Nemacko srpska strucna leksikografija
Download as PPT, PDF0 likes878 views
Jelena Kostić-Tomović, referat "Nemačko-srpska stručna leksikografija kao izazov za nastavnu i prevodilačku praksu", Beograd, Filozofski fakultet, 2011, Konferencija "Strani jezik struke", Društvo za strane jezike i književnosti Srbije
Nemacko srpska strucna leksikografija
- 1. Nemačko-srpska stručna leksikografija kao izazov za nastavnu i prevodilačku praksu (2000-2010) Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć-Tomović
- 2. Struktura izlaganja DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć-Tomović Segment I Stručni rečnici: karakteristike, kompetencije korisnika i autora Segment II Nemačko-srpska stručna leksikografija: potrebe Segment III Nemačko-srpska stručna leksikografija: realnost Segment IV Zaključak Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 3. I Stručni rečnici Različite potrebe korisnika → različite namene rečnika → različiti tipovi rečnika Dva osnovna tipa rečnika: 1. Opšti rečnici 2. Specijalni rečnici DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti3ć-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 4. I Stručni rečnici Specijalizacija stručnih rečnika: 1. segment leksikona - stručni termini - (stručni žargon) 2. korisnička grupa. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti4ć-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 5. I Stručni rečnici Korisnici stručnih rečnika 1. Stručnjaci za određenu oblast 2. Stručnjaci za jezik – Prevodioci – Nastavnici stranih jezika – Nastavnici prevođenja 3. Učenici 4. Ostali (slučajni korisnici) DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti5ć-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 6. I Stručni rečnici Poželjne / potrebne kompetencije korisnika 1. Jezička kompetencija na L1 2. Jezička kompetencija na L2 3. Stručna kompetencija za odgovarajuću oblast 4. Leksikografska korisnička kompetencija DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti6ć-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 7. I Stručni rečnici Stvarne kompetencije korisnika 1. Stručnjaci za odgovarajuću oblast: L1, stručna kompetencija 2. Stručnjaci za jezik: L1, L2, leksikografska korisnička kompetencija 3. Učenici: L1, (elementarna) stručna kompetencija 4. Ostali: L1, ? DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti7ć-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 8. I Stručni rečnici Neophodne kompetencije autora: 1. opšta jezička kompetencija (L1 i L2) 2. terminološka kompetencija (L1 i L2) 3. stručna kompetencija 4. leksikografska kompetencija. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti8ć-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 9. I Stručni rečnici Neophodne kompetencije autora - leksikografska kompetencija: 1. korisnička kompetencija 2. poznavanje osnova praktične leksikografije 3. poznavanje aktuelne leksikografske produkcije 4. obučenost za izradu leksikografskih priručnika. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti9ć-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 10. I Stručni rečnici Preduslovi 1. Tim stručnjaka: - autori - stručni konsultanti - lektori, korektori itd. 2. Standardizacija terminologije 3. Korpus 4. Finansijska sredstva 5. Adekvatni rokovi. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć0-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 11. I Stručni rečnici Stvarne kompetencije autora i uslovi rada ? DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć1-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 12. II Nemačko-srpska stručna leksikografija: potrebe Mali broj potencijalnih korisnika: - malo i rascepkano tržište - nedostatak novca - nedovoljni međunarodni kontakti i saradnja - relativno slaba zastupljenost nemačkog jezika - reputacija nemačkog da je težak za učenje - manji značaj nemačkog u odnosu na engleski jezik… Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć2-Tomović
- 13. II Nemačko-srpska stručna leksikografija: potrebe Mali broj potencijalnih korisnika ↓ mali broj potencijalnih kupaca ↓ neisplativost za komercijalne izdavače ↓ neisplativost za autore i druge saradnike ↓ odustajanje od projekta ili nizak kvalitet. Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć3-Tomović
- 14. II Nemačko-srpska stručna leksikografija: potrebe Izuzetno velika društvena potreba i značaj • Ekonomski značaj: snažne ekonomske veze • Politički značaj: intenzivni politički kontakti • Kulturni značaj: srazmerno snažne kulturne veze. Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć4-Tomović
- 15. II Nemačko-srpska stručna leksikografija: potrebe Izuzetno velika društvena potreba i značaj • Slaba rasprostranjenost nemačkog → zavisnost od prevođenja. • Slaba rasprostranjenost nemačkog → otežana saradnja filologa i nefilologa. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć5-Tomović • Malo tržište → problem specijalizovanja prevodilaca i nastavnika. Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 16. III Nemačko-srpska (stručna) leksikografija: realnost • Mali broj rečnika • Mali broj struka • Mali broj uže specijalizovanih stručnih rečnika • Neaktuelnost • Preovlađivanje višejezičnih rečnika (stručni) • Dominacija glosara • Nedostupnost informacija o rečnicima i samih rečnika • Retko korišćenje novih medija DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć6-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 17. III Nemačko-srpska (stručna) leksikografija: realnost Mali broj izdanja Nemački i srpski: • Od 1945. do 2000. svega 130 stručnih rečnika (Begenišić 2010). • Od 2000. u COBISS-u svega 22 (23) zapisa. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć7-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 18. III Nemačko-srpska (stručna) leksikografija: realnost Mali broj struka, bez uže specijalizacije • Između 1945. i 2000. zastupljeno 39 struka. (Begenišić 2010) • Od 2000. do 2010. zastupljeno 13 struka + 2 kombinovana rečnika. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć8-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 19. III Nemačko-srpska leksikografija: realnost 2000-2010. Mali broj struka Oblast Br. Oblast Br. Ekonomija 4 Saobraćaj 2 Ekonomija i poljoprivreda 1 Obrada rezanjem 1 Ekonomija i pravo 1 Grejanje i hlađenje 1 Pravo 1 Medicina 1 Terminologija EU 1 Građevinarstvo 2 Carinska terminologija 1 Lingvistika 1 Ugostiteljstvo 1 Teologija 1 Vinogradarstvo 1 DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti1ć9-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 20. III Nemačko-srpska (stručna) leksikografija: realnost Izostanak uže specijalizacije stručnih rečnika: 1. po stručnim oblastima 2. prema korisnicima: - nivo jezičkog znanja - starosna dob - stepen stručnosti. DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć0-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 21. III Nemačko-srpska (stručna) leksikografija: realnost Period 1945-2000. (Begenišić 2010) Broj jezika Br. Broj jezika Br. Dvojezični, dvosmerni 5 Osmojezični 4 Dvojezični, jednosmerni 55 Devetojezični 3 Trojezični 4 Trinaestojezični 1 Četvorojezični 24 Petnaestojezični 1 Petojezični 23 Šesnaestojezični 1 Šestojezični 18 Dvadesetojezični 2 Sedmojezični 12 Dvadesetdvojezični 2 DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć1-Tomović
- 22. III Nemačko-srpska (stručna) leksikografija: realnost Period 2000-2010. Broj jezika Broj rečnika Dvojezični, dvosmerni 5 Dvojezični, jednosmerni 8 Trojezični 2 Četvorojezični 2 Petojezični 2 Šestojezični 3 Osmojezični 1 DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć2-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 23. III Nemačko-srpska (stručna) leksikografija: realnost Dominacija glosara DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć3-Tomović Doc. dr Jelena Kostić-Tomović DSJK 2011.
- 24. III Nemačko-srpska (stručna) leksikografija: realnost Nedostupnost • Nedostupnost informacije o postojanju rečnika • Nedostupnost informacija o karakteristikama rečnika • Nedostupnost rečnika u prodaji • Nedostupnost rečnika u bibliotekama DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć4-Tomović
- 25. IV Zaključci • Mali broj rečnika • Mali broj struka • Mali broj uže specijalizovanih stručnih rečnika • Neaktuelnost • Preovlađivanje višejezičnih rečnika (stručni) • Dominacija glosara • Nedostupnost informacija o rečnicima i samih rečnika • Retko korišćenje novih medija DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć5-Tomović
- 26. IV Zaključci Posledice: Drastično otežavanje i umanjenje kvaliteta • nastave nemačkog kao jezika struke • prevoda stručnih tekstova • nastave (stručnog) prevođenja • komunikacije u struci (na svim nivoima). DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć6-Tomović
- 27. IV Zaključci Preduslovi za otklanjanje problema: • nekomercijalni projekti • standardizacija terminologije • timski rad • redovna aktualizacija • primena novih medija i tehnologija uopšte… DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć7-Tomović
- 28. IV Zaključci Izgledi za otklanjanje problema X DSJK 201. Doc. dr Jelena Kosti2ć8-Tomović
- 29. Hvala na pažnji!
Editor's Notes
- #4: Različiti tipovi rečnika proizilaze iz različitih namena koje rečnici mogu imati. („Infolgedessen resultieren die verschiedenen Zwecke, die Wörterbücher haben können, auch in verschiedenen Wörterbuchtypen.“ Herbst/Klotz 2003: 200. Opšti rečnici namenjeni su širokom krugu korisnika. Drugim rečima, njihova korisnička grupa izrazito je heterogena. Zato su u njima zastupljeni raznovrsni (aspecifični) tipovi informacija (Herbst/Klotz 2003: 200). Specijalni rečnici namenjeni su užem i homogenijem krugu korisnika nego opšti rečnici. Oni imaju jasno definisano težište. To težište može biti vezano za određeni jezički nivo, segment leksikona ili namenu rečnika.
- #6: Primer: mašinski inženjer kao korisnik dvojezičnog rečnika mašinskih termina, pravnik kao korisnik dvojezičnog rečnika pravnih termina itd. Stručnjaci za određenu oblast stručne rečnike koristiće po pravilu onda kada određenim stranim jezikom već vladaju u izvesnoj meri, tako da s izvesnim izgledima na uspeh mogu pokušati barem da razumeju stručne tekstove na tom jeziku. Među stručnjacima za jezik najveću potrebu za stručnim rečnicima svakako imaju prevodioci koji su se specijalizovali za prevođenje stručnih tekstova, ali i slobodni prevodioci koji sporadično prevode i takve tekstove ili nailaze na stručne termine i reči iz stručnog žargona u tekstovima koji nisu stručni u pravom smislu te reči (npr. u novinskim tekstovima). Među nastavnicima stranih jezika najveću potrebu za stručnim rečnicima imaju nastavnici na nematičnim fakultetima, nastavnici koji drže kurseve u institucijama i firmama i nastavnici u stručnim školama. Veoma značajnu grupu potencijalnih korisnika, čije poznavanje ili nepoznavanje stručne terminologije ima dalekosežne posledice, čine nastavnici stručnog prevođenja. Ljudi koji uče strani jezik: studenti nefiloloških fakulteta, zaposleni koji kurs stranog jezika pohađaju u svojoj instituciji ili preduzeću za potrebe posla, đaci stručnih škola Laici: različite grupe korisnika koji se spletom okolnosti mogu naći u situaciji da im zatreba stručni rečnik (i da mogu doći do njega)..
- #7: Bilo bi poželjno da korisnik poseduje barem ELEMENTARNU stručnu kompetenciju.
- #10: Poznavanje aktuelne leksikografske produkcije podrazumeva: 1. pozavanje aktuelne leksikografske produkcije za dati jezički par 2. poznavanje aktuelnih tokova u najrazvijenijim leksikografijama u datom periodu (trenutno anglosaksonska)
- #11: Poznavanje aktuelne leksikografske produkcije podrazumeva: 1. pozavanje aktuelne leksikografske produkcije za dati jezički par 2. poznavanje aktuelnih tokova u najrazvijenijim leksikografijama u datom periodu (trenutno anglosaksonska)
- #18: Begenišić, Dobrila (2010): Nemačko-srpska (srpskohrvatska) i sprsko (srpskohrvatsko)-nemačka stručna leksikografija u periodu 1945-2000. Doktorska diseratacija. Beograd: Filološki fakultet. Prema podacima koje navodi dr Dobrila Begenišić (Begenišić 2010, 285), od 1945. do 2000. godina izašlo je svega 130 stručnih rečnika (u 161 izdanju) u kome su zastupljeni nemački i srpski (srpskohrvatski) jezik. Begenišić, Dobrila (2010): Nemačko-srpska (srpskohrvatska) i sprsko (srpskohrvatsko)-nemačka stručna leksikografija u periodu 1945-2000. Doktorska diseratacija. Beograd: Filološki fakultet. Prema podacima koje navodi dr Dobrila Begenišić (Begenišić 2010, 285), od 1945. do 2000. godina izašlo je svega 130 stručnih rečnika (u 161 izdanju) u kome su zastupljeni nemački i srpski (srpskohrvatski) jezik. Od 2000. do 2010. zapravo u Cobissu ima 69 zapisa i 23 stručna rečnika, ali je jedan rečnik zaveden dva puta (isto izdanje, isti izdavač, ista godina). U pitanju je rečnik lingvističkih termina Nade Đokić. Od 2000. do 2010. zapravo u Cobissu ima 69 zapisa i 23 stručna rečnika, ali je jedan rečnik zaveden dva puta (isto izdanje, isti izdavač, ista godina). U pitanju je rečnik lingvističkih termina Nade Đokić.
- #19: Prema podacima koje navodi D. Begenišić od 1945. do 2000. godine objavljeno je 39 dvojezičnih ili višejezičnih stručnih rečnika u kojima su zastupljeni nemački i srpski (srpskohrvatski). U ovom dugom periodu pri tom je samo je kod nekoliko struka objavljen nešto veći broj rečnika u kojima su zastupljeni nemački i srpski: Tehnika i elektrotehnika: 20 rečnika Ekonomija, pravo, politika: 18 rečnika Ugostiteljstvo: 11 rečnika Medicina: 8 rečnika Štamparstvo: 6 rečnika Prerada drveta: 6 rečnika Sportska terminologija: 5 rečnika Automobilizam: 4 rečnika.