2. • КСХС обухватала је простор данашње
Србије, Хрватске, Словеније, БиХ, Црне Горе
и Македоније, без Истре и дела далматинског
приморја.
3. • КСХС имала је око 12 милиона становника,
Срби највећи народ 44,5%, Хрвати 23,5 %,
Словенци 8,5%, мањине 1/6. Престоница
Београд.
• КСХС балканска, средоземна, подунавска,
панонска и алпска земља.
• У КСХС свих сировина, сем нафте довољно.
• НЕДОСТАЦИ: неравномерна развијеност
(запад развијенији од истока), културне и
верске разлике, саобраћајна неповезаност.
4. • Међународно признање КСХС стекла на
Версајској конференцији, разграничење
постигнуто потписивањем посебних уговора
са суседним земљама.
• До међународног признања државом
управљали регент Александар, Привремено
народно представништво и Привремена
влада.
5. • Новембар 1919. – избори за Уставотворну
скупштину. Странке: Народна радикална
странка (РС, Никола Пашић), Демократска
странка (ДС, Љубомир Давидовић), КПЈ,
Хрватска сељачка републиканска странка
(ХРСС, Стјепан и Павле Радић),
Југословенска муслиманска организација
(ЈМО, Мехмед Спахо), Словеначка људска
странка (СЉС, Антом Корошец).
9. • 28. јун 1921. ВИДОВДАНСКИ УСТАВ: по
нацрту РС и ДС изгласан устав. КСХС
постала уставна, парламентарна и наследна
монархија на челу са Карађорђевићима.
Централизована монархија – без подела на
области са посебним правима. Велика
овлашћења имао краљ. Устав промовисао
једнакост грађана без обзира на националност
и веру. Државни симболи (застава, грб и
химна) промовисали равноправност Срба,
Хрвата и Словенаца.
• Хрвати незадовољни уставом и положајем у
КСХС – “Хрватско питање”.
