergentan.

Zakljuujemo da je oblast konvergencije datog reda interval (1,1) .

n +1 n
Obeleimo sumu reda sa f ( x) = x
n =1 n

Najpre emo , na intervalu konvergencije, dati red integraliti da unitimo n+1, dakle:

n +1 n

n +1
n + 1 x n +1
x n +1
x x x

f ( x)dx = ( x )dx = x dx = =
n o
n

0 0 n =1
n n =1 n =1 n n + 1 n =1 n

x n +1
xn
Izbacimo jedno x ispred:
n =1 n
= x
n =1 n

Odavde je dakle:

x
xn
f ( x)dx =x ........................................./ : x
0 n =1 n
x
1 xn
x 0
f ( x ) dx =
n =1 n

Sad traimo izvod od ovoga:

/ /
1
x
xn 1 x xn
nx n 1 n 1 1
f ( x ) dx = f ( x ) dx
= = = x =
1 x
x0 n =1 n x0 n =1 n n =1 n n =1

/
1 x 1
Odavde je dakle f ( x)dx =
x0 1 x

x
1 1
Da bi nali
x0 f ( x)dx moramo integraliti
1 x
, pa dobijamo:

x x
1 1 x
x 0 0 1 x
f ( x ) dx = dx = ln 1 x = ln 1 x
0

7
1379
Odavde imamo:

x
1
x 0
f ( x)dx = ln 1 x ................................. / *x

f ( x)dx = x ln 1 x
0

Konano e biti:

/
x 1 x
f ( x) = f ( x)dx = ( x ln 1 x ) = 1 ln 1 x +
/
(1)( x) = ln(1 x) +
0 izvod proizvoda 1 x 1 x

www.matematiranje.com

8
1380
 FURIJEOVI REDOVI TEORIJA

Dirhleovi uslovi

Kae se da funkcija f(x) ispunjava Dirihleove uslove u intervalu (a,b) ako je u tom intervalu:

i) uniformno ograniena, to jest da je f ( x) M za svako x (a, b) ,gde je M konstanta

( ako je ograniena u intervalu (a,b) ili konana u svim takama tog intervala)

ii) ima ne vie od konanog broja taaka prekida i sve su prvog reda, to jest u svakoj taki prekida postoji
konaan levi i desni limes

( ako je u tom intervalu neprekidna ili ima konaan broj prekida prve vrste, takozvanih skokova )

iii) ima ne vie od konanog broja pravih ekstremuma

( ako je u datom intervalu monotona ili ima konaan broj ekstremuma)

Dirhleova teorema

Neka je f ( x) X `, X `= { f X / f ima odgovarajue jednostrane izvode na [ , ] .

Furijeov red funkcije f(x) konvergira ka vrednosti:

f ( x 0) + f ( x + 0)
2
a u takama x = konvergira ka

f ( 0) + f ( + 0)
2

Na primer, ako uzmemo da su b i c take prekida prve vrste, Furijeov red ima sumu:

f (b 0) + f (b + 0) f (c 0) + f (c + 0)
S= ili S =
2 2

f (m) + f (n)
Na primer, ako se radi o intervalu [m,n], na krajevima intervala Furijeov red ima sumu S =
2

Kako se funkcija razvija u Furijeov red?

Na predavanjima profesori najee to objanjavaju preko funkcije f(x) zadate u intervalu [ , ] , koja se periodiki

produava periodom 2 .

1
1381
Furijeov red je oblika:

1
f ( x) = a0 + (an cos nx + bn sin nx)
2 n =1

a0 , an , bn su Furijeovi koeficijenti koje mi ustvari i traimo preko formula.

1) Ako nam je dat interval [ , ]

i) Ako funkcija nije ni parna ni neparna, onda je:

1
a0 =


f ( x)dx

1
an =


f ( x) cos nxdx

1
bn =
f ( x) sin nxdx

1
f ( x) = a0 + (an cos nx + bn sin nx)
2 n =1

ii) Ako je na intervalu [ , ] funkcija neparna , onda je:

2
bn =
f ( x) sin nxdx
0
dok su a0 = 0 an = 0

f ( x) = bn sin nx
n =1

iii) Ako je na intervalu [ , ] funkcija parna, onda je:

2
a0 =
f ( x)dx
0

2
an =
f ( x) cos nxdx
0
dok je bn = 0

1
f ( x) = a0 + an cos nx
2 n =1

2
1382
2) Ako nam je dat interval [ l , l ]

l
1
l l
a0 = f ( x)dx

n x
l
1
an =
l l
f ( x) cos
l
dx

n x
l
1
bn = f ( x) sin dx
l l l

1
n x n x
f ( x) = a0 + (an cos + bn sin )
2 n =1 l l

3) Ako je funkcija data u proizvoljnom intervalu [a, b]

b
2
b a a
a0 = f ( x)dx

2n x
b
2
an =
ba a
f ( x) cos
ba
dx

2n x
b
2
bn =
ba a
f ( x) sin
ba
dx

1
2n x 2n x
f ( x) = a0 + (an cos + bn sin )
2 n =1 ba ba

U zadacima e vam se esto padati neki od sledeih integrala, pa da se nebi muili:

sin nxdx = 0;

cos nxdx = 0;

cosnx sinnxdx = 0;

cosnx cosmxdx = 0

sinnx sinmxdx = 0;

cos2nxdx = ;

sin2nxdx =

Kod svih ovih integrala je naravno m n

3
1383
 FURIJEOVI REDOVI ZADACI ( I deo)

Primer 1.

Funkciju y = x razviti u Furijeov red na intervalu [ , ]

Reenje:

Najpre emo nacrtati sliku da se podsetimo kako izgleda ova funkcija...

y=-x y=x

-1 0 1 x
y= x

Oigledno je funkcija parna ( grafik je simetrian u odnosu na y osu), pa koristimo formule:

2
a0 =
f ( x)dx
0

2
an =
f ( x) cos nxdx
0
dok je bn = 0

1
f ( x) = a0 + an cos nx
2 n =1

x2 2 2

2 2 2
a0 =

0
f ( x)dx =
xdx =
0

( ) / = ( ) =
2 0 2

Dalje traimo:

1
1384

2 2
an =
f ( x) cos nxdx = a
0
n =
x cos nxdx =
0

Ovaj integral emo reiti uz pomo parcijalne integracije, izvuimo ga na stranu , bez granica:

x=u cos nxdx = dv

1 1 x sin nx 1
x cos nxdx = dx = du 1
sin nx = v
= x sin nx sin nxdx =
n n n
sin nxdx =
n
n
x sin nx 1 1 x sin nx 1
= + cos nx = + 2 cos nx
n nn n n

Sad mu stavimo granicu:

x sin nx 1 sin n 1 0 sin n 0 1
+ 2 cos nx / = + 2 cos n + 2 cos n 0 =
n n 0 n n n n ovo je 1
ovo je 0
1 1 1
= 2 cos n 2 = 2 (cos n 1)
n n n

Onda je :

2 2 1 2
an = f ( x) cos nxdx = 2 (cos n 1) = 2 (cos n 1)
0 n n

Naravno da n uzima vrednosti 1,2,3...

Izraz cos n neizmenino ima vrednosti :

za n=1 je cos =-1

za n=2 je cos =1
za n=3 je cos =-1
za n=4 je cos =1
itd.

Dakle , vai da je cos n = (1) n

2
Onda je an = ((1)n 1)
n 2

2
Ako je n paran broj , imamo: a2 n = ((1) 2 n 1) = 0
n2

2 2 4
Ako je n neparan broj , imamo: a2 n 1 = ((1) 2 n 1 1) = (2) =
(2n 1) 2
(2n 1) 2
(2n 1) 2

2
1385
Vratimo se sada u formulu za razvoj:

1
1
4 1 4 cos(2n 1) x
f ( x) = a0 + an cos nx = + 2
cos(2 n 1) x = +
2 n =1 2 n =1 (2 n 1) 2 n =1 (2n 1) 2
Dakle :
1 4 cos(2n 1) x
f ( x) = x =
2 n =1 (2n 1) 2

Primer 2.

Razviti u Furijeov red funkciju f ( x) = sgn x u intervalu [ , ]

Reenje:

Najpre malo objanjenje:

Funkcija sgnx se ita signum od x ili po naki znak od x .

1, za x < 0

Ona je ustvari: sgn x = 0, za x = 0 pogledajmo sliku:
+1, za x > 0

0 x x
Ako je x 0 onda imamo sgn x =
x
-1

Nama ova funkcija treba na intervalu [ , ] :

1
-
0 x

-1

3
1386

2
Oigledno je data funkcija neparna, pa koristimo formule: bn = f ( x ) sin nxdx f ( x ) = bn sin nx
0 n =1

2 cos nx 2 cos n cos n 0

2 2
bn =

0
f ( x) sin nxdx =
sin nxdx =
0

/ =
n 0 n
+
n
=

2 (1) 1 2 n
= + = (1 (1)n )
n n n

Opet emo razlikovati parne i neparne lanove:

Za n paran broj je b 2 n = 0
2 4
Za n neparan broj je b 2 n 1 = (1 + 1) =
(2n 1) (2n 1)

Sada se vratimo u poetnu formulu za razvoj i imamo:

4 4 sin(2n 1) x
f ( x) = bn sin nx = sin(2n 1) x =
n =1 n =1 (2 n 1) n =1 2n 1
4
sin(2n 1) x
sgn x =

n =1 2n 1

Primer 3.

, x < 0
Funkciju f ( x) = { razviti u trigonometrijski red.
x, 0 x

Reenje:

Najpre uoimo da je zadati interval [ , ] . Znai da emo koristiti formule:

1 1 1
a0 =


f ( x)dx an =


f ( x) cos nxdx bn =


f ( x) sin nxdx

Pazite na jednu stvar: poto je funkcija zadata na ovaj nain moramo raditi 2 integrala, gde emo kad su granice od

do 0 uzimati vrednost f(x) = , a kad granice idu od 0 do uzimamo f(x) = x

1 x2

1 1
0
1 1 0 3
a0 =


f ( x)dx =
dx +

xdx =
0

x/

+ / = + =
2 0 2 2

4
1387
 0
1 1 1
an =


f ( x) cos nxdx =

cos nxdx +
x cos nxdx
0
0
1
=

cos nxdx + x cos nxdx0

Ovde imamo integral sa parcijalnom integracijom, pa emo njegovu vrednost ( bez granica nai na stranu)

x=u
cos nxdx = dv
1 1 x sin nx 1
x cos nxdx = dx = du 1 sin nx = v = x n sin nx n sin nxdx = n n sin nxdx =
n
x sin nx 1 1 x sin nx 1
= + cos nx = + 2 cos nx
n nn n n

Sad se vratimo u an :

0
1 1 0 1 x sin nx 1
an = cos nxdx +


x cos nxdx = sin nx /
0
n
+
n
+ 2 cos nx /
n 0

1 1 1 sin n 1 0 sin n 0 1
= [ sin n 0 sin n( )]+ [ + 2 cos n + 2 cos n 0 ]
n n n n n n
ovo je sve 0 ovo je 0 ovo je 0
1 1 1 1 1
= ( 2 cos n 2 ) = 2 (cos n 1) = 2 ((1)n 1)
n n n n
Dakle :
2
1 , n = 2k + 1, k = 0,1, 2,3...
an = 2 ((1) 1) = { (2k + 1) 2
n

n
0, n = 2k , k = 0,1, 2,3...

Jo da nadjemo :

0
1 1 1
bn =


f ( x) sin nxdx =
sin nxdx +

x sin nxdx
0
0
1
= sin nxdx + x sin nxdx
0

I ovde emo najpre odraditi parcijalnu integraciju:

x=u
sin nxdx = dv
1 1 x cos nx 1
x sin nxdx = dx = du 1 cos nx = v = x n cos nx + n cos nxdx = n + n cos nxdx =
n
x cos nx 1 1 x cos nx 1
= + sin nx = + 2 sin nx
n nn n n
5
1388
Sada imamo:

0
1
bn = sin nxdx +

x sin nxdx
0

1 0 1 x cos nx 1
= cos nx / + + 2 sin nx /
n n n 0
1 1 1 cos n 1 0 cos(n 0) 1
= { cos n 0 cos n( ) } + { + 2 sin n + 2 sin(n 0) }
n n n n n n
1 1 1 cos n
= + cos n + ( )
n n n
1 cos n cos n
bn = +
n n n
1
bn =
n

Sada moemo zapisati i ceo razvoj:

1
f ( x) = a0 + (an cos nx + bn sin nx)
2 n =1

3 2 cos((2k + 1) ) sin nx
f ( x) =
4 k =0 (2k + 1)2 n =1 n

Ovaj red konvergira ka funkciji S koja se, po Dirihleovoj teoremi poklapa sa funkcijom f na intervalu:

f (0 0) + f (0 + 0) + 0
[ , 0) (0, ] a kako f(x) ima prekid za x = 0 to je S (0) = = =
2 2 2

grafik pogledajte na slici:

- 2 -
0
2 x

www.matematiranje.com
6
1389
 FURIJEOVI REDOVI ZADACI ( II deo)

Primer 4.

1
Funkciju f ( x) = x 1 razviti u Furijeov red na segmentu [1,1] a zatim izraunati sumu reda (2n 1)
n =1
2
.

Reenje:

Kako je f ( x) = x 1 = x 1 = f ( x) zakljuujemo da je funkcija parna .

Koristimo formule:

1
n x n x
f ( x) = a0 + (an cos + bn sin )
2 n =1 l l

n x
l l
1 1
a0 = f ( x)dx an = f ( x) cos dx bn = 0
l l l l l

1
l
1
1 1
x2 1
a0 = f ( x)dx = ( x 1)dx = 2 ( x 1)dx = 2 x / = 1
l l 1 1 0 2 0

n x n x
l 1 1
1 1
an =
l l
f ( x) cos
l
dx = ( x 1) cos
1 1 1
dx = 2 ( x 1) cos n xdx
0

Kao i uvek , ovaj integral emo reiti na stranu uz pomo parcijalne integracije:

x 1 = u cos n xdx = dv
1 1
( x 1) cos n xdx = dx = du
1
sin n x = v
= ( x 1)
n
sin n x
n
sin n xdx =
n
( x 1) sin n x 1 ( x 1) sin n x 1 1
=
n

n sin n xdx = =
n
+
n n
cos n x

( x 1) sin n x 1
= + cos n x
n ( n ) 2

Sad se vratimo da ubacimo granice:

1
( x 1) sin n x 1 1
an = 2 ( x 1) cos n xdx = 2 + cos n x / =
0 n (n ) 2
0
(1 1) sin n 1 1 (0 1)sin n 0 1
= 2 + cos n 1 + cos n 0
n (n ) 2 n (n ) 2
1 1
2 (
(1) n 1)
2 2
2 (
= 2 cos n 2
= cos n 1) =
(n ) (n ) (n ) (n )
2

1
1390
Slino kao u prethodnim primerima, razmiljamo o parnim i neparnim n, pa je:

0, n = 2k
an = { 4
, n = 2k 1
(n ) 2

Sad idemo u poetnu formulu:

1
n x n x
f ( x) = a0 + (an cos + bn sin )
2 n =1 l l
1
4 (2k 1) x
f ( x) = x 1 = (1) + cos
k =1 (2k 1)
2 2
2 1
1 4
cos(2k 1) x
x 1 = 2
2

k =1 (2k 1)2

1
Pogledajmo i sumu koja se trai: (2n 1)
n =1
2
. Vidimo da u naem redu treba ubaciti x = 0 :

1 4
cos(2k 1) 0
0 1 = 2
2

k =1 (2k 1) 2

1 4 1
1 = 2
2
(2k 1)
k =1
2

4
1 1
1 2
2
= =
k =1 (2k 1) 2
2 k =1 (2 k 1)
2
8

Primer 5.

Funkciju f(x) = x-2 razviti u Furijeov red na segmentu [1,3] .

Reenje:

Moramo koristiti formule:

1
2n x 2n x
f ( x) = a0 + (an cos + bn sin )
2 n =1 ba ba

2n x 2n x
b b b
2 2 2
b a a
a0 = f ( x)dx an = f ( x) cos dx bn = f ( x) sin dx
ba a ba ba a ba

Dakle, imamo:

2
1391
 2
3
x2 3 32 12
a0 =
3 1 1
( x 2) dx =
2
2 x / =
1 2
6 2 = 0
2

2n x
3
2
an =
3 1 1
( x 2) cos
3 1
dx =

3
= ( x 2) cos n xdx
1

Da reimo najpre ovo bez granica:

x 2 = u cos n xdx = dv
1 1
( x 2) cos n xdx = dx = du
1
sin n x = v
= ( x 2)
n
sin n x
n
sin n xdx =
n
( x 2) sin n x 1 ( x 2) sin n x 1 1
=
n

n sin n xdx = =
n
+
n n
cos n x

( x 2) sin n x 1
= + cos n x
n (n ) 2

3
( x 2) sin n x 1 3
an = ( x 2) cos n xdx = + cos n x / =
1 n (n ) 2
1
(3 2)sin n 3 1 (1 2)sin n 1 1
= + cos n 3 + cos n 1 =
n (n ) 2
n (n ) 2

sin 3n 1 sin n 1
= + cos 3n + cos n
n (n ) 2
n (n )2
1 1
= cos 3n cos n
(n ) 2
(n ) 2
1
= [cos 3n cos n ]
(n )2

+
Seate se trigonometrijske formulice: cos cos = 2 sin sin , ako nju upotrebimo:
2 2
1 1
an = [cos 3n cos n ] = [2 sin 2n sin n ] = 0 an = 0
(n ) 2
(n ) 2

Jo da nadjemo:

2n x
3 3
2
bn =
3 1 1
( x 2) sin
3 1
dx = ( x 2)sin n xdx
1

3
1392
 x2=u sin n xdx = dv
1 1
( x 2) sin n xdx = dx = du
1
cos n x = v
= ( x 2)
n
cos n x +
n
cos n xdx =
n
( x 2) cos n x 1 ( x 2) cos n x 1 1
=
n
+
n cos n xdx = =
n
+
n n
sin n x

( x 2) cos n x 1
= + sin n x
n (n ) 2

Da ubacimo granice:

3
( x 2) cos n x 1 3
bn = ( x 2) sin n xdx = + sin n x / =
1 n (n ) 2 1
(3 2) cos n 3 1 (1 2) cos n x 1
+ sin n 3 + sin n 1 =
n (n ) 2
n (n ) 2

cos n 3 cos n x 1
= ( cos 3n + cos n )
n n n

+
Opet mora formulica: cos + cos = 2 cos cos
2 2

1 1 2 2
bn = ( cos 3n + cos n ) = 2 cos 2n cos n = (1) n = (1) n +1
n n ovo je 1 n n
2
bn = (1) n +1
n

Sad idemo u poetnu formulu:

1
2n x 2n x
f ( x) = a0 + (an cos + bn sin )
2 n =1 ba ba

Pazite:

f(1-0)=1 , f(1+0)=1 i f(3-0)=1, f(3+0)=-1

pogledajte sliku:

4
1393
 y

-2 -1 0 1 2 3 x

-1

pa je

2 2n x
S ( x) = (1)n +1 sin
n =1 n 3 1

2 x 2, x (1,3)
S ( x) = (1)n +1 sinn x = {
n =1 n 0, x {1, 3}

Primer 6.

x, x (0,1)
Funkciju f ( x) = razviti u red po:
2 x, x [1, 2]

a) po sinusima

b) po cosinusima

Reenje:

a)
x, x (0,1)
Funkciju f ( x) = razviti u red po sinusima.
2 x, x [1, 2]

Da bi smo razvili ovu funkciju po sinusima, moramo je dodefinisati do neparne funkcije.

To emo obaviti na sledei nain:

2 x, x [1, 2]

F ( x) = x, x ( 1,1)
2 x, x [2, 1]

5
1394
Pogledajmo kako ova funkcija izgleda na slici:
y

-2 -1 0 1 2 x

-1

n x
l
1
Naravno da su ovde a0 i an jednaki nuli a traimo: bn = f ( x) sin dx
l l l

n x n x n x n x
l l 2 2
1 2 2
bn =
l l
f ( x) sin
l
dx = f ( x) sin
l 0 l
dx = f ( x)sin
20 2
dx = f ( x) sin
0
2
dx

Zbog naina na koji je funkcija definisana, ovaj integral rastavljamo na dva:

n x n x n x
2 1 2
bn = f ( x)sin dx = x sin dx + (2 x) sin dx
0
2 0
2 1
2

Nakon reavanja ovih integrala, metodom parcijalne integracije, na slian nain kao u prethodnim primerima dobijamo:

8 n
bn = sin
n 2 2
2

n
Razmiljamo kako se ponaa sin . Znamo da n uzima vrednosti 1,2,3...
2

n
Za n = 1 sin = sin = 1
2 2
n 2
Za n = 2 sin = sin =0
2 2
n 3
Za n = 3 sin = sin = 1
2 2
n 4
Za n = 4 sin = sin =0
2 2
n 5
Za n = 5 sin = sin =1
2 2
n 6
Za n = 6 sin = sin =0
2 2
itd .

6
1395
 0, n = 2k
Dakle, zakljuujemo: bn = { 8 , n = 2k + 1 k=0,1,2,3.
(1) k
(2k + 1)
2 2

Pa je:

8
(1) k (2k + 1) x
2
f ( x) = sin , za x (0, 2]
k =0 (2k + 1) 2
2

8 (1) k

(2k + 1) x
F ( x) = 2 sin , za x [2, 2]
k =0 (2k + 1) 2
2

b)

Za razvoj po kosinusima moramo dodefinisati funkciju do parne na sledei nain:

x + 2, x [2, 1]

F ( x) = x , x (1,1)
x 2, x [1, 2]

Data funkcija je prikazana na sledeoj slici:

-2 -1 0 1 2 x

-1

n x
l l
1 1
Naravno, sada je bn = 0 a traimo: a0 = f ( x)dx an = f ( x) cos dx
l l l l l

l l
1 2
a0 =
l l
f ( x)dx = f ( x)dx
l 0
2 2 1 2
2
a0 = f ( x)dx = f ( x)dx = xdx + (2 x)dx = 1
20 0 0 1

7
1396
 n x n x
l l
1 2
an = f ( x) cos dx = f ( x) cos dx
l l l l 0 l
n x n x n x n x
2 2 1 2
2
an =
20 f ( x) cos
2
dx = f ( x) cos
0
2
dx = x cos
0
2
dx + (2 x) cos
1
2
dx

Parcijalnom integracijom reimo ove integrale i dobijamo:

8 n 4
an = cos 2 2 (1 + cos n )
n
2 2
2 n

n
Razmislimo kako se ponaa izraz cos za razliite n.
2
n
za n=1 cos = cos =0
2 2
n 2
za n=2 cos = cos = 1
2 2
n 3
za n=3 cos = cos =0
2 2
n 4
za n=4 cos = cos =1
2 2
itd .

Dakle, ako je n neparan broj , n=2k+1 , tada je an = 0

Pogledajmo sada parne n, ali oblika n=4k ili n=4k+2 za k=0,1,2,3.

n=4k

8 n 4
an = cos 2 2 (1 + cos n )
n2 2
2 n
8 4 k 4 8 4
a4 k = cos (1 + cos 4k ) = cos 2k (1 + 1)
(4k )
2 2
2 (4k )
2 2
16k
2 2
16k 2 2
8 8
= cos 2k cos 2k = 0
16k 2 2
16k 2 2

8
1397
n=4k+2

8 n 4
an = 2 2 (1 + cos n )
cos
n
2 2
2 n
8 (4k + 2) 4
a4 k = cos (1 + cos(4k + 2) )
(4k + 2)
2 2
2 (4k + 2) 2 2
8 2 (2k + 1) 4
= cos (1 + cos 2 (2k + 1))
4 (2k + 1)
2 2
2 4 (2k + 1)2 2
2 1
= cos(2k + 1) (1 + 1)
(2k + 1)
2 2
ovo je 1 (2k + 1) 2 2
2 2 4
= =
(2k + 1)
2 2
(2k + 1)
2 2
(2k + 1) 2 2

Konano imamo:

1 4
cos(2k + 1) x 1 4
cos(2k + 1) x
f ( x) =
2 2

k =0 (2k + 1) 2
, x (0, 2] i F ( x) =
2 2

k =0 (2k + 1)2
, x [2, 2]

9
1398
www.matematiranje.com

KOMBINATORIKA
BEZ PONAVLJANJA

1) Permutacije od n elemenata : P(n)= n != n(n-1)(n-2)3 2 1 jo vai po definiciji

: 0!=1
2) Varijacije k-te klase od n elemenata V nk =n(n-1)(n-2)(n-k+1)
Vkn n(n 1)...(n k + 1)
3) Kombinacije k-te klase od n elemenata C nk =( nk )= = jo vai:
k! k!
( 0n )=( nn )=1 , ( 1n )=( nn 1 )=n , ( nk )=( nnk )

SA PONAVLJANJEM

n!
1) Broj permutacija od n elemenata od kojih je k jednako medjusobno je Pk(n)=
k!
2) Varijacije k-te klase od n elemenata Vkn =nk
3) Kombinacije C kn = ( nk +k 1 )

Sa n obeleavamo broj elemenata, a sa k klasu elementa.

PRVI PRINCIP ODBROJAVANJA: Ako jedan dogaaj moe da se realizuje na m

naina, a neki drugi na n naina, tada jedan od njih moe da se realizuje na m+n naina

DRUGI PRINCIP ODBROJAVANJA: Ako jedan dogadjaj moe da se realizuje na m

naina , a neki drugi dogadjaj na n naina, tada se oba dogadjaja mogu istovremeno
realizovati na mn naina

KAKO PREPOZNATI DA LI SU P , V ILI C ?

Neka je dat skup S sa n razliitih elemenata. Ako radimo sa svih n elemenata, odnosno
pravimo sve mogue razliite rasporede tih n elemenata , onda emo upotrebiti
permutacije. Ako trebamo formirati sve njegove podskupove od po k razliitih
elemenata gde nam je bitan redosled elemenata, onda cemo koristiti VARIJACIJE.
Ako trebamo formirati podskupove gde nam nije bitan redosled elemenata , onda emo
upotrebiti KOMBINACIJE. Dve kombinacije k-te klase su jednake, ako imaju iste
elemente, bez obzira kako su uredjene. Na primer : abcd=acdb==dcba. Kod
kombinacija je svejedno kako piemo elemente u jednom slogu, dok kod varijacija o
tome moramo voditi rauna.

1
1399
www.matematiranje.com

1) Koliko se morzeovih znakova moe formirati iz oba osnovna znaka . i -, ako se jedan
znak sastoji najvie od pet elementarnih znakova?

Razmiljamo:

- Imamo dva znaka : i (taka i crta) pa je sigurno n = 2

- Poto kae da se jedan znak sastoji najvie od 5 elementarnih znakova
razlikovaemo 5 situacija:

_ 2
1) Ako imamo samo 1 znak V 1
_ 2
2) Ako ima 2 znaka V 2
_ 2
3) Ako ima 3 znaka V 3
_ 2
4) Ako ima 4 znaka V 4
_ 2
5) Ako ima 5 znaka V 5

Pa je konano reenje:

_ 2 _ 2 _ 2 _ 2 _ 2
V 1 +V 2 +V 3 +V 4 +V 5
21 + 2 2 + 2 3 + 2 4 + 2 5
2 + 4 + 8 + 16 + 32 = 62

2) Odrediti broj razliitih prirodnih brojeva od 10 000 koji se mogu formirati od cifara 0,
1, 2, 3, 4, 5.

Razmiljamo:

Traeni brojevi mogu biti:

1) Jednocifreni
2) Dvocifreni
3) Trocifreni
4) etvorocifreni
5) Petocifreni

Imamo 6 brojeva: 0, 1, 2, 3, 4, 5 i cifre se mogu ponavljati, pa su u pitanju varijacije sa

ponavljanjem. Moramo paziti da 0 nije na prvom mestu!!!

Zato emo nai sve mogunosti pa oduzeti broj mogunosti kada je 0 na prvom mestu!!!

2
1400
www.matematiranje.com

_ 5
1) Jednocifreni to su brojevi 1, 2, 3, 4, 5 to jest V 1
_ 6 _ 6
2) Dvocifreni V 2 V 1 = 6 2 61 = 30
_ 6 _ 6
3) Trocifreni V 3 V 2 = 63 6 2 = 180
_ 6 _ 6
4) etvorocifreni V 4 V 3 = 6 4 63 = 1080
_ 6 _6
5) Petocifreni V 5 V 4 = 65 6 4 = 6480

Dakle konano reenje je: 5 + 30 + 180 + 1080 + 6480 = 7775

3) U ravni je dato 10 razliitih taaka od kojih ni jedna trojka nijje kolinearna. Odrediti
broj svih pravih koje su odredjene datim takama.

Poto je prava odredjena dvema razliitim takama, znai da od 10 biramo po 2.

Poto redosled taaka nije bitan u pitanju su kombinacije.

10 10 9
C210 = = = 45
2 2 1

4) Koarlaki tim sainjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko naina se moe od

njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da bar 2 beka i bar jedan centar?

Razmiljamo:

Poto u zadatku kae da moraju u petorci igrati bar 2 beka i 1 centar to nam daje vie
mogunosti

1) 2 beka, 1 centar, 2 krila C25 C14 C23

2) 2 beka, 2 centra, 1 krilo C25 C24 C13
3) 2 beka, 3 centra C25 C34
4) 3 beka, 1 centar, 1 krilo C35 C14 C13
5) 3 beka, 2 centra C45 C24
6) 4 beka, 1 centar C45 C14

Sad je broj svih mogunosti:

C25 C14 C23 + C25 C24 C13 + C25 C34 + C35 C14 C13 + C35 C24 + C45 C14 =
5 4 3 5 4 3 5 4 5 4 3 5 4 5 4
+ + + + + = 540 mogunosti
2 1 2 2 2 1 2 3 3 1 1 3 2 4 1

3
1401
www.matematiranje.com

5) Na koliko razliitih naina se moze raspodeliti 5 deaka i 5 devojica u bioskopskom

redu od 10 stolica tako da dva deaka nikad ne sede jedan pored drugog?

Razmiljamo:

Poto ima 10 mesta a 2 deaka ne smeju biti jedan do drugog, to znai da raspored ide
jedan deak jedna devojica.

De. Dev. De. Dev. De. Dev. De. Dev. De. Dev.

- Mogunost za deake je 5!
- Mogunost za devojice je 5!

Ali moramo razmiljati da na prvom mestu moe biti i devojica.

Dev. De. Dev. De. Dev. De. Dev. De. Dev. De.

Pa broj svih mogunosti:

2 5!5! = 2 5 4 3 2 1 5 4 3 2 1 = 2 120 120 = 28800

6) Na koliko naina etiri osobe mogu da stanu u krug?

Najbolje da mi to nacrtamo

A A A

D B D C C D

C B B

A A A

C B B C B D

D D C

4
1402
www.matematiranje.com

Dakle ima 6 mogunosti!!!

7) Koliko ima etvorocifrenih brojeva koji poinju sa 2 a zavravaju se sa 7?

To su brojevi 2 7, gde umesto kvadratia mogu biti brojevi 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9.

Znai, brojevi mogunosti je:

2
V 1 = 10 2 = 10 10 = 100

8) Koliko ima trocifrenih brojeva koji su deljivi sa 5?

Trocifreni brojevi su od 100 do 999. Znai ima 900 broja

Poto je svaki peti deljiv sa 5 poevi od 100 to takvih brojeva ima 900:5=180

9) Koliko ima brojeva izmedju 3000 i 6000 koji se zavravaju sa 3 ili 7?

Brojevi koji poinju sa 3 su

_ 10
3 3 V 2 = 10 2 = 100
_ 10
3 7 V 2 = 10 2 = 100

Brojevi koji poinju sa 4

_ 10
4 3 V 2 = 10 2 = 100
_ 10
4 7 V 2 = 10 2 = 100

Slino je i: 5 3 100 broja

5 7 100 broja
6 3 100 broja
6 7 100 broja

Dakle, ukupno ima 1006=600 broja

5
1403
 SLUAJNA PROMENLJIVA I NJENA RASPODELA

Sluajna promenljiva je vrlo vaan pojam u teoriji verovatnoe. Njena definicija je malo zeznuta pa se mi njome

neemo baviti ve emo pokuati da vam pojasnimo reavanje zadataka...

Ve smo u ranijim fajlovima iz verovatnoe reavali nekoliko zadataka sa bacanjem novia. Podsetimo se situacije

kad smo bacali novi tri puta. Mogu da nastanu sledee situacije:

P P P G G G

P P G G G P

P G P G P G

P G G G P P

Recimo da nas interesuje broj palih grbova. Jasno je da moe da ne padne nijedan grb ( 0 puta) , da moe da padne

jedan grb , dva grba i tri grba. Obeleimo broj palih grbova sa X i napravimo emicu :

0 1 2 3
X :

U zagradi u gornjem redu smo zapisali koliko puta moe sve da padne grb u tri bacanja novia. Ispod emo zapisati

verovatnoe za svaki broj. Najpre da se podsetimo tih verovatnoa:

P P P G G G P P P G G G P P P G G G P P P G G G

P P G G G P P P G G G P P P G G G P P P G G G P

P G P G P G P G P G P G P G P G P G P G P G P G

P G G G P P P G G G P P P G G G P P P G G G P P

grb pada nijednom grb pada jednom grb pada dva puta grb pada tri puta

verovatnoa je 1/8 verovatnoa je 3/8 verovatnoa je 3/8 verovatnoa je 1/8

0 1 2 3
Sad ove verovatnoe ubacimo u emicu: X :1 3 3 1

8 8 8 8

1 3 3 1 8
Treba uoiti da kada saberemo sve verovatnoe uvek dobijamo jedinicu. + + + = =1
8 8 8 8 8

Ovde smo dakle imali sluajnu promenljivu X koja predstavlja broj palih grbova i nali smo raspodelu njene

verovatnoe.

1
1404
Dakle, ako sluajna promenljiva X uzima vrednosti x1 , x2 ,..., xn kojima odgovaraju verovatnoe p1 , p2 ,..., pn

x x . . . xn
to moemo ematski prikazati sa X: 1 2 gde je p1 + p2 + ... + pn = 1 i ovo predstavlja
p1 p2 . . . pn
raspodelu verovatnoe.

Primer 1.

Kocka se baca dva puta. Ako se sa X oznai zbir taaka dobijenih iz oba bacanja, odrediti raspodelu

verovatnoa sluajne promenljive X.

Reenje:

Uvek najpre ispitamo sve mogunosti...

1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1

1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2

1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3

1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4

1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5

1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6

Zakljuujemo da zbir moe biti najmanji 2 a najvei 12 a to nam govori da e gornji red u raspodeli biti:

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
X :

Sad raunamo verovatnoe da e zbir biti 2, pa 3 , pa 4 itd.

1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1

1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2

1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3

1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4

1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5

1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6

pao je zbir 2 pao je zbir 3 pao je zbir 4

verovatnoa je 1/36 verovatnoa je 2/36 verovatnoa je 3/36 I tako dalje

Ubacimo ove vrednosti u emu i dobijamo:

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
X : 1 2 3 4 5 6 5 4 3 2 1

36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36

2
1405
 Primer 2.

Strelac koji ima 4 metka gaa u metu dok ne pogodi ili ne utroi sve metke. Broj utroenih metaka je sluajna

promenljiva X. Odrediti raspodelu verovatnoa pod uslovom da je verovatnoa pogodka pri svakom gaanju

jednaka 0,8.

Reenje:

Razmiljamo ovako:

Ako je verovatnoa pogodka 0,8 onda je verovatnoa da e promaiti 0,2 (1 0,8 = 0, 2 )

- Ako je pogodio u prvom gaanju imamo verovatnou 0,8

- Ako je pogodio u drugom gaanju , znai da je u prvom promaio, pa je 0, 2 0,8 = 0,16

- Ako je prva dva gaanja promaio a tree pogodio imamo verovatnou 0, 2 0, 2 0,8 = 0, 0032

- Ako je prva tri puta promaio a pogodio etvrto gaanje , onda je verovatnoa 0, 2 0, 2 0, 2 0,8 = 0, 0064

- Ako je sva etiri puta promaio imamo 0, 2 0, 2 0, 2 0, 2 = 0, 0016

Poto je imao 4 metka, raspodela verovatnoe e izgledati:

1 2 3 4
X :

1 2 3 4
Jasno je da je za 1 ,2 i 3 raspodela X :
0,8 0,16 0, 032 ?

Kod etvrtog metka su mogue dve situacije, da je tri puta promaio a etvrti put pogodio ili da je sva etiri puta

promaio, pa je tu verovatnoa 0, 0064 + 0, 0016 = 0, 008

1 2 3 4
Konano imamo X :
0,8 0,16 0, 032 0, 008

WWW.MATEMATIRANJE.COM
3
1406
 4
1407
www.matematiranje.com

VEROVATNOA( ZA NIVO SREDNJE KOLE)

A- obeleimo neki dogadjaj, A - obeleimo njemu suprotan dogadjaj, onda je

P(A)+P( A ) =1

m
KLASINA DEF. VEROVATNOE: P(A)= gde je m- broj povoljnih sluajeva
n
za dogadjaj A, a n- broj svih mogunosti.

ZBIR DOGADJAJA A i B je dogadjaj A+B koji se realizuje ako dodje do realizacije

bar jednog od njih:

P(A+B)= P(A)+(B) ako su dogadjaji A i B nezavisni

P(A+B)= P(A)+P(B)-P(AB) ako dogadjaji A i B mogu nastupiti istovremeno(zavisni)

PROIZVOD DOGADJAJA A i B je dogadjaj koji se realizuje ako se realizuju i

dogadjaj A i dogadjaj B:

P(AB)=P(A)P(B) , ako su dogadjaji nezavisni

P(AB)=P(A)P(B\A)=P(B)P(A\B) , ako su dogadjaji zavisni

Za 3 zavisna dogadjaja formule su:

P(A+B+C)=P(A)+P(B)+P(C)-P(AB)-P(AC)-P(BC)+P(ABC)
P(ABC)=P(A)P(B\A)P(C\AB)

BERNULIJEVA EMA: Koristimo je ako imamo 2 ishoda pri vrenju nekog

eksperimenta (primer: kad bacamo novi). Neka se dogadjaj A ostvaruje sa
verovatnoom p, a njemu suprotan dogadjaj sa verovatnoom q, i p+q=1
Traimo verovatnou da se u n nezavisnih ponavljanja dogadjaj A ostvari m-puta:

P(Sn=m)=( nm ) pmqn-m

TOTALNA VEROVATNOA: Neka dogadjaji H1,H2,Hn ine potpun sistem

dogadjaja.Dogadjaj A se moe realizovati samo sa jednim od dogadjaja H1,,Hn
P(A)=P(H1)P(A\H1)+P(H2)P(A\H2)++P(Hn)P(A\Hn)

BAJESOVA FORMULA: P(Hi\A)=P(Hi)P(A\Hi) : P(A) za i=1,2,,n

1408
www.matematiranje.com

SLUAJNA PROMENLJIVA I NJENA RASPODELA:

x1 x2 xn
X:( )
p1 p2 pn

OEKIVANJE: E(X)=x1p(x1)++xnp(xn)

DISPERZIJA ( srednje kvadratno odstupanje) D(x)=E[(x-E(x))2]

STANDARDNA DEVIJACIJA: (x)= D(x)

1409
 VEROVATNOA - ZADACI (I DEO)

U raunu verovatnoe osnovni pojmovi su opit i dogaaj.

Svaki opit se zavrava nekim ishodom koji se naziva elementarni dogaaj.

Elementarne dogaaje profesori razliito obeleavaju, mi emo ih obeleiti sa e1 , e2 , e3 ,... a vi naravno radite kako kae

va profesor.

Skup svih moguih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih dogaaja se najee obeleava sa E .

E = {e1 , e2 , e3 ,...en }

primer 1.

Odrediti skup svih elementarnih dogaaja za sledee opite:

a) bacanje jednog dinara

b) bacanje dva dinara
c) bacanje tri dinara
d) bacanje jedne kocke
e) bacanje dve kocke
f) bacanje tri kocke

Reenja:

a) bacanje jednog dinara

P G
Naravno, prilikom bacanja dinara moe pasti pismo ili moe pasti grb.

Ako sa e1 obeleimo pojavu pisma na gornjoj strani novia a sa e2 obeleimo pojavu grba onda je

skup svih elementarnih dogaaja ovog opita E = {e1 , e2 } , a mislimo da je bolje ovo obeleiti sa E = {P, G} .

b) bacanje dva dinara

Na gornjoj strani novia se moe pojaviti:

P P

P G

G P

G G

Pa je E = {PP, PG , GP, GG} , odnosno ima 4 ishoda ovog opita.

1
1410
c) bacanje tri dinara

Ako bacamo tri novia, broj ishoda je 8. Da vidimo:

P P P G G G

P P G G G P

P G P G P G

P G G G P P

E = {PPP, PPG , PGP, PGG , GGG , GGP, GPG , GPP}

d) bacanje jedne kocke

Veina nas je igrala ''ne ljuti se ovee'' ili neku slinu igricu sa jednom kockicom...

Na gornjoj strani kocke moe pasti jedan od brojeva :

1 2 3 4 5 6

pa je skup svih elementarnih dogaaja : E = {1, 2,3, 4,5, 6} .

6
Jasno je da ih ima 6. Preko formula iz kombinatorike bi ovo izraunali kao varijacije sa ponavljanjem: V 1 = 61 = 6

e) bacanje dve kocke

6
Pri bacanju dve kockice, broj moguih ishoda je vei: V 2 = 6 2 = 36

Na savet je da uvek kad je to mogue, odnosno kad ne zahteva previe pisanja, ispiete sve mogunosti opita:

1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1

1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2

1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3

1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4

1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5

1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6

E = {11,12,13,......., 66}
2
1411
f) bacanje tri kocke

6
Broj svih elementarnih dogaaja je V 3 = 63 = 216 . E ovde bi ve bilo preterano da piemo redom sve mogue ishode.

E = {111,112,113,......., 666}

Bitno je da znamo koliko ih ukupno ima.

E sad, u zadacima mi moramo obavezno odrediti skup svih elementarnih dogaaja, a oni od nas trae da naemo

verovatnou pojave jednog od njih ( ili vie njih...).

Jedan takav dogaaj se najee obeleava slovima latinice: A,B,C...

Sluajan dogaaj A je podskup skupa E elementarnih dogaaja.

Mi moramo precizno, navodnicima da opiemo taj dogaaj A= ..

Ako smo sigurni da neki opit izaziva pojavu dogaaja A, onda za dogaaj A kaemo da je pouzdan.

Ako se dogaaj A sigurno ne realizuje datim opitom, onda se on naziva nemogu. ( obeleava se sa )

Na primer, kad bacamo jednu kockicu , sigurni smo da e se na gornjoj strani pojaviti jedan od brojeva 1,2,3,4,5,6 a

ako obeleimo u tom opitu da je dogaaj A: pojavio se broj 7 na gornjoj strani kockice, sigurni smo da je to

nemogu dogaaj.

Ako posmatramo dva dogaaja koji se mogu dogoditi u istom opitu, onda oni mogu biti zavisni i nezavisni.

Na primer, neka je opit bacanje dve kockice. Posmatramo tri dogaaja:

Dogaaj A: pao je zbir 8

Dogaaj B : pao je zbir 7

Dogaaj C: pala je bar jedna estica

Ispitati da li su ovi dogaaji meusobno zavisni ili ne.

Ovde je najbolje ispisati sve mogunosti...

www.matematiranje.com

3
1412
 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1

1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2

1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3

1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4

1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5

1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6

A:pao je zbir 8 B:pao je zbir 7 C:pala je bar jedna estica

Vidimo da su dogaaji A i B nezavisni.

Meutim , ako posmatramo dogaaje A i C, vidimo da su oni zavisni , jer se oba deavaju kad padne (2,6) i (6,2).

Takoe su i B i C zavisni , jer kod oba dogaaja imamo (1,6) i (6,1).

Zbir ( unija)dva dogaaja A i B naziva se dogaaj A+B (ili A B ) koji se sastoji u tome da se realizuje bilo koji od

njih, to jest bilo A, bilo B, bilo A i B.

Proizvod ( presek) dva dogaaja A i B se obeleava sa AB ( ili A B ) i predstavlja dogaaj koji se sastoji u tome da

se dogaaji A i B pojavljuju zajedno.

Ako se u vrenju jednog opita realizacijom dogaaja A uvek realizuje i dogaaj B, tada kaemo da dogaaj A

povlai dogaaj B i tada je A B .

Suprotan dogaaj dogaaja A se obeleava sa A .

Dogaaji A1 , A2 ,..., An obrazuju potpun sistem dogaaja ako je A1 A2 ... An = i Ai A j = , to jest dva po

dva su iskljuivi dogaaji.

Verovatnoa sluajnog dogaaja A se obeleava sa P(A).

Pravila:

1. 0 P ( A) 1

Znai, verovatnoa se meri od 0 do 1. Nula je verovatnoa nemogueg dogaaja a jedinica je verovatnoa sigurnog

dogaaja.

4
1413
2. P ( A) + P ( A) = 1

Kad saberemo verovatnou nekog dogaaja i verovatnou njemu suprotnog dogaaja, dobijamo siguran dogaaj,

odnosno , neto il e se desi il nee...

esto je u zadacima lake izraunati verovatnou suprotnog dogaaja, pa je onda P ( A) = 1 P ( A)

3. Ako je A B onda je P ( A) P ( B )

primer 2.

Data su dva dogaaja A i B. Pomou simbolikih operacija sa datim dogaajima odrediti sledee dogaaje:

i) realizovan je dogaaj A a nije realizovan dogaaj B

ii) realizovan je dogaaj B a nije realizovan dogaaj A
iii) realizovana su oba dogaaja

Reenja:

Pogledajmo najpre sledeu sliku:

A B

AB AB AB

i) realizovan je dogaaj A a nije realizovan dogaaj B

To emo obeleiti sa AB , to jest , realizovan je A a nije B.

ii) realizovan je dogaaj B a nije realizovan dogaaj A

Ovo moemo obeleiti sa AB

iii) realizovana su oba dogaaja

Ovde je reenje presek, odnosno to je dogaaj AB

5
1414
primer 3.

Data su tri dogaaja A,B i C. Pomou simbolikih operacija sa datim dogaajima odrediti sledee dogaaje:

a) realizovan je dogaaj A , a nisu realizovani dogaaji B i C

b) realizovani su dogaaji A i C, a dogaaj B nije
c) realizovana su sva tri dogaaja
d) realizovan je jedan i samo jedan od ova tri dogaaja

Reenja:

Pogledajmo opet sliku gde su dogaaji predstavljeni pomou skupova:

A
B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Da odgovorimo sada na postavljena pitanja:

a) realizovan je dogaaj A , a nisu realizovani dogaaji B i C

A B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Reenje je: ABC

6
1415
b) realizovani su dogaaji A i C, a dogaaj B nije

A B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Reenje je: ABC ili moemo zapisati ABC + ABC + ABC ( vidi sliku)

c) realizovana su sva tri dogaaja

A B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Reenje je: ABC

d) realizovan je jedan i samo jedan od ova tri dogaaja

A B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Reenje je: ABC + ABC + ABC

www.matematiranje.com

7
1416
Pomenimo jo neka pravila:

Ako je A proizvoljan dogaaj , tada je :

i) A = v) A + = A

ii) AA = A vi) A + A = A

iii) AE = A vii) A + A = E

iv) AA = viii) A + E = E

Ako su A, B i C proizvoljni dogaaji, tada je:

a) A + B = B + A

b) A + ( B + C ) = ( A + B ) + C = A + B + C

c) A( BC ) = ( AB )C = ABC

d) A( B + C ) = AB + AC

8
1417
 VEROVATNOA - ZADACI (II DEO)

Klasina definicija verovatnoe

Verovatnoa dogaaja A jednaka je koliniku broja povoljnih sluajeva za dogaaj A i broja svih moguih sluajeva.

m
P ( A) =
n

n je broj svih moguih sluajeva

m je broj povoljnih sluajeva

PRIMER 1.

Odrediti verovatnou da baena kocka za igru na gornjoj strani pokae paran broj.

Reenje:

A: pao je paran broj

Da jo jednom ponovimo savet iz prvog dela: uvek kad moete, skicirajte problem i napiite sve mogunosti!

1 2 3 4 5 6

Jasno je da je broj svih mogunosti n = 6

1 2 3 4 5 6

Povoljno je da padne: 2,4 ili 6 ( paran broj), pa je onda m = 3

m 3 1
P ( A) = = =
n 6 2

PRIMER 2.

Kolika je verovatnoa da e se na dvema baenim kockicama pojaviti zbir 9 na gornjoj strani?

Reenje:

A: pao je zbir 9
www.matematiranje.com

1
1418
Ve smo videli u prethodnom fajlu da se broj svih mogunosti izraunava:

6
n = V 2 = 62 = 36

Da vidimo ta je nama povoljno:

1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1

1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2

1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3

1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4

1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5

1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6

Imamo etiri povoljne mogunosti , pa je m = 4

m 4 1
P ( A) = = =
n 36 9

PRIMER 3.

Kolika je verovatnoa da pri bacanju dva novia padne bar jedan grb?

Reenje:

Kad u zadatku kae bar jedan, to znai da nam je povoljno da padne jedan ali i oba grba!

A: pao je bar jedan grb

P P P P

P G P G

G P G P

G G G G

n=4 m=3

m 3
Verovatnoa je P ( A) = =
n 4

Ovaj zadatak smo mogli da reimo i na drugi nain, koji se esto koristi kad u formulaciji zadatka imamo rei bar

jedan.

Posmatramo suprotan dogaaj dogaaju A: pao je bar jedan grb.

To e biti A , koje znai da nije pao nijedan grb ( odnosno, pala su dva pisma)

2
1419
 P P P P

P G P G

G P G P

G G G G

n=4 m=1

m 1
P ( A) = =
n 4

Dalje koristimo:

P ( A) + P ( A) = 1
P ( A) = 1 P ( A)
1
P ( A) = 1
4
3
P ( A) =
4

PRIMER 4.

Odrediti verovatnou da pri istovremenom bacanju tri novia padne tano jedno pismo.

Reenje:

A: palo je tano jedno pismo

Ovde nam trae konkretno da bude samo jedno pismo na tri novia, pa nam nije povoljno da budu dva pisma ili sva

tri...

P P P G G G P P P G G G

P P G G G P P P G G G P

P G P G P G P G P G P G

P G G G P P P G G G P P

n=8 m=3

m 3
P ( A) = =
n 8
www.matematiranje.com

3
1420
 PRIMER 5.

U posudi se nalazi 12 belih, 23 crvene i 27 crnih kuglica. Odrediti verovatnou da izvuemo belu kuglicu, pod

uslovom da su sve mogunosti podjednako verovatne.

Reenje:

A: izvuena je bela kuglica

12 bele 12 bele

23 crvene 23 crvene

27 crne 27 crne

n=12+23+27=62 m=12

Broj svih mogunosti dobijamo kad saberemo sve kuglice, dakle n = 62 .

Nama je povoljno da izvuemo belu kuglicu, a poto ih ima 12, to je m = 12

m 12 6
P ( A) = = =
n 62 31

PRIMER 6.

Nepismeno dete sastavlja rei od sledeih slova: a,a,a,e,i,k,m,m,t,t. Odrediti verovatnou da e sastaviti re

matematika.

Reenje:

Ovaj zadatak emo reiti na dva naina.

I nain

Koristimo klasinu definiciju verovatnoe:

A: sastavljena je re matematika

Broj svih mogunosti je ustvari broj svih permutacija od ovih 10 slova, ali sa ponavljanjem , jer se slovo a ponavlja 3

puta, slovo m - 2 puta i slovo t - 2 puta.

4
1421
 10! 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
n= = = 151200
3! 2! 2! 3 2 1 2 1 2 1

Od svih mogunosti, nama je povoljna samo jedna, da re bude matematika, pa je m = 1

m 1
P ( A) = =
n 151200

II nain

Ovaj nain je vie logiki, ii emo slovo po slovo:

2
Najpre od ovih deset slova biramo slovo m, verovatnoa tog dogaaja je , jer imamo 10 slova a 2 su m.
10

a a a e I k m m t t

3
Dalje nam treba slovo a. Verovatnoa da emo uzeti a od preostalih 9 slova je , jer imamo 3 slova a.
9

a a a e I k m m t t

2 3 2
Znai, za sad imamo . Idemo dalje, biramo slovo t od preostalih 8 slova. Tu je verovatnoa .
10 9 8

a a a e I k m m t t

2 3 2
Imamo dakle za sada .
10 9 8

1
Napravili smo mat , sledee slovo koje nam treba je e, a njega uzimamo sa verovatnoom , jer su ostala 7 slova a
7
imamo samo jedno e.

a a a e I k m m t t

Sledei ovaj postupak ( nadam se da smo ukapirali) , dobijamo:

2 3 2 1 1 2 1 1 1 1
P ( A) = 1 odnosno P ( A) =
10 9 8 7 6 5 4 3 2 151200

5
1422
 PRIMER 7.

U kutiji se nalaze 3 ute, 4 crvene i 5 plave kuglice. Izvlaimo 3 kuglice ali na razliite naine:

i) sve tri odjednom

ii) jednu po jednu sa vraanjem
iii) jednu po jednu bez vraanja

Odrediti verovatnou da su izvuene:

a) sve tri crvene kuglice

b) 2 plave i jedna uta
c) sve tri kuglice razliite boje.

Reenje:

Pazite, zavisno od naina na koji izvlaimo kuglice, koristimo razliite formule iz kombinatorike!

Ako uzimamo sve kuglice odjednom, koristimo kombinacije Ckn .

n
Ako uzimamo kuglice jednu po jednu sa vraanjem , koristimo V k .

Ako uzimamo kuglice jednu po jednu bez vraanja , koristimo Vkn

a) sve tri crvene kuglice

A: izvuene su tri crvene kuglice

uzimamo tri crvene

12 kuglica ukupno

C34 4 1
i) P ( A) = 12
= = sve tri odjednom
C3 220 55

4 3 3
V3 43 4 1 1
ii) P ( A) = 12
= 3
= = = jedna po jedna sa vraanjem
V3 12 12 3 27

V34 4 3 2 1
iii) P ( A) = = = jedna po jedna bez vraanja
V312
12 11 10 55

6
1423
 b) 2 plave i jedna uta

B: izvuene su 2 plave i jedna uta kuglica

uzimamo dve plave I jednu utu

12 kuglica ukupno

C25 C13 10 3 3
i) P ( B ) = = = sve tri odjednom
C312 220 22

5 3
V 2 V 1 52 31 25 3 25
ii) P ( B ) = = = = jedna po jedna sa vraanjem
V3
12
12 3
12 12 12 576

V25 V13 5 43 1
iii) P ( B ) = = = jedna po jedna bez vraanja
V3 12
12 11 10 22

c) sve tri kuglice razliite boje.

od svake boje po jednu

12 kuglica ukupno

C: izvuene su sve tri kuglice razliite boje

C13 C14 C15 3 4 5 3

i) P (C ) = = = sve tri odjednom
C312 220 11

3 4 5
V 1 V 1 V 1 3 4 5 5
ii) P (C ) = 12
= 3
= jedna po jedna sa vraanjem
V 3
12 144

V13 V14 V15 3 4 5 1

iii) P (C ) = = = jedna po jedna bez vraanja
V312
12 11 10 22
www.matematiranje.com

7
1424
 PRIMER 8.

Kocka, ije su sve povri obojene, izdeljena je na hiljadu kocaka jednakih dimenzija. Tako dobijene kocke su

izmeane. Odrediti verovatnou da e nasumice izabrana kocka imati dve obojene povri.

Reenje:

Dogaaj A: izvuena je kockica sa dve obojene povrine

Poto imamo hiljadu kockica, oigledno je n = 1000

Kako kocka ima 12 ivica a svaka ivica sadri po 10 kockica i znamo da ivice na uglovima imaju sve tri obojene strane,

ispada da za svaku ivicu imamo po 10 - 2 = 8 kockica sa po dve obojene strane.

Onda je broj kockica sa dve obojene strane m = 12 8 = 96

m 96
P ( A) = = = 0, 096
n 1000

PRIMER 9.

Iz pila od 32 karte nasumice su izvuene tri karte odjednom.

a) Nai verovatnou da je meu njima tano jedan AS

b) Nai verovatnou da e meu biti bar jedan AS

Reenje:

a) Nai verovatnou da je meu njima tano jedan AS

Dogaaj A: izvuen je tano jedan AS

Broj svih mogunosti je da od 32 karte uzmemo 3: C332

Broj povoljnih mogunosti je da bude 1 AS: C14 jer imamo 4 ASA, a preostale dve karte mogu biti bilo koje: C228

28 27
4
C C
4 28
2 1 4 14 27
P ( A) = 1 2
= = 0,30
C332 32 31 30 32 31 5
3 2 1

8
1425
b) Nai verovatnou da e meu biti bar jedan AS

Dogaaj B: izvuen je bar jedan AS

U ovakvim situacijama smo rekli da je pametno nai verovatnou suprotnog dogaaja , pa to oduzeti od jedinice.

Suprotan dogaaj dogaaju B bi bio da nije izvuen nijedan AS.

28 27 26
C28
3 2 1 28 27 26
P( B) = 3
= = 0, 66
C32
3
32 31 30 32 31 30
3 2 1
P ( B ) = 1 P ( B ) 1 0, 66 0,34

www.matematiranje.com

9
1426
 VEROVATNOA - ZADACI (III DEO)

ZBIR DOGAAJA A i B je dogaaj A+B koji se realizuje ako dodje do realizacije bar jednog od njih:

P(A+B)= P(A)+(B) ako su dogaaji A i B nezavisni

P(A+B)= P(A)+P(B)-P(AB) ako dogaaji A i B mogu nastupiti istovremeno (zavisni)

USLOVNA VEROVATNOA

Obeleimo sa B/A uslovni dogaaj koji se sastoji u ostvarenju dogaaja B pod uslovom da je A ve ostvaren:

P ( AB )
P ( B / A) =
P ( A)

Obeleimo sa A/B uslovni dogaaj koji se sastoji u ostvarenju dogaaja A pod uslovom da je B ve ostvaren:

P ( AB )
P( A / B) =
P( B)

PROIZVOD DOGAAJA A i B je dogaaj koji se realizuje ako se realizuju i dogaaj A i dogaaj B:

P(AB)=P(A)P(B) , ako su dogaaji nezavisni

P(AB)=P(A)P(B/A)=P(B)P(A/B) , ako su dogaaji zavisni

Za 3 zavisna dogaaja formule su:

P(A+B+C)=P(A)+P(B)+P(C)-P(AB)-P(AC)-P(BC)+P(ABC)

P(ABC)=P(A)P(B/A)P(C/AB)

Jedna napomena:

Neki profesori , da bi naglasili da su dogaaji nezavisni , piu u tim situacijama umesto + znak za uniju , to jest,

formulu: P(A+B)= P(A)+P(B)-P(AB) zapisuju kao P(A B)= P(A)+P(B)-P(AB), odnosno

formulu P(A+B+C)=P(A)+P(B)+P(C)-P(AB)-P(AC)-P(BC)+P(ABC)

zapisuju kao P(A B C)=P(A)+P(B)+P(C)-P(AB)-P(AC)-P(BC)+P(ABC)

Na je savet, kao i uvek da vi radite onako kako radi va profesor...

www.matematiranje.com
1
1427
 PRIMER 1.

Odrediti verovatnou da iz 32 karte za igru izvuemo ili kralja ili asa.

Reenje:

Najpre opiemo dogaaje:

A: izvuena karta je kralj

B: izvuena karta je as

Dogaaji su oigledno nezavisni, pa raunamo:

P ( A + B ) = P ( A) + P ( B )

4
U pilu imamo 32 karte, a 4 su kralja, pa je P ( A) = .
32

4
Slino je i za asa: P ( B ) =
32

P ( A + B ) = P( A) + P( B)
4 4 8 1
P( A + B) = + = = = 0, 25
32 32 32 4

PRIMER 2.

Kolika je verovatnoa da od 32 karte za igru izvuemo ili karo (kocka) ili asa.

Reenje:

A: izvuena karta je karo

B: izvuena karta je as

Razmiljamo: da li su ovi dogaaji zavisni ili nezavisni ?

Pitamo se da li postoji opcija da se oni dogode istovremeno? Odgovor je DA, jer izvuena karta moe biti AS KARO.

Dakle, radi se o zavisnim dogaajima, pa emo koristiti formulu:

P ( A + B ) = P( A) + P( B) P( AB)
2
1428
U kartama za igranje postoje, kao to znamo 4 boje: pik, karo, herc i tref. U 32 karte e biti 32:4 = 8 karona, pa je

8
P ( A) =
32

4
Kako imamo 4 asa, to je P ( B ) = .
32

1
AS KARO je u pilu samo jedan, to jest verovatnoa da emo njega izvui je P ( AB ) =
32
Vratimo se u formulu:

P ( A + B ) = P( A) + P( B) P( AB)
8 4 1 11
P( A + B) = + =
32 32 32 32

PRIMER 3.

U kontejneru se nalazi 12 proizvoda, od kojih je 8 standardnih. Radnik bira nasumice dva proizvoda, prvo

jedan, zatim drugi. Odrediti verovatnou da su oba proizvoda nestandardna.

Reenje:

Poto u zadatku kae da su 8 proizvoda standardna , jasno je da su 4 nestandardna.

Opiimo dogaaje:

A: izvuen je nestandardan proizvod u prvom izvlaenju

B/A: U drugom izvlaenju je izvuen nestandardan proizvod pod uslovom da je u prvom izvlaenju izvuen

nestandardan proizvod

Koristimo formulu: P ( AB ) = P( A) P( B / A)

ns ns ns ns ns ns ns

s s s s s s s s
s s s s s s s s

8 standardna 8 standardna
4 nestandarna 3 nestandarna

4
Imamo ukupno 12 proizvoda a nama je povoljno da izvuemo nestandardan proizvod: P ( A) =
12

www.matematiranje.com
3
1429
U drugom izvlaenju opet trebamo uzeti nestandardan proizvod, ali je sada u kontejneru ostalo 11 proizvoda, od kojih

3
je 3 nestandardno: P ( B / A) =
11

Zamenimo ovo u formulu i dobijamo:

P ( AB ) = P( A) P( B / A)
4 3 1
P ( AB ) = = 0, 09
12 11 11

PRIMER 4.

Kolika je verovatnoa da e se na dvema baenim kockama dobiti zbir taaka 9 ili, ako se to ne dogodi, da se pri

ponovljenom bacanju dobije zbir taaka 7.

Reenje:

Opiimo najpre dogaaje:

A: pao je zbir 9 A : nije pao zbir 9

B: pao je zbir 7

Traeni dogaaj je zbir dva dogaaja: A + AB

1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1

1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2

1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3

1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4

1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5

1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6

pao je zbir 9
4 1 32
P ( A) = = a onda je P ( A) =
36 9 36
1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1

1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2

1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3

1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4

1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5

1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6

pao je zbir 7

6 1
P( B) = =
36 6
32 6 8 1 8 4
P ( AB ) = = = = I konano:
36 36 9 6 54 27

1 4 3 4 7
P ( A + AB ) = + = + =
9 27 27 27 27
4
1430
PRIMER 5.

U kutiji se nalazi 7 belih, 5 crvenih i 3 crne kuglice. Sluajno se jedna za drugom ( sukcesivno) izvlae 3 kuglice.

Nai verovatnou da je prva izvuena kuglica bela, druga crvena i trea crna.

Reenje:

A: prva izvuena kuglica je bele boje

B: druga izvuena kuglica je crvene boje

C: trea izvuena kuglica je crne boje

Moramo opisati i dogaaje:

B/A: druga izvuena kuglica je crvena pod uslovom da je prva izvuena kuglica bela

C/AB: trea izvuena kuglica je crna pod uslovom da je prva izvuena kuglica bela i druga crvena

izvuena izvuena
bela crvena

7bele+5crvene+3crne 6bele+5crvene+3crne 6bele+4crvene+3crne

=15 kuglica =14 kuglica =13 kuglica

7
P ( A) =
15

5
P ( B / A) =
14

3
P (C / AB ) =
13

7 5 3 1 1 1
P( ABC ) = P( A) P( B / A) P(C / AB) = = = 0, 04
15 14 13 2 13 26

5
1431
 PRIMER 6.

U posudi A nalaze se 3 crne i 2 bele kuglice, a u posudi B 2 crne i 5 belih kuglica. Ne gledajui, iz sluajno

odabrane posude uzimamo 1 kuglicu i stavljamo je u drugu posudu, a zatim iz druge posude uzimamo , takoe

ne gledajui , 1 kuglicu. Nai verovatnou da obe kuglice budu iste boje.

Reenje:

Ovde je najbolje da skiciramo problem i uoimo pojedinane verovatnoe ...

sluajno izabrana kuglica
prebaena je u drugu posudu

B 3/8 crna kug.

A
crna kug.
3/5 5/8 bela kug.
crna kug.
2/8
2/5 bela kug.
B 6/8 bela kug.

A 4/6 crna kug.

B

2/7 crna kug.

2/6 bela kug.
3/6 crna kug.
5/7 bela kug.
A
3/6 bela kug.

1
Verovatnoa da emo od dve posude izabrati jednu je naravno .
2

Ako iz posude A uzmemo 1 kuglicu i stavimo je u posudu B , tada e u posudi B biti 8 kuglica, i to:

- ako iz posude A uzmemo 1 crnu kuglicu i stavimo je u posudu B, tada u posudi B imamo 3 crne i 5 bele kuglice;

- ako iz posude A uzmemo 1 belu kuglicu i stavimo je u posudu B, tada u posudi B imamo 2 crne i 6 bele kuglice;

Ako iz posude B uzmemo 1 kuglicu i stavimo je u posudu A , tada e u posudi A biti 6 kuglica, i to:

- ako iz posude B uzmemo 1 crnu kuglicu i stavimo je u posudu A, tada u posudi A imamo 4 crne i 2 bele kuglice;

- ako iz posude B uzmemo 1 belu kuglicu i stavimo je u posudu A, tada u posudi A imamo 3 crne i 3 bele kuglice;

6
1432
Sad pratimo putanje koje nam daju kuglice iste boje u oba izvlaenja:
sluajno izabrana kuglica
prebaena je u drugu posudu

3/8 crna kug.

A
crna kug.
3/5 5/8 bela kug.
crna kug.
2/8
2/5 bela kug.
6/8 bela kug.

crna kug.
4/6
B
crna kug.
2/7
2/6 bela kug.
crna kug.
3/6
5/7 bela kug.
3/6 bela kug.

Crne putanje nam daju verovatnou da je dva puta izvuena crna kuglica.

1 3 3 1 2 4
Za gornju granu imamo: a za donju granu imamo:
2 5 8 2 7 6

ute putanje nam daju verovatnou da je dva puta izvuena bela kuglica:

1 2 6 1 5 3
Za gornju granu imamo: a za donju granu imamo:
2 5 8 2 7 6

Ako je dogaaj A: izvuene su dve kuglice iste boje , njegovu verovatnou dobijamo kad saberemo sve ove

1 3 3 1 2 4 1 2 6 1 5 3 901
verovatnoe: P(A) = + + + =
2 5 8 2 7 6 2 5 8 2 7 6 1680

PRIMER 7.

U nekom gradu 40% stanovnika ima plavu kosu, 25% ima plave oi, a 15% ima i plavu kosu i plave oi.

Biramo nasumice jednog stanovnika tog grada.

a) Ako on ima plavu kosu, kolika je verovatnoa da e imati i plave oi?

b) Ako on ima plave oi, kolika je verovatnoa da nee imati plavu kosu?

c) Kolika je verovatnoa da on nee imati ni plave oi ni plavu kosu?

www.matematiranje.com

7
1433
Reenje:

Oznaimo dogaaje:

Dogaaj O: izabrani graanin ima plave oi

Dogaaj K: izabrani graanin ima plavu kosu

a) Ako on ima plavu kosu, kolika je verovatnoa da e imati i plave oi?

Jasno je da su pojedinane verovatnoe , iz teksta zadatka:

25 1
P (O) = =
100 4
40 2
P( K ) = =
100 5
15 3
P (OK ) = =
100 20

Ovde se radi o uslovnoj verovatnoi:

3
P (OK ) 20 3
P (OK ) = P ( K ) P(O / K ) P(O / K ) = = =
P( K ) 2 8
5

b) Ako on ima plave oi, kolika je verovatnoa da nee imati plavu kosu?

25 1
P (O) = =
100 4
40 2
P( K ) = =
100 5
15 3
P (OK ) = =
100 20

Lake je ako idemo preko suprotne verovatnoe:

P (OK ) 3
P (OK ) = P ( K ) P( K / O) P ( K / O) = =
P( K ) 5
3 2
P( K / O) = 1 P( K / O) = 1 =
5 5

8
1434
c) Kolika je verovatnoa da on nee imati ni plave oi ni plavu kosu?

25 1
P (O) = =
100 4
40 2
P( K ) = =
100 5
15 3
P (OK ) = =
100 20

Opet je elegantnije ii na suprotnu verovatnou , ali pazimo koju formulu koristimo, jer se radi o zavisnim dogaajima:

P (O + K ) = P (O) + P ( K ) P (O K )
1 2 3 5 + 8 3 10 1
P (O + K ) = + = = = verovatnoa da ima i plavu kosu i plave oi...
4 5 20 20 20 2
1 1
P (O + K ) = 1 P (O + K ) = 1 =
2 2

www.matematiranje.com

9
1435
 GEOMETRIJSKA VEROVATNOA

U sluaju kada se ishod nekog opita definie sluajnim poloajem take u nekoj oblasti, pri emu je proizvoljni poloaj

take u toj oblasti jednako mogu , koristimo geometrijsku verovatnou.

Ako, recimo, obeleimo da je dimenzija cele oblasti S, a S p dimenzija dela te oblasti, ije se sve take smatraju
Sp
povoljnom za ishod dogaaja, onda se verovatnoa izraunava: P = .
S

Re dimenzija smo namerno stavili pod navodnike jer S p i S mogu predstavljati dui, povrine, zapremine itd.

U zadacima sa geometrijskom verovatnoom je gotovo neophodno nacrtati sliku, uoiti koja duina, povrina ili

zapremina je nama povoljna . Paljivo itajte zadatak ...

PRIMER 1.

U kvadratu je upisan krug. Odrediti verovatnou da sluajno izabrana taka u kvadratu pripada i krugu.

Reenje:

Definiimo dogaaj A: sluajno izabrana taka je u krugu

Da skiciramo problem:

r=a/2
a

a
Ovde nam oigledno trebaju povrine.

Povrina kvadrata stranice a je S = a 2 . Poluprenik upisanog kruga je polovina stranice kvadrata, pa je povoljna
2
a a 2
povrina S p = r = =
2

2 4

a 2
Sp a2
Odavde je P ( A) = = 42 = = 0, 785
S a 4 a2 4
www.matematiranje.com
1
1436
PRIMER 2.

Sredine stranica kvadrata , stranice a, spajanjem daju ponovo kvadrat. Taka M je na sluajan nain izabrana.

Odrediti verovatnou da je izabrana taka M iz drugog ( manjeg) kvadrata.

Reenje:

Definiimo dogaaj A: sluajno izabrana taka M je u manjem kvadratu

D a C

M
a

a
a 2
2
2

A a B
2

Ako je stranica veeg kvadrata a , onda duinu stranice manjeg kvadrata moemo izraunati primenom Pitagorine

a 2
teoreme: . Jasno je da se opet radi o povrinama. S p je povoljna povrina manjeg kvadrata, dok je celokupna
2
povrina S, povrina veeg kvadrata:

2
a 2
a2 2
S 2
P ( A) = p = 2 = 42 =
1
S a a 2

PRIMER 3.

U datu kocku upisana je lopta. Odrediti verovatnou da sluajno izabrana taka pripada i unutranjosti lopte.

Reenje:

Dogaaj A: sluajno izabrana taka je u unutranjosti lopte

U ovom primeru emo raunati odnos zapremina.

Nacrtajmo sliku i naimo vezu izmeu poluprenika i duine stranice kocke.

2
1437
 r=a/2
a

S je zapremina kocke

a
S p ( povoljna zapremina) je zapremina lopte poluprenika , koja je upisana u kocku.
2
3

4 3 4a 4 a3

S p VL 3 r 3 2 3 8
P ( A) = = = 3 = 3
= = 0,52
S VK a a a3 6

PRIMER 4.

Du duine a podeljena je na tri dela. Odrediti verovatnou da se od dobijenih delova moe konstruisati

trougao.

Reenje:

Izdelimo najpre datu du na proizvoljne delove: x, y , i a-x-y.

x y a-x-y

Oblast S u ravni ine sve take ije koordinate zadovoljavaju jednakost: x + y < a

Na slici bi to bilo:
www.matematiranje.com
3
1438
 y

x+y=a

x+y<a

a x

Sad razmiljamo kako da dobijemo povrinu S p koja je nama povoljna.

Znamo da za stranice trougla mora da vai teorema da je zbir dve stranice trougla vei od tree stranice!

Stranice smo obeleili sa x, y , i a-x-y, pa je dakle:

a
x + y > a- x- y odavde je x + y >
2

a
x + (a- x- y) > y odavde je y <
2

a
y + (a- x- y) > x odavde je x <
2

Nacrtajmo ove tri prave na naoj slici i dobiemo povrinu koja nam je povoljna:
y

a
y<
a 2 x+y=a
2
Sp
a
x<
a 2
x+ y >
2

a a x
2

4
1439
Sad moemo nai i traenu verovatnou:

A: od dobijenih delova se moe konstruisati trougao

2
a

2 a2
Sp 2 1
P ( A) = = 2 = 42 = = 0, 25
S a a 4
2

PRIMER 5.

Dve osobe zakazale su sastanak u toku jednog sata, na naznaenom mestu, uz obavezu ekanja 20 minuta
1
( sata) . Odrediti verovatnou susreta ako je dolazak svake od osoba jednako mogu u proizvoljnom momentu
3
naznaenog vremena.

Reenje:

Poto su osobe zakazale susret u toku jednog sata, u ravni to moemo predstaviti kao povrinu kvadrata stranice jedan.
y

1 sat

x
0 1 sat

S = Pkvadrata = 12 = 1
Oznaimo ovako:

x - je trenutak dolaska prve osobe

y - je trenutak dolaska druge osobe

1
Kako je obaveza ekanja 20 min, to jest sata, mora da vai:
3
1 1
x y i yx
3 3

Nacrtrajmo ove dve prave i da vidimo koje oblasti zadovoljavaju nejednaine:

5
1440
 y
2
( ,1)
3
1

2
(1, )
3
Sp
1
(0, )
3
x
0 1 1
( ,0)
3

2
Povrinu S p emo dobiti kad od povrine kvadrata oduzmemo povrine ova dva pravougla trouglia stranice
3
2
2

= 12 2 = 1 =
3 4 5
S p = Pkvadrata 2 Ptrougla
2 9 9

A: susret osoba u toku 1 sata sa obavezom ekanja 20 min

5
Sp 9 5
P( A) = = = 0,56
S 1 9

PRIMER 6.

Dva broda moraju da stignu u jedno isto pristanite. Vreme dolaska obadva broda je nazavisno i jednako

mogue u toku dana. Nai verovatnou da e jedan od brodova morati ekati na oslobaanje pristanita, ako je

vreme zadravanja prvog broda jedan, a drugog dva sata.

Reenje:

Obeleimo sa :

x - vreme dolaska prvog broda

y - vreme dolaska drugog broda

Poto u zadatku kae da se radi o celom danu , to je 0 x 24 i 0 y 24 , odnosno , povrina S je povrina

kvadrata sa stranicama 24.

S = Pkvadrata = 24 2 = 576

Iz podatka da je vreme zadravanja prvog broda jedan a drugog dva sata , dobijamo dve nejednaine:

6
1441
y x 1 i x y 2 . Nacrtajmo ove dve prave na slici i uoimo koje oblasti zadovoljavaju nejednaine:

24

21

zelena povr ina

18 nam je
povoljna S p
15

12

y x 1
9
x y 2
6

1 x
0 24
1 3 6 9 12 15 18 21

Slino kao i u prethodnom zadatku, povrinu S p emo dobiti kad od povrine kvadrata oduzmemo povrine ova dva

Sp
pravougla trougla, pa je: P ( A) = 0,121 gde je A: brod eka na oslobaanje pristanita
S

PRIMER 7.

Odrediti verovatnou da sluajno izabrana tetiva krunice bude vea od stranice jednakostraninog trougla koji

je upisan u tu krunicu. ( BERTRANDOV PARADOKS)

Reenje:

A: nasumice izabrana tetiva je dua od stranice upisanog jednakostraninog trougla

Ovaj problem je zadao francuski matematiar Bertrand jo davne 1889. godine i u matematici se po njemu i zove

Bertrandov paradoks. Paradoks se sastoji u tome da se dobijaju tri razliita reenja zadatka, u zavisnosti od toga kako

je povuena tetiva.

Posmatramo tri naina ( nasuminog ) povlaenja tetive:

www.matematiranje.com
7
1442
I nain ( fiksirana je jedna krajnja taka tetive)

Na periferiji kruga proizvoljnog poluprenika r uoimo taku A i kroz nju povuemo tetivu u nasumice izabranom

pravcu ( slika 1) . Upiemo u dati krug jednakostranini trougao ije je jedno teme taka A. Spojimo taku A sa

centrom kruga O ( moe i da produimo da bude ceo prenik ), pogledajte sliku 2.

A A A A
o
60
r

O O t O t O
t t t
t t

B C B C B C

slika 1 slika 2 slika 3 slika 4

Oznaimo sa ugao koji tetiva gradi sa poluprenikom AO. ( slika 3)

Sad razmiljamo: tetiva e biti dua od stranice trougla ako pravi uglove sa prenikom do 300 . A kako to moemo

izvesti sa obe strane ( slika 4) , zakljuujemo da su nama povoljni uglovi do 600 , to jest do 600 = .
3
Ugao moe da uzima sve vrednosti do 1800 , to jest do .

1
Traena verovatnoa je : P ( A) = 3 =
3

II nain ( ako je fiksiran pravac tetive)

Fiksiramo jedan pravac i povuemo nasumice tetivu kruga paralelno fiksiranom pravcu. Upiemo u krug

jednakostranian trougao ali tako da je jedna njegova stranica paralelna sa izabranim pravcem ( slika1.)
A A

r/2
C B
O O x { r/2 t
{
O
t t x
r/2 r/2

B C B C
r/2 r/2

A
pravac p pravac p pravac p
slika 1. slika 2. slika 3.

r
Rastojanje stranice trougla od centra datog kruga je oigledno . Obeleimo rastojanje tetive do centra sa x(slika 2.)
2

r
Sad razmiljamo: da bi tetiva bila dua od stranice trougla , njeno rastojanje mora biti krae od .
2
Istu situaciju imamo i ako okrenemo trougao (slika 3.), to nam govori da rastojanje x ide od 0 do r.
8
1443
 r
1
Traena verovatnoa je u ovom sluaju P ( A) = 2 =
r 2

III nain ( znamo poloaj sredita tetive)

Izaberemo u krugu jednu taku i kroz nju povuemo tetivu koja e biti prepolovljena tom takom( slika 1.)
A A

O O O
t t t
S S S
B C B C

slika 1. slika 2. slika 3.

Upiemo jednakostranian trougao da stranica bude paralelna sa tetivom( slika 2.)

Sad razmiljamo: tetiva e imati veu duinu od stranice jednakostraninog trougla ako i samo ako njeno sredite lei

unutar kruga koji je upisan u taj jednakostranini trougao! ( slika 3.)

2
r r r 2
Poluprenik ovako upisanog kruga ( sivog) je a povrina =
2 2 4

r 2
1
Traena verovatnoa je u ovom sluaju P ( A) = 42 =
r 4

Kao to vidimo, u sva tri sluaja smo dobili razliite verovatnoe, to predstavlja paradoks.

Objanjenje za ovaj paradoks lei u injenici da zadatak ( problem ) nije precizno formulisan !

Ovde se ustvari radi o tri razliita zadatka, u zavisnosti od toga ta podrazumevamo pod pojmom proizvoljne tetive.

Zato mi stalno ponavljamo da zadatke iz verovatnoe treba paljivo itati i polako prouavati uz odgovarajuu

skicu problema

www.matematiranje.com

9
1444
 VEROVATNOA ZADACI ( V- DEO)

Totalna verovatnoa i Bajesova formula

Posmatrajmo neke dogaaje H1 , H 2 , H 3 ,......., H n koji ine potpun sistem dogaaja ( H1 + H 2 + H 3 + ....... + H n = E ) i

koji su meusobno nesaglasni ( ne mogu da se dese dva istovremeno).

Tada se neki dogaaj A, koji je vezan za taj opit , moe realizovati istovremeno samo sa jednim od dogaaja

H1 , H 2 , H 3 ,......., H n ( hipoteze) i njegovu verovatnou raunamo po formuli:

P( A) = P( H1 ) P ( A / H1 ) + P ( H 2 ) P ( A / H 2 ) + P( H 3 ) P ( A / H 3 ) + ....... + P ( H n ) P ( A / H n )

Ova jednakost je poznata kao teorema o totalnoj verovatnoi.

PRIMER 1.

Dva razliita proizvoda , jedan iz jedne, drugi iz druge fabrike , nalaze se u razliitim kontejnerima. Ako je

verovatnoa da su proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0,9 a verovatnoa da su ispravni proizvodi iz drugog

kontejnera 0,8 odrediti verovatnou da se , nasumice birajui kontejnere, izvue ispravan proizvod.

Reenje:

Najpre emo opisati dogaaje:

A: izvuen je ispravan proizvod

H1 : Izabran je prvi kontejner

H 2 : Izabran je drugi kontejner

A / H1 : izvuen je ispravan proizvod ako je izabran prvi kontejner

A / H 2 : izvuen je ispravan proizvod ako je izabran drugi kontejner

napomena:
Neki profesori ne trae da im se sve pie detaljno, dok drugi to izriito zahtevaju. Vi radite kako kae va profesor

Koristiemo formulu totalne verovatnoe: P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 )

1 1
Kako imamo dva kontejnera, mogunost da izaberemo jedan od njih je , pa je P( H1 ) = P( H 2 ) = = 0,5
2 2
Verovatnoe P( A / H1 ) i P ( A / H 2 ) su nam date u zadatku : P( A / H1 ) = 0,9 i P ( A / H 2 )=0,8

P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 ) pa je P ( A) = 0,5 0,9 + 0,5 0,8 = 0,85

1
1445
 PRIMER 2.

U prodavnicu automobilskih delova stigli su akomulatori proizvedeni u 4 razliite fabrike, i to:

- 500 akomulatora iz I fabrike

- 1050 akomulatora iz II fabrike
- 550 akomulatora iz III fabrike
- 1900 akomulatora iz IV fabrike

Verovatnoa da akomulator traje vie od pet godina iznosi:

- za prvu fabriku 0,20

- za drugu fabriku 0,25
- za treu fabriku 0,30
- za etvrtu fabriku 0,10

Sluajno biramo jedan akomulator. Odrediti verovatnou da e trajati due od pet godina.

Reenje:

A: izabrani akomulator e trajati due od 5 godina

Najpre naemo broj svih akomulatora, iz sve etiri fabrike:

500 + 1050 + 550 + 1900 = 4000

500
H1 - izabrani akomulator je iz I fabrike P( H1 ) = = 0,125
4000

1050
H 2 - izabrani akomulator je iz II fabrike P( H 2 ) = = 0, 2625
4000

550
H 3 - izabrani akomulator je iz III fabrike P( H 3 ) = = 0,1375
4000

1900
H 4 - izabrani akomulator je iz IV fabrike P( H 4 ) = = 0, 475
4000

P( A / H1 ) = 0, 20; P( A / H 2 ) = 0, 25; P ( A / H 3 ) = 0,30; P ( A / H 4 ) = 0,10

P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 ) + P ( H 3 ) P ( A / H 3 ) + P ( H 4 ) P ( A / H 4 )

P ( A) = 0,125 0, 20 + 0, 2625 0, 25 + 0,1375 0,30 + 0, 475 0,10

P ( A) = 0, 025 + 0, 065625 + 0, 04125 + 0, 0475
P ( A) = 0,179375

2
1446
Bajesova formula je vezana za totalnu verovatnou:

Neka je izvren opit i neka se kao ishod tog opita ostvario dogaaj A. esto nas zanima u kojem je uslovu H i

nastupio dogaaj A. To su ocene verovatnoe dogaaja H i / A gde je i = 1, 2,..., n . Te verovatnoe traimo preko

P( H i ) P( A / H i )
Bajesove formule: P ( H i / A) = i = 1, 2,3,..., n
P ( A)

PRIMER 3.

Prilikom eksplozije granata se raspada na parad od tri teinske kategorije: krupna, srednja i mala, pri emu

respektivno ta parad ine 0,1 ; 0,3 i 0,6 od ukupnog broja paradi. Prilikom udara u oklop krupno pare ga

probija sa verovatnoom 0,9 , srednje sa verovatnoom 0,2 i malo sa verovatnoom 0,05. U momentu eksplozije

na oklop je palo samo jedno pare i probilo ga. Nai verovatnou da je oklop probijen krupnim, srednjim i

malim paretom.

Reenje:

Najpre emo nai totalnu verovatnou:

A: oklop je probijen

H1 - krupnim paretom P( H1 ) = 0,1 i P ( A / H1 ) = 0,9

H 2 - srednjim paretom P( H 2 ) = 0,3 i P ( A / H 2 ) = 0, 2

H 3 - malim paretom P( H 3 ) = 0, 6 i P ( A / H 3 ) = 0, 05

P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 ) + P ( H 3 ) P ( A / H 3 )

P ( A) = 0,1 0,9 + 0,3 0, 2 + 0, 6 0, 05

P ( A) = 0,18

Sada uz pomo Bajesove formule traimo da je oklop probijen krupnim, srednjim i malim paretom.

P ( A / H1 ) 0,1 0,9
P ( H1 / A) = = = 0,5
P ( A) 0,18

P ( H1 / A) je verovatnoa da ako je oklop probijen , da je to uradilo krupno pare.

www.matematiranje.com

3
1447
 P ( A / H 2 ) 0,3 0, 2
P ( H 2 / A) = = = 0,333
P ( A) 0,18

P ( H 2 / A) je verovatnoa da ako je oklop probijen , da je to uradilo srednje pare.

P ( A / H 3 ) 0, 6 0, 05
P ( H 3 / A) = = = 0,167
P ( A) 0,18

P ( H 3 / A) je verovatnoa da ako je oklop probijen , da je to uradilo malo pare.

PRIMER 4.

U kutiji A nalaze se 9 listia numerisanih brojevima od 1 do 9, a u kutiji B nalazi se 5 listia numerisanih

brojevima od 1 do 5. Biramo kutiju nasumice i iz nje izvlaimo jedan listi. Ako je broj na listiu paran,

izraunati kolika je verovatnoa da je listi izvaen iz kutije A.

Reenje:

M : izvaen je paran broj

H1 - izabrana je prva kutija

H 2 - izabrana je druga kutija

1 1
P ( H1 ) = i P( H 2 ) = jer imamo dve kutije od kojih biramo jednu...
2 2

1 2 3 4 5
4 2
P ( M \ H1 ) = 1 2 3 4 5 P (M \ H 2 ) =
9 5
6 7 8 9

A B

Izraunajmo sada totalnu verovatnou:

P ( M ) = P ( H1 ) P ( M / H 1 ) + P ( H 2 ) P ( M / H 2 )
1 4 1 2 19
P( M ) = + =
2 9 2 5 45

Verovatnoa da ako je izvuen paran listi, da je uzet iz kutije A se obeleava P ( H1 / M ) i rauna se:

4
1448
 P ( H1 ) P ( M / H 1 )
P ( H1 / M ) =
P( M )
2
10
P ( H1 / M ) = 9 =
19 19
45

PRIMER 5.

Dva strelca nezavisno jedan od drugog , gaaju jednu metu ispaljujui po jedan metak. Verovatnoa da e prvi

strelac pogoditi iznosi 0,8 a drugi 0,4. Nakon izvedenog gaanja konstatovan je jedan pogodak u metu. Nai

verovatnou da je pogodio prvi strelac. ( nai verovatnou da je pogodio drugi strelac)

Reenje:

A: meta je pogoena sa jednim pogotkom

H1 - prvi strelac pogodio metu

H 2 - drugi strelac je pogodio metu

Verovatnoa da e prvi strelac pogoditi metu je 0,2 . To znai da on promauje metu sa verovatnoom 0,8.

Verovatnoa da e drugi strelac pogoditi metu je 0,4 . To znai da on promauje metu sa verovatnoom 0,6.

Kako je meta pogoena samo jednom , to znai da je jedan od njih promaio!

Zato je :

P( H1 ) = 0,8 0, 6 = 0, 48 , to jest prvi je pogodio, drugi promaio

P( H 2 ) = 0, 2 0, 4 = 0, 08 , to jest prvi je promaio, drugi pogodio

Koristimo najpre formulu totalne verovatnoe:

P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 )

P ( A) = 0, 48 1 + 0, 08 1
P ( A) = 0,56

Sad koristimo Bajesovu formulu:

5
1449
 P ( A / H1 ) 0, 48 48 6
P ( H1 / A) = = = = za prvog strelca
P ( A) 0,56 56 7
P ( A / H 2 ) 0, 08 8 1
P ( H 2 / A) = = = = za drugog strelca
P ( A) 0,56 56 7

napomena

U ovom zadatku smo mogli da posmatramo jo dve hipoteze:

H 3 - oba strelca su pogodila metu

H 4 - nijedan nije pogodio metu

Meutim , u tekstu zadatka se kae Nakon izvedenog gaanja konstatovan je jedan pogodak u metu a to nam

govori da ove dve hipoteze ne moramo uzimati u obzir.

Ponavljamo jo jednom da svaki zadatak iz verovatnoe proitate dobro, dok ga potpuno ne razumete , a onda postavite

problem...

Ponavljanje opita sa dva ishoda (Bernulijeva ema)

Najpre da razjasnimo koji opiti imaju dva ishoda...

Pri bacanju novia, kao to smo videli moe da padne pismo ili grb. Znai da ovaj opit ima dva ishoda.

Pri bacanju kockice videli smo da mogu pasti brojevi 1,2,3,4,5 i 6. Ali ako mi kaemo da je dogaaj A: pala je

estica , onda i ovaj opit ima dva ishoda : pala je estica i nije pala estica.

Posmatramo neki dogaaj A koji se u opitu ostvaruje sa verovatnoom p. Jasno je da se on onda ne ostvaruje

verovatnoom 1 p , a mi emo beleiti q = 1 p .

Dakle: P ( A) = p i P ( A) = q , gde je naravno p + q = 1

Traimo verovatnou da se u n nezavisnih ponavljanja dogaaj A ostvari m puta.

Ovo beleimo sa P ( S n = m) .

Opet napomena da va profesor moda ovo drugaije zapisuje , vi naravno radite kao i on(a).

6
1450
Po nauniku koji je prvi prouavao ovu problematiku imamo Bernulijevu emu:

n n
P ( S n = m) = p m q n m ili P ( S n = m) = p m (1 p ) n m
m m

PRIMER 6.

Metalni novi baci se 100 puta. Koja je verovatnoa da se grb pokae 47 puta?

Reenje:

G P
A: pao je grb

1 1
Verovatnoa pojave grba je P ( A) = p = , a suprotna verovatnoa, da nije pao grb ( palo je pismo) je P ( A) = q =
2 2

Primenom Bernulijeve eme, gde je broj ponavljaja n = 100 a traeni broj ostvarenja m = 47 , dobijamo:

n
P ( S n = m) = p m q n m
m
47 100 47
100 1 1
P ( S100 = 47) =
47 2 2
47 53
100 1 1
P ( S100 = 47) =
47 2 2
100
100 1 100 1
P ( S100 = 47) = = 100
47 2 47 2

PRIMER 7.

Bacamo kockicu za igru 50 puta. Kolika je verovatnoa da e petica pasti tano 7 puta?

Reenje:

1 2 3 4 5 6
A: pala je petica

www.matematiranje.com

7
1451
 1 5
P ( A) = p = i P ( A) = q = , broj ponavljanja je n = 50 a broj ostvarenja m = 7
6 6

n
P ( S n = m) = p m q n m
m
7 50 7
50 1 5
P ( S50 = 7) =
7 6 6
7 43
50 1 5
P ( S50 = 7) =
7 6 6
50 1 543 50 543
P ( S50 = 7) = 7 43 = 50
7 6 6 7 6

Retko koji profesor insistira da se ovo izraunava do kraja jer se radi o ogromnim brojevima i neophodan je

digitron...

PRIMER 8.

Vojnik pogaa metu sa verovatnoom 0,8 ( dobar strelac). Kolika je verovatnoa da e iz 10 nezavisnih pokuaja

metu pogoditi tano 9 puta?

Reenje:

U zadatku nam je dato da je p = 0,8 , odatle znamo da je q = 1 0,8 = 0, 2

Imamo jo da je n = 10 i m = 9

n
P ( S n = m) = p m q n m
m
10
P ( S10 = 9) = (0,8)9 (0, 2)10 9
9
10
P ( S10 = 9) = (0,8)9 (0, 2)1
9
P ( S10 = 9) = 10 0,134 0, 2
P ( S10 = 9) = 0, 268

Kad su mali brojevi u pitanju izraunamo do kraja

www.matematiranje.com

8
1452