-

(Contemporary scientific and research

challenges in the manufacturing and

industrial engineering)

Introductory considerations

For the last thirty years, the phenomenon of

improving engineering economic competitiveness
and innovativeness has been at the top of the list of
engineering goals.
The lecture makes an attempt to identify the
contemporary scientific and research challenges in
the manufacturing and industrial engineering as well
as to detect sustainability as the most serious
challenge to modern engineering

As a result of this session, participants will be able to:

Understand the importance of the concept of sustainability as a

key scientific research challenges in engineering
Explain the reasons for the unsustainability of the current
engineering and economics development paradigm
Adopt a model eco-socio-economic sustainability
Detect current trends in production and industrial engineering
in accordance with the current ICT key technologies
Adopt basis of scientific and technological cycle
Explain the necessary changes in engineering in accordance with
the change of the new scientific paradigm
Review the future trends in the development of future key
technology (nanotech) according to new scientific paradigm
Understand the need to change the paradigm of education in
accordance with the new key technology

Goals

Sustainable engineering

Socially sustainable and environmentally sustainable engineering

Kao rezultat ovog predavanja, uesnici ce biti u stanju da :

.

.
.

.
.

Razumeju znaaj koncepta odrivosti kao kljunog naunoistraivakog izazova u inenjerstvu

Objasne razloge neodrivosti aktuelne pardigme razvoja u
inenjerstvu i ekonomiji
Usvoje model ekoloko-socijalno-ekonomske odrivosti
Sagledaju aktuelne trendove u proizvodnom i industrijskom
inenjerstvu
Usvoje osnove naunih i tehnolokih ciklusa
Objasne potrebne promene u inenjerstvu u skladu sa
promenom kljune tehnologije i naune paradigme
Sagledaju buduce trendove u razvoju nove kljune tehnologije
(nanotech) u skladu sa novom naunom paradigmom
Razviju spoznaju o potrebi promene paradigme obrazovanja u
skladu sa novom kljunom tehologijom

Ciljevi lekcije

Industrijski inenjering je grana inenjerstva koja se bavi

optimizacijom sloenih procesa ili sistema. Za cilj ima
eliminaciju gubitka vremena, novca, materijala, oveksati, maina-sati, energije i drugih resursa ija potronja
ne donosi vrednost.
http://www.iienet2.org/
Proizvodni inenjering se odnosi na proces
projektovanja i razvoja ureaja, sklopova i sistema koji
kao takvi mogu biti izraeni u okviru nekog
proizvodnog procesa i plasirani na trite.

Proizvodni i industrijski
inenjering

U ekologiji, odrivost je sposobnost da se izdri to jest da se

obezbede uslovi da bioloki sistemi ostanu raznovrsni i
produktivni na neodreeno vreme. Dugovene movare i
ume su primeri odrivih biolokih sistema .
U irem smislu, odrivost je dugorona izdrljivost sistema i
procesa.
"Odrivi razvoj zadovoljava potrebe sadanjosti bez
ugroavanja sposobnosti buducih generacija da zadovolje
svoje potrebe"
( Brundtlandova Komisija 1987 )

Odrivost

Proizvodnja je i dalje jedan najvaniji pokreta

nae ekonomija, ali je sa druge strane i jedan od
glavnih uzroka devastacije prirodnih resursa i
neeljene emisije ugljen dioksida (CO2).
Odrivost je jedini odgovor za garantovanje
buducnost nae i buducih generacija. Prirodni
resursi nisu beskonano, a kapacitet regeneracije
ivotne sredine je precenjen.

Odrivost i proizvodnja

Rast proizvodnje u svetu

 odrivom poslovanju

Egocentrini model - Odrivi razvoj

pretpostavlja skladan odnos izmeu
privrednog i drutvenog razvoja i ivotne
srdine.

Ekocentrini model privreda je zavisna

od drutva, dok su i privreda i drutvo
zavisni od ivotne sredine.

Ruenje granica: integrisanje

drutva i privrede i otvaranje ka
ivotnoj sredini

Neodrivi odnosi

Odrivi odnosi

Odrivi ciklus

Ouvanje prirodnih resursa

je osnovni problem.
Ukoliko ne reimo taj problem
uzalud reavamo sve ostale.
Teodor Ruzvelt

Odrivi industrijski i proizvodni inenjering je

proces izrade ili funkcionisanja sistema tako da
oni koriste energiju i resurse na odriv nain,
drugim reima, po stopama koje ne ugroavaju
prirodnu i socijalnu sredinu, ili sposobnost
buducih generacija da zadovolje svoje potrebe .

Odrivo inenjerstvo

Aktuelni fokus

Budui fokus

Tradicionalni fokus

Ekoloka odrivost

Socijalna odrivost

Ekonomska odrivost

Materijali

Obuka za rad i adekvatni

Ekonomske performanse
radni uslovi
Potovanje razliitost i
jednake mogucnosti

Trino prisustvo

Voda

Odnosi sa zajednicom

Indirektni ekonomski
uticaji

Bio diverzitet

Socijalna odgovornost
(usklaenost socijalne
politike)

Energija

Emisije
Upravljanje otpadom
Proizvodnja i usluge

Zdravstvena bezbednost
i sigurnost potroaa
Ljudska prava

Kljune tehnologije

Kolaboracija

Mobilnost

Povezanost

Informisano
st

Humano centrino inenjerstvo

Ekoloki centrino inenjerstvo

IKT megatrendovi

Trendovi u inenjerstvu
kao odgovori


Na zahtev
Na zahtev

Prilagoditi se promenljivim zahtevima i isporui prilagoene proizvode

Kreirati mree snabdevanja agilnim, interoperabilnim i upravljivim

Isporuka kvalitetnih proizvoda koji su izdrljivi i cenovno konkurentni

Optimalno Fokus ne samo na dizajnu , vec i na postprodajnim uslugamo do reciklae
Optimalno

Inovativno
Inovativno

Bre uvoenje inovacija na nivou organizacije

Kraci ciklus od prototipa to gotovog proizvoda

Smanjiti energetski otisak proizvodnog pogona i povecati End-of-Life (EoL)

upotrebu
Ekoloki Biti u skladu sa novim propisima u oblasti ekologije
Ekoloki

Humano
Humano

Promena percepcije od proizvodo centrina ka humano centrine paradigme

Vie predusretljivosti prema potrebama kupaca ali i radnika

Dizajn
Dizajn

Uvoenje
Uvoenje
(0-ta s)
s)
(0-ta

Zeleni marketing
Zeleni
marketingciklus
Procena
ivotnog
Procena ivotnog ciklus
aEkoloka optimizacija
aEkoloka optimizacija
Dizajn za montau
Dizajn za montau
Dizajn za demontau
Dizajn za demontau
Dizajn za odravanje
Dizajn za odravanje
Dizajn ambalae
Dizajn ambalae

Nabavka
Nabavka

Proizvod
Proizvod
nja
nja

Energetska
Globalni
Energetska
efikasnost
Globalni
menad.
lancem sna
efikasnost
menad. lancem sna Planiranje
bdevanja
Planiranje
bdevanja
Kolaborativni
proizvodnje
Kolaborativni
proizvodnje
lanac snabdevanja Menadment
lanac
snabdevanja
Zatvorena
petlja Menadment
kvalitetom
Zatvorena
petlja
kvalitetom
snabdevanja
snabdevanja
Nove
Reverzna logistika
Nove
Reverzna
logistika
tehnologiju
Eko flota
tehnologiju
Eko flota

Distribuci
Distribuci
ja
ja
Kombin.
Kombin.
transport
transport
Unapre.
Unapre.
transporta
transporta
Rute
Rute
isporuke
isporuke
Zajednika
Zajednika
logistika
logistika

Upotreba
Upotreba

Reciklaa
Reciklaa

Recikliranje
Recikliranje
Prerada
Osetljivost
Prerada
Osetljivost
Komunikacij Reparacija
Komunikacij Reparacija
Popravka
Popravka
Obuka
Ponovna
Obuka
Ponovna
upotreba
upotreba

Odbaciva
Odbaciva
nje
nje

Prevencija
Prevencija
Reciklaa
Reciklaa
Tehnol.
Tehnol.
Odlaganje
Odlaganje
otpada
otpada

IKT
BPMS, ERP, CRM, BI, DQMS, HRM, ED, BAM/CEP ...
Menadment znanja, menadment inovacija
LCDA (Life Cycle Data Acquisition) + Embedded Product Development Life Cycle

Organizacioni i humani resursi

Osnaivanje i Osetljivost ,
Korporativna kultura
Posveenost , Poverenje, Liderstvo
Funkcionalna integracija

Planiranje, akvizicija podataka i upravljanje

Integracija lanca snabdevanja
Monitoring ivotne sredine
Lokalizacija
Podizanje znaaj usluga u ponudi proizvoda (servitization of products)
Sertifikati , Ecolabelling , Izvetavanje
Zeleni imid, metode evaluacije uticaja na ivotnu sredinu , fokus na trokove i koristi od zatite ivotne sredine

Pametne fabrike
Cilj : Vie automatizacija , bolja kontrola
i optimizacija procesa fabrike
Sredstva : Softver , laseri i inteligentni
ureaji ugraeni u maine i fabriku
infrastrukturu

Manje otpada i upotrebe

energije
Povecanje efikasnosti
Bri obrt
Bolji kvalitet

Virtualne fabrike
Cilj: Optimalno upravljali lancima
snabdevanja ; da stvori vrednost
integracijom proizvoda i usluga
-Sredstva: Softver za holistiku
interkonekciju i upravljanje distribcije; novi
poslovni modeli

Veca vrednost proizvoda

Novi poslovi
Zatita intelektualne svojine i
bezbednosti informacija
Manja emisije CO2

Digitalne fabrike
Cilj: da "vidi " proizvod pre nego to se
proizvode
-Means : Softver za digitalno oblikovanje i
testiranja proizvoda i procesa pre njihove
proizvodnje i upotrebu (virtual reality)

Manje greaka u dizajnu

Bolji i efikasniji proizvodi
Manje otpada i dorade
Bre do trita

Energetska efikasnost je nain upravljanja i

smanjenja rasta potronje energije . Proces je
energetski efikasniji ako prua veci izlaz za istu
koliinu energije , odnosno isti izlaz za manje
koliine energije.

Energetska efikasnost kao goruci

problem postizanja odrivog
razvoja

Svake godine u poslednjih 30 godina svetska naftna

industrija ispumpa vie nafte nego to otkrije.
U poslednjih 5 godina pronaeno je 15 milijardi barela
nove nafte, a koliko je ispumpano?

135 milijardi barela

Energetska efikasnost

Mi , kao vrsta , iscrpljujemo mnogo resursa veoma velikom

brzinom u odnosu na vreme potrebno za njihovo
obnavljanje.

Efikasnost elektrinog automobila ~ 55 %

Efikasnost gasne elektro turbina ~ 50 %
Efikasnost upotrebe svee vode ~ 40 %
Efikasnost automobila sa SUS motorom ~ 25 %
Efikasnost sijalica ~ 2 %

Mi, kao inenjeri i menaderi, moemo (cifre pokazuju)

imati znaajan uticaj na odrivost potronje!!!

Efikasna potronja

Oigledno je da Tesla automobil

pomae u reavanju potronje energije na
odriv nain, ali nama je prvenstveno potrebno
reenje proizvodnje energije na odriv nain.
Elon Musk

Imamo fuzioni reaktor na nebu koji

nam je na raspolaganju svakoga dana.
Zovemo ga sunce.
Samo mali deo tog ogromnog dnevnog,
obnovljivog energetskog fluksa je,
veoma dugorono, dovoljan za potrebe
nae civilizacije.

Suneva energija

Direktna suneva energija

Hidroenergija
Energija vetra
Geotermalna energija
Energija biomase
Energija plime i oseke
Energija talasa
Energija vodonika

Odriva proizvodnja energije


,
.

Nova
kljuna
tehologija

Nanotehnologija("nanotech") je
manipulacija materije na atomskom,
molekularnom i supramolekularnom
nivou.
(ova tehnologija buducnosti predviena je
u SF serijalu Zvezdane Staze)

Nano tehnologije

Nano neorganska tehnologija

3D tampa (pseudonano)

4D tampa
Nano 3D tampa
Nano raunari
Nano proizvodnja
Nano medicina
Nano razgradnja

Nano organska tehnologije

Nano-bio raunari
Nano-bio proizvodnja tkiva

Nano-bio tampa
Nano-bio medicina
Nano-bio ekologija
Nano-bio razgradnja

Nano energija

Odriva proizvodnja

3D tampanje je aditivna tehnologija koja gradi objektie

pomocu nanoenja velikog broja veoma tankih slojeva
materije .
4D tampanje je dodavanje dimenzije vremena. Objekat
se nakon izrade moe menjati u vremenu. Promena se
vri autonomno na osnovu, pri izradi, definisanih pravila

3D i 4D Printing

Nanotehnologija je jo uvek u ranoj fazi invencije i

inovacije, ali ona na plecima informatike paradigme ima
za cilj da postavi novu kljunu tehnoloku paradigmu:
software in hardware recreate
software in hardware decreate .
U pitanju je paradigma u kojoj su materijalna dobra samo
pojavni oblik softvera. Materijalna dobra su nastala
replikovanjem detaljnog softverskog modela eljenog
hardvera u realni hardver primenom nanotehnologije, ali
i ne manje bitnim vracanjem hardvera u poetno nulto
stanje po prestanku upotrebe.

Nanotehnologija kao paradigma

Nanotehnologija kao kljuna tehnologija odrive

paradigme zahteva mnogo mocnije raunare od danas
raspoloivih kao tehnoloku osnovu.
Ma koliko neobino izgledali dole navedeni moguci
pravci razvoja, nikada ne moemo da budemo sigurni da
upravo neki od njih nece biti centralna tehnologija buducih
superkompjutera.

Hemijski kompjuteri
Magnetski (NMR) kompjuteri
Vetake neuronske mree
Neuronski kompjuteri
DNK kompjuteri
Optiki kompjuteri
Kvantni kompjuteri

Trinarno i ..... bazirani raunari

Na znanju zasnovana ekonomija

Inovacijama voena proizvodnja
Long life obrazovanje
Podsticanje divergentnog razmiljanja
Dominantna paradigma kulture obrazovanja i rada zasniva se
na nagraivanju uspeha i kanjavanju greaka (poslunost se
vie vrednuje od radoznalosti). Time se podstie pracenje
rutinskih algoritama tokom izvravanja aktivnosti to je bit
kulture standardizacije.
Meutim inovacije zahtevaju matu, radoznalost, invenciju,
uenje kroz pokuaje, greke, neuspehe i ponovne pokuaje.
Mora postojato prostor gde se nove ideje mogu testirati kroz
prototipsku primenu i moraju se ljudi motivisati da koriste taj
prostor i da se u njemu osecaju udobno.

Promena paradigma
obrazovanja inenjera

Divergentno razmiljanje

Divergentno vs. Konvergentno

razmiljanje

Zadatak je da se sa najvie etiri

linije spoje sve take, ali tako da se:

olovka ne podie i
ne prelazi istom linijom vie puta

Razmiljati izvan kutije Thinking outside the box

Broj pokuaja: 3
Rezultat testa: Poslednji pokuaj
Negativni poeni: Da
Vreme testiranja: 10 min; 7 min; 5 min
Rad u timu: Da, po dvoje na dva raunara
Vremenski prozor testa: 90 min
Konsultacije u pauzama: Da, sa svima
Dostupnost interneta: Samo prvi pokuaj
Odziv o rezultatu ma testu: Samo ukupan broj osvojenih
bodova
Redosled pitanja i predloenih odgovora: Sluajan za svakog
studenta bez mogunosti vraanja na prethodno pitanje

Kontekstno testiranje

Vi ste menader hotela, ta je va plan posle

uraene pareto analize

Izaberi jedan ili vie odgovora:

a. Uvesti besplatno pice na plai
b. Promeniti sobarice
c. Premestiti podijum za muziku
d. Naci novo radno mesto
e. Zaposliti mlae konobare
f. Uraditi dodatnu izolaciju soba
g. Nita od gore naavedenog
h. Sve od gore navedenog

Rezultati testa

Divergentno razmisljanje reenja su

neoekivana, nepoznata i inovativna
Timski rad verovanje i posvecenost
Veliki horizontalni transfer znanja

Rezultati testa

Odriva proizvodnja je kljuni nauno-istraivaki izazov u

inenjerstvu
Odrivo inenjerstvo je fokusirano na ekonomsku, socijalnu i
ekoloku odrivost procesa i sistema
Odrivo Ininjerstvo u okviru trenutno vladajuce IKT paradigme
moe da poveca kapacitet odrivosti inkrementalnim
inovacijama
Radikalne inovativne promene u odrivom inenjerstvu
pokrenuce nova kljuna tehnologija nanotehnologija
Smena naune paradigme uslovice uvoenje nove paradigme u
obrazovanju

Rezime

A. U kojoj je po Vama fazi standardna nauna paradigma

(prema Kunovom ciklusu) i obrazloite ?
B. Ako energetski tok podelimo na Proizvodnju, Distribuciju
i Potronju, obrazloite koja faza po Vama ima najveci
koeficijent iskoritenja ?
C. U kakvom su meusobnom odnosu aktuelna i buduca
kljuna tehnologija ?
D. Predloite neko reenje odrivosti u okviru aktuelne
naune paradigme koje nismo detektovali na predavanju ?
E. Predloite i obrazloite Vae vienje divergentnog
razmiljanja ?

Pitanja za diskusuju

1.

Garetti, M., & Taisch, M. (2012). Sustainable Manufacturing: Trends and Research
Challenges. Production Planning & Control, 23(2-3), 83-104.
2. Despotovic, D., Cvetanovic, S., Nedic, V., & Despotovic, M. (2015). Economic, social
and environmental dimension of sustainable competitiveness of European
countries. Journal of Environmental Planning and Management, 1-23
3. Despotovic M., Nedic V., Despotovic D., Cvetanovic S.. (2015). Review and statistical
analysis of different global solar radiation sunshine models, Renewable and
Sustainable Energy Reviews, Volume 52, Pages 1869-1880
4. Yang, F., Zhang, M., & Bhandari, B. (2015). Recent Development in 3D Food
Printing. Critical reviews in food science and nutrition, (just-accepted), 00-00.
5. Campbell, T. A., Tibbits, S., & Garrett, B. (2014). The Next Wave: 4d Printing. Atlantic.
6. http://thwink.org/sustain/articles/018_ModelInCrisis/index.htm
7. https://www.youtube.com/watch?v=sf_2LlEQXhQ
8. http://pc.pcpress.rs/tekst.php?id=10996
9. Nedic, V., Despotovic, D., Cvetanovic, S., Despotovic, M., & Babic, S. (2014).
Comparison of Classical Statistical Methods and Artificial Neural Network In
Traffic Noise Prediction. Environmental Impact Assessment Review, 49, 24-30.
10. https://flowcharts.llnl.gov
11. http://www.nanowerk.com/

Dodatni izvori i literatura

Pravilnik o izvoenju pristupnog predavanja koji

je dostupna na WEB sajtu fakulteta ne definie
obavezu da se deo predavanja odri na
engleskom jeziki
Radi buduce optimizacije procesa izvoenja
pristupnih predavanja bilo bi poeljno da
kandidati unapred znaju termine izlaganja
Audio-video snimci izabranih pristupnih
predavanja (koji bi bili javno dostupni uz
saglasnost autora) bi bili od velike pomoci
buducim kandidatima

Sugestije komisiji

Hvala Vam na panji

Kontakt: [email protected]