2. ℬ Рођен је у Тршићу 1787.
године.
ℬ Био је српски филолог,
реформатор српског језика,
сакупљач народних песама и
писац првог речника српског
језика.
ℬ Најзначајнија личност српске
књижевности XIX века.
ℬ Вуковим реформама у српски
језик је уведен фонетски
правопис, а српски језик је
потиснуо славеносрпски језик .
3. Реформа ћирилице и рад на
граматици и речнику
ℬ „ Писменица сербскога језика“ је изашла у Бечу 1814.
године. Ово дело је значајно као прва
граматика говора простога народа.
ℬ 1818. године је уз прво издање „Српског
рјечника“ објавио и друго, проширено издање
своје граматике.
ℬ Основна вредност Писменице је било њено
радикално упрошћавање азбуке и правописа.
ℬ Вук је сматрао да сваки глас треба да има само
једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио
све непотребне знакове који су се писали а нису
имали својих гласова.
ℬ Створио је нове знаке тако што је поједина
слова стопио са танким полугласом.
ℬ Друго издање „Српског рјечника“ објављено је у
Бечу 1852. године.
4. Борба за увођење народног
језика у књижевност
ℬ Несређена ситуација у језику је била
основа са које је Вук кренуо у борбу
против писаца старе школе.
ℬ Борба је почела Вуковом критиком
романа “Усамљени јуноша” 1815. и
Љубомир у Елисијуму 1817. Милована
Видаковића.
ℬ Црква и њени највиши представници
су били највећи Вукови противници.
ℬ Поред цркве, највећи Вуков противник
је био Јован Хаџић, оснивач и
председник Матице српске и један од
најобразованијих Срба тог времена.
5. Сакупљање народнох
умотворина
• На бележењу народних умотворина Вук је
почео да ради одмах по познанству са
Копитаром.
• У Бечу је Вук 1814. штампао збирку
народних песама названу „Мала
простонародна славено-сербска
пјеснарица“, у којој се нашло око 100
лирских и 6 епских песама. Ово је био први
пут да се језик простог народа појавио у
штампи.
• Идуће године је издао другу збирку
народних песма под именом „Народна
сербска песнарица“, са око стотину лирских
и 17 епских песама.
6. ℬ 1847. је година Вукове победе и у којој је
коначно доказао да је српски народни језик
једини прави језик Срба
ℬ Те године су издате четири књиге Вука и
његових сарадника:
• превод „Новог завета“ са
црквенословенског на српски језик
• расправа о језику „Рат за српски језик и
правопис“, Ђура Даничић
• „Песме“, Бранко Радичевић
• „Горски вијенац“ Петар Петровић Његош
7. Филолошки рад
•У првој половини 19. века, уз помоћ
тадашњих врхунских филолога, као што
су браћа Грим и аустријских власти које је
представљао Јернеј Копитар, Вук Стефановић
Караџић је реформисао српску ортографију
и правопис.
Битна капитална дела
•Прво издање “Српског ријечника” (1818)
•Превод “Новог завјета” (1847)
•Друго издање “Српског ријечника” (1852)
8. Књижевни рад
• Вук је поред свог доприноса на књижевном плану,
дао значајан допринос и српској антропологији у
комбинацији са оновременском етнографијом.
• Оставио је записе о физичким особинама тела.
• У књижевни језик је унео богату народну
терминологију о деловима тела од темена до
стопала коју и данас користимо.
9. ОД ЗЛАТА ЈАБУКА
НАРОДНИ ПЕСНИК КАО ДА ЈОШ
ЧИНИ ЈЕДНО С ПРИРОДОМ ОКО
СЕБЕ, ЈОШ ЧУЈЕ КАКО ЦВЕЋЕ
РАСТЕ, КАКО СЕ ПИЛЕ ЛЕЖЕ ИЗ
ЈАЈЕТА, КАКО СЕ ЗВЕЗДЕ МНОЖЕ. У
ЊЕГОВОЈ ПЕСМИ САМА ЗЕМЉА И
СУНЦЕ СРЦЕ ОТВОРЕ И ОГЛАСЕ СЕ
ЉУДСКИМ ГЛАСОМ. ЊЕГОВИ
РИТМОВИ ИЗРАЖАВАЈУ И САМУ
ИГРУ СУНЧЕВИХ ЗРАКОВА И
ВЕТРОВА И ГРАНА. ЊЕГОВИМ
ОЧИМА И САМ КАМЕН И ДРВО
ПРОГЛЕДАЈУ И СТАСАЈУ КАКО
САМО ОН, ЧОВЕК- ПЕСНИК, УМЕ ДА
СТАСА.
10. СРБИМА ЈЕ БИЛО ТЕШКО ДА НАУЧЕ ОВО
ТЕШКО ПИСМО И ЈЕЗИК ПО ПРАВИЛИМА “ БАБЕ
СМИЉАНЕ ” ДО ВУКА ЉУДИ СУ УСМЕНО
.
ПРЕНОСИЛИ КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО И ТО
,,С КОЛЕНА НА КОЛЕНО ” ОН ЈЕ ,,ПРОСТИ
.
ЈЕЗИК ” УВЕО У КЊИЖЕВНОСТ , УПРОСТИО ЈЕ
И УСАВРШИО ПИСМО , ТЕ ИЗВЕО СРБЕ ИЗ
“ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА ”НЕПИСМЕНОСТИ БЕЗ
11. НАШЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СВЕТ ЈЕ
УПОЗНАО ЗАХВАЉУЈУЋИ
ЗБИРЦИ СРПСКИХ НАРОДНИХ
ПЕСАМА ВУКА КАРАЏИЋА , КОЈА
ЈЕ ПОЧЕЛА ДА ИЗЛАЗИ У БЕЧУ
18 . ТЕ ГОДИНЕ ВУК ЈЕ ПОЧЕО
14
ДА У АНТОЛОГИЈСКОМ ИЗБОРУ
ОБЈАВЉУЈЕ УСМЕНО БЛАГО
НАШЕГ НАРОДА , КОЈЕ ЋЕ
САКУПЉАТИ НАРЕДНИХ
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА . ВУКОВ РАД
ДОЧЕКАЛИ СУ СА ПОХВАЛАМА
ОБРАЗОВАНИ ЉУДИ У ЕВРОПИ ,
МЕЂУ КОЈИМА СУ БИЛИ И
ВЕЛИКИ ПИСЦИ ГЕТЕ И БРАЋА
ГРИМ .
12. УСМЕНА КЊИЖЕВНОСТ
ПОЕЗИЈА (ПЕСМА )
ЛИРСКА ЛИРСКО -ЕПСКЕ ЕПСКА (ЦИКЛУС )
НЕИСТОРИЈСКИ
МИТОЛОШКЕ ПРЕТКОСОВСКИ
ОБИЧАЈНЕ КОСОВСКИ
ПОСЛЕНИЧКЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА
БАЛАДЕ
ЉУБАВНЕ ПОКОСОВСКИ
РОМАНСЕ
ПОРОДИЧНЕ ХАЈДУЧКИ
ШАЉИВЕ УСКОЧКИ
ПЕСМЕ О НОБ - И ОСЛОБОЂЕЊА ЦРНЕ ГОРЕ
ОСЛОБОЂЕЊА СРБИЈЕ
НА КОЈИ НАЧИН СЕ КЛАСИФИКУЈЕ УСМЕНА ПРОЗА (ПРИЧЕ )?
13. НАРОДНЕ ЛИРСКЕ
ПЕСМЕ ВУК ЈЕ
НАЗИВАО
,,ЖЕНСКИМ
ПЕСМАМА ”.
ЗАПИСАО ЈЕ ДА
ОНЕ У НАРОДУ
ЖИВЕ УВЕК
ПОВЕЗАНЕ УЗ
МЕЛОДИЈУ , КОЈА
ПРИ ИЗВОЂЕЊУ
ЗАСЛУЖУЈЕ ВЕЋУ
ПАЖЊУ НЕГО
ТЕКСТ . ПЕВАЈУ ИХ
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ : НАЈЧЕШЋЕ МЛАЂИ
ЉУДИ , А НА
МИТОЛОШКЕ
ОМИЉЕНУ
ОБИЧАЈНЕ
МЕЛОДИЈУ МОЖЕ
ПОСЛЕНИЧКЕ СЕ ПЕВАТИ И ВЕЋИ
ЉУБАВНЕ БРОЈ ТЕКСТОВА .
ПОРОДИЧНЕ
ШАЉИВЕ
14. ОДЛИКЕ МИТОЛОШКИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ
ПЕСАМА
-СВЕТОМ МИТОЛОШКИХ ПЕСАМА
УПРАВЉАЈУ СУНЦЕ , МЕСЕЦ , ЗВЕЗДЕ ,
ГРОМОВИ , МУЊЕ , ВИЛЕ , ЗМАЈЕВИ ,
ВЕШТИЦЕ , ДУШЕ ПРЕДАКА .
-ЉУДСКА МАШТА СТВОРИЛА ЈЕ МНОГА
ЧУДЕСНА БИЋА .
-МИТОЛОШКИМ БИЋИМА ИЛИ НЕБЕСКИМ
ТЕЛИМА НАРОД ДАЈЕ ЉУДСКЕ ОСОБИНЕ .
-ЗАЈЕДНО СА ОБИЧАЈНИМ ПЕСМАМА
ПРИПАДАЈУ НАЈСТАРИЈИМ ЛИРСКИМ
ВРСТАМА .
15. ОДЛИКЕ ОБИЧАЈНИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ
ПЕСАМА
-ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ СУ ТРАГОВИ СТАРИХ
ВЕРОВАЊА , КОЈА ПОТИЧУ ЈОШ ИЗ
ПРЕТХРИШЋАНСКОГ ДОБА .
-ПЕСМЕ СУ ПРАТИЛЕ СВЕ ПРОМЕНЕ У
ПРИРОДИ И СВЕ ВАЖНИЈЕ ДОГАЂАЈЕ У
ЧОВЕКОВОМ ЖИВОТУ.
-ПРЕДМЕТ: ОБРЕДИ И ОБИЧАЈИ НАШИХ
ПРЕДАКА (ОБРЕД ВЕЗАН ЗА РЕЛИГИЈУ, А
ОБИЧАЈ ЗА ТРЕНУТАК ИЗ ЖИВОТА).
-МОТИВИ: БОРБА ДОБРА И ЗЛА, ВЕРОВАЊА У
НАТПРИРОДНА БИЋА, ЖЕЉА ЗА БОЉИМ
ЖИВОТОМ, СЛАВЉЕ И ВЕСЕЉЕ, ЗДРАВЉЕ,
СРЕЋА, НЕЖНОСТ И ЉУБАВ. ДЕВОЈАЧКА
ЛЕПОТА И ПОШТОВАЊЕ МРТВИХ.
16. -ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ СЕ ПЕВАЈУ
УСРЕД ЛЕТА ДА БИ СЕ ИЗАЗВАЛА
ИЛИ ЗАУСТАВИЛА КИША (,,КАД ИДУ
ПРЕКО СЕЛА”, ,,КАД ИГРА ДОДОЛА”).
-КРСТОНОШКЕ У ВРЕМЕ СУШНИХ
ДАНА.
-КРАЉИЧКЕ У ПРОЛЕЋЕ, О
ДУХОВИМА (,,ДЕТЕТУ”, ,,ДЕВОЈЦИ”).
-КОЛЕДАРСКЕ О БОЖИЋУ И НОВОЈ
ГОДИНИ (,,КАД УЛАЗЕ КОЛЕЂАНИ У
КУЋУ”, ,,ШТА ЋЕМО ДАРИВАТИ
КОЛЕДУ”).
-СЛАВСКЕ НА СЛАВАМА.
-СВАТОВСКЕ НА СВАДБАМА
(,,СВАТОВАЦ”, ,,КАД СЕ ИСПРОСИ
ДЕВОЈКА”).
-ПОЧАШНИЦЕ- ЗДРАВИЦЕ НА
СЛАВАМА И У СВАТОВИМА (,,ПЧЕЛЕ
ТИ НЕБО ПОМРАЧИЛЕ”, ,,ВИСОКО
ОРЛЕ ЛЕТАШЕ”).
-УСПАВАНКЕ УЗ КОЛЕВКУ (,,СПАВАЈ,
ЧЕДО”, ,,МАЈКА ЈОВА У РУЖИ
РОДИЛА”)
-ТУЖБАЛИЦЕ ИЛИ НАРИЦАЉКЕ
ПРИЛИКОМ СМРТИ ДРАГИХ ОСОБА.
17. ОДЛИКЕ ПОСЛЕНИЧКИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ
ПЕСАМА
-У НАРОДУ СУ ИСПЕВАНЕ МНОГЕ
ПЕСМЕ О РАДУ, КОЈЕ ПОДСТИЧУ НА
МАРЉИВОСТ И ТРУДОРУБЉЕ.
-РАДИНОСТИ И ВРЕДНОЋИ
ПОСВЕЋЕНЕ СУ МНОГЕ ПОСЛЕНИЧКЕ
ПЕСМЕ, КОЈЕ ПРАТЕ РАД (ЖЕТВУ,
БЕРБУ...) И ПЕВАЈУ О ЊЕМУ.
-У ПЕСМАМА О РАДУ ЧЕСТИ СУ
ЉУБАВНИ МОТИВИ, КАО У ПЕСМИ
,,НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА”.
18. РАД ЈЕ ИЗВОР СРЕЋЕ И
ЗАДОВОЉСТВА. РАДОМ
МЕЊАМО СВЕТ И ЧОВЕКА.
,,КОЊЕ ЧУВА ЈОВАНОВА ЉУБА,
ОЧИЦАМА ВРАНЕ КОЊЕ ЧУВА,
РУЧИЦАМА ХИТАР ВЕЗАК ВЕЗЕ,
ДЕСНОМ НОГОМ МУШКО ЧЕДО
ЗИБА.”
,,ТВОЈА ЈАНА НА ЛИВАДИ СПАВА,
А ЂЕРЂЕВ СЕ ПО ЛИВАДИ ВАЉА,
У ЂЕРЂЕВУ ИГЛА ЗАРЂАЛА,
И У ИГЛИ СВИЛА ЗАМРСИЛА.”
19. ОДЛИКЕ ЉУБАВНИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ
ПЕСАМА
-ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ СУ НАЈБРОЈНИЈЕ И
НАЈЛЕПШЕ.
-МОТИВИ СУ: ДЕВОЈАЧКА ЛЕПОТА, ЧЕЖЊА
ДРАГЕ И ДРАГОГ, РАДОСТ СУСРЕТА,
ТУГОВАЊА И ПАТЊЕ ЗБОГ УСАМЉЕНОСТИ,
ОТПОР ДЕВОЈКЕ ДА СЕ УДА ЗА НЕДРАГОГА,
МЛАДАЛАЧКА ОСЕЋАЊА, ЉУБАВ БЕЗ
РАЧУНА.
-НАЈСНАЖНИЈЕ СУ ОНЕ НАДАХНУТЕ
РАСТАНКОМ .
О ЊИМА ВИШЕ У ОСМОМ
РАЗРЕДУ...
20. ОДЛИКЕ ПОРОДИЧНИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ
ПЕСАМА
-КАЗУЈУ О СНАЖНОЈ УЗАЈАМНОЈ ЉУБАВИ
ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ.
-МОТИВИ: МАТЕРИНСКА ЉУБАВ, ЉУБАВ
СЕСТРЕ ПРЕМА БРАТУ, ДЕЦЕ ПРЕМА
РОДИТЕЉИМА...
-У ЊИМА СЕ ИЗНОСЕ И ПРИМЕРИ
НЕЗАХВАЛНОСТИ ДЕЦЕ ПРЕМА ОСТАРЕЛИМ И
ОНЕМОЋАЛИМ РОДИТЕЉИМА.
-НАЈТОПЛИЈЕ И НАЈЛЕПШЕ СУ ОНЕ ПЕСМЕ
КОЈЕ ОПЕВАЈУ СЕСТРИНСКУ ЉУБАВ.
О ЊИМА ВИШЕ У ШЕСТОМ
РАЗРЕДУ.
21. ОДЛИКЕ ШАЉИВИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ
ПЕСАМА
-НАЈЧЕШЋЕ НА ДУХОВИТ НАЧИН
ИСМЕЈАВАЈУ НЕРАДНИКЕ, ЛАЖОВЕ,.
-ПУНЕ СУ ДУХОВИТИХ ПРЕТЕРИВАЊА,
КАКО БИ СЕ МАНЕ ПОЈЕДИНАЦА ШТО
БОЉЕ ИСТАКЛЕ.
-ЧЕСТО СЕ У ОВИМ ПЕСМАМА ПЕВА И
О ЖИВОТИЊАМА.
22. ЛИРСКА НАРОДНА ПОЕЗИЈА
• ,,ЛИРСКЕ ПЈЕСМЕ • ЛИРСКОМ СЕ ПЕСМОМ
ПЈЕВАЈУ НЕ САМО ИЗРАЖАВА НЕКО
ЖЕНЕ И ДЈЕВОЈКЕ ОСЕЋАЊЕ,
НЕГО И МУШКАРЦИ, РАСПОЛОЖЕЊЕ ИЛИ
ОСОБИТО МОМЧАД И МИСАО (БОЛ, РАДОСТ,
ТО НАЈВИШЕ ДВОЈЕ У ТУГА, ЧЕЖЊА,
ЈЕДАН ГЛАС. ЖЕНСКЕ РАЗДРАГАНОСТ,
ПЈЕСМЕ ПЈЕВА ЈЕДНО ЉУБАВ, ЖАЛОСТ,
ИЛИ ДВОЈЕ РАДИ СРЕЋА...). ОПЕВА СЕ
РАЗГОВОРА... И ЗАТО ЛИЧНИ ИЛИ
СЕ У ПЈЕВАЊУ ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ У
ЖЕНСКИХ ПЈЕСАМА СВИМ ЊЕГОВИМ
ВИШЕ ГЛЕДА НА ВИДОВИМА. ИСПЕВАНА
ПЈЕВАЊЕ НЕГО НА ЈЕ У РАЗЛИЧИТИМ
ПЈЕСМУ”. СТИХОВИМА.
НЕПОСРЕДНА ЈЕ,
СЛИКОВИТА И
23. НАРОДНЕ
ЕПСКО-
ЛИРСКЕ
ПЕСМЕ ВУК
ЈЕ НАЗИВАО
,,ПЕСМАМА
НА МЕЂИ”.
ЗАПИСАО ЈЕ
ДА ОНЕ
НАЈЧЕШЋЕ
ПОТИЧУ ОД
ЖЕНА
ЕПСКО -ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ : ПЕВАЧА.
БАЛАДЕ
РОМАНСЕ
24. БАЛАДА
- краћа или дужа песма у којој је опеван неки
драматичан догађај (што је чини епском), али са
пуно осећања (што је чини лирском)
- о догађају или личности се приповеда
напрегнуто, са пуно маште и фантастике
- крај догађаја или судбина личности су обично
трагични
(„Хасанагиница”, „Смрт Омера и Мериме”)
25. РОМАНСА
- краћа или дужа песма у којој песник опева
неки догађај (што је чини епском песмом),
са пуно осећања (што је чини лирском)
- пуно ведрине, духа, полета
- њена садржина је углавном љубавна
(нека љубавна историја која се весело
завршава, „Стојан и Љиљана”)
26. НАРОДНЕ ЕПСКЕ
ПЕСМЕ ВУК ЈЕ
НАЗИВАО
,,МУШКИМ
ПЕСМАМА”.
ЗАПИСАО ЈЕ ДА
ОНЕ У НАРОДУ
ЖИВЕ УВЕК
ПОВЕЗАНЕ УЗ
ГУСЛЕ. ПОСТОЈЕ
ЗАПИСИ О
ВУКОВИМ
ПЕВАЧИМА ИЛИ
ГУСЛАРИМА ОД
ЦИКЛУСИ ЕПСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА:
КОЈИХ ЈЕ
НЕИСТОРИЈСКИ
БЕЛЕЖИО ПЕСМЕ,
ПРЕТКОСОВСКИ А НЕКЕ ЈЕ
КОСОВСКИ СМАТРАО
ЦИКЛУС МАРКА КРАЉЕВИЋА
АУТОРИМА. МЕЂУ
ЊИМА ЈЕ БИЛО И
ПОКОСОВСКИ
ЖЕНА.
ХАЈДУЧКИ
УСКОЧКИ
27. НЕИСТОРИЈСКИ ЦИКЛУС
- о личностима и догађајима који ниси познати
историји (не обрађујмо их у основној школи)
(„Свеци благо дијеле”, „Огњена Марија у
паклу”)
28. ПРЕТКОСОВСКИ ЦИКЛУС XII, XIII и XIV век
-о личностима пре боја на Косову
- личности:
НЕМАЊИЋИ (св. Сава, Милош Војиновић, цар Душан,
његов син Нејаки Урош)
МРЊАВЧЕВИЋИ (Угљеша, Гојко, Вукашин, његов син
Марко Краљевић)
(„Свети Сава”, „Женидба краља Вукашина”, „Урош и
Мрњавчевићи”)
29. КОСОВСКИ ЦИКЛУС XIV век
- о боју на Косову (1389. године), о
предосећању трагичног пораза, о јунаштву, о
родољубљу господара и слугу, о издаји, о
трагичној судбини жена, мајки, сестара,
вереница
- личности:
Милош Обилић, цар Лазар, царица Милица,
Вук Бранковић, Југовићи, Мајка Југовића,
слуга Голубан, Срђа Злопоглеђа, Косанчић
Иван, Бановић Страхиња
(„Кнежева вечера”, „Цар Лазар и царица
Милица”, „Смрт мајке Југовића”, „Косовка
девојка”)
30. ЦИКЛУС КРАЉЕВИЋА
МАРКА
- о Краљевићу Марку, о његовом
јунаштву, праведности,
заштитништву сиротиње, о
односу према родитељима, о
његовој физичкој снази („Марко
Краљевић укида свадбарину”,
„Марко Краљевић и соко”,
„Орање Марка Краљевића”,
„Марко Краљевић и Љутица
Богдан”)
31. ПОКОСОВСКИ ЦИКЛУС XV век
-о догађајима после боја на Косову
- о отпору и борби против Турака, без
изгледа на успех, о пропасти српске
државе, о јунаштву и смрти, о
међусобним свађама, о спасавању
части по цену смрти
- личности:
БРАНКОВИЋИ (Ђурађ, Змај Огњени
Вук)
ЈАКШИЋИ (Дмитар, војвода Пријезда,
Болани Дојчин, Облак Радосав,
војвода Кајица)
ЦРНОЈЕВИЋИ (Иван, Максим)
„Смрт војводе Пријезде”, „Болани
Дојчин”, „Диоба Јакшића”)
32. ХАЈДУЧКИ ЦИКЛУС XVI и XVII век
-о хајдуцима, осветницима и заштитницима
поробљеног народа, њиховом јунаштву,
издржљивости, састанцима и растанцима,
победама, поразима, тамновању, освети и
погибији
- личности:
Старина Новак, Мали Радојица, Стари Вујадин,
Дијете Грујица, Бајо Пивљанин
(„Мали Радојица”, „Стари Вујадин”)
33. УСКОЧКИ ЦИКЛУС XVI и XVII век
-о ускоцима, који су се на граници Аустрије и
Турске (Војна Крајина), борили против Турака,
о њиховом јунаштву, мегданима, ратничким
вештинама
- личности:
Јанко од Котора, Јанковић Стојан, Сењанин
Тадија, Сењанин Иво (Иво Сенковић,
Смиљанић Илија („Иво Сенковић и ага од
Рибника”, „Ропство Јанковић Стојана”)
34. ЦИКЛУС ОСЛОБОЂЕЊА ЦРНЕ ГОРЕ XVI и XVII
век
- о истребљењу потурица у време владавине
Данила Петровића, о јунаштву, догађајима и
бојевима који су чинили готово свакодневни
живот Црногораца
- песме су верно бележиле сваки бој, сваки подвиг,
па је у њима више историје него поезије
- зато и нема запаженијих уметничких остварења
- личности:
Вук Мићуновић, Вук Мандушић, Никац од Ровина,
Вуксан од Роваца
(„Три сужња”, „Шћепан Мали”).
35. ЦИКЛУС ОСЛОБОЂЕЊА СРБИЈЕ XIX
век
-о догађајима и личностима I и II српског
устанка, о родољубњу, јунаштву, вери у
победу устаника, о народној снази
- много је више песама о I устанку
- личности:
Илија Бирчанин, Петар Добрњац, Милош
Поцерац („Почетак буне против дахија”,
„Бој на Мишару”)
37. Одликовања
Вук је био цењен у Европи: биран је за члан
Берлинске, Бечке, Петроградске академије наука,
примљен је за члана научних друштава у Кракову,
Москви, Гетингену иПаризу. Oдликован је од руског
и аустроугарског цара, од пруског краља и Руске
академије наука.
38. Вуков сабор
ℬ Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна
манифестација у Србији.
ℬ Централни програм се традиционално одржава у
септембру у Тршићу.
ℬ Први Вуков сабор је одржан 1933. и од тада није
одржан једино 1941. и 1944. за време Другог
светског рата.
ℬ Традиционално почиње изувођењем „Химне
Вуку“ Стевана Мокрањца и подизањем заставе
сабора.
39. Крај Вуковог живота
• Умро је у Бечу 7. фебруара
1864. године.
• Посмртни остаци пренесени
су у Београд 1897. године и са
великим почастима
сахрањени у порти Саборне
цркве, поред Доситеја
Обрадовића.
