Рачунарска

техника Обрада текста

ПРОГРАМ ЗА ОБРАДУ ТЕКСТА MICROSOFT WORD

Мицрософт Wорд је програм за обраду текста. Програми за обраду текста су програми за писање,
модификовање, дефинисање облика, чување и штампање докумената. Документи поред текста могу да
садрже и табеле, цртеже, фотографије и друге елементе. Током задње деценије овај програм је имао низ
верзија које су све имале слично корисничко окружење, а функционалност сваке наредне верзије је
постепено побољшавана. Овде ће бити приказана основна упутства за рад са верзијом Microsoft Word
2007 (MS Word 2007). Веома сличан кориснички интерфејс и функције имају и новије верзије Microsoft
Word 2010 и 2013.
Основни екран програма MS Word 2007 приказан је на следећој слици. Основна разлика у односу на
претходне верзије је увођење новог корисничког интерфејса из кога је уклоњен стандардни мени и
палета са алаткама. Уместо њих уведен је рибон.
Tasteri za brzi
Office taster pristup Riboni Naslovna linija Tasteri za kontrolu
prozora programa

Pomoć (help)

Lenjiri
Klizač za
pomeranje
dokumenta
Kursor (pozicija
za unos teksta)

Prozor
dokumenta Klizač za promenu
veličine prikaza
Indikator Način prikaza dokumenta
jezika dokumenta

Indikatori stranica (sekcija) u dokumentu Indikatori stranica (sekcija) u dokumentu

Екран програма може незнатно да се разликује од приказаног. У програму Word 2007, начин приказа
прозора зависи од величине прозора, величине монитора и изабране резолуције. Резолуција одређује број
тачака које могу да се прикажу на екрану по вертикали и хоризонтали (на пример, 800x600, 1024x768 или
1200x800 су неке од стандардних резолуција). Мања резолуција подразумева приказивање мање
информација, али ће текст и слике бити веће. Већа резолуција подразумева приказ више информација на
екрану, али ће текст и слике бити мање.

Активан прозор Word 2007 програма састоји се од следећих елемената:

 насловна линија (Title Bar)– дефинише назив активног документа и назив програма који се користи,
 Мицrosoft Office тастер (Microsoft Office Button)– налази се у горњем левом углу прозора програма
Word 2007, а његовим притискањем се отвара мени са основним командама за рад,
 тастери за брзи приступ – омогућавају брз приступ основним командама за рад са документима
(снимање, поништавање или понављање претходно извршене команде или акције),
 рибон (Ribbon)– представња траку у горњем делу екрана, која приказује у облику икона команде које
се најчешће користе; састој и се од картица и панела, а у њима су графички приказане команде,
 лењири (Ruler)– приказују маргине документа и параграфа, већину табулатора, као и димензије
странице,

5
 Рачунарска техника Обрада текста

 прозор докумената (Document Window)– приказује садржај документа у облику који је дефинисан
начином приказа документа,
 клизачи за померање (Scroll bars)– омогућавају кретање унутар докумената, и то улево/удесно
помоћу хоризонталног, а горе/доле помоћу вертикалног клизача,
 избор начина приказа документа (View Buttons)– дефинише изглед документа унутар прозора
документа,
 статусна линија (Status Bar)– дефинише основне информације о документу и тренутну позицију на
којој се обавља унос, као и низ додатних информација, које се могу бирати притискањем десног
тастера миша и избором ставке менија (Customize Status Bar) као што је приказано на следећој слици.

Статусна линија у дну прозора садржи опис тренутно активних података. На левој страни се налазе број
активне странице, редни број секције документа и податак о релативном редном броју стране наспрам
укупног броја страница у документу. Следе подаци о положају поинтера за унос на страници: удаљеност
од врха странице, број линије и број знака у реду. Приказује се број речи у документу, индикатор
активног језика (за језичке алате), као и индикатори операција (REC, TRK, EXT, OVR) које када су сиве
нису активне Ознаке ће се појачати ако је у току снимање макроа, праћење промена, специјално
означавање или преписивање текста (уместо уношења са померањем Insert-Overwrite mode). Такође, у
статусној линији се налазиознака активног језика и индикатор провере исправности куцања. У
последњем пољу, у појединим тренуцима ће се појавити једна или две сличице дискете, или назив
документа, што означава снимање документа. Такође, овде се појављује индикатор слања на штампу,
односно приказ назива документа који се тренутно штампа. Последњи део статусне линије чини група
тастера за избор начина приказивања документа (Print Layout, Full Screen Reading, Web Layout, Outline,
Draft).
Indikatori strana, sekcija Praćenje promena i
i lokacija u dokumentu indikatori operacija

Broj reči Indikator

Indikator jezika makroa
Izbor načina
prikaza dokumenta
Највећи део екрана заузима сам документ. Унос текста се врши из два мода (режима): уметање текста
(Insert mode), где се текст притиском тастера било којег слова на месту где се налази курсор померајући
постојећи текст; и пребрисавање текста (Overwrite mode), где се притиском било ког тастера слова од
места курсора врши замена – пребрисавање постојећег знака који се ту налазио. Прелазак из једног у
други мод се врши притиском тастера Insert, што се приказује на индикатору у статусној линији
INS/OVR. Са горње и леве стране од документа налазе се лењири који омогућавају брзу промену маргина
и позиционирање текста.
Још један значајан фактор ефикасног рада јесу картице са алаткама, које представљају делове рибона, а
замењују некадашње палете са алаткама. Стандардне картице су:
 Home –команде за копирање (група команди Clipboard), за рад са фонтовима (група команди Font),
параграфима (група команди Paragraph), стиловима (група команди Styles) и за едитовање (група
команди Edting),
 Insert –команде за рад са страницама, унос табела, илустрација, линкова, заглавља и подножја,
посебног текста, специјалних симбола и формула (групе команди Pages, Tables, Illustrations, Links,
Header&Footer, Text, Symbols),
 Page Layout –команде за рад са темама (Themes), подешавање странице (Паге Сетуп), позадине
странице (Page Background) и параграфа (Paragraph), као и уређивање (Arrange),

6
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

 Referencces– командее за креирање садржаја (T Table of Conntents), напом

мена у футерру (Footnotess), цитата
и библиографије (C Citations&Bibliography), наслова
н и крросреференц ци (Captions)), индекса ((Index) и
цитата (T
Table of Auth
horities).,
 Mailingss – садржи команде
к за рад
р са разли ичитим форм мама папирн не галантеријје (Create, S
Start Mail
Merge, Write
W & Insertt Fields, Previiew Results, Finish),
F
 Review – команде за з проверу језичке испр равности теккста (Proofinng), унос ком ментара (Com mments),
праћење промена (Trracking и Chaanges), поређђење (Compaare) и заштитту документаа (Protect),
 View – команде за различите начине н прикказа докумен нта (Docum ment Views), приказ и уклањање
различиттих елеменаата на екран ну (Show/Hiide), увећањ ње и умањењ ње приказа (Zoom), урређивање
приказа (Windows) и рад са макроима (Macro os),
 Developeer – опцио она картиц ца (активираа се тако што се п притисне O Office ButtoonWord
Popular и селектује
Options с опц
ција Show Developer
D Tabb in the Ribbbon) која сад
држи алате зза рад са
кодом (CCode), контролама (Contrrols), XML кодом к (XMLL), заштитом м документа (Protect Document) и
шаблониима (Templatees),
 Add-ins – команде изи посебно прављених
п и инсталиран их додатакаа за Word (наа пример, прревођење
латиничнног текста у ћирилични и обрнуто – Yu Y Converterr, YUConvNeet и слични).
Изглед рибона, уз приказз основних картица
И к и гру и, дат је на следећим сли
упа алатки наа тој картици икама.

УУкључивањее и измена садржаја ових картицаа обавља таако што се притисне O Office ButtoonWord
OOptionsCustomize, а заттим се у дијаалогу који сее отвара селеектују коман
нде које је неопходно при иказати у
оодговарајућо
ој групи нареедби на рибо
ону.

7
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

УУколико се у десном до оњем делу групе

г команд ди налази таастер у облиику стрелицее, , омоггућава се
оотварање дијјалога са дод
датним опцијјама које се односе
о на поосматрану гррупу команди
и.

Команде за
з рад са документим
д ма

ООсновне ком и са брзи приступ), а

манде за рад са документтима приказаане су на Quiick Access паалети (палети
ииницијално је приказанна дискета за
з снимање документа, као и тастеери за пони иштавање прретходне
ккоманде (Un
ndo) и понављ
љање претхоодне командее (Redo).

ППритиском на
н крајњи таастер десно, отвара
о се меени са опцијаама за подеш
шавање палетте за брзи прриступ, а
оомогућава се,
с између осталог,
о додаавање тастер ра за изврш
шавање следеећих операцција: New (ккреирање
нновог докум
мента), Open (отварањее постојећегг документаа), E-mail (сслање докум мента електтронском
ппоштом), Qu
uick Print (брзо штампањее), Print preview (прегледд пре штампаања).

С
Свим опцијаама за рад са документтима, које су с се некадаа налазиле у менију Fille, сада се п
приступа
п
притискањем
м Office тасттера (горњи леви
л угао рад
дне површинне програма)).

ППритискањем овог тастеера, отвара се следећи дијалог,

д са ддва основна дела. У леввом делу су основне
оопције за рад
д са докуменнтима:
 креирање нових доку умената (Offfice ButtonN
New),
 отварањее постојећих х, претходно формираних х докуменатаа снимљенихх на дискети
и, USB меморији или
диску (O Open),
Office Button

8
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

 снимањее документа на диск или неки други меморијски медијум, каао што је дисскета, USB м меморија
или прен
носни диск (OOffice Button
nSave, Officce ButtonS Save As) у раззличитим фоорматима,
 штампањње документаа (Office ButttonPrint), уз
у подешавањ ње параметарра штампачаа,
 припремма документаа (Office Butto
onPrepare),
 слање до Send),
окумента (Offfice Button
 објављиввање докумеента на Web-у у (Office ButttonPublishh)
 затварањ
ње документаа (Office ButttonClose).
ППоред станддардних комаанди, могу се
с наћи и команде додаттних, посебнно инсталирааних алата (н
на слици
сставка Konverzator омогу
ућава конверрзију ћирили
ичног у латин
нични фонт и обрнуто).ССвака ставкаа у листи
ккоманди има неко слово које је по одвучено (наа пример, Neew, Open илли Convert). Уколико је отворен
ддијалог, при
итискањем тог слова може се активирати одговварајућа ком манда без поотребе да се користи
ммиш, што представља
п неку
н врсту пречице
п на тастатуре. О ње команди може се
Овако скраћћено задавањ
оостварити и без притискања Office таастера.
Н
Најчешће ко
оманде за рад
д са датотекаама су приказзане у следећћој табели.

Тастер Функциија
Alt+F Отварањ
ње дијалога са основним ком
мандама (Officce тастер)
Ctrl+O Отварањ
ње постојећег документа
д
Ctrl+N Креирањ
ње новог докуммента
Ctrl +S Снимањње документа
Ctrl +P Отварањ
ње дијалога за штампање

С
Сва подешавања програама Word 20 ToolsOptions, сада се налазе у
007, која су се налазилаа у менију T
д
дијалогу који
и се отвара притискањем
п м Word option
ns тастера.
К
Команде за подешавање
п програма суу у овом дијаалогу подељеене у следећее групе:
 најчешћее коришћенее команде (P Popular) – по одешавање п палете са аллаткама, живвог прегледаа, приказ
Developeer картице у рибону, отвварање електтронске пош ште преко целлог екрана, избор колоррне шеме
(стандардна је Blue, односно
о плавва) и опције за персоналиизовање и јеезичка подеш
шавања,
 приказ на
н екрану (Diisplay) – начи
ин приказа ел лемената екррана,
 провере (Proofing) – провера испр равности унеетог текста,
 снимањее (Save) – подешавање опција аутоматског
а снимања, снимања прривремених верзија
докумената, персонаализовања сннимљеног маттеријала,
9
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

 напреднее опције (A Advanced) - опције ед дитовања, ккопирања саадржаја, при иказивање садржаја
документа, приказивања деловаа документаа и командди (број преетходно отввараних доккумената,
вертикаллни и хоризо онтални клиззачи), подешшавање штаммпања, сним мања и општтих опција заа давање
звучних сигнала у сл лучају исправвног или неи
исправног изввршавања кооманди,
 подешаввање елемената у рибон ну (Customizze) – омогућћава се селеектовање кооманди које ће бити
приказанне на свакој картици
к рибоона,
 приказ инсталирани их додатакка (Add-Ins)) – сви и инсталирании додаци и њихове основне
ристике,
карактер
 управљање извршаваањем макроаа (Trust Centter) – неки ддодаци не м могу да се иззврше уколи
ико се не
подеси ниво
н „заштитте“ Word-а одо извршаваања нежељен них програм ма, што се поостиже приттискањем
Trust Cen
nter Settings тастера и сел
лектовањем нивоа зашти ите, проверен проверених локација
них аутора, п
и опција о приватноссти.

3
3.4.2. Избо
ор наредбе
е

ВВећина комаанди у Word d-у може се задати избор приступ, Offiice дијалога, картице
ром из палетте за брзи п
ррибона, преч
чицом на таастатури илии из специјаалних дијалоога. На прим мер, докуменнт се може снимити
ккомандом Office
O Save, кликком на сличицу дискетее у палети зза брзи присступ или прритиском
button
CCtrl+С комб
бинације тасттера. Сасвим
м је свеједно
о како кориссник активирра неку комаанду Важан елемент
иинтеракције са програмоом чини и си
истем помоћии - притисак на F1 даје вврло квалитетни Help, прриказан у
нновом дијалогу. Може мум се пристуупити у свакоом тренуткуу и притискањем тастераа са знаком п питања у
ггорњем десн
ном делу екрана.
УУколико се иза одређен не ставке у картици
к рибо
она налази ввише опцијаа за избор, п
приказује се троугао,
ччијим притиискањем се отвара
о листа са располож
живим опцијаама. На слицци су приказзане опције зза Shapes
сставку карти
ице рибона.

10
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

Izbor načiina prikaza dokum

menta

Прикази документа
д

ДДа би рад наа документу био олакшан, поглед наа зону докум мента се можже прилагодиити тренутноом послу,
ттако да се ви
изуелном коннтролом у то оку рада проверавају свии елементи. Н
На десној стррани статусн
не линије
нналази се пеет малих тасттера, чија наамена је да промене
п погллед на докум
мент (начин приказа доккумента).
ННачин прикааза се може променити
п у рибону, на картици
к Viess, командамаа групе Docuument View.

П
Постоје след
деће опције команде
к View
w: Print Layo
out, Full Screeen Reading, W
Web layout, O
Outline и Draf
aft.
PPrint Layoutt приказ доккумента омо огућава реаллан положај убачених оббјеката (нпрр слика) на сстрани и
ммноги кориссници га кор ристе као прриказ у комее уносе текстт у свакоднеевном раду. Најважнија особина
оовог приказаа је да се у свваком тренуттку види вер
рна слика доккумента, такко да је могууће уочити реелативни
ооднос свако ог елемента у односу наа ивице странице; зато се овај при иказ користи и онда када се раде
ппослови прел лома завршн ног документта тј. финалнне припреме зза штампу.
FFull Screen Reading омо огућава прикказивање до окумента такко да је омоогућено лакш ше читање. Текст је
пприказан прееко целог еккрана, а могу у се истоврем
мено пергледдати и два лииста, како бии се пратио „„прелом“
ттекста на сусседним стран ницама.
Web layout омогућава
о пррегледање доокумента као о да се прикказује у wеb прегледачу (односно чи итачу као
шшто је, на пр
ример, Intern и Mozilla). То значи даа се интерно преводи у H
net Explorer или HTML докумеент, тако
шшто се спеецифични ел лементи у текстуалном
т м документуу преводе у HTML еллементе, који се на
оодговарајућии начин интеерпретирају у Web читач чу или Web прегледачу (енг. Wеб брроwсер). Prinnt Layout
пприказује доокумент онакко како ће изгледати нако он штампањаа.
Outline начиин приказа омогућава
о приказивање документа у поједностављеном об блику, (енг. outline –
сскица, обрис). Приликом приказиваања се уклањају нека п подешавања, тако да се приказују ссамо она
ннајосновнијаа, чиме се истичу специф фични деловии документа и подешавањ ња која се оддносе на њихх.
DDraft приказз се уобичајеено користи када
к се аутор
р концентриш ше на куцањње текста, а ввиде се форм
матирања
ккао што су растојање
р изм међу линија, фонт, велич
чина карактеера и стилови
и. Текст у ви
ише колона п приказује
ссе у једној континуално ој колони. Цела
Ц позадина радне поовршине је бела, а у тооку рада марргине се
ууочавају на лењиру. Normal View јее добро кори истити јер с е при оптиммалном зуми ирању добијаа највећа
ккорисна поввршина на еккрану, што јее најудобнијје за рад. Оввај приказ (п
поглед) није прикладан зза рад на
11
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

ддокументу са
с пуно убачеених објекатта, јер не дајее прави полоожај унетих ((инсертовани
их) докумената. Овај
нначин прикааза користи се онда кадаа је неопход дно да се из врше брзе иизмене текстта, али да ауутор није
„„оптерећен“ специфичниим подешаваањима докум мента.
ССелектовани
и начин прикказивања доокумента у статусној
с лин
нији је ознаачен наранџаастим квадраатом. На
сследећим сли
икама илустр
ровани су овви прикази.

P
Print Layout

F
Full Screen Reading
R

Web layout

12
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

Outline

D
Draft
У току рада се најчешће се користе Print
P Layout и Outline наччини приказаа.
ЗЗумирање јее операција повећавања
п или
и смањиваања величинее приказаногг садржаја наа радној поввршини у
оодносу на пррозор програама. Ова опеерација се иззвршава помооћу клизача у доњем дессном углу пррозора, у
сстатусној ли
инији, помераањем клизач ча у леву илии десну странну (умањењее, односно уввећање, селеективно),
оодносно коришћењем оп пција на карттици Zoom у рибону, избоором једне оод расположи ивих опција:
 притискаањем тастера Zoom, наккон чега се отвара о дијаллог Zoom, у коме се бирра жељени п проценат
увећања (200%, 100% или 75%), одно осно избороом опције из листе за избор Percent,
увећањемм/умањењем м тако да се види
в цела стррана по ширрини, цео теккст по ширинни, цела страана (Page
width, Text
T width, Whole
W page) или више страна истоовремено (M Many Pages);; преглед изабраног
увећања види се у до
оњем делу ди ијалога,
 приказиввање стране без увећања или умањењ ња (100% тасттер),
 приказиввање целе сттранице (Onee Page), две странице
с (Twwo Pages) илли тако да сее приказује сстраница
целом ширином (Pag ge Width).

13
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

ЗЗависно од величине
в и резолуције
р екрана
е мониттора, да би ссе боље виддео сам текстт документа,, бира се
жжељени нивоо увећања теекста.

Креирање новог док

кумента

ККреирање новог
н документа обављаа се притисском на ставвку Office B ButtonNew w ставке. ММогуће је
ккреирање новог
н докум
мента без унапред
у деф
финисаних п подешавања,, користећи и постојећи шаблон
ддокумента, XML докум мента, Web странице, e-mail порууке или доккумента са унапред од дређеним
пподешавањи има која су дефинисанаа у претходн но снимљен ном докумен нту. Шаблон не (енг. tempplates) је
ммогуће преттраживати и на мрежи (део
( панела Templates, сставка Microosoft Office Online). Прииближни
пприказ селекктованог тип
па документта се приказу
ује у десномм делу дијаллога (на сли ици је прикаазан Blak
ddocument).

ККоначан изгглед докумен нта зависи од

д карактерисстика докумеента које деффинише коррисник, а то су избор
ввеличине папира и оријеентације, посстављање мааргина, изборр фонта, стилла фонта и ввеличина слоова којим
ћће текст битти написан. Ова
О подешаввања се обављају у рибон ну на картицци Page Layoout, у групи команди
PPage Setup.

14
 Рачунарска техника Обрада текста

Подешавање странице

Ови параметри се подешавају у оквиру Page Setup дијалога, коме се приступа из Page Layout картице
рибона, избором стрелице у доњем десном углу Page Setup групе команди. Дијалог садржи три картице:
Margins, Paper i Layout. Маргине представљају празан простор између ивице странице и текста или
слике (белина која окружује текст).
Разликујемо: Top – горњу маргин, Bottom – доњу маргин, Left – леву маргину, Right - десну маргину.
Формат папира представља стандардизоване димензије папира. Рецимо А4 формат представља папир
висине 29,7 цм и ширине 21 цм. Уколико се предвиђа штампање текста обострано, онда треба изабрати
на картици Маргинс, Мултипле Пагес  Миррор маргинс што ће променити маргине у Top, Bottom,
Inside – унутрашња и Outside – спољна маргина.
У Word-у разликујемо две оријентације папира: Portrait (папир је постављен вертикално), Landscape
(папир је постављен хоризонтално).
Header и Footer представљају заглавље и подножје стране које се обично понавља на свакој страни једног
поглавља. На пример, на овој страни у заглављу стране стоји Апликативни софтвер, а подножју стране
нумерација стране. Омогућено је и дефинисање положаја заглавља (енг. Header) и подножја (енг. Footer)
странице у односу на врх папира. Gutter опцијом се омогућава одређивање начина на који се врши
повезивање (коричење) одштампаног документа (постоје варијанте Left и Top, односно повезивање са
леве стране или са горње стране листа).
Header и Footer опције омогућавају дефинисање заглавља и подножја сваке стране документа. Овај текст
може бити на свакој страни исти, може се разликовати на првој страни у односу на остале стране,
односно може бити различит на непарним и на парним страма документа. Ово подешавање се може
извршити на картици Layout у Page Setup дијалогу.

Форматирање текста

Под форматирањем текста подразумева се избор врсте слова (фонта), величине слова, стила слова,
поравнавање текста, избор боје слова и друга сродна подешавања. Ови алати се налазе на картици Home,
у групама команди Font, Paragraph и Styles.
Приликом форматирања документа можемо дефинисати три нивоа форматирања, и то:
 форматирање текста,
 форматирање пасуса,
 форматирање странице.
Приликом израде документа увек се примењује одговарајућа врста и величина слова дефинисана
шаблоном (енг. template). Шаблон је предложак (примерак, узорак) целог документа, са подешавањима
свих елемената који га чине. Датотека са шаблоном има екстензију “.dotx“, за разлику од верзија Wорда
97-2003, где је екстензија “.dot“. Углавном је то шаблон Normal. Уколико корисник жели да текст
обликује другачије од унапред дефинисаног шаблона, то може да уради на следећи начин:
 помоћу команди из Font групе команди на Home картици у рибону,
 коришћењем комбинације пречица на тастатури.
Пре самог форматирања треба означити текст који желимо форматирати.

Избор фонта
Фонт је скуп знакова који имају исте визуелне карактеристике. Иако за писање могу да се користе
различити фонтови и њихови стилови, обично се највећи део текста пише истом врстом слова, а само се
карактеристични делови текста, као што су нпр. наслови или делови који се желе посебно истаћи, пишу
на други начин (подебљано, подвучено, искошено, са већом величином слова). Избор слова обавља се

15
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

ппомоћу комаанди у Font групи на Home

H картиции рибона, оддносно помооћу Font Pickker дијалогаа, који се
оотвара прити
искањем стреелице у доњеем десном угглу Font груп
пе.

Д
Дијалог Fontt има 2 карти
ице: Font и Character
C Sp
pacing.
ККартица Font омогућавва избор врссте, стила, боје б и величчине писма,, начина и боје приказзивања и
рразличите еффекте. У Wo ord-у постоје три начин на приказиваања слова: B Bold – подеббљана слова,, Italic –
уукошена слоова, Underline – подвуч чена слова. Може
М се поддесити боја слова, начи ин подвлачењња слова
(само речи или
и цео ред)) и којом врсстом линије, као и којом м бојом лини ије се обављаа подвлачењ
ње. Слова
ммогу бити прецртана
п дном или са две линије, затим могуу бити подиггнута или сп
јед пуштена у од дносу на
ллинију текстта (Superscrip
ipt – степен,, Subscript – индекс), оссенчена словва, уоквиренаа слова, удуубљена и
ууклесана (En
ngrave и Emb boss), обликаа великих слоова или сва ввелика словаа и скривени текст.
К
Картица Ch haracter Spa acing омогућћава пропор рционално п повећање илли смањења слова при чему се
њ
њихова висина не повеећава (Scalee), одређивањ ње размака између знаакова (Spaciing: Condenssing или
E
Expanding) док
д се велич чина слова нее мења и позицију словаа у односу н на замишљен ну линију наа којој се
н
налазе словаа (Raised и Lowered).
L Последња опци ија је иденти
ична опцији Superscript/SSubscript, с ттим да се
њ
њом може финије дефин нисати величиина за коликко је поинта сслово подигн
нуто или спууштено.
П
Поље Previeew приказујее тренутно форматирање
ф е текста којее ће бити иззвршено акоо се потврди
и жељена
функција притиском на тастер
т ОК.

П
Подешавање пасуса
Основни алати програм
О ма Word за форматирањ ње пасуса сее односе наа промену п прореда, увллачење и
п
поравнање текста
т (груп
па команди Paragraph на Home каартици у ри ибону). Дод датне могућнности су
п
прављење окквира, нумеррисање пасу
уса, сенчење и сортирањ
ње. Пасус наастаје сваким
м притискомм тастера
E
Enter.

16
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

ППасус (пара
аграф) је деоо текста у документу којии је написан између 2 прритиска тастеера Enter. Фоорматира
ссе наредбом Paragraph у менију Formmat или корисстећи алате н
на стандарднној палети саа алактама.
ДДа би кориссник истакаоо пасус, приммењују се: поравнања
п ((Aligment), уувлачења (Iddentation: Lef
eft, Right,
SSpecial) и размаци
р (Spaacing: Beforee, After, Linee Sapcing), ууоквиравањ ња ивица (BBorder, Page Border),
оосенчавањее текста (Filll, Patern)
РРазликују сее четири начи
ина поравна
ања (енг. Aliignment) теккста у односуу на маргинее, односно цеентралну
ллинију текстта:
 Лево - по
оравнање уз леву маргин
ну
 Десно – поравнање уз
у десну марггину
 Центрир нање у средини између двве маргине
рано - поравн
 Обостран
но – равномеерно поравнаање уз леву и десну марггину

ППроред (енгг. line spacin

ng) представља растојањ ње између паасуса по верртикалној осси. Word по правилу
ккористи једн
ноструки про оред, који сее може по по
отреби модиффиковати. Јеедноструки рразмак се ауттоматски
формира преема највећем м слову у рееду, уз додаввање резервн
ног просторра. У пољу L Line spacing може се
оодабрати раззмак између редова у пассусу.
ВВеличина раазмака пре и после пассуса се деф финише помооћу опције Spacing. Раззмак међу п пасусима
оодређује се тако
т што се у поља Beforre и After упи
исују потреббне вредностти, или се притискају стррелице уз
ддесну ивицу у поља. Једнна од преднности овакво ог начина ууправљања јје та што сее овако деф финисана
ввредност не мења приликом променее величине фонта
ф у текстту.
ППостоје три типа увлачеења текста у пасусима (Indents). Првви је увлачењње првог редда пасуса (First Line).
УУвлачење сее дефинише у односу на маргину.
м Вреедност коју W
Word нуди јее 1,27цм, али
и ју је могућее мењати
ккао и осталее вредности које се одноосе на парагграфе у Paraagraf дијалоггу. Други тип увлачења текста у
оодносу на леву или десн ну маргину се постиже уношењем н негативне врредности у ппоље за деффинисање
уувлачења. Постоји и тако
озвано „висееће“ увлачењ
ње (Hanging).
П
Пасус је моггуће увући (IIndentation) на
н више начи ина:
1. помоћу тастера
т Increease Indent (пасус се помакне за један помакк табулатораа удесно) и Д
Децреасе
Индент (помак уллево) на палеети са алаткаама;
22. помоћу лењира
л и миш
ша;
3. помоћу тастера
т табул
латора (Таб)..
У
Уоквиравањ ње и сенчењее пасуса обаавља се помо ња два тастерра у доњем делу групе команди
оћу последњ
P
Paragraph. Селектује
С се блок текстаа. Комуникациони прозоор картице BBorders отваара се селекктовањем
17
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

ппоследње раасположиве опције

о (Bordders and Sahd
ding), и састооји се од три
и дела: Settinngs, Style, Prreview. У
дделу Settingss се бирају неки
н унапреед дефинисанни облици ооквира. Stylee дефинише облик линијје (пуна,
ииспрекиданаа, тачкаста и слично), боју линије и дебљину ллиније. У Prreview се моогу одредити и са које
сстране селекктованог блока текста се жели нацртаати линија.

ССадржај картице Page Border је готоово исти као и картице BBorders, с тимм што се деф
финисане акттивности
оодносе на сттрану, односн
но уоквираваање дела стране у коме с е смешта теккст.
С
Садржај картице Shading о два дела, Fill и Preview
g се састоји од w. У првом ссе одређује вврста и боја ссенчења,
н
начин шрафиирања и њенна боја, а у др
ругом се при
иказује како иизгледа осен
нчени део теккста.

Стилови
Стил је скупп карактерисстика (атриб
бута) обликовања која сее могу примеенити на теккст, табеле и листе у
д
документу како
к би се ом
могућила брзза промена њиховог
њ изглледа. Примен
на стила поддразумева прримениту
ц
целу групу подешавања
п у једном једн
ноставном кораку.
Да се не поостављају по
ојединачно, у више кораака, атрибути и изгледа теекста, у Worrd-у постоје стилови.
С
Стил се угллавном додељ
љује целом пасусу, а њему се додеељују сви каарактеристиччни атрибути и: облик
фонта, проред, дефинисање маргинаа, језик текстта, итд. На п
пример, умеесто да се у три корака обликује
наслов тако да, на прим
н мер, буде вееличине 16 пт, у фонтуу Arial и цен нтриран, истти резултат се може
п
постићи у јед
дном кораку
у када применном стила „H
Heading 1“.

18
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

У Word-у поостоје више десетина ун

напред дефин нисаних стиллова који моогу послужитти у раду (H
Heading 1
д
до Heading 10,
1 Normal, Header,
H Body Text, итд.), а корисник м
може дефини исати и своје сопствене сттилове.
ССтилови се могу
м примен нити на пасу
усе, знакове--речи, табелее и листе наббрајања па п
према томе и постоје
сследећи типо
ови стилова:
 Стил па асуса контро олише све аттрибуте изгл леда пасуса, као што је поравнање ттекста, табуллаторски
размаци,, проред и иввице, а може да садржи и фонт текстаа унутар пасууса.
 Стил зна акова утиче на изабрани текст у пасу усу, на прим ер на фонт и величину ттекста, и тексст који је
подебљаан и у курзивву.
 Стил та абеле обезбеђђује конзистеентан изглед
д ивица, сенччења, поравн
навања и фон нтова у табеллама.
 Стил ли исте примењ њује слично поравнавањ ње, нумерисаање или знаккове за набррајање и фон нтове на
листе.

Р
Рад са стил
ловима
ККреирање, прегледање
п и примена стилова
с може се обавити и из Style гррупе команд ди на Home картици
ррибона. Фор
рматирање ко
оје је могуће директно пр
рименити таккође се налаззи у овом пррозору.
С
Са тастатурее, прва три стила насловаа могу се деф
финисати прречицама Ctrrl+Alt+1, Ctrll+Alt+2 и Ctrrl+Alt+3;
н
на стил Norm
mal се враћа притискањем м Ctrl+Shift+
+N комбинацције тастера.
ВВажно је да се сваки нааслов обавезнно дефинише у једном оод стилова, а никако руччним форматтирањем.
ААко су пасуссу примењивване опције ручног
р форм
матирања (на пример italiic или другаччија величин
на слова),
ссве се могу уклонити
у селлектовањем пасуса, а заттим притиск ањем Ctrl+S
Space комбин нације тастера. Тиме
у подразумеваних подешаавања.
ћће пасус битти форматираан на основу

У доњем дел лу Styles дијаалога (десна слика), омоггућен је прегглед стиловаа, а у доњем левом углу н
налазе се
ттри тастера: New Style, Style Inspecttor и Managge Styles. Сви и стилови ккоји долазе ууз Word наллазе се у

19
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

п
падајућој ли
исти, и њиховв приказ је омогућен селеектовањем оодговарајуће опције ( S
Show Preview
w), док су
н
неки одабранни стилови приказани
п ди
иректно на Sttyles картици
и у рибону.
ММогуће је формирање
ф и новог стил ла, тако штоо се у панеллу задатака помоћу New w Style отвоори нови
ддијалог (коммуникациони и прозор). Приликом
П фо
ормирања ноовог стила у комуникац ционом прозоору New
style је потребно дефини исати назив новог
н на коме стиллу се засниваа нови стил, и који је
стила, тип стила, н
сстил следећи и (по преласкку на нови пасус).
п Посто ајна поља за потврду (енгг. check box), а то су:
оје два значај
AAdd to Quicck Style List и Automatiicaly update.. Активирањ њем првог (Add to Quicck Style List)) стил се
ппамти у окввиру постојеећег шаблонаа, а други ( Automaticaaly update) аажурира проомене у стиллу за све
ппасусе који су са тим стилом. У оквируо комаанде Форматт у овом пррозору могуу се дефинисати све
ккарактеристи ике текста у оквиру пассуса (Font, Paragraph,
P T
Tabs, Borderss, Language, Frame, Num mbering и
SShortcut key)).

К
Команда Styyle Inspectorr отвара дијаалог за праћ
ћење начина форматирањња параграфа и формати ирање на
н
нивоу текстаа, уз могућно
ост проналаж
жења, промен не или уклањ њених стиловва (Clear All тастер).
њања примењ

К
Команда Modify
M отвараа дијалог заа глобалну промену паараметра сттила. Комуникациони прозор је
и
истоветан као
к код отваарања новогг стила, с тим
т да се п
промене паммте у већ п
постојећем сстилу, уз
д
дефинисање препорука, ограничења и подразумееваних иници
ијалних вреддности.

20
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

Креирање заглавља
а и поднож
жја (header / footer)

ЗЗаглавље/подножје креир
ра се команддама које се налазе
н у Heaader&Footer ггрупи коман
нди на Instert картици
ррибона. Сел
лектовањем неког
н од тасстера, отвараа се листа ррасположивиих опција за свако заглаавље или
пподножје.

На располагању је некол
Н лико различи итих шаблона заглавља, ккао што су BBlank (обичан текст), Blaank Three
Columns (текст груписан
C н у три коло оне), Alphab
bet (линија и
испод заглаввља и текст наслова доккумента),
A
Annual (насл
лов документта и година).

П
Промена загл
лавља као у прретходним веррзијама прогр
рама Word обаавља се помоћћу Edit Headerr опције, која се налази
у доњем делу прозора. Тада се прелази у Design прикааз, у коме се м
могу обабвљатти додатна поодешавања.

У том режим му је могуће вршити дир ректно изменне заглавља и подножја ддодавањем еелемената као што су
ддатум и врем
ме, слике, кл
липарт, расто
ојање заглављ
ља од врха сттране (Headeer from Top),, растојање п
подножја
оод дна стране (Footer from
fr Bottom)), и тако фи
ино подешаввати заглављ ље, односно подножје. У сваком
ттренутку је могуће ауто оматско приступање загглављу из поодножја и обрнуто помооћу команди и које се
нналазе у Nav
vigation групи
и команди у Design прикказу.

21
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

У Options гр
рупи команд ди омогућавва се фино подешавање
п заглавља и подножја ттако што се омогући
п
посебно подешавање:
 прве стрране (Differennt First Pagee) – насловнаа страна је ообично спец цифична, на њој се не пприказује
заглављее и број стран
не, или је приказ модифи икован на оддговарајћи наачин;
 парних и непарних страна
с (Diffeerent Odd & Even Pages) – приликом м израде одрееђених специифичних
к што су на пример, дипломски радови или зборници ррадова, у загглављу једн
радова, као не стране
налази сее назив рада (или скупа),, а у заглављу друге страане назив ауттора;
 приказиввање текста (Show Docu ument Text) - када се радди са заглављ љем и подноожјем, тада јје остали
део доку
умента је неддоступан, те је могуће иззабрати да ли ште приказујее садржај документа,
и да се уопш
како би се
с пратио „пр релом“ текстта, или само празна стран на.
Р
Расположивее су опције које се кориисте за аутомматско уметтање текста, броја страннице (Page NNumbers),
д на приказиваања бројева, маргина и трренутних поозиција на сттраници (делови Page
датума и вреемена, начин
Setup дијало
ога), као и опције
о за фоорматирање и уклањањее бројева стрраница (Form mat Page Nuumbers и
Remove Pagee Numbers, респективно).
R

ППромена саадржаја загглавља/подно ожја обављ ља се тако што се кликне ми ишем два п пута на
ззаглавље/поддножје, а заттим изврши промена. Пр ромена се прримењује наа свим стран ницама. У доокументу
ссадржај загл
лавља/поднож жја може битти исти на сввакој страниц
ци, а може ббити различи ит за парне и непарне
сстранице. Укколико се меења садржај заглавља/по одножја за ттакве страниц це, тада се п
помоћу тастеера Show
PPrevious и Sh
how Next при
иступа заглаввљу/подножјју на парним м и непарнимм страницамаа.

Креирање нумериса
ане листе приликом
п уноса
у текс
ста

УУколико се наводи ви ише податакка, ради пррегледности се могу прримењивати ненумериссане или
ннумерисане листе навођеења (Bullets and
a Numberin Paragraph груупи наредби на Home
ng). Опције ссе налазе у P
ккартици рибона.

22
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

ППритискањем тастера сее аутоматски и креирају ли исте, уз прим мену иницијјалних, одноосно подразуумеваних
пподешавањаа. Уколико се с жели додаатно подешаавање листи,, ненумерисааних или нуумерисаних, односно
ссложених ли
исти са више нивоа, неоп пходно је приитиснути тасстер са троуглглом неопсреедно поред таастера са
жжељеним ти ипом листе. Отвара се бибилотека расположиввих опција, које су приказне на сследећим
ссликама: Bulllet Library, Numbering
N Liibrary и Multtilevel List Liibrary.
ННакон уписаа прве ставкке из листе, тастером Enter
E прелази
и се у нови ред, а Word аутоматскки додаје
сследећу ознааку нумерац
ције. Уколико се жели пр потребно је два пута
рекинути ауутоматско нуумерисање, п
ппритиснути тастер Enterr.
УУколико раасположиве опције нису у довољне, могуће је ддефинисати нова навођђења (нумеррисана и
нненумерисан на) односно дефинисати и подешавањња нове вишшенивоовске листе и сти ила за листуу помоћу
оопција Defin ne New Bulleet, Define Neew Number Format,
F односсно Define N
New Multilevvel List и Deffine New
LList Style. Оттварају се ко
омуникационни прозори пр
риказани на следећим слликама.

Приказива
ање текста
а у више ко
олона

УУобичајно јее у Word-у текст

т писати у једној кол ућност обликковања текста у више
лони, али посстоји и могућ
кколона. Сложженији преллом је препор
ручљиво рад дити у некомм од программа предвиђенних за то (наа пример,

23
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

A
Adobe InDeesign, Microsoft Publisheer, QuarkXP Press, Corel Ventura илли CorelDraw w од комеррцијално
д
доступних, односно
о Scrib
bus и PagePlu
us Starter Ediition од прогр
грама са отвоореним кодом
м).
ККоманде за рад
р са више колона
к налаззе се на картици Page Layyout, у Page Setup групи команди. Нееопходно
јје притиснутти тастер Co
olumns и отвара се листаа расположиввих опција. М Могуће је писати текст у једној,
ддве или три колоне, уз могућност да
д за две кол лоне једна бууде шира одд друге (Leftt и Right). В
Већи број
кколона могууће је напраавити само изи Columns дијалога, наавођењем брроја колона у пољу (Nuumber of
CColumns), и њихове ширине (Width), односно расстојања измееђу колона (S Spacing).

ППрепоручујее се следећи начин рада са вишеколоонским тексттом. Прво сее пише текстт у једној коолони, па
ттек онда преебацује у виш
шеколонски начин
н приказза.
УУколико се већ написан н текст желии преуредитти у колоне, неопходно је селектовати га и одаабрати у
ддијалогу Columns број колона
к кориш
шћењем пољ ља Presets илли уписати бброј у поље Numbers of Columns.
ППоље Width and Spacing g омогућаваа одређивањее ширине заа сваку колоону посебно, као и разм мак међу
кколонама. Између колонна може постојати црта, што
ш се постиж же селектоваањем опцијее Line betweenn.
Рад са таб
белама
Т
Табеле се кр
реирају помо
оћу тастера Table
T који се налази у Tabbles групи кооманди на Innsert картици
и рибона.
С
Селектовањеем броја ћели
ија, истоврем
мено се у доккументу креи
ира табела сеелектоване ввеличине.

П
Поред тога, на располагаању су следеће опције за креирање таабеле:
 Insert Taable – отвара се посебан комуникац циони прозоор (дијалог) за дефиниссање карактееристика
табеле,
 Draw Tab ble – „црта“ се табела пом
моћу посебн
ног показивачча,
 Excel Sprreadsheet – унос
у Excel табеле,
 Quick Taables – унос табела
т са унапред дефин
нисаним подеешавањима ккоја се односе на изглед
д и начин
приказа.

К
Креирање по
омоћу таст
тера "Insert T
Table"
П
Показивачем
м се изаберее место гдее се жели поставити
п таабела, а зати
им кликне ттастер Inserrt Table.
П
Повлачењемм миша одређђује се број редова
р и коллона, а када се пусти тасстер миша, ттабела се појављује у
д
документу (п
погледати пр
ретходну слиику, на којој је
ј приказаноо креирање ттабеле са 6 вррста и 3 колооне).
24
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

К
Креирање по
омоћу ставк
ке "Insert Table..."
ИИз менија Table
T одаберре се наредб
ба Insert, а унутар
у ње ннаредба Table. Отвори се дијалог у коме се
оодређује број колона (Number
( of columns) и редова (Nuumber of collumns) табелле. Дефиниш ше се и
ммогућност аутоматског
а подешавањаа ширине колоне (Fixed column widtth), подешаввања према ссадржају
(AutoFit to co
ontents) и према ширини прозора (Au utoFit to winddows).

К
Креирање по
омоћу ставк
ке "Quick Tab
bles"
ИИз менија кооји се отвараа притискањеем тастера Table
T Quick Tables,, након чега се десно
одаберее се ставка Q
оод ставке пр
риказују унап пред дефиниисана подешаавања за табееле. Поред сспецифичнихх подешавањ ња која се
оодносе на раазличите врстте календараа (слика горее десно), на ррасполагању су и двострууке табеле, м
матричне
ттабеле, табеле са листамма података, или табеле са више загглавља. Могууће је и сам мостално дизајнирати
ттабелу, селекктовати и сн
нимити помоћ ћу тастера Saave Selectionn to Quick Tabbles Gallery.

Д
Дизајнирање табеле
ННакон креир рања табеле, приступањеем било ком пољу табелее омогућава отварање поосебне групее алата за
ррад са табелаама на десно
ом крају рибо
она.

П
При томе, поостоје две оссновне групе алата:
 Design картица
к – саддржи алате који
к се одно
осе на дизајн
нирање, одноосно дефини исање изглед да табеле
(дефиниссање типа вр рста, стила табеле,
т сенчеења и ивицаа табеле, деббљине линијаа, цртање и брисање
линија),

25
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

 Layout картица – деффинисање својстава табел ле, брисања и уноса врстта и колона, спајање или
и дељење
ћелија, димензија
д ћеелије, уређењ
ња текста у ћелијама,
ћ мааргина у сваакој ћелији, сортирање п
података,
понављаање заглављаа на свакој сттрани и унос посебних еллементарнихх формула.

ААлатима за рад са табел лама могуће је приступатти само уколлико је селеектована табеела или је пооказивач
љење табеле обавља се кооришћењем команди
ккурсора у неекој од ћелијја табеле. Таада се произввољно прављ
у Draw Borders групи на Design карти ици.

Осим за цртање, Tables and

О a Borders палета
п са алааткама служжи за уређиваање и обликоовање табелее тако да
п
помоћу ње може
м одредити врста, деб
бљина и бојаа црте обода табеле, спојјити неколикко ћелија у јеедну или
п
поделити ћел
лију на вишее мањих.

ППоравнање текста
т у саммим ћелијама обавља се идентично као и пораввнање текстаа који се налази ван
ттабела (Left, Centered, Riight, Justified
d).
ДДодатно под дешавање иввица и сенчеење појединачних ћелијаа обавља се отварањем Borders andd Shading
ддијалога (притискањем стрелице
с у дооњем десном
м углу Draw B
Borders груп
пе команди) н
на Design карртици.

У
Уметање и брисање ред
дова и колон
на
ЗЗа додавањее редова/колоона користи се наредба Insert из кон
нтекстног меенија Table, ккоји се отварра након
шшто се постаави курсор у неку од ћели
ија табеле и притисне де сни тастер м
миша.
ООвом наредбом може се с уметнути ред испод//изнад означченог реда ((Insert Rows Below, Inseert Rows
AAbove), одно осно колона лево/десно од означене колоне (Inssert Columns to the Left, Insert Colum mns to the
RRight). У исттом менију јее и наредба за
з унос ћелијја (Insert Cellls) и брисањ
ње ћелија (Deelete Cells) оззначених
рредова/колон на.
О
Ове наредбе се увек могу
у извршити из
и контекстн
ног менија.

26
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

ССелектовањее ћелија целее врсте или колоне

к обављља се тако ш
што се поставви лево од вррсте или неп
посредно
иизнад колоне, а затим пр ритисне леви
и тастер мишша. Уколико је курсор постављен наа одговарајућће место,
ццела врста, односно
о колона, биће оббојена плавом метања реда, односно
м бојом. Селлектовање заа потребе ум
вврсте, прикаазана је на сл
ледећим сликкама, респекттивно.

Спајање и деељење ћелијја у табели

У Word-у често постоји потреба
п за сп
пајањем вишше ћелија у јеедну, или дељ
љењем једне ћелије на ви
ише њих.
ССложене таб
беле садрже сложена
с загл с састоје од више врста, или су одрееђене колоне такве да
лавља, која се
ссадрже вишее података.
У
Уколико кор
рисник жели и да више ћеелија споји у једну, првоо их означи,, а то се мож
же учинити на више
н
начина:
 наредбомм Merge Cellls из контексттног менија;
 тастером упи команди у Layout карртици уколико је селектоована ћелија табеле и
м Merge Cellss у Merge гру
приказују се Table To
ools алати.
Д
Да би се једна ћелија по
оделила у виш ше њих, означи се на иссти начин као код спајањ ња и одаберее наредба
Split Cells. Селектовањем
С м ове наредб
бе отвара се дијалог
д Splitt Cells у комее се одређујее на колико д
делова се
д
дели ћелија (на
( слици деесно дели се на
н 2 дела, од
дносно 2 колооне).

27
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

У
Унос објек
ката

ППод појмом објекат об бично се под дразумева сккуп информаација које сее размењујуу између аплликација.
ООбјекти моггу да садржее текст, доку
ументе, слике, графиконее, табеле, гооворне напоммене, па чак и видео
ззаписе. Објекти могу да се повезују са
с Word доку и да се уграђуују у Word документ.
ументом или
УУграђивање и повезивањње објеката између
и Windo
ows апликаци
ија обезбеђуј
ује се помоћуу OLE (Objecct Linking
aand Embeddding) механ низма, који обезбеђује једноставаан начин заа размену различитих типова
иинформацијаа између разл
личитих проограма.
ООсновна раззлика измеђђу повезива ања и уграђ ђивања обј еката огледда се у начи ину складиш штења и
аажурирања података
п наккон постављања у докум мент. Повезаани објекат подразумева да се инфоормације
ккреиране у изворној даттотеци постаављају у дру угу датотекуу (одредишн
ну датотеку)), уз одржаваање везе
иизмеђу ове две датотеке; повезани и објекат у одредишноој датотеци се аутоматтски ажурирра након
аажурирања изворне
и дато
отеке. Уграђђени објекатт подразумевва да се информације поостављају у д
датотеку,
аали тако да не постоји веза
в са ориггиналним објјектом, па п
промена изврршена у извоорној датотееци нема
еефекта на об
бјекат у одредишној датотеци.

У Word докуумент могућће је уградитти или повеззати више вррста различи

итих објекатта: слике, граафиконе,
м
математичкее формуле, мултимедијал
м лне датотеке и слично.
У Word-у 20 007, Insert Object
O опцијаа се налази на Insert карртици, у Texxt групи ком
манди. Приттискањем
ттастера или стрелице поред
п називаа објецт, отввара се комаандни прозоор за дијалоог, у коме јее могуће
сселектовати нови објекатт који се креира из листее расположиввих објеката..

У
Унос слика
ППостоји неко
олико начинна за креирањње или унос слике или п остојеће граафике у Wordd документе.. Цртање
гграфика дир
ректно у Wo ord-у се не препоручује,
п али се мож
же реализоваати помоћу оосновних гррафичких
ппримитива (л
линија, криввих, елипси, квадрата).
к
28
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

С
Сви графичкки елементи се налазе на Insert картиц
ци, у Illustrattions групи:
 Picture – за унос фото
ографија,
 Clipart – за унос клип
парт слика („„карикатура““),
 Shapes – за креирањее слике на осснову основнних графички их примитива,
 SmartArtt – за креирањ
ње дијаграмаа изабраног типа,
т
 Chart – заз унос граф
фикона сличн них онима који се креиррају у програамима за таб
беларне калккулације,
какав је Excel.
E

У документт се могу уносити

у биттмапе, скени иране сликее и фотографије, или клипарт сллике. По
ддефиницији,, Word уграђђује слике у документ. Могуће
М је сммањити велиичину слика коришћењем м Picture
аалата, или нееког спољаш
шњег (засебноог) програмаа, као што је Adobe Photooshop или некки други проограм.
У
Унос слике у документ обавља
о се на следећи нач
чин:
 Означити и место где се
с жели унетти слика;
 У оквиру ице, притиснути Picture тастер
у Insert карти т у Illusttrations групи
и команди;
 Лоцирати и слику која се жели унети,
у а зати
им два путаа притиснутти слику, каако би била унета у
документт или притисснути Insert тастер.
т

ААлатима за рад са сликкама приступа се на јед дан од два н начина, такоо што се слика селектујје левим
ттастером миша, а затим
 притиснее десни тастеер миша, и затим из конттекстног мен нија изабере ставка Form
mat Picture, наакон чега
се отвараа Format Pictture комуниккациони проззор,
 користе опције из Fo ormat картицее (Picture Too
ols) у рибонуу.
F
Format Toolss пружа след
деће алате за рад са сликаама:
 Adjust – подешавањ ње осветљења, контрастаа, промене ббоја, компреесовање и врраћање у пррвобитно
стање,
 Shadow Effects
E – рад са сенкама (постављање
( е сенки у одн
носу на изворр осветљења и ефекти сен
нки),
 Border – ивица око сл лике, тежинаа и облик,
 Arrange – уређивањ ње слике (п позиционираање, поставвљање испред или изаа текста, роотирање,
уређивањње, груписањње),
 Crop/Sizee – исецање дела слике, промена
п дим
мензија сликее.

29
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

ССличне оперрације над сл ликама могу у се извршитти из Format Picture дијаалога, који сее отвара тако што се
сслика селекттује (притиснне левим тасстером мишаа), а затим прритисне десн ни тастер миш ша, и из кон
нтекстног
мменија изабере ставка Format
F Pictuure. У овом дијалогу мооже се такође подешаваати величин на слике,
рраспоред у односу
о на теекст, боја, оссветљење и контраст,
к акко и поставитти алтернати ивни текст (AAlt Text)
ууколико се слика
с из некоог разлога нее учита, одно
осно не прикааже.

У случају клипарт сликка, притисну ути Clip Art, након чега се у десном м делу проззора отвара панел за
ппретраживањње базе. Унеети неку реч ч на енглеском језику у Search фор поље за преетраживање,, а затим
ппритиснути Go тастер. У доњем делу у панела при
иказују се proonađene сликке. Може се б
бирати изворр (Search
iin), односно тип датотекка (Results should
s be). Након
Н проналлажења жељ љене слике, п притиснути јје левим
ттастером миша, како би слика била унета
у у докуммент.
У документу се може нацртати
н диј
ијаграм изборром ставки у Shapes паанелу, огани изационих д дијаграма
п
помоћу SmaartArt тастераа (отвара се Diagram Galllery), или ун
носом дијагррама сличногг онима који
и се могу
н
нацртати у програму
п MSS Excel (Chartt).

30
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

У
Унос формул
ла
ФФормуле у оквиру
о текстта уносе се по
омоћу едито
ора формула.. У случају п
програма Miccrosoft Wordd, псотоје
ддва едитора формула. Сттари едитор формула (заа верзије MS
S Word 97-20003) се позивва на следећћи начин:
оодабром у Text
T групи команди
к приитиснути Ob
bject тастер, изабрати сттавку Microsoft Equatioon 3.0, и
ппритиснути ОК.
УУколико се жели компаатибилност са с старијим верзијама
в W
Wорда и могуућност едитоовања формула и на
ттим рачунаррима, неопхо одно је доку
умент сними ити у форматту доц, а нее доцx, а формуле унети и на овај
нначин. У суупротном, укколико се формуле уноссе новим еддитором, а сниме у доц формату, оне ће се
ппревести у слике, и неће бити могућее њихово еди
итовање у сттаријим верзи
ијама Wордаа (97-2003).
ППрепочује се,
с због комп патибилностти са старији ма, да се, неззависно од екстензије, формуле
им верзијам
ууносе овим едитором.
е Таакође, примеећене су и од
дређене непрравилности ккод рада са н
новим едитоором, пре
ссвега код ексспоненцијалнних и степен
них формулаа, што је уклооњено у нови
ијим верзијамма Word-а.

k x 2  zi
Н
Након тога отвориће
о се едитор.
е пр. s  
У њеему се уноси формула, нп
i 0 2

ДДа би се унеела једначинну, неопходнно је укуцаваање одговараајућих симбоола. Сви знааци који се нналазе на
ттастатури могу се непоссредно уносити. Заградее (мале, вели ике и средњ ње) могу се ууносити дирректно са
ттастатуре, ал
ли ће у том случају
с бити фиксне вели ичине. Уколи ико се изаберру из одговаарајућег шаблона оне
ћће бити мање или веће, зависно
з од то леда израз кооји се налази унутар заграда).
ога како изгл

У
Уколико је неопходно да
д унутар фо у грчка словаа, изабраћетте један од сследећа два шаблона
ормуле буду
уколико се користте мала словаа, односно, уколикко користе велика слова.
Ж
Жељено слово само требба изабрати изи палете.
У
Уколико је неопходно
н даа се се унесее формула ко
оја у себи саддржи одговаарајуће интегграле, бира ссе палета
, а укколико се кор
ристе разлом
мци или форм
муле употреббљава се паллета .
ННакон избор ра одговарајјућег шабло
она палете, уносе се жеељене вредн ности (нпр. у случају рразломка
ууносите садрржај имениоцца и бројиоц
ца).
31
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

П
Пример 1. Да
Д бисте у текст унели сл
ледећу једнач
чину

x
 b  b 2  4ac 
2a
ккоја предстаавља опште решење
р квадр
ратне једнач
чине, треба даа урадите слледеће:
1. Уносите "x=" са тастаттуре
22. Бирате из палете шаблон за
з унос разло
омака.

3. Изаберитее заграде из палете

п и поставиите их у број илац.
44. Уносите "-b" са тастаттуре у оквиру
у бројиоца.
5. Бирате "пл
лус - минус" знак из палете.
6. Бирате знаак за корен из
и паалете.
77. Уносите унутар
у корен
на знак "b" саа тастатуре.

8. Бирате унос степена из

и палете .
9. Уносите "2" помоћу таастатуре.
10. Спуститее показивач на
н ниво знакка "плус - мин
нус" и уносеете "-4ac".
11. Тастером
м миша изабеерите именил лац разломкаа, и унесите "2a".
Н
На овај начи
ин сте унели у текст жељ
љену формулу у. Уколико жжелите да прромените нешшто унутар ф
формуле,
неопходно је само два пута притисснути форму
н улу у текстуу, након чегаа ће се поноово отворитии едитор
формула, чиме ћете поноово бити у мо
огућности даа уносите оддговарајуће н
неопходне деелове формулле.

MMS Word 20 007 уводи но ов начин за унос

у формулла, које су оддржане у новвијим верзијјама 2010 и 2013. На
ккартици Inseert, у панелу
у Symbols, по
остоји тастер
р у облику сслова π, чији
им притискаањем се отваара листа
ннајчешће ко
оришћених формула,
ф као
о што је поввршина кругга, Биномнаа теорема, Р Развој степенног реда,
ФФуријеов раазвој, Тејлорров ред, Пиитагорина теорема, општте решење квадратне јеедначине и неки од
оосновних тригонометријских иденти итета.
УУколико је неопходно
н унети
у неку дрругу формуллу, притискаа се Insert Neew Equation ттастер у доњ
њем делу
ппанела, нако
он чега се приступа
п новвом едиторуу формула. У прозору ддокумента приказује се поље са
формулом, у коме се наллази текст „T
Type equation
n here.“, док ссе у рибону п
приказују раасположиве оопције за
уунос формулла (Equation Tools).
T

32
 Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

Р
Расположивее опције за унос
у формулаа груписане су у три груп
пе:
 Tools – избор неких х стандардних и често коришћенихх формула, избор да ли и ће се приказивати
формулее „професио онално“ или и „у линији и“, облик „н нормалног ттекста“ у ф формулама, односно
приступаање Equation n Options диијалогу за иззбор одређен них карактееристика форрмула (изборр фонта,
аутоматсско контерто овање, приказз математичкких израза и слично),
 Symbols – низ тастер ра за унос сппецијалних симбола
с у м атематичке фформуле, као што су спеецијални
математи ички знаци, грчка слова, симболи у облику
о словаа, математиччки и други ооператори, сстрелице,
геометри ијски облици и, релације, степени
с и сли
ично.
 Structurees – основн ни делови („структуре“
( ) формула, као што ссу разломци и, индекси, корени,
интеграл ли, заграде, функције,
ф слоова са „акцен
нтима“, оперратори, матриице.

ФФормуле се уносе на идентичан наачин као при иликом кори ишћења старрог едитора,, избором од
дређеног
шшаблона из листе рапо оложивих, а затим њих ховим комби иновањем у жељеном рредоследу. Н Неки од
оосновних шааблона прикаазни су на пр
ретходној сли
ици (Fractionn), као и следдећим сликам
ма,

33
Рачун
нарска техни Обрада текста
ика О

34